img
Broj 130, Maj 2026.
Broj 130, Maj 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

NIN: Beograd na vodi gradi se javnim novcem, ne kapitalom vlasnika

Ukupna vrednost poslovne imovine "Beograda na vodi" na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra. Obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji "Beograda na vodi", počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu grada Beograda, naveo je Midrag Skulić, osnivač i dirktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize.On je u autorskom tekstu objavljenom u NIN-u naveo da je kompanija iz Emirata u projekat ukupno uložila 70,4 miliona evra, u šta su uračunate i kratkoročne pozajmice, ali da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta."S tim u vezi postavlja se logično pitanje po kom zakonskom osnovu je (Direkcija) mogla da odobri taj dugoročni kredit privrednom društvu koje je u dvotrećinskom vlasništvu strane firme iz UAE, zatim ko je garant tog kredita, po kojoj kamatnoj stopi je zajam odobren i da li je moguće da siromašna Srbija finansira prebogate Ujedinjene Arapske Emirate", kaže Skulić.Dodaje da je ukupna neto dobit "Beograda na vodi" 2018. godine i 2019. godine iznosila oko 36,4 miliona evra, čime je u potpunosti pokrien gubitak u poslovanju zabeležen tokom tri godine pre toga, odnosno da je do sada iskazani profit 13,8 miliona evra.Istovremeno je zajedničko preduzeće prodajom završenog ili nezavršenog stambenog i poslovnog prostora prihodovala 187 miliona evra, dok je vrednost investicija koje su u toku dostigla 66 miliona evra.U sve troškove pripreme izgradnje, koji se tiču i izmeštanja železničke i autobuske stanice, odnosno izgradnje novih, demontažu postojećeg železničkog mosta, montiranje novog... Skulić ocenjuje da Vlada Srbije "Beograd na vodi" namerno osnovala kao kao privredno društvo, umesto kao javno preduzeće, zato što bi to omogućilo stranom investitoru da unošenjem dodatnog kapitala postane većinski vlasnik, sa upravljačkim pravima.

Srbija

Luksuzan odmor za Beograđane na Kosmaju: Niču apartmani, male kuće i hotel

Ideja je da se na svega 55 kilometara od prestonice priži mogućnost za aktivni odmor, najviši nivo relaksacije, ali i odmor sa decom, tvrde u Renew concept-u koji će graditi kompleks.Glavni benefit za kupce biće, kako se objašnjava mogućnost da investiciju učine profitabilnom i kroz iznajmljivanje povrate investiciju.Na raspolaganju je 18 zasebnih apartmanskih kuća površine 62 m2 sa od 5 i 7 ari placa, a uključena je i mogućnost izgradnje bazena. Svaka kuća ima karakteristike SMART home objekta, obezbeđeno parking mesto i zagarantovan pogled na prelepu prirodu planine Kosmaj.JASATEREBAC ;EKA INVESTITORE, DA LI ŠUMA TREBA DA SE BOJI DRVOSEČA Pored kuća, u ponudi su i apartmani koji su raspoređeni u 4 apartmanske jedinice.Planirana je izgradnja 84 apartmana, od 45 m2 do 75 m2, a svaki apartman imaće prostranu terasu koja će omogućiti konstantan dodir sa prirodom.Treća vrsta nekretnina je hotel u okviru Renew kompleksa koji čine 3 celine – luksuzni Wellness & Spa centar, restoran i apartmanski deo. Pored Wellness centra, svi posetioci će moći da uživaju u 2 otvorena i 2 zatvorena bazena različitog tipa u sklopu hotela.Investitor je uložio posebnu pažnju u funkcionisanje kompleksa nakon faze izgradnje, shodno trendovima današnjice i brzini života. Vlasnicima će biti ponuđena i mogućnost održavanje kupljenih objekata i zelenih površina.

Srbija

Pravda za korisnike turističkih vaučera: Sezonu odmora produžiti do 20. decembra

U nadležno ministarstvo upućena inicijativa da se rok važenja ovogodišnjih turističkih vaučera za odmor produži za mesec dana, saopštilo je udruženje Moja Srbija.„Pomogli bi našim građanima da u tom periodu iskoriste svoje neiskorišćene rezervacije, ugostiteljima da popune svoje kapacitete do kraja godine, a u oblast domaćeg turizma upumpali bi dodatnu količinu novca i doprineli da ova privredna grana još uspešnije završi tekuću godinu“, rekao je Milan Ristić, predsednik udruženja „Moja Srbija“.Kako podsećaju zbog vanrednog stanja mnogi građani nisu mogli da iskoriste svoje vaučere za subvencionisani odmor, ukoliko su se oni odnosili na odmor u martu, april ili maj. KAKO SE KORISTE TURISTIČKI VAUČERI U SLOVENIJI I SRBIJI Tokom aprila i maja mnogi ugostitelji rasprodali su svoje kapacitete do 20. novembra, do kada inače važe ovogodišnji vaučeri.„Tokom prethodnih nekoliko meseci mnogi građani su nas zvali i negodovali, jer nisu bili u mogućnosti da iskoriste vaučere. Kontaktirali su nas i ugostitelji, jer su i oni imali isti problem, popunjene kapacitete do 20. novembra i nezadovoljne goste kojima ne mogu da izađu u susret“, izjavio je Ristić.Dodao je da očekuje da će Ministarstvo turizma prihvatiti inicijativu udruženja, kako u interesu građana, tako i u interesu domaće privrede.Vaučeri su vezani za ime smeštajnog objekta i svaki građanin može samo jednom godišnje da konkuriše za tu subvenciju.Akcija podele vaučera, kako se navodi, tokom prethodnih pet godina pokazala se kao jedna od najisplativijih i najpopularnijih subvencija u srpskoj privredi. Napominje se da turizam u Srbiji beleži dvocifren rast, a prihodi od turizma povećavaju i investicije u turističku infrastrukturu.

Srbija

UNS pomaže novinarima-preduzetnicima da dobiju korona-minimalac

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je slobodne novinare koji samostalno uplaćuju poreze i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje da se jave toj organizaciji za pomoć u ostvarivanju prava na minimalce koje je država namenila privatnom sektoru zbog pandemije.Udruženje skreće pažnju da novinarima preduzetnicima koji, po rešenjima poreskih uprava, plaćaju penzijsko i zdravsteno osiguranje, takva pomoć pripada po Uredbi o fiskalnim pogodnostima za ublažavanje posledica pandemije koronavirusa, koja je u primeni od 10. aprila ove godine.Vlada Srbije je Zaključkom od 6. maja ove godine omogućila finansijsku pomoć države i za oko 2.350 samostalnih umetnika uključujući i one kojima lokalne samouprave iz svojih budžeta izmiruju obaveze za socijalno osiguranje.Novinari preduzetnici treba da se jave UNS-u na adresu dragana.bjelica@uns.rs ili na broj telefona 011-32-36-337.UNS ocenjuje da je isključivanje slobodnih novinara preduzetnika iz sistema državne pomoći u suprotnosti ne samo sa pomenutom Uredbom, nego i sa propisima o sprečavanju diskriminacije.

Srbija

Tenderi: Trenutno jedan od najskupljih za pripremu groblja kućnih ljubimaca

Jedan od trenutno najvrednijih tendera u javnom sektoru raspisan za izgradnju saobraćajnih i slobodnih površina na groblju za kućne ljubimce u Novom Beogradu, piše portal TenderiLive.Kako se navodi, tender u kompleksu groblja kućnih ljubimaca u Bloku 51 Novog Beograda Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju vredan je 168 miliona dinara. Ponuđači imaju rok za podnošenje ponuda do 2. oktobra.Naručilac je objavio i tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju saobraćajnica na području Plana detaljne regulacije između saobraćajnice T6, Ugrinovačke i Baranjske 58/20. Nabavka je procenjena na 2.3 miliona dinara, a rok za ponošenje ponuda ističe 21. septembra.Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu nabavlja mobilne telefone i odlučio je da to plati 1,8 dinara, rok je 7. septembar.GSP Beograd je raspisao tender za nabavku trakastih zavesa sa uslugom montaže.Zaječarski Vodovod nabavlja usluge agencije FTO obezbeđenja, a procenjena vrednost tendera iznosi 3,2 miliona dinara.Za obezbeđenje arhive u Železniku, Putevi Srbije izdvajaju 3,25 miliona dinara, a krajnji rok za ponošenje ponuda je 8. septembar.EPS Distribucija nabavlja računarsku opremu u vrednosti od 70 miliona dinara, rok je 28. septembar.Viši sud u Kraljevu renovira zgradu, a za te poslove obezbeđeno je šest miliona dinara.Gradska čistoća Beograd je za usluge kasko osiguranja vozila iz kredita opredelila 10,4 miliona dinara, a potencijalni ponuđači svoje ponude mogu dostavljati do 22. septembra.Ginekološko akušerska klinika Narodni front nabavlja životne namirnice, a ponuđači do 28.09. mogu da dostave svoje ponude za nabavku hleba i kifli, kolonijalne robe, zamrznute ribe, mleka i ostalog.Za održavanje i popravku vozila sa zamenom rezervnih delova, Klinički centar Vojvodine je namenio sredstva u iznosu od 1,08 miliona dinara.JKP Naissus iz Niša nabavlja gume za vozila u iznosu od 1,8 miliona dinara.GODIŠNJA STATISTIKA JAVNIH NABAVKI: ŠTA NABAVLJA REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE

Srbija

APR: Danas ističe rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja

Danas ističe rok za dostavljanje konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja obveznika za 2019. godinu, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).Poslednjeg dana roka za predaju izveštaja APR je obezbedila dežurstvo u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku do 21 čas radi pružanja stručne pomoći u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja i tehničke podrške obveznicima, navode u APR.Dodaje se i da je ove godine rok iz zakona koji uređuje računovodstvo izuzetno produžen zbog proglašenja vanrednog stanja usled epidemije koronavirusa.Sve informacije odnosno instrukcije u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2019. godinu, u formi pravila, tehnickih i korisnickih uputstava, kao i video uputstava, mogu se naći na internet stranici APR-a, u okviru Registra finansijskih izveštaja.Za stručnu pomoć prilikom sastavljanja i dostavljanja izveštaja korisnicima je na raspolaganju mejl adresa finizvestaji@apr.gov.rs, dok se za tehničku podršku u vezi sa pristupom PIS FI sistemu ili problemima sa potpisivanjem korisnici se mogu obratiti na mejl adresu sd@apr.gov.rs.

Srbija

Dolarska EMBI premija rizika za Srbiju prestala da se objavljuje

Dolarska EMBI premija rizika za Srbiju – jedan od pokazatelja ekonomske transformacije Republike Srbije, prestala da se objavljujeBeograd, 2. septembar - Pokazatelj premije rizika EMBI (Emerging Markets Bond Index) za Srbiju, baziran na dugu u američkim dolarima, koji obračunava renomirana američka finansijska institucija J.P. Morgan, nakon više od 15 godina, prestao je da se objavljuje od poslednjeg dana avgusta. Razlog je što je do dospeća jedine dolarske evroobveznice Srbije u opticaju ostalo manje od 13 meseci (ova evroobveznica dospeva 28. septembra 2021. godine), kada se, prema kriterijumima J.P. Morgan-a, obveznica isključuje iz obračuna (revizija podataka za obračun EMBI vrši se poslednjeg dana u mesecu).Prestanak obračuna pokazatelja EMBI za Srbiju, baziranog na dugu u dolarima, ukazuje na izostanak dolarskih evroobveznica Srbije na tržištu. To je rezultat odgovornog pristupa naše zemlje u upravljanju javnim dugom. Zahvaljujući povoljnim monetarnim i fiskalnim kretanjima i uspešnom izlasku na međunarodno finansijsko tržište, Srbija je u prethodnim godinama prevremeno otkupila značajan deo skupog duga po osnovu dolarskih evroobveznica. Taj skupi i devizno-rizičan dug zamenjen je znatno jeftinijim finansiranjem u evrima – na taj način smanjeno je učešće dolara u javnom dugu, a time i izloženost zemlje deviznom riziku kretanja dolara prema evru.Nakon uspešnog izlaska Srbije na međunarodno finansijsko tržište prvom emisijom evroobveznice u evrima u junu 2019. godine, postali su dostupni reperni podaci o premiji rizika EMBI za Srbiju, na bazi duga u evrima. Ovaj pokazatelj je od kraja jula 2019. godine (od kada su dostupni podaci) bio u proseku za 10 b.p. niži od opšteg (kompozitnog) pokazatelja globalne premije rizika zemalja u razvoju, što potvrđuje da međunarodni ulagači Srbiju smatraju sigurnom i povoljnom investicionom destinacijom.Dolarska EMBI premija rizika, koja se obračunava kao ponderisana razlika između stope prinosa na evroobveznice zemalja u razvoju i stope prinosa na američke obveznice uporedive ročnosti, smatra se repernim pokazateljem premije rizika zemalja u razvoju. Prestanak objave ovog pokazatelja za srpske dolarske XoV predstavlja priliku da se osvrnemo na kretanje premije rizika Republike Srbije u prethodnih 15 godina i uporedimo je sa njenom dinamikom u drugim zemljama u razvoju.Poređenjem kretanja EMBI za Srbiju sa kompozitnom merom „EMBI Global“ (koja pruža informaciju o opštoj (globalnoj) riziko-premiji zemalja u razvoju), tokom poslednjih 15 godina (od 2005. do 2020. godine) – jasno se mogu izdvojiti dva potperioda (grafik 1).I. Premija rizika Srbije uglavnom viša od globalne premije rizika(od 2005. do kraja 2013. godine)U ovom potperiodu EMBI za Srbiju je u proseku iznosio 406 baznih poena, znatno iznad proseka kompozitne mere za sve rastuće zemlje (EMBI Global), koji je iznosio 318 baznih poena. Pri tome je čak 86% ovog potperioda bilo karakterisano kretanjem premije rizika Srbije iznad globalne premije rizika zemalja u razvoju.Ovakva kretanja ukazuju da su investitori tada posmatrali Srbiju kao rizičnijeg izdavaoca obveznica, rizičniju zemlju i investicionu destinaciju, u celini.Nedovoljan stepen makroekonomske stabilnosti takođe je uticao da se tokom kriznih epizoda EMBI za Srbiju povećava dinamičnije u odnosu prosek zemalja u razvoju – najpre tokom Svetske ekonomske krize (2007-09), kada je premija rizika Srbije dostigla maksimalnih 1.351 baznih poena, kao i tokom krize javnog duga u evrozoni (2011-12). U periodima povećane neizvesnosti na finansijskim tržištima međunarodni investitori su, u nedostatku poverenja, u većem stepenu prodavali dolarske evroobveznice Srbije u poređenju sa evroobveznicama drugih zemalja u razvoju.II. EMBI Srbije gotovo konstantno ispod globalne premije rizika(od početka 2014. godine do danas)Trend smanjenja premije rizika za Srbiju započet je još u drugoj polovini 2013. godine. U poslednjih sedam godina (od početka septembra 2013. do kraja avgusta 2020. godine), EMBI za Srbiju je smanjen za 357 baznih poena (sa 460 b.p. na 103 b.p.), što predstavlja najznačajnije smanjenje među 43 zemlje u razvoju. U istom periodu, EMBI Global povećan je za 10 baznih poena. Jasno je da je tokom poslednjih sedam godina smanjenje dolarske premije rizika Srbije rezultat isključivo domaćih faktora - uspostavljanja i očuvanja makroekonomske stabilnosti, iz koje je proisteklo jačanje poverenja investitora.Nakon smanjivanja razlike između indeksa EMBI za Srbiju i EMBI Global početkom 2014. godine, premija rizika Srbije se, u periodu koji sledi, konstantno nalazila na nižem nivou od globalne premije rizika. U poređenju sa prosekom pokazatelja EMBI Global u ovom potperiodu, koji je iznosio 372 bazna poena, prosečan EMBI za Srbiju je bio znatno niži (iznosio je 196 baznih poena), pri čemu je najniži nivo zabeležen 23. decembra 2019. godine (samo 5 baznih poena).Kada se analizira kretanje dolarskog EMBI za Srbiju i prosečne premije rizika zemalja u razvoju sa investicionim nivoom kreditnog rejtinga (najmanje BBB- prema agenciji Standard and Poor’s), uočava se da se od 2017. godine - dolarskim evroobveznicama Republike Srbije na sekundarnom tržištu trgovalo po uslovima koji su bili karakteristični za zemlje sa kreditnim rejtingom investicionog ranga. Drugim rečima, profesionalni investitori su u ovom periodu Republiku Srbiju svrstali u zemlje investicionog ranga, one u koje je sigurno ulagati, što predstavlja potvrdu visokog stepena poverenja tržišnih učesnika u makroekonomsku sliku naše zemlje.

Srbija

Novi Nacionalni stadion u Kragujevcu vredan 40 miliona evra

Sportski objekat bi trebalo da ima tri pomoćna terena i kapacitet za skoro 20 hiljada gledalaca, prenosi Ekapija.Gradnja novog stadiona u Kragujevcu, najavljena je u junu, a kako je tada rečeno investicija je vredna 40 miliona evra. Novi stadion trebalo bi da zameni stari, koji se popularno naziva „Čika Dača“ i bio bi izgrađen u skladu sa pravilnicima UEFE.Urbanistički projekat kojim je obuhvaćeno oko 13 hekatara izradilo je preduzeće PRO-ING iz Novog Sada, naručilac je Grad Kragujevac.Stari stadion trenutno koriste fudbaleri i atletičari, kao i igrači američkog fudbala, a koristi se i za održavanje većih koncerata, kao i za kulturne događaje.Sadašnje tribine imaju kapacitet od 14.600 hiljada mesta za sedenje, a tribine su, kako se dodaje zastarele.Novi kompleks je podeljen na dve funkcionalne celine, na stadion sa biletarnicama i na sporstki centar koji se sastoji od tri pomoćna terena sa tribinama, tri natkrivena terena-balona i administrativnog i komercijalnog objekta. Dve celine su fizički odvojene ogradom i planirano je da mogu potpuno nezavisno da funkcionišu jedna u odnosu na drugu.Fudbalski stadion treba da zauzme središnji i severozapadni deo predmetnog prostora, sa pružanjem u pravcu sever-jug. KARAKTERISTIKE NOVOG OBJEKTAPlanirani teren je dimenzija 105x68m, sa podlogom od prirodne trave, u skladu sa UEFA zahtevima. Objekat je pravougaone forme sa zaobljenim ivicama, sa tribinama u više nivoa i pratećim sadržajima.Tribine su organizovane prema sektorima (istok, zapad, sever, jug), sa odnosom prema ulaznim koridorima za pristup gledalaca.U istočnom delu uz pomoćne terene, je planirana izgradnja tribina, a projektom je data mogućnost formiranja pratećih prostorija ispod njih.U severoistočnom delu planirana je izgradnja tri natkrivena terena-balona, a istočno od fudbalskog stadiona je planirana izgradnja tri fudbalska igrališta.Pomoćni tereni se planiraju sa podlogom od prirodne trave, na poziciji postojećih pomoćnih terena, a noćno osvetljenje bilo bi na četiri stuba pored uglova terena.Konstrukcija je predviđena kao kombinacija armirano-betonske i čelične konstrukcije.Krovna konstrukcija je čelična, oslonjena na vertikalne armirano-betonske elemente, projektovana je da natkriva sve tribine, a fasada će biti od stakla, aluminijuma.Pored Kragujevca, planirana je izgradnja novih stadiona u Zaječaru, Loznici, Leskovcu, Vranju, Kraljevu, Subotici, Novom Sadu, kao i gradnja nacionalnog stadiona u Surčinu. 

Srbija

Broj komunalnih policajaca u Beogradu porašće više od 50 odsto

Grad Beograd je dobio dozvolu da zaposli još 150 komunalnih milicionerki i milicionera čime će broj komunalnih milicajaca porasti više od 50 odsto u odnosu na trenutni broj. Naime, prema godišnjem izveštaju o radu Gradske uprave Beograda, na kraju 2018. bilo je zaposleno 283 komunalnih milicajaca, ali je po sistematizaciji planirano da ih bude 350. Dakle, bilo je upražnjeno 67 mesta za komunalne milicajce kako se zovu od prošle godine.U izveštaju za 2019. ovaj broj zaposlenih nije eksplicitno naveden ali stoji da je broj policajaca smanjen za 13 u odnosu na 2018. što znači da ih je poslednjeg dana prošle godine bilo 270 u Područnoj organizacionoj jedinici Beograda. Odnosno, broj mesta za popunjavanje je bio još veći.   Kako se navodi, četiri pripadnika su podnela zahtev za sporazumni prekid radnog odnosa, dva su rešenjem disciplinskog postupka kažnjena prekidom radnog odnosa, jedan službenik je penzionisan dok su ostali raspoređeni na radna mesta van Područne jedinice. U aprilu mesecu jedan komunalni milicionar je preuzet iz Komunalne milicije Niša.Nova zapošljavanja komunalnih milicajaca najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.Kako je rekao, prvi put, građanke i građani Sopota, Lazarevca ili Obrenovca imaće komunalne milicionere koji će ih štititi od komunalnog nereda i onih koji se bahato ponašaju.Njegova najava je u skladu sa prošlogodinjim zakonom o o komunalnoj miliciji koji osim što je predvideo promenu imena komunalne policije u miliciju,  omogućava da i opštine, a ne samo gradovi, mogu da formiraju komunalnu miliciju.Takođe, ukinuta je odredba koja je do tada važila, a to je da na svakih pet hiljada stanovnika dolazi jedan komunalni milicioner što znači da su gradskim upravama odrešene ruke kad je reč o zapošljavanju komunalnih milicajaca.Zakon je uveo još dva nova ovlašćenja za komunalce: zaustavljanje i pregledanje vozila u pokretu  i prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih učinilaca, odnosno pozivanje građana na informativni razgovor.Bije komunalna policija, ali biju i Beograđani Novina je i mogućnost korišćenja biber spreja kao sredstvo prinude, uz postojeći pendrek i lisice. Takođe, komunalni milicajci će ubuduće moći da rade u civilu.Komunalna policija u Beogradu počela je da radi pre tačno 10 godina. Komunalna policija mora da nosi tablu "Snimamo parkiranje"

Srbija

Novi rekordi u broju korisnika video igara u Srbiji

Industrija video igara u Srbiji donosi godišnje između 50 i 100 miliona dolara, a u Srpskoj asocijaciji industrije video igara (SGA) kažu da je Srbija već našla svoje mesto na globalnoj mapi te industrije i da je tokom pandemije korona virusa broj igrača bio rekordno visok.Istraživanje stručnog udruženja „Bitkom“ objavljeno u Berlinu pokazalo je da je panedmija proizvela značajan rast u gejming industriji širom sveta, kako su ljudi provodili znatno više vremena u svojim domovima, mnogi od njih okrenuli se su video igrama.Prema Srpskoj asocijaciji industrije video igara i Srbija je zabeležila veliki rast. Menadžerka SGA Kristina Janković za Tanjug je rekla da je prodaja igara, broj preuzimanja i prodaja konzola skakala na različitim tržištima od 30 do 80 odsto.Prema njenim rečima i dalje se radi na novim igrama i otvoreno je na desetine radnih mesta u različitim kompanijama.U Srbiji se najviše radi na igrama za mobilne uređaje, jer je to najpogodnije za manje timove, koji još nemaju sredstava za kompleksnije projekte, zaključuje Janković.Janković dodaje da je pandemija pokazala izrazitu otpornost gejming industrije, koja je uspela da se razvije dodatno tokom krize."Broj igrača je bukvalno probio sve rekorde. U zavisnosti od žanra, platforme i meseca koji merimo, porast je između 30 i 80 odsto kao i prodaja platformi i igara, sve je skočilo i u Srbiji u u svetu. Naši studiji prave sve igre za globalno tržište", rekla je Janković.Trenutno, u gejming industriji u Srbiji radi oko 1.500 ljudi, sa jasnim naznakama da će taj broj u narednim godinama znatno porasti.

Srbija

Nade u rusko tržište: Brend „Bebi“ kupljen zbog dugoročne strategije

Vodeće preduzeće za distribuciju i logistiku u Srbiji Nelt Grupa nastavlja proizvodnju brenda Bebi u Dobanovcima, njegov dosadašnji vlasnik neće zatvoriti fabriku u Sloveniji, prenosi portal Poslovni.hr.Brend „Bebi“ koji je dosta popularan na tržištu Ruske Federacije od sada će se proizvoditi u pogonima Fabrike dečje hrane u Dobanovcima, poznatom po brendu Nutrino.To je potvrdio generalni direktor Nelta Miloš Jelić koji je dodao da će se oba brenda paralelno razvijati.Prema njegovim rečima, ekspertski timovi Nelta i Fabrike dečije hrane planiraju da modernizuju brend i obogate ga novom paletom proizvoda.„Nelt je pre nekoliko godina uložio značajna sredstva u state-of-the-art fabriku za proizvodnju dečje hrane u Dobanovcima, poseduje veliki kapacitet proizvodnje i od početka je ciljano tržište Rusije“, smatra finansijski analitičar Dragan Bosiljković.NELT KUPUJE BREND "BEBI" OD ATLANTIC GRUPE Prema njegovom mišljenju, akvizicija Bebija deluje kao pokušaj uprave Nelta da kroz ovu akviziciju stvori platformu za ojačani multibrend nastup na ruskom, ali i drugim tržištima.“Sa druge strane, u poslednje vreme Atlantic grup sprovodi strategiju prodaje non-core brendova i čini se da je i ova transakcija deo toga. Na prvi pogled ovo deluje kao klasična win-win situacija za obe poslovne grupe”, zaključuje Bosiljkić.Navodi se da je prodaja brenda Bebi, u skladu sa korporativnom strategijom dosadašnjeg vlasnika, nastavak je procesa deinvestiranja manjih i non-core delatnosti.To je počelo 2018. godine izlaskom iz oblasti proizvodnje iz sportske i aktivne ishrane, pri čemu su nastavljeni poslovi prodaje kozmetike, dodataka ishrani i distribuciji vode.Ono od čega Atlantic grup-a očekuje rast je roba široke potrošnje: kafa, piće, delikatesni namazi, slatki i slani snack.Tu su i poslovi distribucije, kao i poslovi lanca apoteka Farmacia.Cilj im je, kako navode, očuvanje vodeće pozicije regionalnog distributera, kao liderstvo u apotekarskom poslovanju u Hrvatskoj.

Srbija

Da li će banke plaćati za uzete kredite?

Prethodne nedelje evropsku i svetsku ekonomiju je zatekla vest o rekordnom padu Euribora, kamatne stope po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Ta stopa je već nekoliko dana u ...

Srbija

Korona, nevidljivi šef na tržištu rada (ANKETA)

Tržište rada u Srbiji više od pola godine je pod uticajem pandemije Covid-19. Interesuje nas šta Vi mislite o uticaju virusa na tržište rada. Da li je uneo neke značajne promene i trendove. Molimo Vas da izdvojite jedan minut za popunjavanje ankete. Create your own user feedback survey

Srbija

Državu ne zanima ekološka strana „Beograda na vodi“

Ministarstvo građevine odlučilo da ne pristupi izradi strateških procena uticaja projekta „Beograd na vodi” na životnu sredinu, objavio je Službeni glasnik.Kako je obrazloženo strateška studija uticaja izmene i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“ neće biti predmet interesovanja državnih organa.Kao obrazloženje navodi se da se strateška procena uticaja na životnu sredinu ne vrši u skladu sa članom 9. stav 3. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.„Izmene i dopune Prostornog plana su manjeg obima. Izmenama i dopunama Prostornog plana ne menja se obuhvat Prostornog plana i ne očekuje se bitniji uticaj na životnu sredinu i održivi razvoj“, navodi se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku. Navodi se da je odluka doneta na osnovu mišljenja Ministarstva zaštite životne sredine i drugih zainteresovanih organa i organizacija i sastavni je deo odluka o izmenama prostronog plana.POZADINA PRIČENe tako davno, mišljenje o stvarima u vezi sa projektom „Beograd na vodi“, dao je i profesor Vladimir Stevanović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. „Šta vredi ceo taj projekat kada celokupna kanalizacija odlazi u Savu? To je zapravo Beograd na prljavoj vodi. Kada bismo ovaj postupak države preveli na mikronivo, to su oni ljudi koji bacaju đubre kroz prozor. Tako da problem sa aglomeracijama i gradovima zaista jeste veliki“, ocenio je Stevanović koji je u SANU aktivan na Odeljenju hemijskih i bioloških nauka.Više o tome, zaštiti voda, zemljišta i vazuha na portalu Nedeljnika Vreme, na sledećem linku.BEOGRAD NA VODI GRADI NOVI HOTEL

Srbija

RZS: Promet robe u drugom tromesečju pao za preko 22 odsto

Promet robe u trgovini na veliko, malo kao i popravka motornih vozila u Srbiji je u drugom tromesečju 2020. godine, u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, u tekućim cenama manji za 22,4 odsto.Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da promet u Srbiji kod trgovine na veliko beleži pad u tekućim cenama od 13,3 odsto kada se uporedi sa istim periodom.Smanjenje u trgovini na malo beleži pad od 2,1 odsto u odnosu na isto tromesečje 2019. godine.U strukturi trgovinskog prometa, najveće učešće ostvarile su robne grupe motorna vozila, u oblasti trgovine na veliko najveću pojedinačnu kategoriju čine "ostali neprehrambeni proizvodi", sa oko 23 odsto učešća, dok je u maloprodija dominantna bila prodaja prehrambenih proizvoda i alkoholnih pića (38 odsto).

Srbija

Korona odložila zapošljavanje srpskih lekara u Nemačkoj

I pored najave države da će rešiti problem nedostatka lekara noge medicinari i dalje se nadaju poslovima u Nemačkoj, Skandinaviji i mnogim drugim bogatijim i uređenijim zemljama.Prema našim saznanjima procedure za odlazak lekara u Nemačku traju i po godinu dana, a sa korona-krizom i duže, jer je kretanje naših državljana u Evropi ograničeno.„Trenutno ne mogu da odem u Nemačku iako su me budući poslodavci nedavno kontaktirali i pitali da li želim da radim u jednom mestu blizu Minhena. Problem je nastao sa uredbom nemačkih vlasti koje su zbog pandemije korona virusa stopirale dolazak radnika koji nisu započeli nostrifikaciju svojih diploma“, kaže za Novu ekonomiju Veljko D. iz Užica koji je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, pre pet godina.KOLIKO SU STVARNO PLAĆENI LEKARI Do sada kaže, nije bilo prilike da se zaposli u Srbiji.„Tražio sam posao i u Beogradu i u Užicu, nije išlo. Država jeste raspisivala konkurse za zapošljavanje nedavno, ali ispalo je da u Užičkoj bolnici svega nekoliko ljudi treba da bude primljeno za stalno. Mnogo više mladih lekara tamo volontira, praktično, već radi. Opšte je poznata činjenica da mnogo lekara nedostaje našem zdravstvu“, objašnjava Veljko.„Bombastične cifre o zapošljavanju 300 lekara zvuče lepo, ali kada se to podeli sa brojem bolnica, domova zdravlja, dispanzera u Srbiji kojima nedostaju i lekari i tehničari i nije neka cifra“, smatra sagovornik Nove ekonomije.„Jedan rođak koji je po obrazovanju medicinski tehničar takođe čeka na odlazak, jer nije počeo sa procesom nostrifikacije diplome, moj slučaj nije jedini“.Veljko se već nekoliko godina snalazi za posao tako što ne radi posao za koji ga je država školovala, iako joj je potreban.„Držim onlajn časove engleskog već tri godine klijentima iz Azije. Mnogo ljudi se ovde bavi tim poslom. Naporno jeste, ali sam kod svoje kuće, zakazujem časove kada mi to odgovara“, objašnjava Veljko.PRIPREME ZA ODLAZAKNa odlazak u Nemačku sprema se već duže godina, kaže da je uspeo da savlada nemački jezik.Početkom prošle godine je bio na probnom radu u jednoj bilnici koja bi trebalo da ga zaposli u Minhenu, dok ke probni rad bio u gradu Lajpcigu, nekada u sastavu Istočne Nemačke.„Reč je o bolnicama koje rade u okviru javno-privatnog partnerstva. Osnivači su država i jedna protestantska crkva. Praksa je trajala mesec dana i bilu su voljni da prime sve ljude koji su u njoj učestvovali. U toj grupi bili su ljudi uglavnom iz našeg regiona“, kaže ovaj lekar, koji je pre nekoliko meseci napunio 36 godina.Da li će Srbija biti kadra da zadrži mlade lekare, pokazaće vreme, jer plan da se taj probelm reši još uvek ne postoji.Najbolji test nekog takvog plana bio bi kada bi naš sagovornik odlučio da ostane u svojoj zemlji, umesto odlaska u Nemačku.Nema zvaničnih podataka o broju lekara koji napuste Srbiju, ali mediji su ranije pisali da se taj broj kreće oko 300 lekara godišnje, pisao je list Danas.„Res, non verba! („Dela, a ne reči !“)“, rekli bi kada bi se našli u sličnoj situaciji Stari Latini tvorci jezika koji se koristi u medicini.Čedomir Savković

Izdanja

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.