Od početka primene zakona o besplatnoj pravnoj pomoći najviše ljudi koristilo je ovu mogućnost u oblasti porodičnih odnosa, pre svega razvoda, izdržavanja, nasilja u porodici i održavanja kontakta sa ...
Beograd tokom ove godine neće dobiti javne bicikle, kako su najavljivali gradske vlasti jer za ovaj posao vredan 300 miliona dinara bez pdv niko nije zainteresovan. Sekretarijat za saobraćaj Beograda obustavio je ovu nabavku jer na tender koji je četiri puta ponavljan nije podneta nijedna ponuda.Plan gradskih vlasti koje su još 19. avgusta prošle godine raspisale tender bio je da se nađe partner sa iskustvom u sistemu javnih bicikala u svetu koji može da bude vlasnik do 75 odsto beogradskog sistema dok bi grad bio suvlasnik sa 25 odsto. Po toj ideji, plan je bio da Beograd ima 150 stanica sa 900 javnih bicikala od čega bi polovina bili električni bicikli, preneo je Beoinfo. Bilo je predviđeno i da izabrani parner već do marta 2020. godine postavi 50 stanica sa 300 bicikala, a da čitav sistem bude završen do kraja godine. U skopu tog posla, do 2022. godine trebalo je da se izgradi skoro 100 kilometara novih biciklističkih staza. Uoči raspisivanja ovog tendera zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je nekoliko velikih kompanija zainteresovano za ovu partnerstvo sa Beogradom.Međutim od avgusta kada je tender raspisan rok za podnošenje ponuda je čak četiri puta produžen da bi u januaru konačno posao bio obustavljen. Hrvatska gradi biciklistički auto-put
U prvoj radnoj nedelji marta, od kada se primenjuju novi poreski propisi za preduzetnike i Test samostalnosti, 1.873 preduzetnika prijavilo je privremeni ili trajni prekid samostalne delatnosti, od čega je 1.131 poslovalo u IT sektoru, saopštila je Digitalna zajednica.U istom periodu je u Agenciji za privredne registre prijavljeno 633 novih preduzetnika i 22 nova preduzetnika u IT sektoru.Od septembra 2019. godine, kada su novi propisi najavljeni, do kraja ovog februara, blizu 30.800 preduzetnika i oko 4.900 IT-ijevace je obustavilo poslovanje, dodaje se u saopštenju. Digitalna zajednica nije objavila podatke o broju novoregistrovanih preduzeća, ali je navela da to predstavlja međugodišnji rast od 61% za "obične" preduzetnike i 751% za preduzetnike koji su poslovali u IT sektoru. Ista nevladina organizacija napominje da u IT preduzetnike ubraja šifre delatnosti 6201, 6202, 6203, 6209, 6311 i 6312.IT-ijevci i ostali preduzetnici prilikom diskusije o reformi Zakona o porezu na dohodak građana izrazili bojazan da će primena novih pravila čitave sektore učiniti nekonkurentnim, odnosno da će otežati poslovanje samostalnih preduzetnika.Izmene zakona uvele su i Test samostalnosti preduzetnika, putem kog će se ocenjivati da li je paušalac koji obavlja posao za pojedinačnu kompaniju zapravo zaposleni ili podizvođač. Test sadrži devet kriterijuma, a samozaposleni na njemu "padaju" ako ispunjavaju pet.Poreska uprava Srbije nedavno je objavila detaljno Uputstvo za tumačenje kriterijuma Testa samostalnosti za preduzetnike koji se primenjuje od 1. marta 2020. godine.
Građani koji su otišli u prevremenu starosnu penziju pre 65. godine života moraće doživotno da plaćaju kaznu od 0,35 odsto mesečno, bez obzira da li su se ponovo zaposlili ili su nastavili sebi da upl...
Tržišni inspektori u Crnoj Gori su od početka marta kod devet trgovaca utvrdili kršenje odredbe o neradnoj nedelji. Iz Uprave za inspekcijske poslove saopšteno je da su im zbog ovog pr...
U Srbiji je do utorka, 10. marta, registrovano četiri osobe pozitivne na korona virus, objavilo je Ministarstvo zdravlja putem veb-sajta covid19.rs.Prema najnovijim podacima, od objavljivanja poslednjeg izveštaja do 8 časova ujutro testirano je petoro ljudi na prisustvo COVID-19, dva uzorka su bila pozitivna a tri negativna.Do sada je u referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirano ukupno 108 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja korona virusa.Sinoć je potvrđen drugi slučaj ove bolesti u Srbiji, kod jednog kineskog državljanina.Prema poslednjim podacima koje je objavilo srpsko Ministarstvo zdravlja, u svetu je prijavljeno ukupno 109.695 obolelih od infekcije izazvane novim korona virusom (COVID-19), uključujući 3.811 smrtnih ishoda. U Evropi je registrovano 11.998 potvrđenih slučajeva infekcije novim korona virusom i 399 smrtnih ishoda (366 u Italiji, 19 u Francuskoj, pet u Španiji, tri u Holandiji, tri u Ujedinjenom Kraljevstvu, dva u Švajcarskoj i jedan u San Marinu).
Digitalna agencija Bornfight prva je (i zasad jedina) u Hrvatskoj objavila plate svojih zaposlenih, objavio je poslovni.hr. Direktor i suvlasnik ove firme Tomislav Grubišić navodi da je od objave njihovog vodiča u kome su se osim pozicija zaposlenih i opisa njihovog posla nalazila i visina plate njihovu internet stranicu posetilo skoro 25 hiljada ljudi, a da je sam vodič preuzet 5 hiljada puta. Bruto plata senior programera nivoa 3 u koju je uključen i prevoz iznosi u ovoj IT firmi 25 hiljada kuna, odnosno 3 200 evra. Ipak, Grubišić kaže da nije sve išlo glatko i da je četvrtina zaposlenih imala primedbe na svoju poziciju, opis posla i platu ali da su zaposleni sada zadovoljniji, pogotovo top stručnjaci. Ova odluka digitalne agencije Bornfight doprinela je većoj zainteresovanosti mladih talenata za rad u ovoj firmi, pa kako navode, na dnevnom nivou dobijaju pet puta više otvorenih molbi nego ranije, naročito programera i dizajnera. Primer Bornfight-a uskoro bi mogle da slede još neke hrvatske firme jer se na isti korak spremaju i neke firme i IT industrije i iz turizma.Za razliku od našeg regiona, ovaj trend nije novost u svetu. Prema podacima američkog instituta za istraživanje ženskih politika 17 odsto privatnih preduzeća već objavljuje plate svojih zaposlenih. Najdalje je u globalnom trendu transparetnosti otišla Norveška gde je još pre 19 godina propisano da su poreske karte građana javne i da se mogu pretraživati preko Interneta. Da je znatiželja javnosti da saznaju plate prijatelja ili kolega bila velika pokazuje podatak da zabeleženo više od 16,5 miliona pretraživanja poreskih karti u državi sa nešto više od pet miliona stanovnika. Danas, kada im se mora pristupiti uz korisničko ime i lozinku broj pretraga pao je dva miliona godišnje a među tim pretragama su i one koju vrše i poreski organi i državne službe.
U poslednjih nekoliko meseci šest opština stavilo je zabranu na izgradnju mini hidroelektrana, a opština Arilje je poslednja u nizu koja više neće izdavati građevinske dozvole za izgradnju mini hidroelektrana. Ariljski odbornici u četvrtak 5. marta su jednoglasno usvojili odluku kojom se ne ostavlja mogućnost izdavanja građevinskih dozvola za mini hirdroelektrane dok je ovaj akt na snazi pa će od daljeg podizanja objekata biti zaštićen Veliki Rzav, jedna od najčistijih reka u Srbiji."Do usvajanja izmena i dopuna prostornog plana zabranjuje se izrada planskih i urbanističkih dokumenata za razradu novih lokacija za izgradnju mini hidroelektrana, kao i izdavanje građevinskih dozvola", navodi se u prostornom planu.Na teritoriji Arilja postoje dve mini hidroelektrane i obe su u fazi izgradnje. Jedna derivaciona nalazi se na Panjici, a druga je pribranska na Moravici. Odluku o zabrani novih MHE krajem februara doneli su i odbornici opštine Svrljig. “Moramo da sačuvamo to što nam je priroda dala. Posle ove odluke više niko ne može da dobije dozvolu za izgradnju MHE na području Svrljiga, rekao je šef odborničke grupe Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić. Na teritoriji Svrljiga nije sagrađena nijedna mala hidroelektrana. Broj opština koje zabranjuju gradnju mini hidroelektrana se uvećava. Osim Arilja i Svrljiga, ovakvu odluku u poslednjih nekoliko nedelja donete su u Boru i Užicu. Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić objasnio je da su izdate dozvole za izgradnju mini-hidroelektrana istekle i da će one biti zabranjene na teritoriji ovog grada. I užički odbornici odlučili su da se do daljeg neće izdavati građevinske dozvole za izgradnju mini hidroelektrana na teritoriji ove opštine. Na spisku gradova koji su rekli NE mini hidroelektranama je i Paraćin. Odeljenje za urbanizam u ovoj opštini poništilo je krajem prošle godine pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli za izgradnju MHE na reci Grzi. Slučaj koji je izazvao najveću pažnju javnosti bio je onaj koji se tiče mini hidroelektrana na Staroj planini. Posle višemesečnih protesta meštana, investitor Dragan Josić odustao je od izgradnje. Skupština grada Pirota u septembru prošle godine donela je odluku da iz budućeg prostornog plana izbriše sve lokacije za male hidroelektrane na području zaštićenog područja Stare planine. Međutim, pitanje reka sa ovog područja koje su već "ugurane" u cevi još nije rešeno, a aktivisti Sačuvajno reke Stare planine najavili su da će ih sami ukloniti.Prema podacima ministarstva ekologije i zaštite životne sredine u Srbiji ima oko 100 mini hidroelektrana, a katastrom mini hidroelektrana napravljenim 80-tih godina, planirano je 850 lokacija. Izmenama zakona o zaštiti životne sredine koje je najavilo resorno ministarstvo trebalo bi da bude zabranjena izgradnja MHE u zaštićenim područjima. Međutim, kada će zakon biti promenjen i kakve izmene će sadržati, nije poznato. Podsećamo da je premijerka Ana Brnabić ocenila u januaru da je besmisleno zabraniti izgradnju mini hidroelektrana.
Potpisan sporazum o saradnji kompanije Coca-Cola i Privredne komore Srbije u okviru novog programa podrške ženama 8. mart je podsetnik da nikada ne zaboravimo na borbu za ljudska prava, ekonomsku, po...
Državni fakulteti na postdiplomksim studijama izučavaće gejming, razvoj i dizajn igara, saznaju Novosti.Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u toku ove nedelje raspisaće konkurs za izbor master studijskih programa - master kreativne industrije.Na javni poziv Ministarstva moći će da se prijave univerziteti ili fakulteti čiji je osnivač Republika Srbija, a koji realizuju osnovne ili postdiplomske studije iz oblasti računarstva, informacionih tehnologija, menadžmenta, organizacionih nauka i umetnosti.Sedmočlana komisija izabraće najviše dva programa, na koja će biti upisano po 35 studenata.U kreiranju ovog programa su učestvovali kabinet premijerke Srbije, nacionalna platforma Srbija stvara pri Inicijativi Digitalna Srbija.Domaća industrija video igara je prošle godine zapošljavala blizu 1.300 stručnjaka, od kojih su četvrtina bile žene. Objavljeno je više od 70 igara, a ukupni prihodi gejming industrije se grubo procenjuju između 50 i 100 miliona evra, saopštila je Srpska asocijacija industrije video igara (SGA).Blizu 90% firmi koje izrađuju video igre u Srbiji su u domaćem vlasništvu, a čak 43% njih sve svoje prihode ostvaruje u inostranstvu, navodi se u istraživanju koje je objavila SGA.Dva beogradska očajnika čiju igricu igra 30 miliona ljudiOvo su najbolji gejming gradovi na svetuSrbija najbolja na Balkanu po brzini fiksnog interneta
-615x345.jpg.webp)
Republika Srbija preuzima osnivačka prava nad domovima zdravlja i zavodima za zdravstvenu delatnost u kojima je do sada ta prava imala lokalna samouprava, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Novac za njihovo finansiranje obezbeđivaće se iz budžeta Srbije, doprinosa za socijalno osiguranje i drugih izvora. Odlukom Vlade, domovi zdravlja i zdravstveni zavodi dužni su da ministarstvu dostave statut na saglasnost. Do imenovanja direktora, njegovu dužnost obavljaće dosadašnji direktor doma zdravlja i zavoda za zdravstvenu delatnost, a isti slučaj je i sa imenovanjem predsednika i članova upravnog i nadzornog odbora, navodi se u “Službenom glasniku”. Odluka o preuzimanju osnivačkih prava odnosi se na 97 domova zdravlja širom Srbije kao i na 11 zavoda za zdravstvenu zaštitu. Ne radi ginekolog u domu zdravlja, ali radi u bolniciSpajanje domova zdravlja i bolnica je korak unazad
Cene nekretnina u Srbiji su u proseku tokom prošle godine porasle za 8,25%, a najveći rast vrednosti od blizu 30% zabeležen je na Kopaoniku, objavio je servis za procenu vrednosti nepokretnosti MojaNe...
Do lekarskih nalaza i preko interneta Svaki pacijent uskoro će preko portala e-zdravlje moći da vidi svoju kompletnu medicinsku dokumentaciju, bez odlaska kod lekara, prenela je NovaS. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić objasnio je da će korisnici dobiti svoj bar-kod pomoću koga će se konektovati na taj portal. Osim uvida u medicinsku dokumentaciju građani će preko ovog portala moći da komuniciraju sa izabranim lekarom specijalistom i subspecijalistom i da traže savete, bez kliničkog pregleda.Portal e-zdravlje će omogućiti pacijentu iz Beograda koji se zatekne, na primer, u Nišu ili Novom Sadu, da dobije uvid u medicinske nalaze a da ne mora ponovo da prolazi kroz dijagnostičke procedure koje su već urađene.“U bilo kojoj ustanovi otvaranjem tih podataka videće se svi snimci i nalazi, a da se ponovo ne rade magnet ili skener”, kaže Vekić.Portal bi trebalo da omogući i bolje funkcionisanje skrining programa a pacijentima će biti omogućeno da naprave i podsetnik za uzimanje terapije.
Objekti za pretovar robe u lukama Srbije čiste se tako da velika količina opasnih materija završi u rekama, zbog čega je Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS) zatražilo od stručne javnosti i nadležnih ministarstava da nadju rešenje za ovo ekološko pitanje.Ta organizacija navodi da objekti za pretovar na brod, potisnicu ili šlep moraju da budu čisti i suvi, a da se "na stotine i stotine" objekata opere na rekama, iako je Zakonom o zaštiti životne sredine i Zakonom o plovidbi, zabranjeno ispuštanje u vodenu sredinu materija koje svojom sastavom mogu da ostave posledice po zivotnu sredinu. "Tereti koji sadrže u sebi štetne materije a najčešće se prevoze brodovima su: veštačko đubrivo, ugalj, petrol koks, koks, piritna izgoretina, fosfat i drugo... Paradoksalno, ti tereti se ne tretiraju kao opasni tereti iako sadrže materije koje su i u malim koncentracijama izuzetno štetne po oklinu i zdravlje ljudi". Ista organizacija navodi da se godišnje u lukama i na pretovarnim mestima Srbije utovari na desetine miliona tona robe godišnje, a da se osoblje koje čisti te objekte na duži vremenski period izlaže ozbiljnim posledicama po zdravlje."Kao primer navešću iskustvo jednog našeg kolege kojem su na sistematskom pregledu, u analizi krvi našli enormno povećanu koncentraciju pesticida", dodaje Miodrag Pančić iz UPLS.Prethodno je ista organizacija objavila i da teretni brodovi u Srbiji imaju problema i sa odlaganjem otpada, zato što na graničnim prelazima i u lukama u našoj zemlji ne postoje kontejneri."Pozivamo nadležna ministarstva da se ozbiljnije pozabave problematikom odlaganja otpada. Sve smeće koje se ne odloži po propisu potencijalno završi u našim rekama što povlači mnogo veće probleme u budućnosti", navodi se u saopštenju.
Beogradski studio ARCVS, predvođen arhitektom Branislavom Redžićem, osvojio je prvo mesto na internacionalnom konkursu za Glavnu Gradsku biblioteku u južnokorejskom gradu Kvangdžu, javila je Gradnja.rs.Kako ocenjuje portal, ova nagrada je veoma važna za domaću arhitekturu iako nije reč o javnom objektu u nekom većem gradu (Kvangdžu ima oko 1,5 miliona stanovnika). Podseća se i da su naše arhitekte i veliki projektni biroi slične stvari projektovali širom Ruske Federacije i drugih bivših sovjetskih republika. "Možda i jesu, ali ne u ovako stilski, funkcionalno i tehnički inovativnoj arhitekturi, za koju sluha imaju isključivo investitori u privredno razvijenim državama sveta", ocenjuje se u tekstu.Takođe, uspeh je upotpunjen činjenicom da će projekat najverovatnije biti realizovan, što bi mogla biti vredna referenca za domaće autore, ali i putokaz i podsticaj za druge kolege iz Srbije da se nešto više okrenu internacionalnoj sceni javnih konkursa i uz kontinuirani rad pokušaju i sami da realizuju neki dobar projekat. Kako će izgledati bioblioteka pogledajte na ovom LINKU.Prag na vodi: kultura, plutajući bazeni i brodovi
-615x345.jpg.webp)
Novi nemački Zakon o doseljavanju kvalifikovanih radnika na snazi je tek nekoliko dana, od nedelje 1. marta, a samo jedna nemačka firma za zapošljavanje u Novom Sadu je već angažovala 29 ljudi, preneo je Danas pozivajući se na tekst Dojče vele.Reč je o firmi za zapošljavanje radnika Mintajm hjuman risorsiz d.o.o koja od oktobra ima svoju kancelariju u Novom Sadu. Prošle subote je tamo održan drugi informativni susret. Kao i prvi put, došlo je oko 50 osoba koje je firma preko te kancelarije pozvala.Na kraju je ostalo 29 njih koji će, kao stvari stoje, dobiti posao u Nemačkoj. Pozadina svega je Zakon o doseljavanju kvalifikovane radne snage koji je na snazi od 1. marta i olakšava imigraciju za ljude van EU iz zemalja kao što je Srbija.Kako prenosi Danas, nemački list Lamperthajmer cajtung piše da firma „Mintajm“ svakodnevno oseća nedostatak kvalifikovanih radnika. Pre sedam godina, ta firma iz Darmštata otvorila je svoju prvu filijalu u Španiji. Sada razmišlja o otvaranju novih kancelarija na Kosovu i u Litvaniji. Prošle godine je „regrutovala“ oko 50 stranih radnika, ove godine će ih biti oko 100, rekli su u ovoj kompaniji za Dojče vele.Iz kompanije dodaju da je potreba za kvalifikovanim radnicima tolika da od 150 do 170 radnika za privremeni rad, koliko ih ’Mintam’ ima pod ugovorom, svake godine trećina tih ljudi pređe u stalan radni odnos. U Hesenu tako, prema informacijama Industrijske i trgovinske komore (IHK) trenutno nedostaje 28.000 kvalifikovanih radnika, a širom zemlje se, prema Saveznoj agenciji za rad, traži više od milion njih – samo u negovateljskoj branši nedostaje oko 25 do 30 hiljada ljudi. Neke klinike već preotimaju jedna drugoj osoblje uz premije za prelazak u novi tim koje idu i do 5.000 evra“, piše nemački list.Kada je reč o zanatskim delatnostima, Zanatska komora (HWK) prenosi da ni u jednoj branši nema dovoljno ljudi. „Potreba za radnicima je ogromna u kućnoj tehnici, te pogonima za proizvodnju životnih namirnica i u zdravstvenoj i građevinskoj branši“, navodi predsednik HWK Bernd Ehiger.Kandidati iz Novog Sada dolaze iz medicinskih profesija, piše Lamperthajmer cajtung – od lekara, pa do negovatelja ili fizioterapeuta. Tu su i vozači autobusa i kamiona, stolari, hemičari, mehatroničari, inženjeri mašinogradnje i logistike, pa i industrijski knjigovesci. Osobe iz zemalja van EU zbog komplikovanih propisa ne mogu biti angažovane u firmama koje pozajmljuju radnike na određeno vreme, pa „Mintajm“ za njih traži samo poslove na regularnom tržištu rada.Nemačka preduzeća prijavljuju „Mintajmu“ koja radna mesta hoće da popune, i ta firma traži podesne radnike. „Oni najčešće dobijaju jake ugovore“, kaže Štruler. A „Mintajm“ preuzima sve administrativne poslove, prikuplja dokumenta, svedočanstva i diplome, te potvrde o završenim kursevima nemačkog jezika, i na kraju podnosi u nemačkom konzulatu zahtev za vizu.Tokom prvih šest meseci u Nemačkoj, ona pomaže novopridošlima, na primer, u traženju stana ili pri otvaranju tekućeg računa. „Zakon ima više od 130 strana. Zahtevi su kompleksni“, a tome treba dodati i propise u zemljama porekla. Preduzećima se ne isplati da sama sređuju sve te stvari. Nov Zakon o doseljavaju kvalifikovanih radnika važi od 1. marta, a najveća promena odnosi se na ljude sa srednjom stručnom spremom o čemu možete čitati OVDE.
Vlasnik automehaničarskog servisa Deline mechanics na Novom Beogradu, Mirko Rašić, privukao je mnoge klijente zahvaljujući kvalitetnom sadržaju na Internetu, piše Netokracija.Rašić se od konkurencije razlikuje po YouTube kanalu sa preko 25.000 pretplatnika, dok ga na Instagramu prati više od 11.000 ljudi.Za ovaj uspeh zaslužni su kreativini video snimci u čijoj produkciju učesvuje Kanilingus studio, dok live snimke na Instagramu produkuje Mirkova ekipa majstora, navodi se u tekstu. Većina video sadržaja posvećena je promociji servisa i edukaciji o procesu servisiranja i mahanici, što je publika dočekala veoma pozitivno. Preko Instagrama mušterije zakazuju i servis.Kako je Rašić odlučio da razvija svoje poslovanje na društvenim mrežama, pročitajte u tekstu Netokracije.
Svake godine uoči Sajma obrazovanja EduFair đaci iz cele Srbije kandiduju svoje nastavnike i profesore za laskavu titulu Omiljeni profesor Srbije. Ubedljivu pobedu i rekordni broj glasova ove godine osvojila je Dragana Matović, profesorka Arhitektonsko tehničke škole u Beogradu, kojoj je na svečanom otvaranju dodeljena nagrada, saopštio je EduFair u petak 6. marta. „Ova nagrada meni znači ličnu satisfakciju za uloženi napor i trud u vaspitanju mladih generacija, i kao i to da je sistem kroz ovu nagradu prepoznao da iza stoji veliki broj profesora predanih ovom poslu, a da su trenutno malo i na margini društva“, rekla je profesorka Dragana Matović.U Belexpocentru u Beogradu svečano je otvoren sedamnaesti EduFair, tradicionalno najveći sajam obrazovanja u Srbiji. Tokom dva dana održavanja EduFaira 6. i 7. marta, posetioci će imati priliku da dobiju odgovore na sva pitanja u vezi sa obrazovanjem i reše mnoge nedoumice sa kojima se susreću kako roditelji, tako i mladi ljudi tokom procesa donošenja odluke o budućem obrazovnom putu, ali i planiranju buduće karijere.
Danas u Beogradu je održana osnivačka skupština Asocijacije proizvođača robne marke Srbije "Serbia Private Label Association", koja okuplja proizvođače prehrambenih proizvoda u Srbiji, predstavnike ma...
Fond za razvoj Srbije odobrio je tekstilnoj kompaniji Džinsi Srbija, ćerki firmi turskog preduzeća Džinsi (Jeanci), investicioni kredit od 126,7 miliona dinara, ili preko milion evra. Kako se navodi u pregl...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
