img
Broj 130, Maj 2026.
Broj 130, Maj 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Dekan Šumarskog fakulteta: U Košutnjaku zaštititi interes većine građana, a ne investitora

Urbanizacija Кošutnjaka, uz smanjenje zelenih površina, predstavljaja negaciju svih principa usvojenih strateškim dokumentima Grada Beograda, ali i globalnim "RIO" konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u nacionalnoj skupštini, piše u svom autorskom tekstu dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, profesor Ratko Ristić."Teško je razumeti princip razvoja i urbanizacije, uz redukciju šumskih i drugih zelenih površina i drastično povećanje broja stanovnika, uz još intenzivniji saobraćaj na već zagušenim lokalnim saobraćajnicama", smatra profesor Ristić, koji važi i za jednog od glavnih protivnika izgradnje malih hidro-elektrana (MHE) na našim rekama", smatra profesor Ristić.On upozorava da  uklanjanje šumskih i zelenih površina u urbanim delovima Beograda, dovodi do efekata staklene bašte, smanjuje kiseonik, pojačava efekat tzv. "toplotnog" ostrva, degradira biološku raznovrsnosti, dehumanizuje grad i povećava mogunost za pojavu bujičnih poplava.To je, prema njegovom mišljenju, naročito izraženo u  slivu Topčiderske reke i susednih, manjih vodotokova, a upozorava i na štete od poplava iz maja 2014. godine.Ristić smatra da su  Beogradu potrebni projekti kojima se oblikuje koncept rešenja za trajnu zaštitu preostalih prirodnih potencijala u urbanizovanim zonama.Cilj tih projekata bio bi pošumljavanje, izgradnja pešačkih, trim i biciklističkih staza, dečjih igrališta, igrališta za decu sa posebnim potrebama, vežbaonica na otvorenom, odmorišta sa senicima i klupama, kao i zona sa  duhovnim i estetskim vrednostima. Prema rečima profesora Ristića, dobri modeli sa kojma Beograd može da se koristi primenjeni su širom sveta.Postoje u Torontu, Masačustesu, Singapuru (priobalje reke Kalang), zatim tu su "plavo-zeleni" projekti u Portlandu (Oregon, SAD), kao i priobalje reke Manzanares u Španiji.Budućnost Beograda treblo bi, podseća, da se zasniva na tri stuba: ekonomskom, ekološkom i etičkom."Planirano uklanjanje zelenih površina na području Кošutnjaka, bez obzira na to da li su zaštićene ili ne, da li predstavljaju manje ili više vrednu šumu, jeste direktna negacija interesa većine građana i pokušaj zadovoljenja ogoljenog materijalnog interesa pojedinaca i interesnih grupa", zaključio je Ratko Ristić profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Srbija

Reciklaža tekstila: (Ne)dostižan biznis u Srbiji

Reciklaža otpada u Srbiji, mogla bi više da zaživi kada bi se poboljšala zakonska regulativa za njegov tretman, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Marina Tucović iz Ženskog centra u Užicu, koji se, pored ostalih aktivnosti, bavi i reciklažom tekstila. Krajnji cilj u preradi korišćenog tekstila je reciklirano vlakno, koje se ponovo koristi u nekoj vrsti proizvodnje.Prema rečima Marine Tucović, Ženski centar u Užicu trenutno je prešao dve trećine puta u razvoju reciklaže kao isplativog i samoodrživog biznisa."Naš cilj je pre svega bio da zapošljavamo žene sa invaliditetom ili žene koje nisu konkurentne na tržištu rada, ili su pretrpele neki oblik nasilja. Postali smo prepoznatljivi po korporativnim poklonima, promo torbicama, cegerima, jer različite vrste tih torbi mogu da budu od potpuno recikliranih materijala. Od jedne bluze, možete da sašijete jednu torbicu, jednu lutku, kecelju ili nek drugi proizvod", kaže menadžerka Ženskog centra u Užicu.Prema njenim rečima, tekstil čini četiri do pet odsto ukupnog otpada, veoma je kabast i teško se razgrađuje, pa je reciklaža veoma korisno rešenje. "Našu proizvodnju bi zaokružila proizvodnja recikliranog vlakna, jer poslujemo u sistemu cirkularne ekonomije, nije poenta da mi sad skupljamo taj otpad i da se on spaljuje. Spaljivanje otpada, trenutno je jedina mogućnost u Srbiji, to jeste zakonsko rešenje, ali tim gubite mogućnosti ekonomske valorizacije tekstilnog otpada kroz proces reciklaže", objašnjava Marina, koja je po struci tekstilni inženjer.Za reciklirano vlakno međutim, potrebne su veće investicije i posebna oprema, a za to su se već obraćali nekim investitorima. Naglašava da postoje određene vrste tekstila koje mogu da se koriste u reciklaži, čiji krajnji proizvodi mogu da se široko primenjuju."Zvučna, toplotna izolacija, mnogi geotekstili, tekstilne podloge u hortikulturi  upravo nastaju od tekstilnog vlakna niže kategorije. Zato je reciklaža tekstila u tom kontekstu vrlo interesantna", kaže Marina.Podseća i da se na taj način smanjuje kyagađenje."Ako imate podatak da se četvrtina pesticida na svetu troši upravo na poljima pamuka, da je tekstilna industrija vrlo agresivna, da oslobađa veliki procenat štetnih gasova, a da ne govorimo o veštačkim vlaknima koja su nastala kao derivati nafte i mnogim drugim stvarima", objašnjava sagovornica Nove ekonomije jedan deo priče o ciljevima reciklaže. NEDOSTAJU PREDUSLOVIU reciklaži međutim, ne mogu da se koriste sve vrste tekstilnog otpada, pa je prema rečima naše sagovornice neophodno stvoriti preduslove u smislu njegove selekcije."Postindustrijski otpad je izuzetno dobar za reciklažu, jer kod komunalnog otpada nemate jasnu strukturu. Kada dobijete odevni predmet, ako na njemu imate tačnu oznaku, to je jedini način da ga vi negde sortirate", kaže Marina Tucović.Prema njenim rečima, jedan deo problema u razvoju reciklaže je nezainteresovanost investitora, jer je profit neizvestan, barem kada se reciklira tekstil, papir ili staklo.ULOGA REGIONALNE DEPONIJEMarina Tucović kaže da ih interesuje i saradnja sa Regionalnom deponijom Duboko u Užicu, u kojoj, za sada, prema njenim rečima, postoji samo linija za razdvajanje otpada."Na određeni način, oni tu odvajaju različite sirovine koje imaju mogućnost da se dalje obrađuju u procesu reciklaže, dok ove druge, koje su u mešanom otpadu idu direktno na telo deponije", naglašava Marina  i objašnjava da je tekstil lakše obrađivati ako je odlagan u suve kontejnere. Regionalna deponija u Užicu pokriva još devet opština Zlatiborskog okruga, kao i Grad Čačak.Prema poslednjim istraživanjima, Srbija na deponije baca 60 miliona tona smeća godišnje, što je 95 odsto ukupnog otpada, saopštio je Republički zavod za statistiku.Čedomir Savković

Srbija

Zaposleni dužni da prijave ako je neko u porodici zaražen

Ministarstvo za rad donelo je pravilnik za poslodavce i zaposlene sa preventivnim merama za sprečavanje širenja epidemije koronavirusa, koji će stupiti na snagu 11. jula, objavio je Službeni glasnik.Poslodavci do 10. avgusta da donesu plan primene mera, u skladu sa pravilnikom.Pravilnikom o preventivnim merama, za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti propisuju se preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.Pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.Obaveze poslodavcaPoslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Takođe, poslodavac je dužan da plan primene mera, usled nastalih promena koje utiču na bezbedan i zdrav rad tokom trajanja epidemije usaglašava sa odlukama nadležnog organa.Plan treba da sadrži: preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti, mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.Poslodavac je dužan da na svakom radnom mestu u radnoj okolini obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti.U skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih.Da sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora.Takođe, da obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku, da obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad, da uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi.Poslodavac treba da obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima, organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.Poslodavac je dužan da u slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava, da se poštuju procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada.Treba precizno da se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije, da se organizuje stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen, da se kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima svode na nužne uz propisane mere zaštite.Predviđa se i primena svih drugih mere po preporuci epidemiologa.Poslodavac je dužan da u planu primene mera uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu.Zatim, proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu kod poslodavca vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu.Lice za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa poslodavcem planira, sprovodi i podstiče primenu preventivnih mera, a posebno: učestvuje u izradi plana primene mera, priprema pisana uputstva i instrukcije za bezbedan i zdrav rad u cilju zaštite zdravlja zaposlenih od epidemije zarazne bolesti, kontroliše primenu mera koje su utvrđene u planu primene mera koji donosi poslodavac, vrši kontrolu korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kao i da sarađuje sa državnim organima i daje potrebna obaveštenja o primeni preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.Obaveze zaposlenogZaposleni je obavezan da: sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih, namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica, dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke, ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odelam.Obavezno da obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice, pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.Pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene, u skladu sa svojim saznanjima odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.Sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Srbija

Kragujevački ugostitelji traže beogradske uslove

Ugostitelji iz Kragujevca čiji objekti od prošlog četvrtka, nakon proglašenja vanrednog stanja u gradu, rade skraćeno, od 7 do 20 sati, predali su novu peticiju nadležnima u gradskoj i državnoj upravi, kojom zahtevaju da u vreme pandemije imaju isti tretman kao njihove kolege u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, javlja Danas.Epidemiolozi grada Kragujevca složili su se sa zahtevom za produženje radnog vremena do 23 sata, jer kako oni kažu, terase i letnje bašte nisu mesto širenja zaraze. „Mislimo da je poslednjih dana neopravdanom hajkom u Kragujevcu svim ugostiteljima načinjena dramatična šteta. Od ove profesije živi indirektno ili direktno gotovo 10 odsto Kragujevčana.""Ne vidimo ni jedan logičan razlog da ugostitelji u Kragujevcu budu diskriminisani u odnosu na kolege iz Beograda, Čačka, Užica i drugih gradova u Srbiji “, navodi se u peticiji kragujevačkih ugostitelja. Kako ugostitelji kažu ograničen rad veoma otežava servisiranje njihovih obaveza, plaćanje zakupa, nameta i davanje plata zaposlenima u trenutku kada se bore da isplivaju pod teretom poreskih reprograma iz prethodnog perioda. 

Srbija

Povećan broj gotovinskih i transakcija sa ofšor zemljama u 2019. godini

Broj izvršenih gotovinskih transakcija povećan je za preko 3,9 miliona u odnosu na 2018, dok je broj izvršenih bezgotovinskih transakcija smanjen za skoro 82 miliona, pokazuje analiza banaka na upitnik o aktivnostima u oblasti sprečavanja pranja novca u 2019. koji je objavila Narodna banka Srbije.Smanjen je broj izvršenih transakcija priliva i plaćanja s visokorizičnim zemljama, uz istovremeno povećanje broja izvršenih transakcija priliva i plaćanja sa ofšor zemljama, navodi se u AKTIVNOSTIMA BANKE IZ OBLASTI UPRAVLjANjA RIZIKOM OD PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMABroj stranaka visokog rizika neznatno je iznad proseka za ranije analizirane periode, i iznosi nešto više od 75,5 hiljada.Sve banke su se izjasnile da nemaju uspostavljen loro korespondentski odnos s bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja se nalazi na listi država koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Banke, kao najveći činioci finansijskog sistema, predstavljaju najosetljiviji deo finansijskog sektora u smislu izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, ocenjuje srpska centralna banka. Međutim, analizom podataka i informacija u vezi s merama koje su banke preduzele radi adekvatnog upravljanja i kontrole rizika od pranja novca i finansiranja terorizma tokom 2019, ukazuju na to da je navedeni rizik znatno umanjen.Naime, sve banke su uspostavile sopstvene sisteme za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.Skoro sve banke, 25 od 26 banaka, koristi neki od softvera za praćenje transakcija i stranaka radi otkrivanja sumnjivih transakcija i lica, dok je jedna banka u procesu završnog testiranja, pred puštanje softvera u rad.Sve banke koriste neku od komercijalnih baza za filtriranje stranaka i transakcija po embargo i tzv. crnim listama (OFAC, UN, EU i sl.);Kako se navodi, 23 od 26 banaka imaju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi isključivo sprovođenjem Zakona o sprečavanju pranja novca, dok tri banke te poslove izvršavaju u okviru drugih organizacionih jedinica.Kako su se prale pare u 2019?

Srbija

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, saopštila je centralna banka.U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor odluku doneo imajući u vidu očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja COVID-19."Prethodna smanjenja referentne kamatne stope – na najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, nastaviće da i u narednom periodu, u ambijentu visoke likvidnosti banaka, deluju na kretanja u finansijskom i realnom sektoru i doprinose očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka", dodaje se u saopštenju.Takođe, Izvršni odbor je imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera, vrednog oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, kojim je, kako navode, "obezbeđena podrška privatnom sektoru kako bi se podstakao što brži oporavak naše privrede od efekata pandemije".Istovremeno, Izvršni odbor ističe da je Narodna banka Srbije spremna da reaguje u skladu sa eventualnim dodatnim efektima pandemije u domaćem i međunarodnom okruženju.Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena.Kako je ukazano, u skladu sa očekivanjima NBS, inflacija je usporila od početka godine na 0,7 odsto međugodišnje u maju, najviše pod uticajem efekta visoke baze kod cena povrća iz prošle godine i nižih tekućih cena naftnih derivata, usled znatnog pada svetske cene nafte."Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike", navode u NBS.U saopštenju se navodi i da su brojne centralne banke u svetu usled pandemije reagovale ublažavanjem svojih monetarnih politika, konvencionalnim i nekonvencionalnim merama, kako bi umanjile negativne efekte krize.Oporavak zone evra, s kojom Srbija ostvaruje najznačajnije trgovinske i finansijske veze, trebalo bi da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke usmerenim na povećanje likvidnosti i pružanje podrške povoljnim uslovima finansiranja. Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu i neizvesnost na robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, posebno cene nafte, koja je bila prilično volatilna prethodnih meseci, uz naznake trenda rasta od maja", zaključuje se u saopštenju.Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. avgusta.

Srbija

PKS: Ponovo radi COVID-19 info servis za privredu

Privredna komora Srbije (PKS), ponovo je aktivirala poseban info servis uz čiju pomoć privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima koja su u vezi sa poslovanjem u zemlji i inostranstvu, kao i o zvaničnim merama i preporukama."Stručne službe PKS u stalnom su kontaktu sa svim nadležnim institucijama i organizacijama, kao i poslovnim asocijacijama u inostranstvu, i blagovremeno će informisati privrednike u vezi sa poslovanjem kako na državnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou", stoji u saopštenju objavljenom na sajtu PKS. Dodaje se da će se na tom portalu objavljivati najvažnije vesti, saopštenja, odluke nadležnih organa i sve druge informacije važne za poslovnu zajednicu kako bi privrednici dobili obaveštenja i preporuke kako da se zaštiti posao i a privrednici prilagode uslovima poslovanja.Za sve informacije privrednici mogu da se obrate putem mejla covid19@pks.rs, a za dodatne informacije i prijave dostupan je i telefon 0800 808 809.Prema istraživanju koje su sproveli PKS i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, za oporavak privrede pogođene pandemijom biće potrebno u proseku okogodinu dana.Istraživanje je pokazalo da je kriza najviše pogodila mikro preduzeća, dok je likvidnost i dalje jedan od ključnih problema sa kojima se firme suočavaju.

Srbija

Brže do 5G i novih tehnologija uslov da budemo Sicilijumska dolina Zapadnog Balkana

Autor: Nataša Kažić – suosnivač platforme „5G talks“Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra. Paralelno mora da razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvođenje 5G infrastrukture, neki su od zaključaka u okviru 5Gtalks panela održanog 10.6.2020, na temu „Regulatorni okvir za infrastrukturu Srbije budućnosti“.   O osnovnim regulatornim koracima koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreže i o budućoj konkurentnosti Srbije razgovarali smo sa Prof. Irini Reljin pomoćnicom Ministra za trgovinu turizam i telekomunikacije, Zoranom Brankovićem, rukovodiocem službe za radio mreže RATELA i Draganom Ilić, šeficom jedinice za povećanje konkurentnosti i digitalizaciju NALEDA.U prethodnom periodu se dosta pričalo o tome kako je epidemija korona virusa promenila ekonomiju, naše navike, i koja su tehnološka rešenja pomagala ljudima širom sveta da neometano funkcionišu u ovoj krizi. Kupovali smo online, viđali smo u Kini dostavu robotima i dronovima, beskontantna digitalna plaćanja, svi smo radili od kuće, deca su nam učila od kuće, imali smo i pružanje zdravstvenih usluga na daljinu, čak i zabava je prešla u online. Konzumirali smo dosta sadržaja preko raznih platformi, Youtube, Netflix-a, Amazon Prime i raznih OTT televizija, a 3d printing je bio ključan u adresiranju problema nedostatka medicinske opreme. Sve ove tehnologije direktno ili indirektno zavise od stabilne široko pojasne konekcije i pristupačnosti interneta. Dakle, telekomunikaciona infrastruktura se još jednom pokazala kao kritična. Slična situacija je bila i za vreme poplava 2014. Svaka kriza iznova pokazuje koliko je ključna IKT infrastruktura.U budućnosti će biti još kritičnija jer će se od nje očekivati da bez prekida obezbeđuje servise kao što su IoT i veštačka inteligencija koje će biti neophodne za funkionisanje društva i ekonomije, naročito u vanrednim situacijama. Brzina uvođenja ovih tehnologija i uopšte kompleksnost celokupnog ekosistema koji treba sagledati da bi ti servisi došli do krajnjeg korisnika su jedan od izazova koji se danas nameće regulatorima. Njihov zadatak je sve teži, kako ta kompleksnost raste, sve je izazovnije da sagledaju s kraja na kraj nove tehnologije. Nameće se potreba da se promeni način razmišljanja i da se primeni agilni pristup regulaciji tako da ne kočimo progres i brz razvoj tehnologija, a da pri tome sačuvamo vladavinu prava i privatnost građana i pojedinaca i još važnije, podataka koji će proći kroz sisteme svih aktera ekosistema koji će ih čuvati i obrađivati. Potrebno sve to regulisati, a posebno njihovu upotrebu i način na koji će ti podaci biti čuvani. Jedan od važnih zaključaka prošlogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma održanom u Davosu je bio: „Naša sposobnost da budemo adaptivni, humano-centrični i inkluzivni u načinima na koji razvijamo polise i protokole za nove tehnologije nikada nije bila bitnija. Bezbednost i otpornost našeg društva zavisi upravo od toga. Ukoliko kao odgovor na ovu pandemiju uvežemo tehnologije sa odgovarajućim institucijama, standardima i normama, izaći ćemo iz svega jači nego ranije.“ Znamo da su mnoge nove tehnologije danas moguće i na 4G (streaming kamere, IOT, veštačka inteligencija), i da je postojeća mreža omogućila realizaciju neverovatnog broja servisa i najnovije generacije i tokom pandemije,  ali kriza korona virusa je pokazala koliko su zapravo kapaciteti postojeće 4G mreže biti pod pritiskom i da je iskorišćenost mobilnih i fiksnih mreža u pojedinim trenucima bila i preko 80%.Konkurentnost naše zemlje i naš dalji ekonomski razvoj mnogo zavisi od toga koliko ćemo brzo uvoditi nove tehnologije, koliko ćemo brzo rešiti regulatorni okvir za nove tehnologije i uklanjati trenutne administrativne prepreke za njihovo uvođenje i najvažnije, koliko ćemo brzo podići digitalnu pismenost svih aktera tehnološkog ekosistema. Trenutno je situacija naročito kritična po ovom pitanju jer postoji veliko neznanje i neinformisanost šire javnosti, što predstavlja jednu od najvećih kočnica za tehnološki i posledično ekonomski napredak Srbije.Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra i da paralelno razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvodjenje 5G infrastrukture.Na državi je da obezbedi fer uslove za aukciju i da definiše spektar koji će biti na raspolaganju.Investicija za Telco operatere u Srbiji kao i u svetu će biti ogromna i kao u slučaju 4G mreže vrlo teško će uspeti ovu investiciju da monetizuju jer svi mi korisnici očekujemo sve veće brzine, neograničen internet saobraćaj na svim uređajima za sve manju mesečnu pretplatu, a sve više trošimo kapacitete mreže jer kačimo na mrežu sve više uređaja,  non stop smo online i strimujemo po ceo dan.Operateri nemaju izbora, kako bi obezbedili poslovni kontinuitet i kapacitete koje su im za to potrebni oni moraju da krenu u izgradnju 5G mreže.Iako bi bilo zaista lepo da i mi korisnici imamo sve veće brzine i da nemamo kašnjenje, 5G mreža je pre svega krucijalna za industriju, transport, školstvo i zdravstvo. U budućnosti možemo očekivati još ovakvih kriza i učenje i lečenje na daljinu će biti od vitalnog značaja za opstanak društva.Primera radi, 5G mreža omogućava telepresence odnosno virtuelno prisustvo koje trenutno nije moguće na 4G mreži. Tako bi, na primer, najbolji kardio hirurg iz Novog Sada mogao da bude virtuelno prisutan i asistira svoje kolege u operacionoj sali u Vranjskoj bolnici tokom jedne kompleksne operacije srca.Još jedan dobar primer je automatizovani proces za kontrolu saobraćaja, automobilskog ili železničkog. Za potpunu automatizaciju kontrole saobraćaja je neohodna je 5G mreža zato što 5G ima izuzetno mala kašnjenja i zato što omogućava da sve iznenadne situacije mogu da se reše u realnom vremenu.U ovom trenutku je regulativa takva da se bazne stanice ne mogu stavljati na manje od 30 m od bolnice, škole i vrtića. Nema dileme da će ovaj segment regulacije morati da bude revidiran i prilagođen novim mogućnostima i potrebama.Onog momenta kada se završi aukcija za operatere tek počinju muke jer je trenutni proces dobijanja dozvola za izgradnju baznih stanica dug i komplikovan.Od dozvola do pribavljanja svih tehničkih uslova i na kraju do dobijanja dozvole i za zaštitu životne sredine i svakako do same izgradnje bazne stanice i dozvola RATEL-a, prođe dosta vremena.Ako želimo da budemo konkurentni i brzo izgradimo 5G mrežu, ova procedura će morati da se pojednostvi a da opet ne preskoči ni jedan važan korak koji će uticati na bezbednost građana.Treba napomenuti da trenutno Srbija ima među najstrožim zakonima u Evropi kada su u pitanju dozvoljena nejonizirajuća zračenja i sa te strane smo obezbeđeni, ali ono što nedostaje je dovoljno kvalitetnih informacija  u javnosti o svemu ovome. U Srbiji se ne vodi prava javna rasprava o uvođenju novih tehnologija. Trenutna situacija je da se kroz socijalne mreže samo širi panika prouzrokovana netačnim i površnim informacijama i ne slušaju se stručnjaci koji uporno pokušavaju da objasne ključne pojmove, zakone, prednosti i realne rizike kada je u pitanju 5G mreža.Po rečima Dragane Ilić, institucije kao što je NALED čine ozbiljne napore da podignu digitalnu pismenost donosioca odluka unutar lokalnih samouprava i državnih organa. Unutar Vlade Republike Srbije se obrazuju različite radne grupe koje diskutuju o svim ovim problemima, novim zakonima i o potencijalnim rešenjima. Za Srbiju nesumnjivo dolazi vreme odluke. Osnovni regulatorni koraci koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreža su:- donošenje plana namene radio frekvencijskog spektra (Vlada Republike Srbije je donela uredbu o Planu namene 18.6.2020.)- definisanje pravilnika o minimalnim uslovima za prodaju spektra - na osnovu tog pravilnika će RATEL pripremiti i izvršiti proces javne aukcije definisanog spektra. Prema rečima pomoćnice ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, prof. Irini Reljin, aukcija se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine. Ako zaista želimo da napravimo ekonomsko-tehnološki skok za koji nam se pruža šansa i zaista želimo da postanemo regionalni lider u digitalizaciji i regionalni Silicon Valley onda moramo da krenemo brzim koracima ka cilju i moramo svi da podržimo realizaciju tog cilja.Konkurencija nam je velika, neki od naših suseda su već ispred nas. Da li smo zaista spremni da predvodimo razvoj ovog regiona?

Srbija

Protesti u više gradova, mnogo suzavca i juriš Žandarmerije na demonstrante

Srce grada. pic.twitter.com/YgQ7NJvxdt— Aleksandar Kokotović (@kokota) July 8, 2020Stampedo nakon što je bačeno više kanistera suzavca, a policija krenula štitovima da potiskuje građane.#protest2020 pic.twitter.com/dVVkNeagAf— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) July 8, 2020Suzavac na Trgu Nikole Pašića.#protest2020 pic.twitter.com/MGuEqgKIiZ— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) July 8, 2020"Ovo je za ćaleta" ❣️ pic.twitter.com/c6ZAnJCIHT— nova.rs (@novarsonline) July 8, 2020

Srbija

Udruženje hotelijera: Hoteli pred zatvaranjem, potrebna pomoć

Hoteli u Srbiji popunjeni su manje od pet osto, zbog toga što se korona virus drugi put proširio, saopštilo je Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije HORES, prenosi list Danas.Prema podacima tog udruženja, prosečna popunjenost hotela u Beogradu je 16,12 odsto, Novom Sadu 19,44 odsto, Nišu 6,53 odsto, dok je u Kragujevcu popunjenost kapaciteta 6,85 odsto.Dodaje se da to pokazuju podaci koji su prikupljeni anketiranjem predstavnika 57 hotela, koji su članovi HORES-a.U gradskim restoranima, prosečna iskorišćenost kapaciteta je 20 do 25 odsto, a promet 75 odsto manji nego u istom periodu 2019. godine.Na osnovu trenutno potvrđenih rezervacija, uz mogućnost otkazivanja, od 1. jula do 1. septembara, u ta četiri grada, rezervisano je prosečno 6,23 odsto kapaciteta.U HORES-u ističu i da je više od polovine hotela u Srbiji još uvek zatvoreno.Dodaju da poslednih dana dolazi do velikog broja otkazivanja potvrđenih rezervacija u banjskim i planinskim centrima Srbije, što je smatraju posledica straha od širenja korona virusa.Hotelijeri su istakli da otakzi rezervacija stižu neprekidno od kada su se u medijima pojavile informacije o rastu broju zaraženih na dnevnom nivou.Kako objašnjavaju, otkazi rezervacija za zahtevom za povraćaj avansa stižu i za septembar, pored jula i avgusta, a u tome prednjači Banja Vrujici.Kako je navedeno u saopštenju, iz Banje Vrujici poručuju da su dodatno zabrinuti jer tokom jula i avgusta ova banja ostvari skoro 50 odsto godišnjeg prometa, veliki deo dođe i od ulaznica za otvorene bazene.Podseća se i da su hotelijeri u Srbiji već pretrpeli ogromnu štetu tokom vanrednog stanja, kada najveći broj hotela nije ni radio.U nadi da će se pokrenuti posao, hoteli su angažovali sezonsku radnu snagu, međutim, nema posla, pa je izvesno da sezona neće biti dobra i da su hoteli pred zatvaranjem.Zbog toga u HORES-u smatraju da je tom sektoru sada potrebna pomoć, jer će posle biti kasno, a do tada će, kažu, poštovati mere pojačane zdravstvene mere.Povodom pandemije, HORES je po ugledu na evropske zemlje, članice HOTREC-a, kreirao pečat "Čisto & sigurno" (Clean&Safe). Sertifkacija hotela i restorana, koji poštuju pravila sigurnosti, trebalo bi da počne uskoro, navodi se u njihovom saopštenju.

Srbija

Korona odlaže izgradnju fabrike aviomotora u Novoj Pazovi

Nemačka kompanija za izradu avionskih motora MTU, odlaže svoje aktivnosti u Srbiji za šest meseci, zbog globalne pandemije korona virusa, saznaje internet portal Tango six."Još je rano da pričamo o tome kako će naša razna postrojenja i planovi za širenje biti pogođeni pandemijom. Ipak, još tokom početka COVID-19 krize komunicirali smo sa Vladom Srbije i obavestili ih da očekujemo kasnije pokretanje poslovanja u vašoj zemlji, što znači pomeranje početka rada postrojenja najmanje za 6 meseci od početno određenog datuma na koji smo računali a to je sredina 2022. godine", izjavio je direktor te kompanije Rajner Vinkler.Kao glavno obrazloženje navodi se loše stanje na tržištu, jer njihovi poslovi izključivo zavise od aviosaobraćaja, koji je trenutno smanjen.Dodao je i da svi drugi parametri projekta za fabriku u Srbiji ostaju.MTU se bavi održavanjem, popravkom i remontom vazduhoplovnih motora.Zbog globalne pandemije planira da smanji broj zaposlenih u svojim fabrikama u Nemačkoj i u svetu, jer je aviosabraćaj, od koga zavisi njeno poslovanje, u velikoj krizi.MTU je svoje planove za Srbiju najavio u maju prošle godine. ODLAGANJE, PORED PODSTICAJA I POKLONAMTU Maintenenace Serbia d.o.o. izabrala je lokaciju za svoje postrojenje u Novoj Pazovi. Država joj je poklonila zemljište vredno 6,25 miliona evra, a ranije je najavljeno još 14,6 miliona evra iz budžeta Srbije, prema ugovoru o čemu je Nova ekonomija već pisala.Nacrtom ugovora kompanija se obavezala da u objekat izgradi  uloži ne manje od 100.900.000 evra do kraja 2025. Pored toga, obavezala se da zaposli najmanje 440 radnika na neodređeno vreme od 2021. do 2027. godine.

Srbija

Vučić: Uprkos protestima, i dalje smatram da mere treba da se pooštre

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da uprkos demonstracijama koje su se sinoć odigrale u centru Beograda i dalje smatra da trebaju da se pooštre mere u Beogradu, da preporučuje da se uvede zabrana kretanja za vikend, ali da očekuje da Krizni štab za sprečavanje širenja COVID-19 neće biti za policijski čas.Dodao je da "nasilje neće biti tolerisano" dok on bude bio na putu u Parizu, da će svi koji su učestvovali u nasilničkom ponašanju biti "strogo kažnjeni", kao i da će "mir i stabilnost biti očuvani po svaku cenu".One je na konferenciji za novinare povodom demonstracija ispred parlamenta izjavio da se sinoć u Beogradu desilo "najbrutalnije političko nasilje u poslednjih nekoliko godina", a zamolio je ljude da se danas ne okupljaju, kako bi se izbeglo "zaražavanje na protestu"."Mi smo u proteklih osam godina dozvoljavali slobodu protesta i izražavanja drugačijeg mišljenja... Protest su organizovali (ljudi) desničarske orijentacije, ali ne sumnjam da je na početku protesta bilo i onih koji su se okupili zbog pooštravanja meraOcenio je i da je skup bio "dobro organizovan" i da su podbacile bezbednosne službe, da je u demonstrante bilo infiltriran "kriminalni i inostrani faktor""Skup je bio protivzakonit, odnosno neprijavljen policiji. (Demonstranti su) vređali kamenovali i tukli policiju, koja je trpela i odgovorila tek kada su zauzeli hol Narodne skupštine... Nisu se neki šetali po promenadi, pa je policija upala da tuče, kao što mnogi hoće da predstave", dodao je Vučić.On je naveo da je tokom prethodne noći pet policjskih vozila zapaljeno, da su 43 policajca povređena, a pokazao je fotografije za koje tvrde da dokazuju da su neki od njih "izbodeni nožem".Predsednik je dodao da će skup "samo naneti štetu ugledu Republike Srbije" i "otežati put delegaciji" koja treba da nastavi pregovore sa Prištinom u Briselu.Za mladića koji je pred televizijskim kamerama rekao da protestuje zato što mu je otac umro u KBC Zemun od poledica COVID-19 i da još uvek nije dobio potvrdu o njegovoj smrti, Vučić je rekao da je u pitanju "notorna laž", da su lekari borili do poslednjeg sekunda, a da je sam mladić osuđivan za prekršajna dela.

Srbija

Arhitekte: Šuma u Košutnjaku mogla bi da postane trava na krovu podzemne garaže

Planom detaljne regulacije kompleksa Avala filma, predviđeno je da u okviru novog stambenog kompleksa bude 40 odsto zelenih površina, ali to ne znači da će šuma u Košutnjaku biti sačuvana, upozorava u svom autorskom tekstu za portal Gradnja.rs, arhitekta Milja Mladenović.Prema njenim rečima, plan koji je gradska vlast Beograda stavila na javni uvid do 13. jula, predstavlja loš primer investitorske gradnje, jer pravljenjem stambenih zgrada može da dođe do velikog krčenja šuma na Košutnjaku."Iako je ovo stanovanje predviđeno sa 40% zelenih površina, te zelene površine nisu deo "Šume Košutnjak", već podrazumevaju naknadno sađenje niskog zelenila (najčešće travnjaka), koji se najčešće formiraju preko podzemnih garaža", piše Milja Mladenović analizirajući mapu "budućeg" izgleda Košutnjaka.Mladenović ocenjuje da je namera investitora kratkoročno isplativa, ali samo za njega, dok bi sa druge strane, nadležne institucije morale da spreče kršenje intresa grada i međunarodnih standarda.Analizirajući postojeća zvanična dokumenta i zakone, ona je izdvojila nekoliko zaključaka, koji osporavaju ono što je obuhvaćeno Planom detaljne regulacije kompleksa Avala filma.Kako objašnjava planirana izgradnja nije dozvoljena Uredbom o ekološkoj mreži Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije 102/2010).Podseća da je na zaštićenom području "Šume Košutnjak" zabranjena promena namene zemljišta, izgradnja industrijskih, infrastrukturnih, privrednih, hidrotehničkih i drugih objekata koji mogu da izazovu nepovoljne promene u ekosistemu (Sl. list grada Beograda 34/14).Milja Mladenović izdvaja i činjenicu da, prema mišljenju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, veći deo severne zone lokacije obuhvaćene novim planom regulacije pripada kulturno istroijskoj celini "Točider".Takođe, plan bi trebalo i da se bavi novim objektom Jugoslovenske kinoteke, ali i da uzme u obzir činjnicu da je i samo područje Filmskog grada u režimu delimične zaštite."Kreiranje multifunkcionalnog gradskog centra na ovoj lokaciji može se prepoznati kao opasno, odnosno u procentima u kojima je osmišljeno, nepovratno može ugroziti uslove za život u Beogradu, kao i u Srbiji", upozorava Milja Mladenović.KO TREBA DA ŠTITI INTERES VEĆINEPovodom oglašavanja novog plana za uređenje Košutnjaka na rani javni uvid, mnoge organizacije, pojedinci i građani, usprotivili su se nameri investitora i poručili da neće dozvoliti seču šume.Arhitekta Milja Mladenović naglašava i da bi Urbanistički zavod Beograda trebalo da bude "poslednji bastion odbrane struke od investitorskih projekata i da radi za interese građana"."Deluje gotovo nemoguće da struka na ovaj način previdi posledice koje ovakvo planiranje može da donese. Takođe je nemoguće da se niko nije bavio preklapanjem uslova, jer sigurno jeste. Samo se postavlja pitanje ko je, kako i zašto doneo odluku da zanemari interes grada, stručnu etiku, i u krajnjem slučaju, međunarodne agende", kategorična je Mladenović.Izradi PDR-a za kompleks Avala filma pristupilo se na inicijativu kompanije Avala Studios, koja je pre dve godine najavila da će u njegovu obnovu uložiti 50 miliona evra, preneo je ranije N1.

Izdanja

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.