Kompanije "Tigar Tajers" iz Pirota najavila je da će u skladu sa preporukama republičkih i lokalnih zvaničnika narednih dana stvoriti uslove za ostvarenje punog kapaciteta i otpočinjanja proizvodnje 4. maja,...
U novonastaloj situaciji izazvanoj širenjem virusa COVID-19, Marketing mreža, u saradnji sa donatorima-kompanijama MARS, Imlek, Jaffa Crvenka, Mioni, Delta Holding, Marbo Product, Knjaz Miloš, Mlekara Šabac i Chameleon Ruma, pokrenula je humanitarnu akciju #WakeUpCall za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva, navodi se u saopštenju Marketing mreže. U okviru akcije donirano je oko 2.000 paketa pomoći samohranim roditeljima i porodicama bez primanja, kao i beskućnicima u Beogradu i okolini. Paketi pomoći sadrže preko 15 različitih prehrambenih artikala, koje volonteri svakodnevno dele najugroženijima. “Odmah po proglašenju vanrednog stanja smatrali smo da treba reagovati i uraditi nešto konkretno za zajednicu u kojoj živimo i poslujemo. Pozvali smo advertising industriju u Srbiji na zajedničko delovanje u cilju pomoći najugroženijoj grupi stanovništva. Vrlo brzo, našem pozivu odazvale su se kompanije, koje su pokazale humanost i solidarnost na delu. Društvena odgovornost ne sme da bude samo trend o kome se priča, već dužnost i obaveza svih nas”, rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO, Marketing mreže. Ona je dodala da je želja da #WakeUpCall akcijom pokrenu talas humanosti, pomognu najugroženijima, ali i da inspirišu kompanije da pokažu koliko je važno da se oslonimo jedni na druge u teškim situacijama.Humanitarnu akciju #WakeUpCall podržalo je socijalno udruženje Banka hrane Beograd.
Poreska uprava će od 4. maja 2020. godine izvršiti odlaganje dospelosti za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica i akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za one privredne subjekte koji su se opredelili i ispunjavaju uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja u privatnom sektoru, saopštila je Poreska uprava.Naime, Poreska uprava će po završetku meseca aprila, odnosno nakon podnošenja poreskih prijava PPP PD za zaposlene, kao i automatskim putem za poreske obveznike koji nemaju zaposlene radnike, sačiniti spisak privrednih subjekata koji će biti predmet provere ispunjenosti uslova za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja tj. ispunjenosti uslova da nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, počev od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila 2020. godine, kao dana stupanja na snagu Uredbe, odnosno do 30.04.2020. godine.Privrednim subjektima koji ispunjavaju uslove predviđene u Uredbi o fisklanim pogodnostima, biće izvršena uplata direktnih davanja, kao i odlaganje dospelosti akontacija poreza na dobit, odnosno poreza i doprinosa na prihod od obavljanja samostalne delatnosti.Poreska navodi da su akontacije za mesec mart 2020. godine proknjižene na kartici poreskih obveznika, ali će odlaganje njihove dospelosti biti evidentirano u poreskom računovodstvu dana 4. maja 2020. godine, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za korišćenje pogodnosti u skladu sa Uredbom.Dospelost akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine odlaže se do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020. godine i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.Dospelost akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine, odlaže se do predaje konačne poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.
Kompanija za prodaju računara, opreme i bele tehnike uvela je prvu četbot (chatbot) podršku pri onlajn kupovini u Srbiji, što znači da će kupci moći da se konsultuju sa digitalnim prodavcem u realnom vremenu, a da dobiju identično iskustvo kupovine i sve potrebne informacije kao i kada kupuju u prodavnicama."Tehnomanija je napravila ogroman iskorak u smeru najsavremenijih digitalnih trendova, pa će naš chatbot, naročito važan u vreme aktuelne pandemije, dati mogućnost kupcima da sa bezbedne distance, veoma lako i uz sve potrebne informacije kupuju sve što im je potrebno", rekao je Lovro Vučković, direktor marketinga kompanije Tehnomanija.U online prodavnici četbot pruža savetodavnu uslugu kroz jednostavan razgovor, čime klijent putem pitanja i odgovora dolazi do najboljeg proizvoda u skladu sa svojim budžetom i željama.Tehomanijin virtuelni prodavac je povezan i sa agentima kontakt centra, što potrošaču pruža mogućnost prelaska na direktan telefonski razgovor, za dodatne informacije o željenim proizvodima i detaljima isporuke.
Pandemija koronavirusa negativno je uticala na izazove sa kojima se demokratija u Srbiji već suočava, pojačala je uticaj izvršne na zakonodavnu i sudsku vlast, ali je takođe i uvela pokušaje c...
Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će biti izdvojeno dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor u Srbiji koje će moći da koristi još 400.000 naših građana i dodao da je planirano da destinacije, osim banja i planina, budu i Beograd i Novi Sad, objavljeno je na sajtu ministarstva.On je naveo da će za prvih pet meseci ove godine Srbija imati štetu oko 300 miliona evra zbog manjeg deviznog priliva od stranih turista, dodajući da u to nisu uračunata domaća turistička putovanja.„Zato je ova akcija značajna, jer ćemo manjak koji će uslediti zbog manjeg dolazaka stranih gostiju bar delimično nadomestiti akcijom turističkih vaučera“, rekao je Ljajić.On je kazao da je do 26. februara ove godine podeljeno 160.000 vaučera i podsetio da je za manje od mesec i po radnih dana svih 100.000 vaučera podeljeno, te da je država morala da koristi sredstva iz budžetske rezerve za dodatnih 60.000 vaučera.„To govori o interesovanju za ovu akciju. Sa novih 400.000 vaučera razmatramo da proširimo obuhvat onih koji mogu da ih koriste“, rekao je Ljajić i dodao da su vaučere do sada najviše koristili penzioneri, čak 54 odsto, a zatim nezaposleni i oni čija su primanja manja od 60.000 dinara.Navodi da se sada razmatra mogućnost da se Beograd i Novi Sad uključe kao destinacije za odmor na vaučere, te podseća da vaučeri u tim gradovima nisu mogili da budu korišćeni jer su primat imale destinacije u unutrašnjosti Srbije, pre svega banje i planine.S obzirom da je ova akcija usledila kao odgovor na situaciju nastalu zbog vorisa korona, Ljajić kaće da se razmatra mogućnost da i ova dva grada, koja su najviše pogođena u smislu pada turističkog prometa, budu uključena, jer su, kaže, oni vukli ceo turistički promet u zemlji.Najavio je da će naredne nedelje biti pripremljen konačni tekst uredbe o korišćenju turističkih vaučera.Ljajić kaže da su se vaučeri do sada mogli koristiti u oko 1.460 ugostiteljskih objekata, a ukoliko se uključe Beograd i Novi Sad on veruje da će biti još takvih hotela i pansiona.„Nema sumnje da ćemo sa novim gostima nadomestiti gubitak koji će uslediti zbog pada međunarodnih turističkih putovanja. Ovo je pokušaj da smanjimo gubitke koji će sigurno biti veliki u ovoj godini“, istakao je Ljajić.
Jedinice ABHO Vojske Srbije angažovane su širom zemlje na suzbijanju koronavirusa i raspolažu sa jednim od najsavremenijih sistema koji može da dezinfikuje do 20 hiljada kvadratnih metara za jedan sat, navodi se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže. Iako se rad domaćeg ABHO našao u senci gostujućih ruskih kolega, srpski "Abehajci" visoko su cenjeni u svetu. Njihov centar u Kruševcu pohađaju vojnici sa svih meridijana - od Kine do SAD.Domaći „Abehajci“ kao i njihove ruske kolege imaju zaštitna odela, mobilne i prskalice na kamionima predviđene za dekontaminaciju od radioaktivnih, hemijskih ili bioloških sredstava. Ta vozila službeno se nazivaju "automobili – cisterne za dekontaminaciju" i sada služe za borbu protiv korona virusa.Jedinice ABHO Vojske Srbije u borbi protiv korone dezinfikovale su objekte i ulice u više gradova i opština. Korišćen je rastvor natrijum hipohlorita koji uništava bakterije i viruse. Takođe su uspostavili dezinfekcione punktove i dezinfikovali sve privremene bolnice u Srbiji pre prijema pacijenata.ABHO jedinice Vojske Srbije imaju iskustvo u dezinfekciji u vanrednim okolnostima i zapaženu ulogu su imali posle poplava u Obrenovcu i drugim mestima u Srbiji.Tada je brzom i efikasnom dezinfekcijom ulica, vozila i domaćinstava, kao i uklanjanjem uginulih životinja sprečeno širenje raznih zaraznih bolesti. Posebno je bilo važna akcija oko toka reke Kolubare jer je to područje pogodno za širenja opasnog bacila antraksa.U tekstu se navodi da se snaga ruskog ABHO bazira na masovnosti i činjenici da dolaze iz jedne velike zemlje, dok ABHO služba Vojska Srbije ima dugu tradiciju i spada među retke male formacije za koje se zna u svetu.Još od vremena Kraljevine Jugoslavije srpski "Abehajci" se nalaze u Kruševcu. Tamo su danas 246. bataljon ABHO i Centar za usavršavanje kadrova ABHO. Obuka stranih vojski ili inspektora međunarodnih organizacija u Kruševcu se odvija bukvalno svaki dan. Centar za usavršavanje kadrova ABHO ima status regionalnog centra za obuku u okviru NATO programa Partnerstvo za mir, što je jedno od najvećih međunarodnih priznanja za ovaj centar, navodi se u tekstu.Ističe se i da je samo dva dana pre proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, u Kruševcu održan namenski međunarodni kurs borbe protiv biološkog oružja gde su srpski "Abehajci" zajedno sa Zavodom za javno zdravlje iz Kruševca, Centrom za toksikologiju VMA i Institutom „Vinča“ obučavali vojnike Belorusije, SAD, Bosne i Hercegovine, Grčke, Italije, Kipra, Severne Makedonije i Španije.
.jpg){kind=small}
Premda su kirije u Beogradu pala za više od 20 odsto u prvih mesec dana od proglašenja vanrednog stanja, kriza izazvana pandemijom skoro da uopšte nije uticala na cene nekretnina u glavn...
Oko 300 radnika fabrike "Zastava oružje" danas je prekinulo plaćeno odsustvo na koji su poslati zbog epidemije koronavirusa, nakon što je rukovodstvo pozvalo radnike da se vrate i nastave ograničenu p...
Organizacija Transparentnost Srbija (TS) uputila je inicijativu Ministarstvu finansija i Vladi da objave podatke o pomoći koju su državne institucije dobile od stranih država, međunarodnih organizacija, privrednih subjekata, drugih pravnih lica ili pojedinaca za suprotstavljanje pandemiji korona virusa.TS je u saopštenju navela da bi pri objavljivanju trebalo zaštititi lične podatke onih davalaca koji žele da ostanu anonimni.Ova organizacija je u inicijativi podsetila na dobar primer objavljivanja sličnih podataka u vreme poplava 2014. godine."Nakon što je u javnosti otvoreno ovo pitanje, Vlada Srbije je tada počela da objavljuje i redovno ažurira podatke o primljenim donacijama", navodi se u saopštenju TS.Oni podsećaju da su trenutno na sajtu Ministarstva finansija objavljene instrukcije za uplate donacija za pomoć u borbi protiv COVID-19. U medijima su objavljivane vesti (najčešće kroz izjave zvaničnika) o primljenim donacijama u novcu i robi."Nisu međutim objavljeni sveobuhvatni, pregledni niti dokumentovani izveštaji o primljenim donacijama u novcu i robi, kao ni o distribuciji tih sredstava. Smatramo da bi objavljivanje informacija bilo od izuzetne važnosti, ne samo zbog jačanja poverenja izmedju organa vlasti i gradjana, već pre svega zbog podsticajnog efekta na aktuelne i potencijalne donatore", navodi se u saopštenju.
.jpg){kind=small}
Vlada Srbije donela je zaključak koji nalaže privremeno zauzeće na zemljištu, koje je u svojini pravnih i fizičkih lica, uz graničnu liniju sa Severnom Makedonijom i Bugarskom. Cilj ove mere je...
Za sada ne postoji rizik da će Vlada Srbije morati da pribegne drastičnoj meri poput privremenog umanjenja penzija da bi nadomestila manjak para u PIO fondu zbog smanjenih uplata doprinosa, piše dana&...
Budući srednoškolci i studenti u sledeća dva meseca imaju jedan od najozbiljnijih poslova, da izaberu buduće zanimanje. Kako bi im ta odluka bila što lakša, projekat “Znanjem do posla” omogućio im je da i u uslovima globalne pandemije Covid 19 direktno online komuniciraju sa karijernim savetnicima i predstavnicima zanimanja koja su najtraženija na tržištu rada. Projekat “Znanjem do posla”, partnerski je projekat vlada Švajcarske i Srbije, osmišljen kako bi se stvorili preduslovi za brže zapošljavanje i podizanje zapošljivosti mladih, navodi se u saopštenju Znanjem do posla. “Izbor pravog zanimanja, odnosno izbor prave škole ili fakulteta je jedan od najvažnijih koraka u životu. Mi verujemo da u uslovima globalne pandemije taj izbor nije ništa manje bitan, a da je mladima koji žive uz telefone i kompjutere online komunikacija sasvim prihvatljiva. Zato smo im omogućili da sa stručnjacima porazgovaraju, da čuju iskustva, i ne sumnjamo da će napraviti pravi izbor”, kaže Oliver Štrajt, direktor projekta “Znanjem do posla”.Kako bi suzili izbor zanimanja koja im se čine zanimljivim, projekat “Znanjem do posla” kreirao je i jedinstveni karijerni kviz “Koje ti zanimanje odgovara”. Kviz se sastoji od dva dela koja sagledavaju interesovanja i sposobnosti mladih, a onaj ko prođe kroz ceo kviz na kraju dobija ličnu analizu tj, individualni profil interesovanja. Ova analiza sadrži oblasti rada i zanimanja, koje bi na osnovu odgovora učesnika trebalo da budu prioritet pri izboru zanimanja.“Karijerni kviz interesovanja namenjen je mladima koji još nisu jasno definisali svoja interesovanja i sposobnosti, mladima koji nemaju jasnu sliku o izboru zanimanja, ali i svim mladim osobama koje žele da provere svoja interesovanja i profesionalan izbor”, izjavila je Jelena Stefanović, koordinatorka komponente za karijerno vođenje i savetovanje projekta “Znanjem do posla”.Ovom karijernom kvizu “Koje ti zanimanje odgovara” može da se pristupi preko linka na portalu projekta “Znanjem do posla”, a na raspolaganju zainteresovanima su i karijerni savetnici projekta, koji mogu da odgovore na pitanja oko razumevanja rezultata. Ovi karijerni savetnici iz Kragujevca, Kruševca, Novog Pazara, Pirota i Knjaževca na raspolaganju su svim mladima u Srbiji za pitanja u vezi sa izborom zanimanja, fakulteta i škola, kao i o potrebama poslodavaca. Tokom vanrednog stanja, lokalni karijerni centri će se baviti i organizacijom webinara, individualnog i grupnog karijernog savetovanja, pripremom različitih radionica i video materijala koji će mladima u našoj zemlji omogućiti lakši izbor i razvoj buduće karijere.Projekat “Znanjem do posla” je pripremio dosta sadržaja za mlade, koje plasira putem svojih online kanala i društvenih mreža ili preko aplikacija kojima se veoma lako pristupa sa mobilnog telefona ili računara. Instrukcije za pristupanje sadržajima smo takođe prilagodili i mogu se naći na linku (OVDE), navodi se u saopštenju.
Trgovinski lanci u Srbiji godinama otkupljuju proizvode iz plastenika domaćih proizvođača, a mnogi od njih u uslovima kad su zatvorene pijace traže načine sa ministarstvom poljoprivrede i lokalnim vlastima da povećaju otkup domaćeg povrća U Lidlovoj pijace nalazi se povrće i voće od 35 domaćih dobavljača voća i povrća. Kako ocenjuju u kompaniji, uprkos pandemiji nema izazova u snabdevanju.Sa Ministarstvom poljoprivrede proveravamo na koji način je moguće da u novim okolnostima, prošire otkup iz plastenika iz domaćinstava širom Srbije, navode u Lidlu. Delez Srbija direktno saradjuje sa više od 50 lokalnih dobavljača širom zemlje. Iz ovog lanca poruuju da tradicionalno otkupljuju mlado plasteničko povrće, a sa otkupom počinju od početka sezone domaće proizvodnje. "Sa domaćim proizvođačima imamo dugoročnu saradnju u okviru koje se godinu dana unapred dogovara plasman u našim prodavnicama. Zatvaranje zelenih pijaca dodatno je povećalo potražnju, a u našim prodavnicama prednost se daje uvek domaćim proizvođačima", navode u Delezeu.Ističu da su ograničili uvoz povrća i voća u želji da što više domaćih proizvođača sa juga, ali i drugih krajeva Srbije, u vreme vanrednog stanja plasira svoje proizvode na rafove.Delez smanjio uvoz povrćaDa bi jedan proizvođač postao dobavljač Delezea neophodno je da ispuni kriterijume koji pokazuju sledljivost, socijalnu usaglašenost i bezbednost i kvalitet proizvoda. Osim toga, neophodno je da ima i mogućnost plasmana dovoljnih količina proizvoda, kao i da ispuni logističke standarde. Na pitanje šta su izazovi u dopremanju robe, kažu da za sada izazov vide samo u dozvolama potrebnim da bi se organizovala priprema robe.Aleksandar Janićijević, rukovodilac kategorije voća i povrća u METRO Cash & Carry Srbija, ističe da se opremanje robe i dalje vrši neometano, i roba se kao i do sada, isporučuje na centralnu platformu ili direktno u METRO distributivne centre, po unapred dogovorenoj dinamici.Kompanija je uvek otvorena za saradnju sa lokalnim proizvođačima.Takođe, svim partnerima pružaju mogućnost da plasiraju proizvode i kroz n robne marke METRO Chef i Aro.Prema rečima Janićijevića, Metro dugi niz godina sarađuje sa velikim brojem domaćih proizvođača, kako velikih tako i onih malih, koji distributivnim centrima plasiraju svoje proizvode iz plastenika. Za manje proizvođače je benefit to što mogu da isporučuju svoje proizvode direktno u regionalne distributivne centre i plasiraju proizvode u regionu u kojem im to odgovara, i na taj način smanje logističke troškove.U Univerexport povrće stiže uglavnom iz okoline Novog SadaU Univerexportu kažu za Novu ekonomiju da godinama sarađuju sa domaćim povrtatima, sa nekima duže od decenije, i da povrće na rafove stiže iz vojvođanskih mesta koja se mahom nalaze u blizini Novog Sada, kao što su Gložan, Čelarevo, Kulpin, Begeč, Mol. Kako navode, distributivni centar kompanije i centralni magacin voća i povrća su na obodu Novog Sada, pa se najpre ostvaruju saradnje sa poljoprivrednicima čija imanja su blizu, zbog dnevnih isporuka i eventualnih dopuna tokom dana. Uslov blizine nije nužan, ali je za sveže povrće blizina od velike važnosti zbog svežine. Na primer, paradajz I krastavac se beru ujutru na polju, a već u 12h mogu biti u magacinu odakle odmah kreće isporuka ka radnjama, kažu u ovom domaćem lancu. Srpski seljak spasava BDP u 2020. godini "Mali proizvođači od kojih uzimamo robu najčešće imaju dva problema: kontinuitet I kvalitet – što smo u više navrata uspevali da prevaziđemo pravljenjem otkupnih mesta u samim radnjama ili udruživanjem malih proizvođača", kažu u Univerexportu. Sa druge strane, broj proizvođača koji mogu ispuniti uslove koji su potrebni jednom velikom trgovinskom lancu koji ima preko 150 radnji, nije velik, ali je fokus kompanije vec godinama upravo na saradnji sa domaćim proizvodjačima i gazdinstvima.DIS takođe tradicionalno otkupljuje plasteničke proizvode iz Srbije.Otkup se vrši kako od proizvođača koji se nalaze u širem okruženju kompanije tako i sa teritorije cele Srbije. "Naravno da smo sve učinili da u poslednje vreme, u skladu sa aktuelnom situacijom povećamo otkup ovih proizvoda kako bi između ostalog pomogli i same proizvođače kojima je sužen prostor za plasman", ističu u Disu. Kao kompanija smo u dogovoru sa lokalnom samoupravom (opštine Velika Plana) postigli dogovor da dodatno otkupimo ove proizvode od lokalnih proizvođača. U pitanju su kako trenutni sezonski artikli poput zelene salate, mladog crnog i belog luka tako i ostale vrste povrća. Ista situacija će biti i kada krene sezona i drugih artikala kao što su krompir, paprika...U Disu ističu da za sada nemaju problema u dopremanju.
Vlade Srbije je na današnjoj sednici donela odluku po kojoj će od utorka, 21. aprila, dozvoliti rad većem broju uslužnih delatnosti i zelenih pijaca, nezavisno od toga da li su na otvorenom ...
Informacioni sistem COVID-19 namenjen obradi ličnih podataka građana u vezi sa pandemijom, bio je osam dana (od 9. do 17. aprila) izložen neovlašćenom pristupu na veb stranici do koje se moglo doći gugl pretragom, saopštila je Share fondacija.Sistem uspostavljen na osnovu odluke Vlade Srbije, namenjen je unosu, analizi i čuvanju podataka o svim građanima koji su testirani, oboleli i preminuli, kao i o građanima kojima je izrečena mera obavezne samoizolacije ili su upućeni u neku od privremenih bolnica, sa podacima o lokaciji.Kako se navodi, pretragom na guglu po ključnim rečima, istraživači SHARE Fondacije došli su do stranice jedne zdravstvene ustanove na kojoj su se nalazili podaci za pristup sistemu, korisničko ime i lozinka.SHARE Fondacija je o incidentu obavestila nadležne organe koji su pristup odmah onemogućili. Pozivamo nadležne da bez odlaganja podvrgnu sistem temeljnoj proveri bezbednosti, budući da je reč o osetljivim podacima građana.
U poslednjih nekoliko godina Srbiju svako malo izbacuju iz neke od prestižnih evropskih asocijacija ili stavljaju pod pojačani nadzor zbog nepoštovanja pravila i standarda. Beogradski maraton je 2018....
Iako situacija liči na neplaniranu epizodu serije “Black Mirror”, koja kroz distopijske scenarije preispituje moderno društvo, ukazujuću na moguće posledice korišćenja novih tehnologija, veliko je pitanje šta bismo svi sada radili kada bi nam se ispraznili ekrani i ostali zauvek crni? Da li bi nas progutala crna rupa ili bismo našli način da napunimo sopstvene baterije? Ne znamo, jer se nije desilo.Ne brinite, ovaj tekst ne sadrži okidače za paniku. Mada, nikada nije bilo teže praviti se lud i zatvarati oči pred događajem koji toliko bode samo tkivo planete, a čini se da niko od nas nije imun na količinu razarajućih informacija o tome kako da zaštiti sebe, svoje voljene, ali i one koje ne voli. Da li smo u stanju sve to da obradimo? Jedini izvestan odgovor u ovoj situaciji je “ne”. Recimo, u mnogo manje globalno katastrofičnim situacijama, a to u ovom trenutku predstavlja i sapoštavanje lekara da imamo neku doživotnu bolest, čovek od stanja šoka upamti jako mali procenat informacija. U pitanju je lična trauma od čijeg zveketanja jednostavno ne možemo za dan da obradimo šta sve treba preduzeti i na koji način se naš život bespovratno menja. Dan po dan, kao oporavak nakon velikog šoka, pokušavamo da se prilagodimo novom životu i tada dolazi do čuvenog fenomena “pregovaranja sa realnošću”. Pitamo se kako da novonastalu situaciju integrišemo kao gubitak. U ovoj situaciju kojoj svakodnevno svedočimo nema mesta za pregovaranje. Nema sekunde mira, nepažnje ili opuštanja, a dobro poznata činjenica je da nam strah svima nagriza imunitet. Svaka nova sekunda predstavlja šok i potencijalnu pretnju. Kao neka spolja nametnuta prisilna misao koju moramo da promišljamo u nedogled, a nismo tražili. Prosto rečeno, kao velika kolektivna trauma kojoj se ne vidi kraj, a čije posledice već osećamo.Postoji sijaset psiholoških istraživanja u kojima se na razne načine testira koliko smo racionalni dok donosimo oduke. U jednom od njih, ljudima su zadavani standardzovani testovi inteligencije, a kada bi njega završili, postavljani su u “poker” situacije: donošenje rizičnih odluka kao što su klađenje, igre na sreću, simulacije igrica sa haotičnim situacijama. Na koji izlaz se zaleteti ako te iza njega čeka još jedan, veći rizik? Zvuči zanimljivo kada je u pitanju virtuelna situacija poput video igrice jer rizik nije realan. Možemo da iskusimo i najtragični scenario, kažemo “ups” i vratimo se na početak. Zaključak većine istraživanja je da u ekperimentalnim uslovima inteligencija nije u korelaciji sa načinom na koji donosimo odluke, posebno ne u visoko rizičnim situacijama. Za to su ipak često odgovornije crte ličnosti: ono čime se rukovodimo bez obzira na to koliko smo logički pametni. Na ogromnu žalost, sada kao da uživo gledamo ovaj primer, u kome ljudi ulaze u rizik koji preti da naruši ceo sistem. Međutim, retkima od nas je na vreme rečeno u kojoj sumanutoj dozi rizika se nalazimo. Toliko malo vremena je prošlo od prve pretnje do katastrofe. Nikome šok ne dođe najavljen, ali ovo je kao ogromna lavina koja preti da će izbiti odasvuda. Prži našu sposobnost da rasuđujemo, a odnosi i razum i živote. Imamo informaciju u lice, ali ne znamo šta da uradimo sa tolikom količinom informacija. Da li smo zaista sposobni da se informišemo? Ne znamo, jer je kolektivna pamet trenutno u kuršlusu. Kolektivna neuralna mreža svih naših mozgova ne može sve ovo odjednom da podnese. Ni količinu, ni tragičnost, ni intenzitet. Deluje kao da trenutno živimo u informacionom ratu: naznaka naizgled nije bilo, niti sukobljenih strana, žrtava je mnogo, a ne možemo prstom da identifikujemo napadača. Infomacija je istovremeno oružje koje ubija i oruđe kojim se borimo za opstanak. Od kada je interneta, nikada nije bilo teže smanjiti žarišta iz kojih nadolazi sledeći napad. Sa istog izvora dolazi nam informacija koja je istovremeno oružje i spas. Ako je dovoljno mirno obradimo, znaćemo kako da je primenimo. Ako nam stvori dodatni šum, samo nam je učinila kontrauslugu i otrovala nas. Imamo potrebu da nađemo krivca za sve što se dešava i svađamo se. Iako je ulaženje u konflikt u normalnim uslovima zdrava stvar za rast međuljudskih odnosa, sada smo primorani da ne reagujemo. Mada, moramo priznati da se ponekad graniči sa onom starom pričom da kada nas ajkula napadne, treba da se pravimo mrtvi. Ono što sada predstavlja pretnju nije morska neman, već jedva, uslovno rečeno, telesno: telo virusa stalno preti da napadne, a mi nemamo na koga drugog da vičemo osim na bližnje, televizor i internet portale. To je ono što u ovoj situaciji kolateralno zanemarujemo, činjenicu da i bez kontakta možemo da budemo pažljivi jedni prema drugima. Ni za svađe koje se događaju u ovo doba niko nije kriv. Retko ko je sačuvao parče bistre glave da može da misli o tome da se zapravo međusobno ubijamo oružjem ovog rata - informacijom. Naravno da na internetu možemo da pronađemo i zvanične instrukcije, statistike za pojedine gradove i da na neki način razumemo dinamiku situacije, ali dok se to desi, svi u glavi već motamo neke polu-zasnovane i neproverene vesti. Sa istog izvora nam dolaze i lek ii katastrofa i to je ono što ovu situaciju čini dodatno komplikovanom.Kažu da se na filozofiju najviše valja oslanjati u kriznim periodima, jer tada iz realnosti ne možemo da naučimo ništa što će nam dati smisao. Francuski filozof Žan Bodrijar u svojoj teoriji simulacije pominje i termin “cool screens” (hladne ekrane) koji nas okružuju i opisuje ih kao hiper-realni svet, neposredni svet koji iza sebe nema čoveka, već je poruka sama po sebi i prenosilac. U duhu pandemije, sada zaraza predstavlja nešto što direktno u ovoj hiper-umreženosti u kojoj se nalazimo preti da nas ugrozi, gotovo bez posrednika. Situaciju dodatno otežava činjenica što vesti koje izlaze iz ekrana predstavljaju oružje za rat. Pod ovim ne mislimo na medijsku manipulaciju, već nužnost trenutaka odmora da bi se borba nastavila. Za civilne ratove se makar obučavalo, pa su vojnici znali kako da iskoriste odmor u rovu između dva napada. Ovoj pandemiji, (pandemonijumu, ratu ili kako ga već zvali) koji ubija i fizička tela i kapacitet za promišljanje, potrebna je “infodemia”. Kovanica koja se odnosi na preplavljenost medija nepouzdanim informacijama i pojačanoj potrebi za njihovom proverom. U ovom trenutku, nešto najpribližnije istini mogu doneti samo iskusni naučnici i naučni novinari. Oni su nevidljivi prvi front zaštite od lažnih informacija koji u ovom misaonom eksperimentu mogu da spreče pojavu dodatne atmosfere panike. Osim što se negativne misli obistinjuju oko nas, sve ima jedan veliki mehanizam paničnog napada. Razika je u tome što u paničnim stanjima uglavnom pretnja nije realna, a strah je iracionalan. Sada pretnja postoji, ali je gotovo nevidljiva, jer je sve što dodirnemo predstavlja razlog za strah. Međutim, da li smo spremni da razdvojimo rušilački i konstruktivni deo informacije? Nemamo odgovor. Iako situacija liči na neplaniranu epizodu serije “Black Mirror”, koja kroz distopijske scenarije preispituje moderno društvo, ukazujuću na moguće posledice korišćenja novih tehnologija, veliko je pitanje šta bismo svi sada radili kada bi nam se ispraznili ekrani i ostali zauvek crni? Da li bi nas progutala crna rupa ili bismo našli način da napunimo sopstvene baterije? Ne znamo, jer se nije desilo.Kako ovo krizno stanje kojem ne znamo kraj utiče na bilo koju profesiju? Ništa ne znamo. Znamo samo da struktura kakva je postojala očigledno puca, a pozitivne stvari koje uviđamo iz ptičije perspektive su manja zagađenost vazduha, povratak životinja u prirodu i porast pretraživanja reči “smešno” u sred priče koja nema dašak nade za komičnim delom. Na psihološkom planu dešava nam se možda i najizazovnija stvar u novijoj istoriji: krajnja prisiljenost da pronađemo kapacitet da budemo sami. Autor knjige “Kapacitet da se bude sam”, Donald Vinikot, pretpostavlja da se upravo iz nemanja kapaciteta čoveka da bude sam dešavaju nasilje, autodestruktivna ponašanja i manjak kreativnosti. Ko ume da bude sam, ume da uvidi lepotu svojih napuklih delova i uzme taj dar sa sobom. Međutim, ne smemo se sada ljutiti na sve one koji to sada ne mogu, nisu krivi nizašta. Možemo samo da se pomolimo da će upravo stvaralački načini da preguramo ovo, zajedno, baš kakvi smo na društvenim mrežama, uspeti da umanje destruktivne porive koji su više nego očigledni. Kada imamo kapacitet da se šalimo na ovu temu, a da ne osećamo krivicu zbog nedužno stradalih, pomislim: ma ovo se možda desilo zbog Instagram Live-a i potrebe ljudi da se što življe čuju, van fotošopiranih slika koje projektuju iluziju da je sve dobro. Sada nas za to ne može prevariti ni najspretniji influenser.Dok ovaj tekst ode u štampu, mi ne znamo šta će se dogoditi. Jednostavno, ne znamo. Stvari se menjaju u sekundi, a naš mozak ne može za sekund ništa da procesuira osim katastrofičnih scenarija koji se zaista događaju. Ne možemo silovati svest, a deluje da nam se osim ljudskih gubitaka dešava da sami sebe silujemo informacijama koje nas dodatno narušavaju. Možemo se samo nadati starim mudrostima, koje u običnim sitruacijama deluju trivijalno, da “posle kiše uvek dođe sunce”. Nijedna tragedija nije trajala večno, ali je uvek ostavila veliku društvenu traumu. Do tada, jedino što imamo je da pronađemo načine da ostanemo pribrani, nađemo kreativnost u izolaciji i završimo poslove sa sobom koje je sigurno svako od nas u brzini propustio. Sada smo primorani da imamo više vremena nego ranije, a to isto vreme jede jeziva neizvestnost. Jedna od stvari koje moramo da naučimo u životu je da trpimo neizvesnost, ali nikome takva lekcija ne pada prijatno i lako. Ono što je sigurno je da je su nam glave kao zapete puške i da u stanju stalnog opreza nismo u stanju da mislimo. Ne preostaje nam ništa nego da se branimo tišinom. Disanjem. Ne ćutanjem, već jedinom stvari koja je u ovoj situaciji skuplja od mira, a to je tišina, koju moramo sebi da priuštimo da bismo, ako ništa drugo, odmorili mozak za naredni nalet informacija koje treba da podnesemo. Na kraju krajeva, možda je nabolje vreme da jedni drugima priznamo koliko nas ovo uznemirava i da je pandemija bila samo incijalna kapisla da shvatimo kako smo davno pre svega ovoga načisto prolupali. Dušan Jurić
Poljoprivrednici će od sutra moći da se prijave za mere ekonomske podrške koje je propisala Vlada Srbije, vredne 2,6 milijardi dinara ili oko 22 miliona evra.Pravo na pomoć usled krize izazvane koronavirusom imaju
Intervju sa Dušanom Mikljom, novinarom i piscem, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Dušan Miklja o globalnim odnosima u vrtlogu pandemije (AUDIO)Budući da se ova emisija zove “Dan posle”, i da se pored analize procesa koji su sada u toku, u jeku pandemije, bavi i onime šta nas čeka kad sve ovo prođe, zamolio bih Vas za neki komentar, ili Vašu viziju kako će svet i međunarodni odnosi tada izgledati. Tokom ove krize smo videli da su sve zemlje zatvorile svoje granice -- ali se, opet, u celoj ovoj situaciji pokazalo i to koliko smo svi, kao planeta, međusobno povezani. Šta mislite, da li ćemo posle ovoga postati zatvoreniji ili otvoreniji svet?Dušan Miklja: Tu imate više prilaza. Ja bih počeo od onoga što naglašava Bil Gejts, koji se razume i u ekonomiju, i u kompjutere, i u novac... On misli da uspešan odgovor mora da bude globalan. Počeo je od toga da je čovečanstvo doživelo, kako on kaže, global failure -- znači, globalni neuspeh. Dakle, i uspešan odgovor mora da bude globalan. U prvobitnom naletu, rekao bih, romantičarskog zanosa -- i zato što smo, zaista, svedoci dirljivih primera ljudske solidarnosti -- mnogi ljudi misle da će svet biti bolji. Ili, da to ublažim, da će neizbežno morati da pretrpi promene... Opet, postoji mišljenje da se ništa neće promeniti i da će ljudska vrsta, kao i do sada, biti podložna gramzivosti i sebičnosti.Da li ste Vi skloni jednom ili drugom pristupu?DM: Ako preispitamo sebe, primetićemo da zaista razmišljamo o mnogo čemu o čemu nismo ranije razmišljali. Nismo se međusobno primećivali. Sada, u 8 sati, kad se čuju ti aplauzi lekarima, ja osećam, prosto, kako struje neke emocionalne čestice između dve zgrade... Odjednom primećujem, kao i mnogi drugi, da prekoputa mene žive ljudi koje nisam dovoljno zapažao. Nekako se nadam da će ljudi ipak postati makar malo svesniji postojanja drugih bića.Nadajmo se... A dok se to ne pokaže, kriza nas drma žestoko -- i pritom je Evropa, kao kontinent, zatečena u njenom središtu, što je pomalo neočekivano. Ovaj virus se pokazao kao velika pretnja po stabilnost i opstanak EU, sudeći prema nekim stvarima koje su se dešavale tokom poslednjih nedelja. Koje je slabosti i podele ova zdravstvena kriza razotkrila na nivou Evropske unije?DM: Naravno, ja, kao ni svi mi, nemam potpun uvid u ponašanje Evropske unije. Ipak, mogli smo da primetimo, bar u prve dane krize, neke znake sebičnosti i samodovoljnosti. Naime, za to imamo i potvrdu, u tome da su neke zemlje -- pre svega, Holandija, zatim Finska, a takođe i Nemačka, u manjoj meri -- bile vrlo čvrste pri stanovištu da ne treba da učestvuju u jemstvu za zaduživanje za novac koji bi bio namenjen zemljama koje su najviše pogođene -- a to su, naravno, mediteranske zemlje, Španija i Italija. To je u tim zemljama naišlo na vrlo snažno emocionalno reagovanje, i čak ih dovelo do razmišljanja da li im je potrebna takva Evropska unija -- koja nije jedinstvena, i koja u trenucima nevolje više misli na dobrobit pojedinih država, a ne na dobrobit cele zajednice.Šta bi trebalo uraditi kako bi se te pukotine zacelile?DM: One će se zaceliti. Jedini način da se one zacele je da se posluša savet da zlo koje ugrožava sve može da se zaleči samo isto tako jedinstvenim, globalnim -- ili u ovom slučaju, evropskim odgovorom. Te pukotine će utoliko brže zarastati ukoliko bude vidljivija spremnost na solidarnost, koja neće biti izražena samo na rečima, već i u vrlo opipljivoj, finansijskoj i ekonomskoj pomoći. Naravno, nije lako ni zemljama od kojih se to očekuje, jer će i one biti suočene sa porastom nezaposlenosti, i štetom koju su svi pretrpeli -- ali je sasvim izvesno da postoje razlike u ugroženosti. Opet se vraćam na Gejtsa -- on je, vrlo vešto, stavio naglasak ne toliko na velikodušnost, na milosrđe, koliko na štetu koja bi mogla da bude pričinjena ako zajedničkim naporima to sve ne bi bilo sređeno. Tu misli, naravno, ne samo na iskorenjivanje bolesti, već i na ekonomsku štetu... On je tu, ponavljam, vrlo vešto usmerio pažnju na to da bi ta šteta bila mnogo, mnogo veća -- on govori o nekim trilionima -- nego što je ukupna suma novca koja bi se dala kao pomoć. Mislim da će na tu poruku svi finansijski činioci neizbežno morati da obrate pažnju, jer je to jedna poruka koja je prosto istinita.Vezano za Italiju, aktuelizovano je pitanje odnosa Evrope prema njoj. Tu se sad desilo nešto što je prilično bez presedana, a to je da smo videli izvinjenje Ursule fon der Lajen zbog neodgovarajućeg odnosa Evropske unije prema Italiji u početku krize. Kako tumačite taj razvoj događaja?DM: Ursula fon der Lajen se, po mom mišljenju, ponela vrlo iskreno i pošteno. Naime, ona je priznala ono što smo svi uočili, a to je da je, u početku -- ne mogu da kažem da je vladao neki odnos ravnodušnosti, niko nije bio ravnodušan -- ipak postojala nedovoljna spremnost da se pomogne toj zemlji. Kasnije je do izražaja došao jedan solidarniji odnos, i shvatanje da, ako je Evropa zajedno, ona mora biti zajedno i u nevolji.Kad se govori o tome kako se ova pandemija prelomila na Evropi kao kontinentu, obično se prave poređenja između navodno disciplinovanog Severa, i navodno opuštenog, raspojasanog Juga. Međutim, možda možemo da govorimo i o nekim razlikama između Istoka i Zapada -- ako gledamo samo brojke, ispada da se u borbi protiv pandemije istok Evrope pokazao dosta uspešnije. Da li je to zaista tako, i da li tu možemo da uporedimo neke različite modele?DM: Da, to je stvarno neobično. Ali, ne mislim da je to posledica nekog organizovanijeg prilaza. Možda je to sticaj okolnosti -- jer, evo, vidimo da se brojke neobičnom brzinom menjaju. U Rusiji sad, recimo, raste broj obolelih… Ono što je sasvim izvesno jeste da je u Americi, na primer, to bila posledica prevelikog uzdanja u samu snagu ekonomije. Za mene je bilo neverovatno da je Tramp očekivao da će se, samim tim što će se podeliti neki novac, epidemija ublažiti... Znači, to su prosto različiti zdravstveni, a rekao bih i društveni sistemi. Vi imate primer Kube, koja je vrlo siromašna zemlja, ali koja ima vrlo razvijen zdravstveni sistem. Sad sam baš pročitao da se čak 800 njihovih lekara nalazi po zemljama Južne Amerike, i u Lombardiji, i da su vrlo delotvorni. Dakle, ulagano je u taj zdravstveni sistem. U zemljama gde je veći naglasak na privatnim bolnicama i, kako je neko rekao, na profitabilnom zdravstvu, je pandemija dočekana sa naglašenom nespremnošću.Kako su se u ovoj krizi pokazali svetski populistički lideri, kao što su Bolsonaro, Tramp, Boris Džonson? Oni su u početku imali prilično ležeran odnos prema virusu -- kako se pokazao njihov odgovor u ovoj situaciji?DM: Pre svega, to odsustvo vizije je kod njih već poslovično, i van ove pandemije... Oni su u mnogim slučajevima nastojali da, na neki način, izbegnu odgovornost za kašnjenje, odnosno za neblagovremeno povlačenje odlučnih poteza, koji bi tu pandemiju suzbili ili ublažili. To je, nažalost, svojstvo koje je zapaženo kod više od tih vođa -- to da nekako pokušavaju da odgovornost prebace na drugoga. Posebno je to bilo vidljivo kod Trampa, koji je upirao prstom u Kinu, pa posle toga u Svetsku zdravstvenu organizaciju... Doduše, ne samo kod njega. I u Evropi će se tu prepoznati mnogi takozvani autoritarni -- i ne samo takozvani, zaista autoritarni -- vođi, pa i kod nas, da ne pominjem to što je svima poznato... Oni koji su se podsmevali opasnosti, i koji su u početku izigravali kralja Ibija, da bi posle navukli masku kralja Lira, i zapomagali i očajavali -- kao da im je više stalo do toga šta će se o njima misliti, nego koje će se delotvorne aktivnosti preduzimati.Ima jedan kontinent o kome se u ovoj krizi obično ne govori, zato što odande još ne dolaze neke alarmantne brojke -- ali za koji se kaže da bi, zbog toga što ima ekonomsku situaciju i zdravstvenu infrastrukturu kakvu ima, mogao da predstavlja potencijalnu katastrofu. Govorim, naravno, o Africi... Vi ste tamo živeli godinama, kako Vi gledate na razvoj događaja u tim predelima?DM: Kao što ste rekli, to je stvarno povod za veliku zabrinutost, imajući u vidu siromaštvo tih zemalja, njihovu neopremljenost bolnicama i, uopšte, prilično nejak zdravstveni sistem. Tu je bilo nekih pandemija, izuzetno opasnih po svojoj prirodi -- mislim pre svega na ebolu... Ipak, kod ebole je, recimo, bila pogođena samo nekolicina zapadnoafričkih zemalja, a ovaj virus ima potpuno drugačiji karakter, i brže se širi. Zaista ne smem ni da pomislim do čega bi sve to moglo da dovede... Pominjete Afriku, a to je možda još više slučaj sa Azijom, Indijom... Prosto mi je neverovatno da su oni još uvek u, rekao bih, podnošljivom stanju. Ko nije bio u Indiji, on ne može da zamisli tu gustinu ljudi u gradovima i na ulicama. Ja se sećam, išao sam autobusom, i toliko je bilo ljudi na samom putu da su se razdvajali kao zavese u pozorištu... A sistem u Indiji nije kao u Kini. Mislim, Kina ima mnogo ozbiljniji zdravstveni sistem, i društveni sistem u kome je lakše nametnuti veću društvenu disciplinu.Koliko će ova epidemija uticati na odnos snaga na Bliskom istoku, i na ravnotežu između tamošnjih regionalnih sila -- kao što su Iran, Saudijska Arabija, Turska, Izrael, i druge?DM: Svi primećujemo -- iako je to, doduše, nametnuto -- da su utihnula čak i najveća neprijateljstva. Ovo nije fraza -- ako je sam opstanak čovečanstva u pitanju, onda zaista postaju apsolutno apsurdni ti lokalni ratovi i trvenja. Ne znam koliko će to dopreti do svesti tih lokalnih vođa, ali, bar po onome što sada vidimo, očito je da su i najveće omraze trenutno zamrle. Da li će se one obnoviti? Verovatno hoće, ali nadam se da će u svesti postojati neki kutak, koji će tim vođama govoriti da postoje mnogo veće opasnosti od toga čiji će biti neki delić zemlje, ili neka granična postaja...Moje poslednje pitanje se odnosi na dva zanimljiva primera, koje možemo nazvati primerima dobre prakse. Mislim na Island i Novi Zeland, kao dve ostrvske zemlje -- kojima su, što je zanimljivo, na čelu žene. Šta možemo da naučimo iz njihovog modela?DM: Rekao bih da su to vrlo pozitivni primeri. Nisam pristalica teorija koje celom jednom polu, ili bilo kojoj posebnoj vrsti, daje prednost -- ali je činjenica da, kad žene imaju vlast, u njihovom ponašanju ima više racionalnosti nego kod muškaraca...Pretpostavljam da to verovatno nema veze samo sa polom onoga ko vrši vlast, nego i sa nekim drugim odlikama sistema -- kao što su transparentnost, otvorenost, i slično...DM: U to nema nikakve sumnje. Vidite, i ova kriza je pokazala da je istina isceliteljska, i da uvek nekako morate da dođete do nje. Tako da su, evo, i u Kini naknadno povećali taj broj umrlih... Prosto, istina se ne može sakriti. Ne bih želeo da pominjem neke makabrističke prizore, ali -- u prisustvu mrtvačkih sanduka, vi zaista ne možete sakriti istinu.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
