Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da država ne razmatra novi paket mera pomoći privredi zbog koronavirusa, jer bi na taj način ugrozila stabilnost i stopu javnog duga. "Nema, ne može da obez...
Član Kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon rekao je za Danas da postoji mogućnost da se ponovo otvore privremene bolnice u kojima bi bili smešteni pacijenti oboleli od korona virusa sa lak&scar...
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) procenila je da će se realni bruto domaći proizvod (BDP) za Srbiju smanjiti za tri odsto u 2020. godini, uz navode da su vlasti brzo sprovele dobro osmišljen...
Dve godine nakon što je kompanija Avala Studios najavila da će ulošiti 50 miliona evra u filmske studije na Košutnjaku, Grad Beograd uputio je protekle nedelje elaborat za rani javni uvid, kako bi se stupilo u izradu Plana detaljne regulacije kompleksa Avala filma u Opštini Čukarica.Javni uvid obaviće se u zgradi Gradske uprave, u Ulici 27. marta i traje od 29. juna do 13. jula.Međutim, kao i pre godinu dana, kada su obarana stabla blizu skijaške staze, Građani Košunjaka su se sa pravom su se zabrinuli za sudbinu šume u tom delu prestonice.Mnogi aktivisti, poput udruženja Savski nasip i pokreta Odbranimo reke Stare planine, reagovali su na društvenim mrežama tvrdnjom da se sprema velika seča šume zbog izgradnje ogromnog stambenog komleksa.Mediji su preneli i da se sprema ogoljavanje, čak 19 hektara šume.Inače, kako se navodi u pomenutom dokumentu, glavni cilj je stvaranje mogućnosti za razvoj filmske industrije u Beogradu i Srbiji, kao i stvaranje uslova za planiranje pratećih sadržaja koji će podržati razvoj filmskog centra.Pod tim sadržajima, kako se objašnjava, podrazumevaju se kultura, obrazovanje, sport, ali i komercijalno poslovni, stambeni i drugi sadržaji.Ipak, narednih dana pokazaće se šta su prave namere, a građani će informacije, kao i do sada, deliti putem društvenih mreža i ostalih medija na internetu.ŠTA JE OBUHVAĆENO PLANOMPlanom je obuhvaćen deo teritorije opštine Čukarica, površine oko 86 ha.To područje nalazi se između granice Prostorno kulturno istorijske celine Topčider, ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića, Miloja Zakića prilaz 2, Arčibalda Rajsa.Od stambenih blokova tu su oni uz ulice Miloja Zakića, Dimitrija Avramovića i Vladimira Rolovića.
Veliki deo Banata leži na pesku, a jedan od najatraktivnijih prirodnih fenomena u tom delu Vojvodine su Zagajička brda, kod mesta Grebenac, na putu između Pančeva i Vršca.Mada sam pomen peska asocira na pustinju, svako ko dođe u taj deo Banata vratiće se sa drugačijim utiscima, posebno ako je krenuo sa namerom da pešači.Jedan od puteva za Zagajička brda vodi sa glavne ulice u selu Grebenac, odakle se kod lovačkog doma skreće prema mesnom groblju.Odatle se dalje ide kolskim putem, svako ko je došao da pešači, može na tom mestu da parkira automobil i nastavi dalje. Noge jednim delom puta, ali samo na početku, doslovce upadaju u pesak, ipak okolo je sve zeleno, ima bagrema, četinara, raznog šiblja, nailazimo na pčelare, pastire sa ovcama.Kasnije ništa ne ukazuje da se nalazimo u peščari, na njenim ozelenelim i pošumljenim brdima.Dvoje pešaka upravo je završilo turu do Zagajičkih brda, savetuju nam da idemo obilaznom stazom, jer mnogi posetioci, katkad krenu terenskim vozilima, pa dignu prašinu.Trebalo im je tri sata hoda do uzvišenja odakle puca pogled na vetropark i u daljini, prema Rumuniji, grad Vršac i Vršačke planine.Usput nailazimo na prezrele dudove, gorke divlje trešnje, izvore vode nismo videli, pa pre polaska svakako treba poneti dovoljno vode.Prolaze i poljoprivrednici na traktorima, jer su na uzvišenju velika polja pod suncokretom i kukuruzom i omdah nam je jasno zašto smo sreli pčelare, koji pašom na suncokretovim poljima obezbeđuju dobar deo zimske hrane pčelama.Prošavši poljima suncokreta i kukuruza, naziremo elise vetroelektrana, manja naselja u pravcu prema Vršcu obrasla su zelenilom i u zelenilu ušuškana od letnje žege, koja zna da bude nezgodna u Panonskoj niziji.Na uzvišenju stoji naprava nalik gromobranu, srećemo turiste koji su stigli kolima, fotorgafišu se pored stare građevine koja liči na kulu, obli talasasti brežuljci, obrasli tavom pružaju se sve do ravnice na drugoj strani.Pre nje nalazi se kosa zaravan, koja je prekrivena listopadnom šumom i četinarima.Pogledavši u tom pravcu, jer je bila dobra vidljivost, pepoznajemo Avalski toranj, Beograd, Pančevo, Kovin, Smederevo i crni fabrički dim, verovatno iz železare.Vraćamo se natrag, pastir je tu i dalje sa svojim stadom, među pčelarima vidimo i kampere, svu vodu smo popili, pa zato odlazimo do seoskog marketa, koji radi iako je nedelja poslepodne.Ispred prodavnice, komšije su se okupile da porazgovaraju i popiju pivo, javljaju se na srpskom, naravno, iako su u Grebencu većinsko stanovništvo Rumuni, koji igrom istorijskih okolnosti, nisu iskušavali režim Nikolaea Čaušeskog.Grebenac je inače poznat po pokladama, odnosno manifestaciji Fašanke, koja se svake godine održava u susret proleću, pre uskršnjeg posta.Njih je u svojim stručnim radovima opisao profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Slobodan Naumović, koji je ovde čest gost u vreme poklada.Tada glavnom seoskom ulicom defiluju traktori sa prikolicama, maskirani učesnici na njima izvode repertoar, svake godine teme su različite i naravno, raduju se proleću.Grebenac je poznat i po slavnom pesniku, Vasku Popu, Rumunu koji je stvarao na srpskom jeziku.
Na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve u Beogradu, otvoren je BEO Šoping centar, koji se prostire na ukupnoj površini od preko 130 hiljada metara kvadratnih, piše portal Gradnja.rs. Iako je u glavnom gradu Srbije poslednjih godina otvoreno dosta velikih tržnih centara, navodi se da prema lokaciji novog šoping mola gravitira 350 hiljada stanovnika.Kako navode stručnjaci koji pišu za ovaj portal, pored dobre lokacije i raznolike ponude brendova, BEO Šoping centar odlikuje i inovativan arhitektonski koncept jer poseduje otvorene površine, dosta prirodnog svetla i zelenilo. Projekat tog tržnog centra izradio je arhitektonski studio Chapman Taylor iz Dizeldorfa, isti koji je radio na projektu Ušća 2, takođe u vlasništvu kompanije "MPC Properties".Investicija te kompanije u ovaj tržni centar iznosi 110 miliona evra, a radi se o objektu sa tri etaže i sa 43 hiljade kvadrata prostora za iznajmljivanje.Izgrađena je i prostrana podzemna garaža kapaciteta preko 1200 parking mesta. BRENDOVIOva šoping destinacija nudi 130 brendova, a jedna od novina je i poznati nemački modni brend Peek & Cloppenburg, koji otvaranjem radnje u novom tržnom centru počinje da posluje na domaćem tržištu. U centru će se i naći poznati brendovi kao što su Pull&Bear, Bershka, Stradivarius, H&M, C&A, LC Waikiki, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Sportina, Fashion&Friends, Guess, Superdry, N Fashion, Beosport, Office shoes, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Coffee Room, Starbucks, McDonalds, KFC, dm, Maxi, Jasmin, Pertini Toys, Intersport, Buzz, Sport Vision, Casa Bianca, Laguna, ali i mnogi drugi.
Kompanija dm drogerie markt pokrenula je kampanju podrške domaćim proizvođačima sa ciljem da podrži razvoj lokalne privrede i ukaže na činjenicu da se mnogi srpski proizvodi nalaze u rangu sa velikim svetskim brendovima, saopštila je kompanija.Posvećenost dm-a proizvodima domaće radinosti predstavlja prirodni nastavak aktivnosti kompanije koja je od prvog dana usmerena na podršku lokalnoj zajednici. Tokom prošle godine, kompanija dm uspešno je realizovala projekat „dm inkubator“ zahvaljujući kojem je 18 domaćih proizvođača dobilo jedinstvenu priliku da razvije i unapredi 57 domaćih proizvoda i plasira ih na police preko 100 drogerija u zemlji.Pored toga, ovaj najveći drogerijski lanac u Evropi nudi preko 1.300 domaćih proizvoda koji obuhvataju različite asortimane, počevši od segmenta za negu i lepotu, segmenta za održavanje domaćinstva, preko hrane, sve do proizvoda za negu i ishranu beba. Radoje Krajišnik, menadžer asortimana u kompaniji dm, objašnjava da kupovinom domaćih proizvoda kupci direktno podržavaju razvoj domaće privrede i lokalnog preduzetništva.„U okviru dm drogerija proizvode plasira preko 100 različitih domaćih proizvođača koji zapošljavaju veliki broj ljudi u našoj zemlji. Upravo su domaći proizvođači bili velika podrška kompaniji tokom vanrednog stanja i time uspešno odgovorili na potrebe kupaca u Srbiji, što u mnogim evropskim zemljama, gde je dolazilo do velikih nestašica, nije bio slučaj. Sada je vreme da im uzvratimo birajući domaće alternative proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo. Još jedan razlog za podršku srpskim brendovima predstavljaju pristupačne cene, dok visok kvalitet i inovativnost izrade i pakovanja svrstavaju domaće proizvode rame uz rame sa proizvodima svetske klase“, istakao je Krajišnik. U znak podrške proizvodima koji dolaze iz Srbije i sa ciljem da motiviše kupce da pronađu svoje favorite među njima, kompanija je obezbedila popuste do 30 odsto na deo ovog asortimana koji važe do 15. jula.
Policija je u saradnji sa Sektorom za unutrašnju kontrolu i bezbednost JP EPS uhapsila jednu osobu iz Lazarevca osumnjičenu za pokušaja iznude mita za zapošljavanje u EPS-ovom ...
Akademci smešteni u nekoliko beogradskih studentskih domova protestovali su sinoć nakon što je predsednik Srbije najvio da će te ustanove zbog širenja koronavirusa biti zatvorene u predstojećem periodu.Iako su studenti nakon protestnog skupa najavili novi skup za danas ako se mera zvanično ne ukine, ministar prosvete Mladen Šarčević je jutros izjavio da će oni ipak ostati u domovima.Gostujući na TV Prva, on je naveo da je Kriznom štabu skrenuo pažnju na "lošu informaciju Studentske poliklinike", da od 300 registrovanih zaraženih studenata samo oko 20 odsto živi u domovima, a da je 49 akademaca u Beogradu sa slabim simptomima koronavirusa.Kako javlja agencija Beta, a prenosi Danas, dodao je i da u studentskim domovima u drugim delovima zemlje, poput Novog Sada, Niša i Kragujevca od sredine maja nema novozaraženih.U međuvremenu je i rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović za Betu kazala da su najave o zatvaranju studentskih domova bile "veliko iznenadjenje za sve na Univerzitetu"."Studenti su s pravom uznemireni i nezadovoljni. Univerzitet u Beogradu je u dnevnom kontaktu s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i mi smo imali dogovor da studenti uz poštovanje svih preventivnih mera završe junski ispitni rok i da se onda isprazne domovi", kazala je rektorka.U četrnaest studentskih domova koji čine mrežu Ustanove Studentski centar "Beograd" smešteno je oko 12.000 studenata, ali ta organizacija do objavljivanja ovog teksta Novoj ekonomiji nije odgovorila koliko ih tamo trenutno boravi.U studentskim domovima su trenutno na snazi posebne mere za prevenciju širenja koronavirusa, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata, držanje distance, korišćenje dezobarijera.Dodatno, studenti su u obavezi da na hodnicima nose maske, a do daljnjeg se zabranjuju posete, prenoćišta i slavlja u studentskim sobama.Jedan stanar doma "Karaburma" koji je učestvovao na protestu sinoć potvrđuje da se studenti generalno pridržavaju mera."(U "Karaburmi") je prvobitno bilo proglašeno da su se neki studenti zarazili, ali se nakon toga ništa nije desilo. Iako ni tada nije bilo nikog da kontroliše da li neko nosi maske, mogu da kažem da su studenti jako poštovali meru nošenja maski kada nisu u sobama. U menzama su bili raspoređeni ljudi koji su dezinfikovali ruke studentima, a svaki sto je imao svoj asepsol", rekao je on za Novu ekonomiju.Dodaje i da je moguće da je neko virus "pokupio" u sobama prilikom druženja, kao i da su ustanove mogle da organizuju da nema velikog broja studenata u domovima, na primer tako što bi odobravali smeštaj na nekoliko dana uoči polaganja ispita, ali da bi to zahtevalo mnog organizacije.Ovo nije prvi put da se studenti nalaze u nepovoljnoj situaciji zbog korone, obzirom da je 16. marta, dan nakon proglašenja vanrednog stanja, akademci dobili obaveštenje da imaju 24 sata da napuste svoje sobe."Tada nije bilo problema, jer su se svi plašili, znali su da je malo i besmisleno, bilo je komentara, ali ništa više od toga", navodi za Novu ekonomiju jedan od stanara "4. aprila".Nedelju dana nakon proglašenja vanrednog stanja, Ustanova Studentski centar "Beograd" je uputila iseljene stanare "Studenjaka" da iznesu svoje stvari iz soba u roku od 48 sati, kako bi se dom pripremio za eventualno zbrinjavanje obolelih od COVID-19.Obzirom da je tada na snazi bila zabrana međugradskog saobraćaja, studenti su obično privatnim prevozom i sa porodicama dolazili do doma na Novom Beogradu kako bi ispraznili svoje sobe.Pre vanrednog stanja, najveći studentski dom u zemlji, "Studentski grad, trebao je da bude iseljen kako bi u njega bili smešteni učesnici Univerzijade.
Zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad, predviđanja su najnovijeg Kvartalnog monitora, biltena koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).Pad zarada u privatnom sektoru će biti prvenstveno posledica toga da je znatan deo zaposlenih tokom drugog kvartala primao samo minimalac. "U drugom delu godine očekujemo da će zarade u privatnom sektoru uglavnom vratiti na pretkrizni nivo, jer će se prilagođavanje na tržištu rada većim delom ostvariti kroz smanjenje zaposlenosti, a manjim delom kroz smanjenje zarada", optimistični su analitičari. Na nivou cele godine zarade u Srbiji će verovatno imati realni rast, iako će BDP i produktivnost rada opasti. Posledica toga biće dalji rast jediničnih troškova rada i pogoršanje konkurentnosti privrede Srbije na međunarodnom tržištu. Drugi očekivani rezultat na tržištu rada u ovoj godine je dodatno povećanje razlike između zarada u javnom i privatnom sektoru.Prosečne nominalne neto zarade u prvom kvartali 2020. su iznosile 59.251 RSD, nominalno su veće za 10,3% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a realni rast iznosi 8,3%. Snažan rast zarada je posledica rasta zarada u delovima javnog sektora od 1. novembra 2019. godine u proseku za 9,7%, ali i snažan rast zarada u privatnom sektoru usled emigracije radne snage. Realni rast zarada u Q1 je značajno veći nego rast BDP-a, što se ocenjuje kao negativan trend. Realne zarade su porasle za 17,3% u 2019. u odnosu na 2015, dok je u Q1 2020. taj rast čak 24,9%, što je znatno brže od rasta BDP-a i rasta produktivnosti u istom periodu. Prosečna zarada u javnim preduzećima je iznosila 72.383 RSD, u javnom sektoru 66.936 RSD, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 RSD u Q1 2020. Zarade su u javnom sektoru u proseku 20% veće nego u privatnom sektoru. Rast zarada u javnom i privatnom sektoru je u Q1 2020. u odnosu na Q1 2019. je iznosio 10% (u javnom sektoru 10,1% i u privatnom sektoru 9,9%).
Tokom prošle godine otkrivena su 92 tzv. „peračka” i „fantom” preduzeća u okviru aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije,objavljeno je u izveštaju o radu Vlade Srbije za...
Zaposleni u predškolskim ustanovama u Beogradu koji privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije zbog izlaganja riziku na poslu, ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnova za naknadu plate, predviđenom je aneksom ugovora na kolektivni ugovor koji je objavljen u Službenom glasniku. Za za prvih 30 dana odsustva sa rada – plata se nadoknađuje iz sredstava poslodavca; Počev od 31. dana odsustva sa rada – iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja zakonom propisani iznos naknade plate, a iz sredstava poslodavca razliku do visine od 100% osnova za naknadu plate.
Studenti u Beogradu večeras protestuju zbog najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zbog širenja koronavirusa biti zatvoreni svi studentski domovi. Kako je javio N1, oni su krenuli su u protestnu šetnju, uzvikujući "Nećemo kući". Najavili su da će krenuti ka Vladi, ako se sutra do 18 sati ne ozvaniči odluka da studenti ostanu u domovima. Sada se kreću, kako navode, ka Skupštini.Predstavnica inicijative "Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada" uživo na Fejsbuku prenosi protestnu šetnju studenata, koji poručuju da neće napustiti svoje sobe. Kažu da su spontano izašli večeras ispred Studenjaka, a zatim i krenuli ka gradu, a da će sutra predati svoje zahteve upravnicima.Jedna grupa studenata blokirala je raskrsnicu između Ruzveltove i Bulevara kralja Aleksandra, kod Vukovog spomenika, javio je reporter N1.Agencija Beta javlja da su se studenti okupili i ispred domova na Voždovcu, gde su jednom trenutku blokirali saobraćaj u Ulici vojvode Stepe, a da su krenuli i studenti sa Zvezdare. Na Tviteru su objavljeni snimci na kojima studenti burno negoduju zbog najave novih mera koje uključuju i zatvaranje studentskih domova.Tokom intervjua Vučića na RTS-u studenti iz Studentskog doma Slobodan Penezić u Beogradu reagovali su lupanjem u šerpe, prenosi TV N1.Na mesto gde su okupljeni studenti došla je i policija, dok studenti duvaju u pištaljke, lupaju u šerpe i viču "UA".Predsednik Srbije je na RTS-u najavio da da će svi studentski domovi u Beogradu biti zatvoreni u okviru novih mera zbog širenja koronavirusa.Trenutno su na fakultetima u Beogradu u toku ispitni rokovi.U me]uvremenu, neki mediji su preneli i da do zatvaranja domova ipak neće doći.
Prema ranjim najavama preduzeća Srbija gas, počele su akcije za jeftiniji priključenje na gasovodnu mrežu. Sagovornik Nove ekonomije, koji je gas uveo pre devet godina, objašnjava koliki su ukupni troškovi te investicije.Već nekoliko godina za redom, AD Užice gas pokrenulo je akciju pod nazivom Užice - čistiji grad.Cilj je, kako se ističe, da se doprinese smanjenju aerozagađenja tokom grejne sezone, po čemu je ovaj grad u Zapadnoj Srbiji poznat decenijama.Cena priključka će biti 780 evra, sa PDV-om i važi od početka jula do kraja decembra, može da se otplaćuje na rate.Naš sagovornik, koji živi i radi u Užicu, priključio je svoju kuću, koja se nalazi u naselju Carina, na gasovod pre devet godina i kaže za Novu ekonomiju, da je priključak tada koštao preko hiljadu evra."Koliko koštaju ostali radovi zavisi od vrste radijatora, kao i od toga da li je u pitanju neka postojeća instalacija, ili se radi nova. Instalacija može da košta nkih sedam do osam hiljada evra. To sve zavisi od broja soba, površine, etaža."Objašnjava da se odlučio za taj energent, zbog isplativosti i ekološke čistoće."Po meni uvođenjem bilo kakve vrste grejanja, na pelet, gas, drvo, treba izolovati kuću i utegnuti je, promeniti vrata i prozore, ako ne dihtuju. Investicija koja se odmah vraća je izolacija, nijedno grejanje ne vredi uvoditi ako se kuća prethodno ne izoluje", objašanjava sagovornik Nove ekonomije, koji je po zanimanju mašinski inženjer. "Sa izolacijom računi za gas, kod mene, mesečno su od pet do osam hiljada dinara. Okvirini troškovi sređivanja stolarije i fasade bili su nekoliko hiljada evra, tada se stavljao stiropor debiljine deset centimetara, sada se koristi i debljina dvadeset. Mi zimi grejemo 150 kvadrata, a prosek temperature bude 21 do 22 stepena."Dodaje da se ljudi često žale da su im troškovi za grejanje gasom preveliki, ali, smatra da je to isključivo zbog loše izolacije.Onima koji nameravaju da uvedu gas i koji imaju novca za novu instalaciju, savetuje da se raspitaju o uvođenju kondenzacijskog grejanja.Početni troškovi, kaže jesu veći, ali se tu koriste drugačiji kotlovi, koji rade na principu podgrevanja.Gas se inače koristi i za kuvanje i za grejanje vode, pa su manji računi za struju."Radijatori, koji su duži od uobičajenih, nikada nisu vreli, već mlaki i tu se postižu uštede. Investicija jeste skuplja, ali je isplativa za godinu, dve", objašnjava naš sagovornik, koji zaključuje da bez prethodne instalacije i sređene izolacije, troškovi mogu da budu više hiljada evra, ako se neka kuća spaja sa gasovodom.Čedomir Savković
Vlada Srbije donela utvrdila je državni program pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata građana usled poplava koje su srbiju zadesile u junu 2020. godine, koje planira da isplati iz zaduživanja u visini od 200 miliona dinara.U uredbi koja je doneta na poslednjoj sednici Vlade navodi se da će mere biti primenjene na sve lokalne samouprave u kojima je proglašena elementarna nepogoda, odnosno u 27 opština i gradova na zapadu i jugu zemlje koje su pogodile posledenje poplave.Na osnovu izveštaja nadležnih organa jedinica lokalnih samouprava procenjuje se da je oštećeno oko 1.000 porodičnih stambenih objekata, koji su razvrstani u pet kategorija u skladu sa Uputstvom o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda.Za prvu kategoriju oštećenja oštećeni građani mogu da računaju na 120.000 dinara, za drugu 200.000 dinara, treću 250.000, za četvrtu kategoriju 350.000, dok za će za petu kategoriju oštećenja država dodeljivati 600.000 dinara.Na osnovu evidencije lokalne samouprave, ova sredstva biće distribuirana u vidu bespovratne novčane pomoći, kako bi se što pre sanirala šteta na njihovim kućama i pomoćnim objektima."Jedinica lokalne samouprave bez odlaganja obrazuje potreban broj komisija koje vrše procenu štete nastale nakon elementarne i druge nepogode na porodičnim stambenim objektima u svojini građana, u skladu sa Uputstvom o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda", navodi se u tekstu uredbe.Dodaje se i da najkasnije u roku od 15 dana od dana proglašenja prestanka elementarne nepogode građani lokalnim samouprava trebaju da prijave nastalu štetu, u roku koji ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 60 dana od dana objavljivanja poziva.Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima vrši verifikaciju procene štete, koju su izvršile komisije jedinica lokalne samouprave.
Zdravstveni centar u Užicu prima pacijente sa područja celog Zlatiborskog okruga, najviše u Opštu bolnicu koja se nalazi u Krčagovu, nekadašnjoj poznatoj industrijskoj zoni u kojoj je radilo više hiljada ljudi. Pacijenti dolaze na još nekoliko mesta u gradu, u Dom zdravlja, Dečiji dispanzer gde se nalazi izloacija za decu, a pored je i kovid ambulanta za odrasle.U sredu oko sedam sati uveče smo obišli pomenute ustanove i na prvi poged, osim uobičajenog manjeg broja ljudi na ulicama, ništa posebno ne ukazuje da u ovaj grad svakodnevno dolaze brojni pacijenti, kao i da su neki lekari radili sa simptomima covid 19.U krugu Užičke bolnce, kod Infektivnog odeljenja, pacijenti čekaju da im se uzmu uzorci kako bi se obavile neophodne analize i utvrdilo prisustvo virusa u organizmu.Medicinski radnik u skafanderu izlazi iz zgrade Infektivnog i uzima uzorke u improvizovanoj prostoriji - novom kontejneru, smeštenom pored zgrade.Napolju je bilo oko pegtnaestak pacijenata, koje rodbina ili prijatelji čekaju na parkingu, u hladu, svi nose maske.Sreli smo jednog Užičanina koji je doveo sina na pregled. Kaže da ima preko blizu 70 godina, dok je sin napunio 44-tu."Nekoliko dana se ne oseća dobro, zadnja dva, tri dana, bili smo na pregledu kod lekara opšte prakse, prvo mu je dao neke antibiotike, rekao da nije ništa. Posle mu nije spadala temperatura, pa smo opet otišli do lekara i poslali su ga na Infektivno odeljenje u bolnicu, da utvrde šta je u pitanju. Video sam da dolaze saniteti iz Sjenice, Nove Varoši, Priboja, Prijepolja. Pridržavali smo se mera zaštite, ali smo i radili od početka pandemije, jer kući imamo radionicu. Ja lično, nemam nikakvih problema, čekam sina, kćerka i žena me stalno zovu, brinu", priča nam ovaj Užičanin.U krugu bolnice sreli smo i vlasnicu jednog frizerskog salona, koja je došla na kontrolu krajnika, na odeljenju za ORL."Frizerski salon smo upravo zatvorili do 15. jula, odlučili smo da je tako bolje, a mi koji u njemu radimo smo zvanično na godišnjem odmoru. Ovo mi dobro dođe zbog predaha od posla, ali dugo vremena nismo radili, posla ima, naravno, ali uslovi su trenutno takvi kakvi su", kaže nam ova sagovornica.Pored Dečjeg dispanzera u Užicu, pacijenti takođe čekaju u redu. Napolju je postavljen i šator, sa kupama kako bi mogli da se sklone od sunca, jer to je, ipak bezbednije od čekanja u ambulanti. Ceradom je prekriven samo krov, zbog ventilacije.Kod Doma zdravlja, vozači saniteta, dvojica njih, razvgovaraju o nedostatku vozača u zemlji, malo dalje, jedna doktorka žučno se raspravlja pričajući preko mobilnog telefona.U gradu je inače povećan broj ljudi koji masku nose i na ulicama, dok se voze automobilom, ispred radnji svako čeka svoj red, ako unutra ima previše ljudi.Ipak, uveče na Glavnoj ulici u gradu i na trgu ima dosta ljudi, koji izađu u večernju šetnju, kao i na Gradsku plažu, gde je tokom vanrednog stanja ona bila zabranjena.Mnogi sede u baštama, šetaju decu, kućne ljubimce, tinejdžeri voze bicikle, eletrične trotinete, ugstiteljski objekti se zatvaraju u 22 časa uveče.Ove nedelje na vratima jedne ambulante osvanula je i vest da nema testova na korona virus, koja je prosleđena javnim saopštenjem na vratima jedne ambulante.U javnosti su se pojavili i kasnije potvrdili navodi da su dva pacijenta iz Sjenice, preminula nakon što nisu primljeni u užičkom Zdravstvenom centru.Direktor te ustanove, dr Miloš Božović, oglasio se tim povodom, nakon izjave ministra u Vladi Srbije, Rasima Ljajića, koji je rekao da se to dogodilo "zbog nesporazuma"."Niko nije doneo odluku da se pacijenti ne primaju na Infektivno odeljenje u užičkoj bolnici, ukoliko za tim postoji potreba", izjavio je za užičke Vesti dr Božović.On je rekao da se najteži pacijenti primaju u Užicu, a da se lakši slučajevi zbrinjavaju u Sjenici, Novoj Varoši, Požegi i u bolnicama u Priboju i Prijepolju.Upitan za testove kaže da u bolnici ima PCR testova i da se pacijenti testiraju ukoliko to zahteva njihova klinička slika.Ljudi u Užicu se trude da nastave da žive, bez straha, koliko je to moguće, u jednoj apoteci pojavljuje se čovek, medicinski je radnik, kaže, ne nosi masku, bezbedan je objašnjava, već je preležao koronu.
Početak jula meseca donosi primenu novog Zakona o javnim nabavkama, koji bi trebalo da doprinese transparentnosti tog postupka i poboljša raspolaganje državnim novcem, preneo je NALED. Kako prenose mediji, ti postupci, čija vrednost prelazi 8 odsto BDP-a Srbije, obavljaće se putem novog sajta, a primena npovog zakona počela je nakon njegovog testiranja. https://jnportal.ujn.gov.rs/ Vrednost javnih nabavki u Srbiji prošle godine bila je veća od 440 milijardi dinara, pa je to, kao se ocenjuje, bio još jedan od razloga da se svi ti postupci u budućnosti obavljaju eletronskm putem. "Najveći naručioci nabavki su republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi), lokalne samouprave (67 milijardi), lokalna JP (65 milijardi) i organi državne uprave (63 milijarde)", izjavila je Jasmina Marković, predsednica Udruženja ponuđača, podsećajući da se radi o novcu svih građana poreskih obveznika. Prema njenim rečima, dosadašnja neadekvatna primena zakona dovodila je do ograničavanja konkurencije, demotivisanja ponuđača i smanjenja poverenja u pravni sistem. "O potrebi jačanja poverenja u sistem dovoljno govori i da su mnogi naručioci požurili da pokrenu nabavke pre 1. jula jer će ih primenjivati po starom zakonu", objasnila je predsednica Udruženja ponuđača.Novi zakon podrazumeva da se odsad sva komunikacija i razmena podataka u postupcima nabavki mora sprovoditi preko novog Portala, čije će korišćenje biti besplatno.Na taj način biće omogućeno elektronsko podnošenje ponuda, postavljanje pitanja naručiocu, podnošenje zahteva za zaštitu prava, elektronsko otvaranje ponuda, uvid u dokumentaciju.Među novinama posebno se ističe ukidanje obaveze sprovođenja nabavki za dobra i usluge do 1.000.000 dinara i radove do 3.000.000 (91% nabavki u Srbiji su velike vrednosti). Značajno je unapređena i procedura zaštite prava u postupcima.Pokretač dijaloga o unapređenju sistema javnih nabavki je Poslovno udruženje ponuđača Srbije, a u okviru projekta koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike.Projekat je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
Intervju sa dr Goricom Đokić, predsednicom Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, za podcast "Dan posle". Razgovarao: Aleksandar GubašKako trenutno izgleda situacija na terenu? Kako...
Vlada Srbije i reprezenativni sindikati u prosveti zaključili su poseban kolektivni ugovor koji se odnosi na prava zaposlenih koji su u uslovoma pandemije, zbog zaraze ili samoizolacije odsustvovali sa posla, objavljeno je u Službenom glasniku Republike Srbije.Zaposleni imaju pravo na naknadu plate u visini od 100% osnovne isplate za mesec u kome je privremeno odsustvovao sa posla zbog potvrđenog korona virusa ili zbog mere samoizolacije.Kolektivni ugovor sa Vladom Srbije potpisali su Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije.Za prvih 30 dana odsustva sa posla, isplata se vrši iz budžeta Republike Srbije, a ostatak iz sredstava obaveznog zdravstvenog oosiguranja i budžeta.Odsustvo sa rada zaposleni dokazuju rešenjem nadležnog organa, sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova ili lekarskim doznakama.
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u 2019. godini broj stanovnika u Srbiji iznosio 6 945 235. Objašnjava se da je nastavljen trend depopulacije, što znači da je i stopa rasta stanovništva, u odnosu na prethodnu godinu, negativna i iznosi -5,4 promila.Prema podacima za Republiku Srbiju u 2019. godini udeo stanovnika starih 65 i više godina iznosi 20,7 odsto, dok je mlađih od 15 godina 14,3 procenata. U Zaječarskoj oblasti zabeležen je najveći udeo starih, 28,5 odsto i istovremeno najmanji udeo stanovništva mlađeg od 15 godina (dece) 11,2 odsto. Najveći udeo dece je u Raškoj oblasti, 18 odsto, a potom u Južnobačkoj i Pčinjskoj oblasti, oko procenta manje. Na gradskom, odnosno opštinskom nivou, vrednosi koeficijenta zavisnosti starog stanovništva su najveće u Gadžinom Hanu, Crnoj Travi, Svrljigu i Rekovcu (preko 60), a najmanje u Preševu, Bujanovcu i Tutinu (ispod 15).U periodu 2002–2019. godine broj stanovnika Republike Srbije kontinuirano opada, naglašava Republički zavod za statistiku. Posmatrano na regionalnom nivou, jedino Beogradski region beleži rast broja stanovnika, dok je najizraženiji pad u Regionu Južne i Istočne Srbije.Največi gubitak je u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i Babušnici. Muškarci su brojniji u populaciji staroj od 40 do 44 godine, dok žena ima više u starosnoj dobi od 65 do 69 godina.Ovakvi trendovi utiču i na smanjenje radno aktivnog stanovništva u ukupnoj populaciji, za 2,3 odsto periodu od 2002. do 2019. godine.U istom vremenskom intervalu, prosečna starost stanovništva porasla je, sa 40,2 na 43,3 godine. Na povećanje broja starih utiče činjenca da se ipak duže živi, za 3,4 godine u proseku više nego 2002.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
