Savez samostalnih sindikata Srbije zatražio je od Vlade Srbije da zdravstveni radnici koji se nalaze na bolovanju zbog korona virusa primaju naknadu u punom iznosu, a ne umanjenu kako se to desilo nedavno sa...
.jpg)
Nakon što je u petak više od 200.000 učenika počelo da prati prve časove informatike i računarstva na RTS 3 i platformi RTS Planeta, Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Fondacija Petlj...
-615x345.jpeg.webp)
Od izbijanja korona krize, svakih sedam dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić uverava građane Srbije da imamo više novca nego druge zemlje, da su javne finansije u dobrom stanju i da Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i rezervi zlata. Time se kod običnog građanima stvara utisak da se za zlatom i deviznim rezervama, u krizi kao što je aktuelna. može posegnuti po potrebi i novac trošiti za povećanje plate lekara i ostale potrebe budžetskih korisnika. "Srbi ne mogu da veruju da je Srbija ekonomski uspešna. Mi ćemo imati problema, ali ćemo imati manje problema nego drugi, lakše ćemo ih prevazići jer imamo punu stabilnost javnih finansija. Imamo dovoljno i deviznih rezervi. Sećate se da ste mi se smejali kada sam rekao da ćemo kupovati zlato? Imamo u Bernu, tako da možemo sada to zlato u pare da pretvorimo. Zlato je sada najbolje, pa bakar, nafta ne postoji", kazao je predsednik Srbije ponovo preksinoć u gosotvanju na TV Prva.Međutim, zlato koje je deo deviznih rezervi ni u kom slučaju ne mogu koristiti za potrebe budžeta Srbije. Niti o sudbini zlata odlučuju predsednik Srbije i Vlada Srbije."Ukazujemo da za finansiranje plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija ne mogu da se koriste, niti se koriste devizne rezerve Republike Srbije, navela je NBS u odgovoru na pitanje Nove ekonomije.NBS navodi da je Zakonom o Narodnoj banci Srbije, između ostalog, regulisano i upravljanja deviznim rezervama.Članom 50. Zakona, propisano je da Narodna banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama, na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Dakle, iz deviznih rezervi se ne mogu vršiti nikakva plaćanja Republike Srbije u zemlji.Zakonom je takođe propisano da Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti, te iz toga proizilazi njihova osnovna svrha, a to je očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.Zlatom, u smislu ovog zakona, smatraju se zlatne poluge, zlato na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu i kovano zlato.Kako je navedeno na sajtu NBS, devizne rezerve NBS se NE MOGU koristi za:- investicije u privredu (kreditiranje privrede, prodaja deviza po posebnom kursu), - kupovinu stanova, isplaćivanje plata, penzija...- podsticanje proizvodnje (pomaganje postojećim firmama),- kao zaloga za neke druge kredite,...jer bi time izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće inflaciju.Na samom sajtu NBS se navodi da devizne rezerve kojima upravlja NBS služe za:- izmirenje obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocimaIz deviznih rezervi vrše se plaćanja glavnice i kamate po kreditima koje Republika Srbija dobija od inostranih kreditora, npr. za izgradnju puteva, rekonstrukciju bolnica, škola i sl. Kreditni ugled zemlje i mogućnost dobijanja jeftinih kredita zavisi od njene sposobnosti da na vreme izmiruje obaveze prema inokreditorima;- održavanje stabilnosti kursa dinaraStabilnost kursa dinara održava se transakcijama koje NBS vrši na međubankarskom deviznom tržištu s ciljem ublažavanja preterane dnevne promene kursa dinara prema evru i obezbeđivanja neophodne likvidnosti. Transakcije podrazumevaju prodaju ili kupovinu evra;- održavanje stabilnosti bankarskog sistemaBanke imaju obavezu da deo svojih deviza drže na računima kod NBS, što znači da NBS garantuje da će ta izdvojena sredstva biti isplaćena klijentima banaka u slučaju poremećaja u poslovanju banaka;- zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih krizaVisok nivo deviznih rezervi NBS obezbeđuje ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize na privredu i građane Srbije, jer, u slučaju da banke nemaju dovoljno deviza, NBS može koristiti devizne rezerve radi povećanja njihove devizne likvidnosti;- finansiranje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvomImajući u vidu da privreda Srbije znatno više uvozi nego što izvozi, razlika u vidu trgovinskog deficita može se finansirati iz deviznih rezervi. To znači da uvoznici mogu od banaka da kupuju devize za potrebe plaćanja uvezene robe i usluga.Ukupne bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile su 14,7 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka) iznosile 13,45 milijardi evra. Od toga, više od 30 tona je u zlatnim polugama čija je vrednost 1,45 milijardi evra. Činjenica je da je NBS poslednjih godina kupovala zlato, a intenzivno u poslednje dve godine, upravo da bi se spremila za teška vremena i potencijalno novu ekonomsku krizu. Podsećamo, predsednik Vučić je guvernerki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.NBS nije prodavala zlato od 2005. godine, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, naveli su u NBS za Novu ekonomiju u aprilu 2019.Rumuni traže da im se vrati zlato, a evo gde se čuvaju rezerve Srbije Narodna banka Srbije može izvoziti i iznositi u inostranstvo, kao i uvoziti i unositi iz inostranstva, zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku.Narodna banka Srbije može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, a može koristiti i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga.
Kompanije su i dalje dužne da republičkoj Komisiji za zaštiti konkurencije tokom vanrednog stanja podnose prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće, ali trenutno ne mogu snositi posledice svog kršenja rokova koji su propisani zakonom, navodi se u saopštenju.Dodatno, preduzeća ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima vezanih za sektorske analize.Takođe, rokovi koje Komisija ima za preduzimanje upravnih radnji vezanih za okončanje postupka ili za odlučivanje u istim postupcima, a koji ističu za vreme vanrednog, smatraće se isteklim kad 30 dana nakon prestanka vanrednog stanja.Dostavljanja dokumenata u upravnom postupku od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti, kao što su rešenja, zaključaci kojima se okončava postupak, zaključaci o zaštiti podataka, a koje su izvršene tokom trajanja vanrednog stanja, smatraće se izvršenim 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja."Stranke u postupku ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima ili drugim nalozima Komisije... uključujući postupke pokrenute po zahtevu stranke i postupke pokrenute po službenoj dužnosti. Pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja je u interesu stranke, te (ih) Komisija poziva da postupaju blagovremeno u meri u kojoj je moguće u okolnostima vanrednog stanja", dodaje se u saopštenju.- učesnici na tržištu Komisija će nastaviti da rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom, pri čemu će dosledno primenjivati Uredbu.
Veliki malprodajni lanci u Srbiji, koji čine više od polovine ukupne maloprodaje proizvoda lične potrošnje u zemlji, zabeležili su međugodišnji rast prodaje od 61% u treć...
Beogradski frizerski saloni, kladionice i ostali objekti uslužnih delatnosti od srede, 1. aprila, će raditi po skraćenom radnom vremenu, a po odluci Gradskog štaba za vanredne situacije.Na današnjoj sednici beogradskog štaba, Sekretarijatu za privredu preporučeno je da se ograniči radno vreme maloprodajnih objekata i objekata uslužne delatnosti, poput frizerskih radnji, kladionica i slično, vikendom do 13 časova, a radnim danima do 15 sati.U objektima uslužne delatnosti može se nalaziti samo jedan klijent, uz poštovanje svih mera zaštite. Prethodno je putem Sekretarijata za privredu "Gradskim pijacama” i gradskim opštinama preporučeno da rad pijaca i drugih maloprodaja prilagode preporukama Vlade Srbije, usled zdravstvene krize izazvane koronavirusiom.Poslednja revizija restriktivnih mera zabranjuje kretanje građana vikendom nakon 15 časova, dok je tokom radne nedelje ograničeno do 17h.
Novinarska udruženja i asocijacije zatražili su od Vlade Srbije da u što kraćem roku obezbedi zaštitnu opremu za predstavnike medija koji rade i tokom pandemije koronavirusa i da im se omogući putem online platformi praćenje konferencija za medije i postavljanje pitanja.Predlažu i ekonomske mere koje bi trebalo da ublaže efekte krize. Od umanjenja ili oslobađanja plaćanja doprinosa i poreza na zarade za vreme vanrednog stanja, umanjenja ili oslobađanja od plaćanja poreza na dobit za to vreme, do oslobađanja od naplate komunalnih naknada i ostalih nameta gradova, uključujući tu i porez na imovinu.U pismu upućenom Vladi zahtevaju i trajno oslobađanje plaćanja PDV-a, umanjenje poreza na prihod i doprinosa za socijalno osiguranje za samostalne preduzetnike, subvencionisanje cene štampe za lokalne medije, isplatu novca prema ugovorima zaključenim preko javnih konkursa u što kraćem roku.Pored toga novinarska udruženja traže i obustavljanje plaćanja naknada RATEL-u, REM-u, ETV-u, kao i organizacijama za autorska prava dok traje vanredno stanje. Među zahtevima su i onaj za formiranje posebnog fonda koji bi brzo i istinito izveštavao o vanrednom stanju i bio dostupan i novinarima frilenserima kao i davanje podsticaja za one koji ulažu u lokalne medije. Novinarska udruženja predlažu Vladi da se frilenserima isplati prosečna republička plata ako eventualno budu na bolovanju i da im država plati poreze i doprinose dok traje kriza i dva meseca posle toga.Medijska udruženja podsećaju da su u vreme krize posebno ugroženi lokalni mediji i slobodni novinari.“Njihova ionako teška ekonomska pozicija, uvođenjem vanrednih mera postaje još teža i čini ih potpuno ekonomski neodrživim, navodi se u pismu koje je uputilo šest novinarskih udruženja i asocijacija među kojima su i NUNS, NDNV kao i granski sidnikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost".Pomoć i ove mere, kako navode medijska udruženja važile bi samo za one medije koji ne otpuštaju radnike tokom vanrednog stanja i pridržavaju se etičkih standarda u izveštavanju.
Glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović gostovala je u Novom danu, na televiziji N1 i govorila o vanrednom stanju, neophodnosti pomoći malim preduzećima od strane države, kao i o pojedinm odlukama državnih institucija, poput one da se medicinskim radnicima u izolaciji isplaćule 65% zarade i naručivanju istraživanja o rejtingu ministra Aleksandra Vulina od strane Ministarstva odbrane. Komentarišući smanjenje plata zaposlenima koji su u samoizolaciji u KC Niš, da je predsednik na samom početku rekao da će medicinskim radnicima da poveća plate 10 odsto. "Da se donese neki propis da se vanrednom isplatom nadoknadi ljudima koji su se razboleli, ugrozili svoj život pomažući drugima. Ustav se krši, Skupština je raspuštena, vanredno stanje je uvedeno bez Skupštine, a pozivamo se na Zakon o radu da se ljudima smanjuje plata na bolovanju", navodi Stepanović.Govoreći o najavi predsednika da će biti uvedena zabrana kretanja 24 sata "ako građani ne promene ponašanje", Stepanović kaže da "to deluje kao neki pokušaj da nas prepada, što bi bilo u redu da ne deluje kao da u tome uživa"."Koliko znam, i Francuska i Italija su uvele da nema izlaska iz kuće ako nema potrebe za prodavnicu i apoteku. To je u redu. Način na koji nam predsednik to saopštava mislim da je pogrešan. Mislim da to nije održivo, videćemo kako će da bude i na koji način. Mislim da i on zna da nas ne može zatvoriti sve na 15 dana da niko ne izađe. Stvarno ne razumem ljude koji su neodgovorni, koji se šetaju, sede po klupama kad nema kafića... Meni to stvarno nije jasno", kaže ona."Nećemo zaboraviti da nam je izgovoreno da idemo u Milano, da se predsednik smejao iza tog lekara. Od toga da neće biti zatvarane škole, do "sedećete u kućama 24h". Druga stvar, način na koji predsednik države iznosi to nije dobar, jer kod ljudi izaziva revolt. To mora da se kaže smireno. Gledala sam kako se Putin obraća građanima, koji nije moj ljubimac, obraća se smireno, jasno, kratko, odlučno, da svima bude jasno. Mislim da je komunikacija pogrešna, izaziva revolt kod izvesnog broja ljudi, a to nije dobro", ističe Stepanović i dodaje "To je u našem interesu, naših roditelja, svih nas, da se uozbiljimo. Ovo više nema veze ni sa kakvom vlašću, nego sa našim životom", kaže ona.Istakla je da je pomoć malim preduzećima neophodna kad ne rade, da ljudima isplate minimalac. Predsednik je najavio da će država obezbediti pomoć malim i mikro preduzećima tako što će vlasnicima i njihovim zaposlenim platiti minimalnu zaradu za tri meseca, ako tokom vanrednog stanja ne otpuste više od 10 odsto radnika."Svaki vlasnik preduzetničke radnje mora sam da odredi i da se opredeli šta će da radi dalje, kad isteknu ova tri meseca. Mislim da je besmisleno davati 100 evra svakom punoletnom građaninu. Trebalo bi napraviti neku selekciju da se pomoć da kome je potrebna, a ne da to dobiju svi, pa i oni koji neće osetiti".Kako je rekla, ne treba zaboraviti da "moramo da nastavimo da živimo i poslujemo i posle koronavirusa" i dodala "Onoliko koliko nam opstane privreda i uspe da se povrati, toliko ćemo mi kao društvo i kao zemlja uspeti da nastavimo normalan život".Komentarišući smanjenje plata lekarima koji su u samoizolaciji u KC Niš, Stepanović kaže da je predsednik na samom početku rekao da će medicinskim radnicima da poveća plate 10 odsto."Smanjenje jeste, strogo gledano, prema zakonu, kad ste na bolovanju primate 65 odsto plate, ali treba videti šta se dešava kad se žrtva povrede na radu, kako bi se ovo moglo tretirati. Ili da se donese neki propis da se vanrednom isplatom nadoknadi ljudima koji su se razboleli, ugrozili svoj život pomažući drugima. Ustav se krši, Skupština je raspuštena, vanredno stanje je uvedeno bez Skupštine, a pozivamo se na Zakon o radu da se ljudima smanjuje plata na bolovanju. Nađite način, pomozite ljudima".Ministarstvo odbrane je usred vanrednog stanja raspisalo javnu nabavku za uslugu ispitivanja "rejtinga ministra", a Biljana Stepanović o tome kaže: "To je dosledno njegovom nenormalnom ponašanju. Drugu reč nemam, mislim da Vulina treba skloniti iz javnog života, treba dovesti nekoga ko se ponaša primereno situaciji. Ništa što je rekao i uradio za mene nije normalno, on je davno morao da nestane iz javnosti. Mislim da je baš njegovo pojavljivanje na Sajmu, gde je napravljena privremena bolnica, izazvalo veliki otpor kod ljudi, strah. On radi propagandu, tome nije ni mesto, ni vreme. Ponaša se govori neprimerene stvari". Istakla je i da je kultura neophodna, "Ljudi treba nečim da se zabave, da skrenu misli, da se osećaju lepo. Stres jeste veliki, ali je važno da u tome nađemo neki način da što bezbolnije, makar mentalno, kroz to prođemo".
Zbog pandemije koronavirusa i uvedenog vanrednog stanja povrtari u Srbiji ne samo da imaju problem da očuvaju proizvodnju već strahuju i da li će imati kupce za svoje proizvode. Mnogi povrtari u Leskovcu, ko...
Migranti smešteni u prihvatnom centru u Bujanovcu odlučili su da pomognu tokom vanrednog stanja i počeli su šivenje zaštitnih maski. Za ovaj posao zadužen je majstor Habib Soheli iz I...
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će paket pomoći koji Vlada Srbije priprema za privredi biti vredan oko pet milijardi evra, a da će se finansirati iz postojeće budžetske rezerve i zaduživanjem na domaćem i međunarodnom tržištu.Prva mera će se, kako je najavio, sastojati iz isplaćivanja minimalca svim preduzetnicima, malima i mikro preduzećima, bez obzira da li su tokom zdravstvene krize obustavljali poslovanje. Vučić je naveo da će ova mera koštati oko 700 miliona evra, kao i da će na nju moći da računaju samo privredni subjekti koji nisu otpustili vie od 10% radnika.Dodao je da će preduzetnicima, mikro i malim preduzećima biti odloženo plaćenje poreza i doprinosa sledeće godine, kao i akontacija poreza na dobit, kako ne bi došlo do krize likvidnosti., zbog čega će isplata sredstava početi već narednog meseca.Vučić je naveo i da država sa bankama pregovara o dve milijarde evra povoljnih kredita namenjenih mikro, malih i srednjih preduzeća, čiju isplatu će država garantovati tri godine iznosom do 600 miliona evra.Država će pronaći i dodatne modele za kreditiranje kompanije koje otpočinju rad, dok će srednjim i većim kompanijama biti omogućeno da izdaju korporativne obveznice, koje će država da otkupljuje.Vučić je ocenio da će pad privredne aktivnosti zbog koronavirusa biti "dva ili tri puta manji" nego tokom početka svetske ekonomske krize, da Srbija na godišnjem nivou neće beležiti pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno da će se boriti da bude "jedina zemlja u Evropi" koja će imati nultu stopu rasta 2020. godine."Naš cilj je da i pored svih mera pomoći javni dug ne bude veći od 60 odsto BDP-a", rekao je Vučić i dodao da očekuje da rast BDP-a u 2021. godini bude 5,8%.
Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika raspisao je javnu nabavku za kupovinu brzih i PCR testova za identifikaciju virusa Covid-19. Kako se navodi u dokumentaciji, reč je o 3.000 komada real ...
Studenti Mašinskog fakulteta u Beogradu (MF) napravili su i donirali 80 zaštitnih vizira medicinskim ustanovama u Beogradu - domovima zdravlja Palilula i Stari Grad i Kliničko-bolničkom centru ...
Fiskalni paket Vlade Srbije za podršku privredi i njegova raspodela manje će biti važni od toga da te mere budu finansijski disciplinovane, a labavljenje discipline bilo bi ponavljanje najveće gre&sca...
Nakon proglašenja vanrednog stanja i odluke Gradskog štaba za krizne situacije o zatvaranju novosadskih pijaca, pijačni prodavci počeli su prodaju na društvenoj mreži Fejsbuk, javlja por...
Očekuje se da predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras iznese plan mera za pomoć privredi, a kako saznaje Nova ekonomija, reč je o odlaganju poreza, direktnoj pomoći privatnom sektoru i finansijskoj pomoći preko Fonda za razvoj, kao i merama za podsticanje domaće tražnjeOd svih predloga za pomoć privredi posle vanrednog stanja koji su do sada sa raznih strana poslati Vladi Srbije, kako saznaje Nova ekonomija, napravljena je selekcija mera i one se svode na sledeće: - odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor, uz kasniju otplatu nastale obaveze u ratama sa početkom najranije od 2021; - odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu 2020.- odlaganje plaćanja poreza na imovinu u periodu april-jun za pravna lica i preduzetnikeKad je reč o direktnoj pomoći privatnom sektoru, ono što se može očekivati je:- preduzetnici-paušalci koji plaćaju porez na stvarni prihod, mikro i mala preduzeća, dobiće pomoć u visini minimalca za vreme trajanja vanrednog stanja- velika i srednja preduzeća kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada dobiće pomoći u visini 50% neto minimalne zarade za vreme trajanja vanrednog stanja Preko Fonda za razvoj očekuje se program finansijske podrške privrednim subjektima za:- Obrtna sredstva- Finaniranje obaveza prema državi i finansiranje plata zaposlenih preko Fonda za razvoj- Garancije bankama za nove kredite namenjene sektoru MSP za obezbeđenje likvidnostiOve mere podrazumevaju i moratorijum na isplatu dividendi osim za javna preduzeća. Potrebno je doneti i set mera za podsticanje domaće tražnje. Efekat svih ovih mera, prema sadašnjem proračunu iznosi oko 600 milijardi dinara, ili nešto oko 11% projektovanog BDP-a.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras bi, prema najavama, trebalo da saopšti set mera za pomoć privredi, pošto veliku neizvesnost među građanima upravo stvara pitanje šta će biti sa privredom kad država izađe iz vanrednog stanja i kolike će posledice pretrpeti preduzetnici, mala, srednja i velika preduzeća, kao i njihovi zaposleni.
Koalicija za nadzor javnih finansija poziva predsednicu Vlade Republike Srbije da u skladu sa Zakonom o Vladi podnese Narodnoj skupštini predlog za razrešenje ministra odbrane, Aleksandra Vulin...
Telenor je omogućio besplatan pristup platformi za učenje, koja je namenjena učenicima i nastavnicima osnovnih i srednjih škola, uz ocenu da će učenje putem interneta i korišćenje raznih digitalnih servisa dovesti do sve intenzivnije upotrebe mobilnog interneta.Radi racionalnog korišćenja mreže,Telenor savetuje korisnicima da skidaju samo neophodna dokumenta, a da ostala skinu od 00-09 časova, kada je potrošnja interneta manja. Takođe, kompanija savetuje da se za razmenu dokumenata koriste onlajn alati predviđeni za to, da se video strim ili igrice koriste u vreme manje potrošnje interneta, da se opcija autoplej striming servisima isključi, kao i automatsko preuzimanje na društvenim medijima i aplikacijama za čet. Korisnicima se preporučuje i da putem aplikacija ne koriste video prikaz, nego da pređu na audio pozive. Glasovni saobraćaj u Telenor mreži porastao je tokom vanrednog stanja za čak 50 odsto u odnosu na redovni saobraćaj, a veći je čak i od onog koji nastaje tokom novogodišnje noći.Udarni periodi potrošnje su oko podneva, između 10 i 13 časova, kada mnogi rade od kuće i češće su u kontaktu sa kolegama. Mobilni internet i prenos podataka su najintenzivniji uveče, sve do ponoći, kaže se u saopštenju.
Centar za zaštitu potrošača „Forum“ iz Niša uputilo je otvoreno pismo predsednici Vlade Ani Brnabić, zbog „obustave slanja električne energije“ domaćinstvima u Nišavskom okrugu i tokom vanrednog stanja, proglašenog zbog pandemije koronavirusa. „U vremenu pandemije koronavirusa i vanrednog stanja, ovi građani nemaju uslova za održavanje potrebne higijene i predstavljaju potencijalnu opasnost od širenja zaraze. Takođe, zbog zatvaranja škola i održavanja nastave preko televizije i interneta, njihova deca ne mogu da prate nastavu“, napisao je „Forum“.U pismu se navodi i da Vlada „umesto da naloži hitno privremeno priključenje svih potrošača električne energije, priprema uvođenje izolacije grada Niša“ i da bi to bilo „otpisivanje stanovnika“ Nišavskog okruga.„Forum“ u pismu apeluje na odobrenje za privremeno priključenje korisnika bez električne energije i podseća da je ranije protiv Elektroprivrede Srbije pokrenuo više sudskih postupaka, koji su u toku i da su „donete prvostepene presude uglavnom u korist potrošača“.Ova organizacija je 18. marta već uputila otvoreno pismo premijerki Ani Brnabić zbog toga što, kako se navodi u pismu, „nekoliko hiljada domaćinstava“ na teritoriji Nišavskog okruga „već nekoliko godina živi bez električne energije“.
Beograđani su se osim od koronavirusa izolovali i od zagušujućeg dima, koji je glavni grad Srbije pretvorio u "grad sa najzagađenijim vazduhom na svetu", piše američki list Njujork tajms (New Y...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
