Tim programera Infostud grupe dobio je prvu nagradu za najbolju inovativnu ideju na konkursu "Stazama Nikole Tesle" koji je organizovao Savez inženjera i tehničara Srbije, putem kog bi navodi se u saop&...
Program Swiss PRO objavio je javni poziv kojim će sa 242.000 evra podržati do 20 lokalnih samouprava u uspostavljanju efikasnog i održivog sistema socijalne zaštite na lokalnom nivou, navodi se u saopštenju.Projekat pod sloganom "Snage udruži, podršku pruži" za cilj ima povećanje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne zaštite za najmanje 500 korisnika i korisnica iz ranjivih društvenih grupa. Javni poziv je otvoren do 10. aprila 2020. godine, a pravo učešća imaju 96 gradova i opština iz Šumadije i Zapadne Srbije, kao i onih iz Južne i Istočne Srbije. Lokalne samouprave će biti podržane sa do 12.100 evra po projektu čiji cilj može biti uspostavljanje nove standardizovane usluge socijalne zaštite koja se trenutno ne pruža, proširenje postojećih usluga socijalne zaštite radi uključivanja većeg broja korisnika ili pilotiranje inovativne usluge socijalne zaštite."Program posebno ohrabruje lokalne samouprave da u predloge projekata uključe uspostavljanje međuopštinske saradnje i međusektorskog pristupa, a dodatno će biti vrednovano i ako predlozi projekata sadrže izrađenu analizu potreba ranjivih grupa na lokalnom nivou, utrošak namenskih transfera u 2019. godini, kao i određen način praćenja usluga. Takođe, projekti mogu uključivati partnerstvo sa lokalnim Centrom za socijalni rad", navodi se u saopštenju.Kako bi zainteresovane lokalne samouptave saznale sve detalje javnog poziva, uključujući način prijavljivanja, kriterijume za izbor projekata i dozvoljene troškove, Swiss PRO će organizovati informativne sesije prema sledećem rasporedu:- Šabac, utorak, 10. mart, sa početkom u 12 časova (Centar za stručno usavršavanje, Nikole Tesle 1A).- Užice, sreda, 11. mart, sa početkom u 12 časova (Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, Nemanjina 52).- Kralјevo, četvrtak, 12. mart, sa početkom u 12 časova (Gradska uprava, Trg Jovana Sarića 1).- Kragujevac, petak, 13. mart, sa početkom u 12 časova (Biznis inovacioni centar, Trg topolivaca 4).- Niš, utorak, 17. mart, sa početkom u 12 časova (hol Gradske kuće, 7. jula br. 2).- Smederevo, četvrtak, 19. mart, sa početkom u 12 časova (Regionalni centar za obrazovanje zaposlenih u obrazovanju, Goranska bb).- Zaječar, petak, 20. mart, sa početkom u 12 časova (Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije - RARIS, Trg oslobođenja bb).Dodatne informacije o javnom pozivu, kriterijumima za izbor projekata, načinu konkurisanja i dokumentacija za prijavljivanje dostupne su na internet stranici programa Swiss PRO. Javni poziv se sprovodi u okviru programa "Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO" koji podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).
Grad Novi Sad odbio je da hakerima koji su preuzeli i zaključali informacioni sistem Javnog komunalnog preduzeća Informatika plati otkupninu u bitkoinima, zbog čega je ostao bez podataka građana, nezvanično ...
Guberinić: Novi biznisi i inovacije zapošljavaju ljudeVuk Guberinić direktor i osnivač kompanije CarGo Technologies izjavio je da novi biznisi i inovacije zapošljavaju ljude, a da je CarGo primer kompanije zahvaljujući čijem softveru je samo u poslednjih godinu dana upošljeno više od 1.000 ljudi.Guberinić je na Kopaonik biznis forumu istakao da država treba da ima više sluha u sagledavanju potreba tržišta kako bi se uhvatio korak sa razvijenim zemljama.„Ne smemo da se učaurimo u nekom svom svetu i mislimo kako je nešto negativno samo da bismo zadržali nešto što je prevaziđeno u svetu“, istakao je Guberinić na panelu o inovacijama u vreme četvrte industrijske revolucije.On je dodao da CarGo slavi pet godina postojanja u Srbiji kao kompanija sa najvećim brojem online transakcija i jedna od deset kompanija na svetu koje menjaju industriju iz korena prema listi Forbsa.„Neka zanimanja nestaju, a nova nastaju zahvaljujući tehnologijama. CarGo pripada kompanijama koje menjaju industriju u Srbiji. Mi spremamo brojne inovacije, rad sa električnim automobilima i ugradnja elektro punjača će se desiti ove godine“, istakao je direktor CarGo.On je dodao da im energiju daju mladi ljudi i pozvao privatne kompanije da rade na rasplamsavanju preduzetničkog duha kako bi mladi ostajali u zemlji i vraćali se da primenjuju stečeno znanje za razvoj naše zajednice.„Zajedno treba da radimo na tome da pomognemo mladima da prevaziđu barijere jer većina njih dolazi iz porodica gde je cilj bio da se završi fakultet i nađe neki državni posao. To više nije cilj mladih ljudi i treba im pomoći da rade na svom razvoju. Mladi ljudi traže izazove, a to će naći u inovativnim i novim biznisima“, rekao je Guberinić.On je dodao da se školovao u inostranstvu i da se vratio kako bi stečeno znanje primenio na modernizaciju tržišta i razvoj Srbije i da je danas CarGo kompanija koju strane o firme prepoznaju kao najvećeg vlasnika električne flote u Srbiji. Promotivni tekst.
Američke berze su protekli dan završile sa znatnim gubicima, uprkos tome što su Federalne rezerve neočekivano i vanredno snizile kamatne stope za 50 poena zbog epidemije koronavirusa. Centralna banka SAD je...
Fond za inovacionu delatnost objavio je novi javni poziv za Program dokaz koncepta, namenjen istraživačima kojima je potrebna podrška da dokažu da će iz njihovog sadašnjeg rada nastati novi pro...
Jedan od najunosnijih ugovora koje je prošle godine dodelio Centralni zatvor u Beogradu – snabdevanje zatvorske kantine robom široke potrošnje – dobila je firma Luki-komerc, povezana sa Srpskom naprednom strankom.Ta kompanija je krajem prošle godine dobila posao od Centralnog zatvora za skoro 38,7 miliona dinara, vidi se iz odluke o dodeli ugovora od 27. novembra 2019. Javna nabavka bila je podeljena na dva dela, od kojih se skuplji odnosio na prehrambene i konditorske proizvode, vodu i bezalkoholne napitke, i tu partiju je dobio Luki-komerc. Vlasnik i direktor ove kompanije je odbornik skupštine opštine Pećinci iz redova SNS, Živorad Pantić, a zakonski zastupnik preduzeća je njegov brat Milorad Pantić, šef naprednjaka u Pećincima.Luki-komerc je, takođe 2019. godine, bio jedan od dobitnika tendera za nabavku namirnica za pripremu hrane zatvorenicima. Ova javna nabavka bila je podeljena na 15 partija, od kojih je Luki-komerc dobio četiri, ukupne vrednosti 3,2 miliona dinara.Inače, ova kompanija već godinama unazad dobija unosne poslove, kako u Pećincima tako i u drugim mestima, pokazuju podaci portala javnih nabavki.Luki-komerc pobeđivao je na tenderima KBC Zvezdara Beogad, GAK Narodni front, KP zavoda u Sremskoj Mitrovici, Kliničkog centra Srbije i brojnim drugim.Državna revizorska institucija (DRI) utvrdila je prošle godine da je tokom 2018. jedna predškolska ustanova u Rumi potpisala sedam ugovora sa Lukijem, ali da ta firma nije isporučila dogovorene količine svih namirnica, javio je portal 021.Kako se navodi, znatan deo namirnica nije isporučen ni 50 odsto od ugovorenih količina.Lokalni funkcioner angažovao rođaka da proverava opštinske finansije
Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije (NAT) izgubilo je punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), za koje ć...
Predsednik Upravnog odbora Nove ljubljanske banke (NLB) Blaž Brodnjak danas je izjavio da će ta slovenačka finansijska institucija zadržati brend Komercijalne banke, a da će se nova organizacija ubudiće zvati "NLB Komercijalna banka".NLB je prošle nedelje od države Srbije otkupio 83,23% običnih akcija Komercijalne banke za 387,02 miliona evra.Kako prenosi N1, on je na 27. Kopaonik biznis forumu kazao da je sledeći korak koji se čeka dobijanje saglasnosti od regulatornih tela svih država u kojima dve banke posluju, kao i od Evropske centralne banke u Frankfurtu.Brodnjak navodi da bi cela procedura trajala od šest do devet meseci, a da će do tada Komercijalna funkcionisati po starim pravilima.Takođe dodaje i da NLB svoju akviziciju neće finansirati dokapitalizacijom, ali da ta banka trenutno radi na izdavanju još subordiniranih obveznica AT1 razreda.Brodnjak je juče izjavio da je "Komercijalna banka u Srbiji vredan, jak brend" i da još uvek nije odlučeno da li će neki deo identiteta te banke biti zadržan u novoj korporativnoj organizaciji. Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra.Neto zarada od prodaje Komercijalne oko 130 miliona evra
-270x152.jpg)
Bivši načelnik opštinske uprave Koceljeva Vladimir Bojić zaključivao je ugovore o reviziji opštinskog budžeta sa kompanijom svog rođaka, utvrdila je Agencija za borbu protiv korupcije.Agencija je odlučila da je Bojić postupio suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije jer je tokom vršenja funkcije sklapao ugovore sa kompanijom „Bojić revizija“ d.o.o. iz Šapca, čiji je vlasnik i zastupnik njegov rođak Dragan Bojić.Kako se vidi iz rešenja Agencije, Vladimir Bojić je sa rođakovom firmom sklopio ugovore o reviziji finansijskih izveštaja opštine Koceljeva u vrednosti od ukupno 1,3 milion dinara.Sporni ugovori zaključeni su za 2011. godinu u iznosu od 285.000 dinara, za 2014. u iznosu od 348.000, za 2015. u iznosu od 355.000 i za 2016. godinu u iznosu od 315.000 dinara.Bojić nije obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije o sukobu interesa koji je imao u tim situacijama, dodaje se u rešenju.On više nije na funkciji načelnika opštinske uprave, pa mu je Agencija izrekla meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona.Direktorka osnovne škole zaposlila sina kao nastavnika
Serveri gradskih uprava Novog Sada, ali i nekolicine drugih javnih službi koji su u sistemu JKP "Informatika", hakovani su tokom vikenda, saznaje 021. Hakeri traže bitkoine da bi otključali sisteme.Kako je objavio portal 021, najverovatnije se radi o hakerskom napadu iz inostranstva.Gradske kamere u Novom Sadu trenutno ne funkcionišu, a zaposlenima u gradskim službama rečeno je da ne mogu da pristupe svojim mejlovima.Kako nezvanično saznaje 021, hakerski napad prijavljen je u ponedeljak policiji i odeljenju za visokotehnološki kriminal, a hakeri traže velike sume u virtuelnoj valuti kako bi otključali sada već kriptovane i zaključane servere.Na serverima se nalaze i vredne baze podataka, piše novosadski portal.Informaciju o hakovanju građani su mogli da saznaju ako su, recimo, danas pokušali da plate račun na šalterima "Informatike".
-270x152.jpg)
Vlada Srbije odobrila je 3,5 miliona dinara na ime dotacije Eparhiji vranjskoj Srpske pravoslavne crkve povodom obeležavanja jubileja čiji je pokrovitelj predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ova sredstva iz ...
Studenti FON-a: Strahinja Lazić, Tamara Kuzmić, Stefan Anđelković, Ivana Dragojević i Andrej Popadić, pod mentorstvom prof. dr Vesne Bogojević Arsić, doc. dr Milice Latinović i industrijskog mentora Boška Milačića (CFA) osvojili su dve nagrade na prestižnom takmičenju CFA Research Challenge 2020 u organizaciji CFA Society Serbia održanom u subotu, 28. februara u hotelu Hyatt u Beogradu.Kako se navodi u saopštenju ovog fakulteta, na takmičenju iz oblasti finansija učestvovalo je devet fakulteta Univerziteta u Srbiji i jedan fakultet sa Univerziteta u Crnoj Gori. Nagrada Best Team Presentation Award pripala je studentima FON-a. Zadatak studenata bio je da urade investicionu analizu, napišu detaljan izveštaj i daju preporuku da li potrebno da investitori akcije kupe, prodaju ili zadrže.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u ovoj godini podržaće dve velike investicije u Srbiji, program pametnog merenja u Elektroprivredi Srbije (EPS) i autoput Niš-Merdare, kazala je u intervjuu za...
Dve porodice iz Srbije dobile su svojstvo oštećenih u krivičnom postupku protiv švajcarske banke matičnih ćelija Krio Sejv koja je izgubila licencu, i bez znanja klijenta uzorke dala poljskoj banci famikord, pri čemu su neki uzorci oštećeni, piše Blic.Podsećamo, za malverzacije se saznalo prošle godine kada je poznati beogradski advokat za pravo konkurencije, Ratko Petaković, saznao da je Krio Sejv upropasio uzorak njegovog deteta, a koji su Petakovići nameravali da iskoriste za lečenje deteta sa autizmom. Detaljnije o ovoj aferi i kako su prevareni roditelji iz Srbije čitajte OVDE.Petaković je zatim istraživao aferu i javno raskrinkao poznatu švajcarsku kompaniju u kojoj je više od 12.000 porodica iz Srbije platilo 1.800 evra za deponavanje matičnih ćelija uzetih iz pupčanika njihove dece.Petaković je za Blic naveo da su dve porodice dobile status oštećenog i da je sada potrebno dostaviti punomoćja i drugih porodica. S obzirom da je reč o krivičnom postupku, ukoliko se završi negativno po okrivljenog direktora Krio Sejva, porodice će moći da traže obeštećenje.Kako je rekao, u kontaktu je sa više od 400 porodica koje je Krio sejv oštetio.
Kompanija Pink platila je nešto više od 95 miliona dinara za reklame i emisiju Dragana Vučićevića, izdavača pro-vladinog tabloida Informer, u samo pet meseci 2014. godine, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Emisija Dragana Vučićevića „Teška reč“ počela je sa emitovanjem 2012. godine i često je služila za širenje propagande vlasti i sukob sa onima koji je kritikuju, piše CINS.Prema zapisnicima Poreske uprave, projekat je plaćen malo više od 95 miliona dinara za izradu emisije u periodima do 31. januara, 31. marta i 31. maja 2014. godine, kao i na oglašavanje tih meseci.Vlasnik Pinka Željko Mitrović je tokom razgovora sa novinarima CINS-a više puta rekao da su se isplate odnosile na duži period.Međutim, na računu ne može da stoji jedan datum, a da račun zapravo obuhvata drugi vremenski period, i svaki račun mora da bude vezan za ugovor u kom je definisana usluga, objasnio je za CINS Božo Drašković, profesor na Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije i nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.Takođe, Pink je Informeru iste godine oprostio oko 380 hiljada evra, kroz ogromne popuste za oglašavanje, navodi CINS.Prema podacima Poreske uprave, izdavač Informera je 31. januara 2014, kao i jedan dan nakon izbora – 17. marta – trebalo da plati Pinku ukupno 49,2 miliona dinara ili oko 425 hiljada evra za oglašavanje na toj televiziji. Međutim, Pinku je uplaćeno 10 puta manje, odnosno oko 42 hiljade evra, jer je ta kompanija odobrila popust od čak 90 odsto.Mitrović je za CINS rekao da ne vidi problem u velikom popustu i da je prosečan popust klijentima između 85 i 92 odsto.Dragan Vučićević nije želeo da razgovora sa novinarima CINS-a, piše ovaj medij.Celu priču pročitajte OVDE.Izdavaču Informera tri miliona za reklamiranje od Državne lutrijeInformer mora da plati Inicijativi Ne davimo Beograd 510.000 dinara
Američka ambasada u Beogradu pooštila je uslove za odlazak studenata iz Srbije na popularni program Work&Travel budući da se povećao broj studenata koji ilegalno ostanu u SAD nakon što se program završi, pišu Novosti.Program se ne ukida, naveli su u ambasadi za ovaj list, samo su pooštreni kriterijumi. Ovaj popularni program predviđa da studenti iz prve ruke upoznaju SAD, nekoliko meseci rade i putuju.Dragana Đorđević iz agencije Prestiž edukejšn koju je akreditovala američka vlada da šalje studente na ovaj program, rekla je da ambasada sada vrši detaljnije provere i pažljivije procenjuje da li će se određeni student vratiti."Važno je da se studenti po završetku programa vrate i ne produžavaju svoj b"oravak po drugom tipu vize, u suprotnom o ugrožavaju ponovni odlazak u SAD, svojih ukućana kao i budućih generacija", kazala je Đorđević.
Direktorka Osnovne škole „Pavle Ilić Veljko” iz Prahova kod Negotina, Ivanka Vojinović, zaposlila je svog sina Ivana Dobrića kao nastavnika nemačkog i francuskog jezika, utvrdila je Agenci...
Mastercard humanitarnom ski trkom obeležen početak Kopaonik Biznis ForumaZa svakog učesnika trke Mastercard donirao sredstva NURDOR-uKopaonik 01. mart 2020. – „Srpski Davos“ ove godine je počeo humanitarnom ski trkom u organizaciji kompanije Mastercard i Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka za izgradnju nove i do sada najveće NURDOR Roditeljske kuće za male superheroje i njihove roditelje. U trci su učestovali partneri, predstavnici finansijskog sektora, kao i svi oni koji su želeli da daju svoj doprinos, a za svakog prijavljenog učesnika Mastercard je izdvojio novčani iznos i ukupno donirao 5.000 evra Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka.Trku su svojim učešćem odnosno sa takmičarima podržali: Sberbank, Erste banka, VIP Mobile, Payten, Nina Media, VIP Mobile i A1 Srbija, Gorska Služba spašavanja, JP Skijališta Srbije i INFO KOP. Poznati sportski komentator Aleksandar Stojanović, zajedno sa Nemanjom Tadićem, našim paraolimpijcem koji je i sam počeo da uživa u skijanju, komentarisao je uživo trku i doprineo dobroj atmosferi na stazi.,,Osnova našeg poslovanja je pružanje neprocenjivih iskustva korisnicima ali i podsticanje ljudi da preduzmu promene od kojih će njihova zajednica imati koristi. Želimo da inspirišemo ljude da daju svoj doprinos ostvarenju jednog velikog cilja od nacionalnog značaja, a Kopaonik Biznis Forum predstavlja jedinstvenu priliku da i poslovnoj zajednici ukažemo na nacionalni značaj izgradnje nove roditeljske kuće i da ih uključimo u nešto neprocenjivo“, izjavila je Jelena Ristić, direktor kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i dodala: „Sklapanje javno privatnih partnerstva jedan je od načina na koji možemo da unapredimo naše poslovanje ali i uslove okruženja u kojem živimo i radimo. Transformacija našeg biznisa ogleda se u našoj premisi da radimo dobro čineći dobro, a to je upravo borba za NURDOR roditeljsku kuću i hrabre superheroje.“ Da podsetimo da je kompanija Mastercard u oktobru 2019. godine donirala 250.000 evra za izgradnju NURDOR roditeljske kuće čime je završena šestomesečna kampanja „Zajedno za kuću koju zaslužuje svaki superheroj“, u okviru koje je Mastercard za svaku beskontakntu, onlajn ili mobilnu transakciju izdvajao novac za izgradnju nove Roditeljske kuće. Humanitarna ski trka predstavlja nastavak podrške onima kojima je to najpotrebnije, a to su hrabri mališani koji se bore za izlečenje i njihovi roditelji koji su uz njih u tim trenutcima. Kompanija Mastercard je petu godinu za redom pokrovitelj Kopaonik Biznis Foruma, najvećeg biznis događaja u zemlji i regionu koji okuplja preko 1.300 učesnika i predstavnika iz različitih industrija. Glavna tema ovogodišnjeg foruma je digitalna revolucija i način na koji ona transformiše naše svakodnevne živote i ovaj jubilej predstavlja jedinstvenu priliku da pokažemo kako tehnologija može biti iskorišćena, kako za unapređenje ekonomskog razvoja, tako i za dobrobit društva.
Blaž Brodnjak, predsednik izvršnog odbora Nove Ljubljanske banke u Sloveniji izjavio je da ova banka koja je pre nekoliko dana kupila Komercijalnu banku još nije odlučila da li će zadržati brend Komercijalne banke, piše portal Nova.rs.“Komercijalna banka je u Srbiji vredan, jak brend, oko toga treba da budemo pametni. Još nismo odlučili”, odgovorio je Brodnjak na pitanje Nova.rs da li će zadržati brend, odnosno naziv Komercijalne banke.Podsećamo, Srbija je prošle nedelje svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra, navodi se u saopštenju.Za Komercijalnu banku je u fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljeno četiri ponude, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Zašto se prodaje Komercijalna banka
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
