Turistima iz Srbije trebalo bi omogućiti dolazak sa elisa serološkim testom ili ECLIA testom, saopštila je Turistička organizacija Budve. Reč je o o serološkim testovima koji su jeftini...
Air Serbia je u 2019. godini ostvarila neto dobit od 9,5 miliona evra, ali je dobila i državnu pomoć od 21 milion evra, sledi iz Napomena uz finansijski izveštaj kompanije za prošlu godinu.Društvo je u 2019. godini priznalo prihode od državne pomoći u skladu sa svoji računovodstvenim politikama u iznosu od 2.461 milijardi dinara (oko 21 milion evra), isto koliko i prethodne godine, navodi se u napomenama. Kako piše, u skladu sa Okvirnim ugovorom o transakciji potpisanim između Republike Srbije, Etihad Airways PJSC i Air Serbia, ugovorne strane su saglasne da strateška saradnja zahteva obezbeđivanje finansijske državne pomoći i investicija od strane Republike Srbije i Etihad Airways PJSC u cilju postizanja kratkoročne i dugoročne finansijske stabilnosti Air Srbije.Državna pomoć koju obezbeđuje Republika Srbija je definisana i treba da se obezbedi u vidu novčanih davanja, uz formalno preuzimanje od strane Republike Srbije nasleđenih finansijskih obaveza Društva na dan 31. decembar 2013. godine, dodaje se dalje.Podsećamo, Air Srbija je 49 odsto u vlasništvu Etihada sa sedištem u Abu Dabiju, a 51 odsto u vlasništvu Srbije. Kompanija je za poslednjih pet godina dobila više od 200 miliona evra subvencija. Ministarka Zorana Mihajlović je ranije tokom godine najavila da će država možda povećati udeo u vlasništvu kompanije.Er Srbija možda neće imati para da vrati pozajmicu Etihad ervejz partners BVKompanija je juče saopštila da ostvarila je snažan rast u oblasti čarter-saobraćaja, gde su inače rekordni prihodi iz 2018. godine povećani u 2019. za dodatnih 24,17%, na 25,7 mil EUR. Osim toga, u 2019. godini nastavljeno je sa rastom prihoda u oblasti prodaje dodatnih usluga, za 27,54% u odnosu na 2018. godinu - navodi se u saopštenju.Tokom pandemije, otkazano više od 5600 letova Air SrbijeU 2019. godini prevezeno je 2,81 miliona putnika.U delu napomena koji se tiče pandemije i poslovanja u ovoj godini, Air Srbija navodi da je kao nacionalni avio‐prevoznik Republike Srbije, obavila 89 međunarodnih letova od 18. marta, kako bi prevezla medicinsku opremu i medicinske radnike tokom pandemije.Takođe, prevezla je i preko 5 hiljada srpskih državljana nazad u Srbiju i preko 1.8 hiljada stranih državljana u njihove zemlje.Ukupan broj otkazanih komercijalnih letova Air Srbije u periodu od 8. marta do 7. maja je iznosio 5.635 i uticaj ovih otkazanih letova se značajno odrazio na pad prihoda i gotovinskih priliva kompanije. Kompanija je ponovno otpočela svoje operacije dana 21. maja 2020. godine, povezivanjem Beograda sa 8 destinacija u Evropi: Amsterdamom, Frankfurtom, Larnakom, Ljubljanom, Londonom, Parizom, Bečom i Cirihom.Operacije ka Njujorku su se nastavile 6. juna 2020. godine, dok je ponovno uspostavljanjeoperacija sa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu nastavljeno 16. juna 2020. godineletom ka Frankfurt – Hanu.Air Srbija: Ponudili smo svim putnicima refundaciju karataKompanija navodi da je od izbijanja pandemije virusa, za sve otkazane letove, ponudila svojim putnicima punu refundaciju karata ili korišćenje novog proizvoda – vaučera, uvećanih za 10%, koji se mogu iskoristiti u budućnosti, kada se redovni saobraćaj ponovo uspostavi (čak i tokom 2021. godine).Sprovela je i niz ušteda u poslovanju.Air Serbia je racionalizovala broj aviona u floti i ispregovarala sa najmodavcima, kao strateškim dobavljačima, određene olakšice i odlaganja uključujući i dogovore kao što su varijabilne naplate po izletenom satu umesto fiksnih iznosa zakupa.Ističe se da do današnjeg dana, Air Srbija izmiruje svoje obaveze na vreme prema svim ključnimi strateškim dobavljačima i velikoj većini povezanih lica i dobavljača koji nisu ključni, a u skladu sa obostrano usaglašenim uslovima i planovima otplate.Navodi se između ostalog da je, u dogovorima sa komercijalnim bankama, kompanija obezbedila mogućnost kreditnih linija i linija za bankarske garancije u slučaju potrebe za dodatnim sredstvima do 31. decembra 2020. godine.Društvo je odložilo nekoliko zahteva aerodroma i dobavljača vezanih za garancije ili depozite koji su pozitivno uticali na likvidnost.
Turističke agencije organizatori putovanja i u slučaju ispisa iz registra dužne su da sve što su ugovorile do tada izvedu do kraja", izjavio je direktor JUTA Aleksandar Seničić. Ministarstvo tu...
Кomisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak u cilju da utvdi povredu konkurencije po službenoj dužnosti protiv Akcionarskog društva autoprevoz - Janjušević Priboj, objavljeno je u Službenom glasniku.Protiv ovog društva sa sedištem na adresi Jarmovac b.b. u Priboju, kako se obrazlaže, pokreće se postupak radi utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položja, na osnovu člana 16. o zaštiti konkurncije.Pozivaju se svi ljudi koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u tom postupku, da ih dostave Кomisiji za zaštitu konkurencije.Informacije je neophodno dostaviti na adresu Savska 25, Beograd.Komisija se inače bavi cenama peronizacije autobusa koje je ovo preduzeće naplaćivalo na autobuskoj stanici u Kragujevcu naplaćivalo drugim autoprevoznicima u iznosu od 800 dinara.To kako se navodi u zaključku Komisije za zaštitu konkurencije, diskriminiše korisnike te usluge.Problematična je i naplata istih staničnih usluga po različitim cenama pojedinim autoprevoznicima, piše u zaključku Komisije za zaštitu konkurencije.O preuzimanju autobuske stanice u Priboju mediji su pisali 2015. godine, kada je njen zakupac nakon firme Bamiron KG postalo preduzeće Janjušević prevoz.
Agencija Srbije za privredne registre saopštila je da je završen prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2019. godinu i da je u propisanom roku dostavljeno ukupno 268....
Beogradska policija, uhapsila je petoro ljudi iz Valjeva zbog sumnje da su više ljudi oštetili za oko tri miliona dinara, prenosi list Danas.Uhapšeni sudski izvršitelji su iz Valjeva G.B.(49), D.J.(60), S.V.(49) i S.P.(49) zbog osnovane sumnje da su počinili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i pranje novca.Uhapšen je i Z.P.(48) koji se tereti da je izvršio krivična dela pranje novca i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja.Osumnjičeni se terete da su, od januara 2018. do novembra 2019. godine, fingirali sprovođenje izvršnog postupka.Sumnja se da su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun osumnjičenog bravara Z.P, a za usluge obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio.Na ovaj način oni su, kako se sumnja, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara, saopštio je MUP Srbije.Kako je navedeno u saopštenju, postoji i sumnja da je G.B. od decembra 2015. do decembra 2016. godine, novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda. Na taj način on je, kako se sumnja, oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara.Uz krivičnu prijavu, osumnjičeni su privedeni nadležnom tužilaštvu.
Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) odobrila je firmi Sport time Balkans kupovinu dela imovine Merkatora-S u Beogradu, objavljeno je na sajtu KZK.Sport time Balkans (STB) je ekskluzivni distributer Najkija za Srbiju, BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, a u Srbiji ima tri povezana privredna društva: Planetu Sport, Sport Vižn i Logistar.STB od Merkatora-S kupuje novobeogradsku Roda Megu koju čine nepokretnosti na adresi Đorđa Stanojevića 35 na Novom Beogradu, odnosno maloprodajne objekte u tržnom centru, kao i pripadajuće gradsko građevinsko zemljište od 22.477 kvadratnih metara. STB namerava da u tržnom centru nastavi da izdaje poslovne objekte za maloprodaju robe široke potrošnje.KZK je ispitivala uticaj ovakve transakcije na adekvatno tržište Beograda i zaključila da je tržni centar prema površini 1,5%, a prema ostvarenim prihodima manje od 1% tog tržišta.
Marketing mreža raspisala je konkurs za 6. nacionalnu dodelu godišnjih nagrada – KAKTUS 2020. Nagrade se dodeljuju u 24 kategorije, a dobijaju ih organizacije, kompanije, institucije i agencije ...
Član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon izjavio je da za narednu školsku godinu postoji predlog da se nastava organizuje u školama, tako što bi učenici od prvog do četvrtog r...
Oko 5 hiljada premilulih i oko 128 hiljada slučajeva zaraze kovidom-19 bila bi prava brojka koju za sada zvanična statistika u Srbiji nije dala, tvrdi u svom autorskom tekstu za list Danas profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, Goran Belojević."Nakaradnom organizacijom zdravstvene službe u Srbiji preventivna medicina je rasparčana, tako da se sada stiče pogrešan utisak da je epidemija kovida 19 u Srbiji posao isključivo za epidemiologe. Daleko od toga. To je i dovelo do ovog ćorsokaka. Svaka epidemija mora da se tretira holistički, uključujući celu preventivnu medicinu", napominje Belojević.Belojević apeluje na Krizni štab da izađe pred narod i prizna da je zvanična statistika bila pogrešna.Bez toga smatra da će ostati mrlja ne samo na srpskoj epidemiologiji nego na celokupnoj srpskoj preventivnoj medicini.Profesor Belojević kaže da najpre treba zatražiti broj svih sahrana u limenim sanducuma ili broj kremacija nakon smrti od zarazne bolesti od Javno komunalnih preduzeća zaduženih za pogrebne usluge.Napominje da bi to bile prave brojke preminulih od kovid-19, kao i da je broj smrtnih slučajeva od drugih zaraznih bolesti u Srbiji trenutno veoma mali.POUZDANA METODAKako naglašava, metoda za procenu pravih brojeva veoma je jednostiavna i može da se izračuna metodama koje se uče u osnovnoj školi."Na svetskom nivou letalitet od kovida 19 je 700.000/18.000.000 x 100 = 3,9%. Morbiditet od kovida 19 u Srbiji računamo isto u osnovnoj školi po formuli 5.000 = 3,9 X/100. X = 500.000 /3,9 = 128.000. Upravo toliko procenjujem da je tačan mortalitet i morbiditet u Srbiji od kovida 19. Umrlih 5.000, obolelih 128.000", navodi Belojević.On napominje da bi o novim tačnim podacima trebalo obavestiti Svetsku zdravstvenu organizaciju i nastaviti dalje sa tačnom statistikom.Profesor Belojević je inače među prvima u Srbiji na početku pandemije tražio uvođenje vanrednog stanja, nošenje zaštitnih maski i zatvaranje škola, kako Srbija ne bi došla u tešku epidemilošku situaciju.U poslednja 24 sata u Srbiji je potvrđeno 287 novih slučajeva koronavirusa, preminulo je sedam, a na respiratoru je 143 ljudi, javio je RTS.
Građani Niša kažu da imaju problema da se vrate u inostranstvo, jer na neophodan PCR test, koji je neophodan za put čekaju nedeljama, pišu Južne vesti. Sve to se dešava i pored činjnice da nova otvorena laboratorija "Vatreno oko" u tom gradu može da odradi i do hiljadu testova dnevno."Prijatelj je želeo iz Nemačke da dođe u Srbiju krajem nedelje da vidi roditelje i da ostane nekoliko dana, pa da se negde oko 18. avgusta vrati. Obratila sam IZJZ Niš da bih mu zakazala termin i javila proceduru. Dobila sam odgovor da je prvi slobodan termin za PCR test 31. avgust uz opasku da i njima nije jasno šta se zbiva sa "Vatrenim okom" i da je Srbija zemlja u koju nikako ne treba dolaziti", kaže čitateljka Južnih vesti.U Institutu za javno zdravlje (IZJZ) u Nišu su ranije tvrdili da na stanju imaju oko 17 hiljada PCR testova i da se rezultati rade po sistemu "danas za sutra".Problem imaju i oni koji bi nakon posete rodbini u Srbiji hteli da se vrate nazad, za šta im je potreban negativan PCR test.ŠTA SE U STVARI DOGAĐAZašto "Vatreno oko" nije ubrzalo proceduru od koje mnogi zavise pitaju i drugi i kažu da im zbog čekanja na testiranje propadaju poslovi i ne znaju šta da rade."Pokušavamo da spasimo poslove. Od poslovnih putovanja nema ništa", javljaju čitaoci.O čekanju koje traje nedeljama Južnim vestima, kako se navodi odgovor iz Instituta za javno zdravlje nije stigao.Građani pitaju i da li je svečano otvorena laboratorija političko bojenje istine i još jedno otvaranje "Potemkinovog sela".Južne vesti podećaju i da je problem sa čekanjem testiranja postojao i pre otvaranja laboratorije "Vatreno oko", o čemu su svedočili građani.Neki od njih su tada, kao i sada na test čekali i po tri nedelje.
Javni dug Srbije iznosio je na kraju juna 2020. godine 26,827 milijardi evra, što čini 57,3 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, objavilo je Ministarstvo finansija. Ukupne direktne obaveze po stanju...
Srbija je pod uticajem zdravstvene krize u drugom kvartalu ove godine, prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku imala pad bruto domaćeg proizvoda od 6,5 odsto, što je najveće sman...
U pojedinim privatnim laboratorijama tzv. brzi ili serološki testovi na koronavirus skuplji su i do četiri puta nego u državnim, pišu Večernje novosti. Podsećamo, postoje i PCR testovi za koje...
Intervju sa Željkom Matićem, profesorom istorije u Šestoj beogradskoj gimnaziji, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Željko Matić o reviziji istorije...
U saradnji sa sajtom donacije.rs, udruženje Nezavisna kulturan scena pokrenula je Crowdfunding kampanju sa ciljem da se skupi novčana pomoć za 20 kulturnih radnika, objavljeno je na internet stranici tog uruženja.Poseban Fond Solidarnosti predstavlja odgovor kulturnih radnika u Srbiji na aktuelnu krizu zbog pandemije u kojoj je veliki broj njihovih kolega ostao bez posla i sredstava za život. Fond predstavlja i odgovor na nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć različitim kategorijama ljudi zaposlenih u kulturi.Podsećaju da je za vrlo kratak vremenski period stiglo preko 1000 zahteva za jednokratnu pomoć.Zahvaljujući međunarodnim donatorima, do sada je obezbeđena pomoć od 30 hiljada dinara za 150 umetnika i kulturnih radnika koji su ostali bez prihoda, a nisu obuhvaćeni merama države.Mnogi su ostali i bez ikakvih prihoda, naglašava se da među njima ima modela, statista, tehničara.Pozivaju se građani Srbije, pojedinci, grupe i pravna lica, da doniraju sredstva koja će biti upotrebljena za ovu namenu, Sredstva mogu da se doniraju preko web stranice Donacije.rs, preko žiro računa Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (za FOND SOLIDARNOSTI): Komercijalna banka, broj 205-351975-08, a donacije od 200 dinara preko SMS poruke na broj 7300. MNOGO RAZLOGA ZA SOLIDARNSTDodaje se da je iznos manje važan, naglašava se da je važnija spremnost na solidarnost, a apelu su se pridružili poznati umetnici. "Ko zna šta bi bilo sa Šekspirom da ga nije podržala Elizabeta, sa Molijerom da nije bilo Luja XIV? Stvar je u održavanju života umetnika, da ne pominjem održavanje njihovog dara. Zato i probelmi umetnika treba da budu prioritet, ali to se nažalost zaboravlja", naglašava za Nova.rs glumac Vojislav Brajović predsednik Udruženja dramskih umetnika."Verujem da postoji kritična masa koja ne bi dozvolila gašenje Kolarca. Mi nismo nasilni, ne bavimo se blokadama i sličnim potezima, ali sam siguran da bi svi ti ljudi bili spremni da pomognu SMS-om", poručio je Ljubiša Jovanović profesor na Fakultetu muzičke umetnosti.
Srbija je kupila od Kine novu generaciju raketa srednjeg dometa zemlja vazduh navođenih radarom, a prema pisanju britanske agencije Rojters to je novi znak produbljivanja saradnje između Pekinga i Beograda. Kupovina raketnog odbrambenog sistema FK-3 je uvrštena u godišnji izveštaj državne kompanije Jugoimport SDRP, koji je priložen prošle sedmice Agenciji za privredne registre Srbije.“Najveći deo uvoza se odnosi na modernizaciju aviona MIG-29, nabavku sistema dronova i sistema protivvazdušne odbrane FK-3,” navodi se u izveštaju.Kinesk FK-3 počeo je da se pominje u medijima pre dve godine kao sistem koji će da se nabavi za modernizaciju teritorijalne PVO Srbije.„Nabavka FK-3 uvek se u tim člancima dovodi u direktnu vezu sa susretima predsednika Si Đipinga i Aleksandra Vučića. Jedan od primera je početak teme jula 2018. kada je delegacija ministarstva odbrane Srbije posetila firmu Peking i videla sisteme FK-3 i FM-3000“, navodi specijalizovani portal Balkanska bezbednosna mreža.Jugoimport SDPR saopštio je da je sklopio 163 sporazma o uvozu iz 31 zemlje u vrednosti od 620.3 miliona dolara u 2019. godini. U to spada i nabavka dronova iz Kine i prva poznata kupovina u Evropi sistema FK-3.Peking gleda na Srbiju kao deo svoje inicijative “Jedan pojas, jedan put”, čiji je cilj otvaranje novih trgovinskih kanala za kineske kompanije, piše Rojters.Kina je investirala nekoliko milijardi dolara u Srbiju, uglavnom u “mekim zajmovima,” koji su uglavnom povoljni po kreditore, zatim infrastrukturne i energetske projekte, podseća Rojters.Krajem juna, Srbija je nabavila šest kineskih borbenih dronova naoružanih laserski navođenim raketama, što je prvo takvo razmeštanje bespilotnih letilica u Evropi.Srbija, koja se nada da uđe u Evropsku Uniju, proglasila je vojnu neutralnost 2006. i priključila se NATO-ovom Partnerstvu za mir, ali ne teži punopravnom članstvu u ovoj zapadnom odbrambenom savezu.Naoružanje vojske Srbije u velikoj meri bazirano je na bivšoj sovjetskoj tehnologiji a poslednjih godina Beograd je nabavio ruske borbene avione MiG 29, rakete, helikoptere, tenkove i oklopne transportere.
Za prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji potrebni su novi poslovni modeli, lanci snabdevanja, finansijski instrumenti, ali i određeni nivo svesti o njenim osnovnim principima, piše u rezultatima ankete koje je nedavno objavila Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Evropska komisija je inače 2015. godine donela Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju kako bi podstakla zapošljavanje, rast, ulaganja i razvila resursno efikasnu i konkurentnu privredu.U okviru tog plana cilj je da se do 2035. godine reciklira 65 odsto komunalnog otpada, 70 odsto ambalaže do 2030.Na deponije bi u narednih 15 godina trebalo da ode samo 10 odsto produkovanog otpada.PRIMERI DOBRE PRAKSEKao primeri dobre prakse razvoja cirkularne ekonomje navode se Brisel u Belgiji, sa projektom Good Food Brussels gde je pokrenuta platforma za proizvodnju hrane i samenjenje prehrambenog otpada u tom gradu. Pominje se i Ljubljana sa svojim centrom za popravke i preuređivanje, koji zapošljava socijalno ugrožene ljude, a bavi se remontom opreme i popravkama stvari koje rade električari, krojači, stolari.U švedskom gradu Geterborgu izgrađen je Alelikan park za odlaganje i ponovnu upotrebu robe koja može da se korsti više puta.U vlasništvu je grada i u njemu se nalazi i niz specijalizovanih prodavnica za popravke ili prodaju recikliranih proizvoda. ISTRAŽIVANJE O POTENCIJALIMA SRBIJEIstraživanje u kome su učestvovali predstavnici i zaposleni u 170 gradova i opština u Srbiji, pokazuje da je 57 odsto ispitanika donekle upoznato sa konceptom cirkularne ekonomije, 14 odsto smatra da znaju dosta o tome.Predstavnici velikih gradova sa preko su nešto bolje informisani, 82 odsto njihovih odgovora ukazuje na delimično ili vrlo dobro poznavanje koncepta. U ostalim poznavanje koncepta cirkularne ekonomije kreće se od 64 odsto kod opština sa manje od 20 hiljada stanovnika do 74 odsto većih lokalnih samouprava.Predstavnici lokalnih vlasti smatraju da će cirkularna ekonomija najlakše naći primenu u sektoru proizvodnje ambalaže i njenog otpada, poljoprivredi, prehrambenoj industriji i u proizvodnji električnih i elektronskih uređaja.KO TREBA DA BUDE POKRETAČNajveći broj ispitanika 71 odsto smatra da institucije centralne vlasti treba da budu glavni pokretači promena prelaska na cirkularni tip ekonomije u Srbiji, a potom jedinice lokalne samouprave i privreda.Glavne prepreke su nedostatak svesti o njenoj koristi kod ključnih aktera, donosilaca odluka na lokalnom nivou, kao i nedostatrak finansija.Ispitanici smatraju i da građani nemaju dovoljno visok nivo svesti o cirkularnoj ekonomiji i njenim prednostima.Anketa je pokazala i da sektor ambalaže i njenog otpada treba da ima važno mesto u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, što neće biti ostvarljivo bez direktnog učešća građana.
Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), realni pad bruto društvenog proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2020. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio...
Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Novom Pazaru, Meho Mahmutović, ponovo je počeo da nakon mesec dana bolovanja, lekare bez specijalizacije protestovali zbog nepravednog konkursa, objavio je Radio Sto plus.Kasnije se ispred Dijagnostičkog centra okupilo desetak lekara Doma zdravlja, obučenih u skafandere.Oni su okretanjem leđa izrazili nezadovoljstvo zbog nemogućnosti da se prijave na konkurs Opšte bolnice za dobijanje specijalizacije."Očekujemo da se taj proces završi do jeseni i da će tada biti raspisan veliki konkurs za 40 specijalizacija čime ćemo zadovoljiti želje naših mladih kolega da se školuju i usavršavaju, ali i potrebe zdravstvenog sistema u Novom Pazaru", izjavio je upravnik Opšte bolnice Alan Kurpejović.U krugu Opšte bolnice bilo je i desetak građana koji su i prethodnih dana protestvovali tražeći istinu o obolelim i umrlim od kovida-19, kao i smenu odgovornih u zdravstvenim ustanovama i Štabu za vanredne situacije.Mhmutovićevu dužnost je do sada obaljao Mirsad Đerlek, koji će ostati koordinaor za kovid pacijente.Prošle nedelje raspisan je interni konkurs za dodelu deset lekarskih specijalizacija u Opštoj bolnici, piše list Danas . U tom dokumentu, koji je potpisao dr Mirsad Đerlek, zamenik v.d. direktora Opšte bolnice, piše da su specijalizacije samo za lekare Opšte bolnice, zaposlene na neodređeno, sa položenim stručnim ispitom i obavljenim pripravničkim stažom.Takvi uslovi konkursa izazvali su veliko nezadovoljstvo među lekarima Doma zdravlja, među kojima ima onih koji na specijalizaciju čekaju i sa navršenih deset godina radnog staža.Više od 40 lekara opšte prakse potpisalo je peticiju, kojom se od dr Đeleka zahteva da izmeni uslove konkursa, kako bi i oni imali pravo da konkurišu za specijalizacije.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
