img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Beogradski sajam hrane ove godine u onlajn okruženju

Ovogodišnji Belgrade Food Show trajaće od 23. do 25. novembra, a zbog mera predostrožnosti, sajam će biti održan u onlajn formatu, saopštili su organizatori. Treći po redu sajam hrane visokog kvaliteta okupiće proizvođače premijum i prehrambenih proizvoda visokog kvaliteta, koji dolaze iz Srbije i regiona.Pored njih učestvovaće i ključne institucije, vodeći domaći i evropski eksperti, kao i najveći kupci i distributeri iz regiona i Evrope.Učesnici sajma će imati priliku da čuju praktična znanja i uvide predstavnika najvećih sistema prodaje, kao i vodećih stručnjaka.O stanju u industriji i prilikama za njen razvoj informisaće se od strane predstavnika nadležnih ministarstava, privrednih komora i asocijacija, kao i institucija iz regiona i Evrope. Kako su pokazali da mogu da funkcionišu i u online svetu, tako će u ovogodišnjoj online Expo zoni proizvođači visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona moći da predstave svoje biznise i proizvode. DONORUM - DA HRANA BUDE SVIMA DOSTUPNA Na B2B platformi imaće priliku da se sretnu sa evropskim i regionalnim kupacima i distributerima, učešće na sajmu je besplatno, a pored predstavljanja proizvoda i sastanaka sa distributerima, učesnici će imati priliku da prisustvuju i konferenciji, koja će biti sastavni deo sajma.Belgrade Food Show je jedinstvena međunarodna manifestacija koja je stvorila uslove za nove poslovne prilike, razmenu kontakata, sticanje novih znanja i razmenu iskustava između proizvođača iz Srbije i regiona i kupaca i distributera premijum i visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Dosadašnji sajmovi okupili su preko 160 izlagača, više od 2000 posetilaca, 90 stručnjaka iz zemlje i inostranstva.Događaj organizuje Asocijacija za promociju srpske hrane sa tendencijom da Srbiju uvrsti među lidere u industriji visokokvalitetne hrane u Jugoistočnoj Evropi.

Srbija

Počeo jubilarni Beogradski bezbednosni forum, ove godine u onlajn izdanju

Pod sloganom sloganom "Nema mira bez poverenja", tokom oktobra održava se deseti Beogradski bezbednosni forum, a učesnici će zbog mera zaštite od pandemije diskutovati putem internet platformi.Učesnici će diskutovati o pitanjima koja su se nametnula kao posebno značajna tokom pandemije, a to su nedostatak poverenja i solidarnosti u međunarodnim odnosima.To se ispoljio, kako se navodi kroz krizu multilateralizma, poverenje u tehnologiju i njen uticaj na globalni razvoj, stanje demokratije koja se među prvima našla na udaru tokom pandemije.Na Forumu će učestvovati Miroslav Lajčak, Metju Palmer, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Avdulah Hoti, Oliver Varhelji, komesar za proširenje Evropske unije, Tomaš Petriček, ministar spoljnih poslova Češke, Suzane Šic, nemačkI diplomata za Zapadni Balkan, politički teoretičari Ivan Krastev, Tomas Karoters, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju, i drugi.O počecima Beogradskog bezbednosnog foruma govorila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost. Podsetila je da su tada pozvali kolege iz organizacija civilnog društva da im se pridruže."Evo nas, deset godina kasnije, sa istim partnerima u ovom vrlo neobičnom okruženju. Možemo se pretvarati da je ovo BSF kao i obično, ali mislim da ne bismo trebali", izjavila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost.DEVETI BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM O PRAVDI U SVETU PODELA Direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović govorio je o glavnim posledicama koje je globalna pandemija COVID-19 imala na organizacije civilnog društva: "One su gubile fizički prostor jer nisu mogle da budu prisutne u javnosti kao ranije. Finansijske posledice pandemije su oblikovale donatorske politike i to je uticalo na civilno društvo."Uprkos nepovoljnom globalnom kontekstu, Bandović je obećao da neće izgubiti iz vida vrednosti, jer nas je, kako kaže, nedostatak poverenja učinio nesigurnim i zbunjenim, a do rešenja se ne može doći bez poverenja.“Tokom deset godina BSF je bio domaćin donosiocima odluka, kreatorima politika, predstavnicima bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije, regiona, Evrope i sveta”, izjavila je Zvezdana Kovač iz Evropskog pokreta u Srbiji.Narednih dana tema Foruma biće kriza demokratije i solidarnosti, antizapadni narativi na zapadnom Balkanu, depopulacija, dijalog Beograda i Prištine, američki izbori, budućnost Evrope i zapadnog Balkana, tehnologija i privatnost.

Srbija

Voja Brajović: Snima se 29 serija, sve u rukama producenata

Glumci su poniženi i  ne znaju šta je snaga sindikata, ocenio je Voja Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika (UDUS)."Mi dramski umetnici ne znamo šta znači snaga sindikata, i poniženi smo. Od početka! A u politici jedne države visoko mesto među prioritetima bi trebala da zauzima umetnost, što većina slabo razume", rekao je Brajović za portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.Brajović je objasnio da je država poverila Udruženju da brine o samostalnim umetnicima "koji su zaposleni sami kod sebe", čije je penziono i zdravstveno osiguranje obaveza države."Međutim, država često sputava pozorišta, kao što je to uradila zabranom zapošljavanja", naveo je Brajović i podsetio na zabranu angažovanja spoljnih saradnika u ustanovama kulture za više od 10 odsto od broja zaposlenih.Ukazujući na potrebu dramskih umetnika da se sindikalno organizuju, Brajović je naveo da u Srbiji mnogi ne znaju šta znači snaga sindikata."Ovde to ne znamo. Mi smo poniženi. Od početka. Profesija je imala neke sankcije i od samih nas. Nikada nismo mogli da se dogovorimo oko sindikalnog organizovanja, da se odredi minimalna cena rada, da se svi članovi sindikata solidarno podržavaju među sobom, da, recimo, ako je neko pristao da radi ispod te minimalne cene, da svi solidarno prestanu da rade u celoj zemlji, da sve stane", rekao je Brajović.Rekao je da su dramski umetnici danas često izloženi ponižavanju i ucenjivanju, posebno u televizijskim projektima."Sada imate 29 TV serija u procesu proizvodnje, ja se pojavljujem u sedam, i sada taj neki producent ima slobodne ruke i kaže: 'Što bih ja sad uzeo Peru, kad imam Miku koji je jeftiniji...' Ma, ne mora da uzme glumca uopšte, ima ljudi koji će za hiljadu dinara prihvatiti da budu na snimanju, što je za njih nekakav provod... To se radi dan-danas!", objasnio je predsedik Udruženja.Po njegovim rečima, sindikate treba da posebno ;zanima smanjenje, zamrzavanje ili povećanje plata u javnom sektoru, kako bi sve bilo selektivno."Ne možete nagrađivati administrativnog službenika kao prvorazrednog neurohirurga. Ako su bile restrikcije u javnom sektoru, kako to možete raditi prosvetnim radnicima kojima dajete svoju decu da ih nečemu nauče? Ili, recimo, zdravstvenim radnicima koji vas leče? Ili, sa kulturom koja nas duhovno obogaćuje?", pitao je Brajović u razgovoru za sajt Sindikata Nezavisnost. 

Srbija

Srbija od Turske kupuje bespilotne letelice „Barjaktar“

Ovih dana očekuje se da delegacija Srbije sa Ankarom ugovori kupovinu nekoliko sistema borbenih bespilotnih letelica "barjaktar", prenose Večernje novosti.Novosti podsećaju da je ugovaranje posla usledilo nakon razgovora i pregovora predsednika dve zemlje, a u Tursku su otišli ministar finansija i pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse.Ističe se da je Srbiji uvek u interesu da osnaži i pojača svoju gotovost i spremnost za odbranu.Razvoj te verzije drona sa naoružanjem počeo je takođe 2014. godine, a verzija bespilotne letelice koju naša zemlja namerava da kupi nosi oznaku "bajraktar TB-2". Ona je konstruisana prema zahtevima turske armije, a naoružana lanserima laserski vođenih raketnih zrna kalibra 70 milimetara i poluaktivnom laserski vođenom municijom.Dužina drona je 6,5 metara, a raspon krila 12 metara, maksimalna brzina "bajraktara" je oko 220 kilometara na čas, a leti u radijusu oko 300 kilometara."Barjaktar" se koristio u ratnim sukobima u Siriji, Iraku, Libiji, ali i u poslednjim okršajima u Nagorno Karabahu.KINESKE BESPILOTNE LETELICE U SRBIJI BRINU EU I SAD

Srbija

Ziđin ne treba da radi studiju uticaja na životnu sredinu za rudnik Majdanpek

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je rešenje u kojem kaže da nije potrebno da kompanija Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper)  izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za dopunski rudarski projekat povećanja flotacije rudnika Majdanpek sa šest miliona tona na 11 miliona tona.Ocenjuje se da  ovaj projekat ne može u značajnijoj meri da ugrozi životnu sredinu, uz poštovanje svih pribavljenih uslova, nadležnih organa i organizacija, kao i mera zaštite životne sredine iz predmetnog zahteva.S obzirom na mere koje će se preduzeti u cilju smanjenja emisija zagađujućih materija i da se nalazi daleko od naseljenog mesta, ne očekuje se da će projekat imati značajne uticaje na životnu sredinu, piše u rešenju ministarstva.Međutim, za projekat odlaganja jalovine (opasnog otpada) iz dopunskog rudnika radiće se studija uticaja na životnu sredinu.Navodi se i da je nosilac projekta u obavezi da ispoštuje sve druge zahteve institucija, a naročito Zavoda za zaštitu prirode.Kako se navodi na sajtu ministarstva, ova odluka doneta je posle procesa javnog razmatranja u kojem su mišljenja dostavili republički Zavod za zaštitu prirode, Društvo mladih istraživača iz Bora i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.Mišljenja su bila u vezi sa lokacijom vodozahvata iz reke Veliki Pek, pulpom, odnosno jalovinom koja nastaje pri flotaciji (proces odvajanja ruda), te postupanja posle zatvaranja jalovišta, emisija prašine i buke i stvaranja otpada.

Srbija

Fiskalni savet: Negativni efekti pomoći od 100 evra tek se očekuju

U najnovijoj analizi Fiskalni savet tvrdi da su Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pogrešno protumačile efekte pomoći od 100 evra koje je Vlada Srbije isplatila svim punoletnim građanima kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom.Kako se naglašava u analizi Fiskalnog saveta, ta pomoć će negativno uticati na smanjenje nejednakosti i siromaštva u Srbiji, a pogrešan zaključak studije MOR-a i EBRD-a posledica je fundamentalnih grešaka i propusta u sprovedenim analizama. Ispravna analiza, suprotno tome, pokazuje da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno niti značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva. Kako se objašnjava, nije merodavno meriti efekat jednokratne mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva, jer ona nije nikakvo trajno rešenje.Sa druge strane, veliko zaduživanje države (preko 70 milijardi dinara) da bi svima isplatila 100 evra smanjiće budžetske mogućnosti za pomoć ugroženim građanima i time potencijalno povećati siromaštvo u budućnosti, a istraživači su propustili i da izvrše korekciju i za vremensku vrednost novca. Uz sve to, prosečan rast dohodaka građana od zarada, penzija i drugih prihoda u period od sredine 2017. do sredine 2020. godine je iznosio 18%. Кada se ovaj korektivni faktor uzme u obzir, dobija se da je stvarno jednokratno smanjenje nejednakosti iznosilo 1,1 procentnih poena, a ne 1,4 kako se navodi u studiji. Višestruko preuveličan efekat isplate od 100 evra na smanjenje siromaštva koji zapravo iznosi 0,8 procentnih poena a ne 2,8 procentnih poena koliko se tvrdi u studiji.Studija, između ostalog nema ni ambiciju da vrši analize u pravcu unapređenja javnih politika, izuzev primedbe da su maloletna deca neopravdano isključena iz programa isplate 100 evra. PREDLOG FISKALNOG SAVETAIdealan program socijalnih transfera bi podrazumevao targetiranje budžetskih sredstava na nivou ukupnih prihoda domaćinstava, tvrdi Fiskalni savet i podseća da se tu radi o sistemu „socijalnih karata“. Savet podseća da njihova izrada kasni više od decenije i da to sprečava efikasniju primenu mera za borbu protiv nejednakosti i siromaštva. Pomoć domaćinstvima dopunjavanjem njihovih registrovanih prihoda do od 82.600 dinara godišnjeg dohotka po jednom članu ostvarila bi isto smanjenje nejednakosti od 1,1 poena.Sa druge strane, državni budžet bi koštalo svega četvrtinu sredstava koliko je izdvojeno za isplatu pomoći od 100 evra, a ušteda bi se postigla i targetiranjem na nivo pojedinca, uz uključivanje dece i bila bi 20 milijardi dinara.Pomoć bi imali i oni koji primaju minimalac, kao i penzioneri sa primanjima ispod proseka (pomoć bi iznosila sedam hiljada dinara) i ona bi se smanjivala u skladu sa rastom njihovih primanja, za svako izdržavano dete uvećanje naknade bilo bi veće za 50%.

Srbija

Preduzetnici u zdravstvu moraju da prijave nedeljni raspored APR-u

Osnivači privatne prakse su dužni da do 11. oktobra 2020. godine podnesu registracionu prijavu upisa zabeležbe o nedeljnom rasporedu rada, početku i završetku radnog vremena u privatnoj praksi, saopštila je danas Agencija za privredne registre.Preduzetnici koji obavljaju privatnu praksu, kao i zdravstvene ustanove počevši od 11. oktobra 2020. godine, imaju obavezu da APR-u prijave nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena, kako bi ti podaci bili upisani i objavljeni u okviru Registra privrednih subjekata.Privatna praksa se upisuje u Registar privrednih subjekata, a njeni podaci će, po službenoj dužnosti, biti objedinjeni sa podacima zdravstvenih ustanova u Jedinstvenoj evidenciji subjekata u zdravstvu, koja će početi da se vodi u Agenciji počevši od 11. oktobra 2020. godine, zajedno sa Registrom zdravstvenih ustanova.Radno vreme privatne prakse prijavljuje se podnošenjem registracione prijave promene podataka-obavezni podaci + dodatak 14, uz dokaz o uplati naknade od 750,00 dinara.

Srbija

Komercijalna banka isplatila dividende za četiri poslovne godine

Komercijalna banka (KMBN) isplatila je zaostale dividende iz prethodnih godina, kao i dividendu iz prošlogodišnje dobiti, saopštio je Centralni registar hartija od vrednosti.Isplata dividendi dogovorena je u februaru tekuće godine prilikom potpisivanja ugovora o prodaji državnog udela slovenačkom NLB-u, kada je napomenuto da će dividende biti isplaćene pre završetka transakcije, a nakon dobijanja saglasnosti NBS-a.Akcionari su po ovom osnovu prihodovali 12,27 milijardi dinara, a najveći deo pripao je državi i međunarodnim finansijskim insitucijama koje su prošle godine napustile banku.Vlasnici običnih akcija dobili su 723,4 dinara po akciji odnosno ukupno 12,17 milijardi dinara, dok su vlasnici prioritetnih akcija primili iznos od 108,4 miliona dinara odnosno 290,2 dinara po akciji.

Srbija

Nejasno da li Grad Beograd želi da preuzme Bus Plus

Vlasti u prestonici produžile ugovor sa preduzećem koje upravlja sistemom naplate karata u javnom prevozu, aneks bi trebalo da se objavi zbog veće transparentnosti, jer taj posao predstavlja značajnu stavku u gradskom budžetu.“Važno je da se taj aneks ugovora objavi, kako bi građani znali da li je Grad Beograd postupio u skladu sa zakonom i da bi se znalo šta je ugovorom tačno predviđeno”, objašnjava za Novu ekonomiju Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnosti Srbija.Prema njegovim rečima, gradske vlasti su znale kada ugovor ističe, pa je trebalo da se na vreme pripreme za preuzimanje sistema za naplatu karata. Druga mogućnost je, kako dodaje, da možda ne žele da preuzmu opremu i softver, već da produže angažman sadašnjeg partnera ili da uvedu nekog drugog koji bi radio sličan posao.“Za tako nešto trebalo bi započeti postupak za ugovaranje javno-privatnog partnerstva, a verovatno to nije učinjeno na vreme. Kada je zaključen prvobitni ugovor za Bus Plus još nije počeo da se primenjuje taj zakon, već je vršeno nadmetanje po pravilima koja su formulisana samo za taj postupak”, podseća Nenadić.U SKLADU SA ZAKONOM: UGOVOR SA BUS PLUSOM ISTEKAO, PA PRODUŽEN DO KRAJA GODINE Za bilo koji novi dogovor, kako napominje, bilo sa starim ili sa novim partnerom, sada bi moralo da se raspiše nadmetanje. Smatra da bi trebalo da se javnosti predoče svi argumenti za i protiv nekog rešenja, pre nego što se uopšte uđe u planiranje budućeg angažmana.“U svakom slučaju, ne može se reći da su se trudili da od građana pribave mišljenje o tome da li su za varijantu traženja privatnog partnera ili preuzimanja posla od strane lokalne samouprave.”To bi, napominje Nemanja Nenadić, trebalo da bude prvi korak pre nego što gradske vlasti bilo šta drugo preduzmu, jer je reč o pitanju od ogromnog budžetskog značaja i temi koja zanima javnost.U svom saopštenju Uprava za javni prevoz grada Beograda tvrdi da je ugovor sa preduzećem Apex koje upravlja Bus Plusom bio dobar i koristan.Detalji aneksa kojim je on produžen do kraja godine, međutim, još nisu objavljeni.Čedomir Savković

Srbija

Ima problema u zaštiti podataka klijenata banaka

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poveo je 14 postupaka po pritužbi klijenata banaka u vezi sa pristupom podacima, rekao je Marko Dragumilo, viši savetnik u Sektoru za nadzor kod Poverenika, povodom prvih godinu dana primene novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. On je na vebinaru koji je u petak 2. oktobra organizovalo Udruženje banaka Srbije, rekao da su tri postupka aktivna, a ostali rešeni. "Usvojene su tri pritužbe  zbog nedostavljanja kopija ugovora o kreditu licu na koje se kredit odnosi", precizirao je on.U šest postupaka su pritužbe odbijene i reč je o tome da građani traže od banka da im dostave podatke o ličnosti preminulih klijenata banke. "Uočili smo problem jer zakon sada ne reguliše zaštitu podataka o ličnosti preminulih lica i poverenik je prepoznao da su banke dobro postupile jer  nisu imale osnov da dostave podatke o preminulima", ocenio je Dragumilo. Za prvih godinu dana primene zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik je sproveo 15 postupaka nadzora, od kojih je pet u toku, a 10 okončano."U 10 okončanih, utvrdili smo da u šest njh postoje povrede zakona koje su učinile banke.  To je više od očekivanog procenta i naravno da to ukazuje da ima problema u zaštiti podataka kod banaka", rekao je on.Što se tiče nepravilnosti koje su utvrđene u postupku nadzora, najviše je u odnosu načelo zakonitosti, poštenja i transparentnosti. Najviše problema je uočeno kad je reč o pristanku na obradu podataka.Naime, ako postoji više svrha obrade, licu se mora omogućiti da se izjasni o svakoj svrsi pojedinačno. Međutim, često se jednim zahtevom traži pristanak za više svrha.Takođe, izvršenje ugovora ne sme biti uslovljeno pristankom na obradu koja nije neophodna za izvršenje ugovora ili pružanje usluge.Govoreći o transparentnoj obradi podataka o ličnosti, Dragumilo je rekao da je jako  važno da klijent banke razume šta rukovalac namerava sa njegovim podacima o ličnosti. "Često se dešava da se licima jednim dokumentom daju informacije o više namera o obrdi koji nije ni sažet ni razumljiv, a da neke informacije koje su obavezne zakonom - nisu date", navodi on.Takođe, podaci koje banka prikuplja moraju biti primereni, bitni i ograničeni na svrhu obrade.Banke su u tri slučaja prikupljala podatke koji joj nisu neophodni za svrhu. Na primer, tražili da se JMBG upisuje na nalog za uplatu, ili da se vrši prikupljanje informacija o računima u drugoj banci pre gašenja računa na kojem nema novca.Na pitanje učesnika konferencije u kojoj meri je zaštita podataka o ličnosti zaživela pred sudovima, kaže "ne u dovoljnoj meri". Kako je rekao, postupak kod poverenika po zakonu ne utiče na postupak pred sudom, što može da izazove pravnu sigurnost.To je ozbiljna mana ovog zakona jer nije regulisano šta se dešava ako i poverenik i sud vode postupak povodom iste stvari. Zasad nemamo bogatu sudsku praksu povodom toga, rekao je on.

Srbija

UTAS: Državni organi onemogućili turističke agencije da posluju legalno

Svojom inertnošću tokom perioda vanrednog stanja, a pre toga lošim odlukama Ministarstva za trgovinu i turizam, svim organizatorim putovanja istekle su garancije, samim tim i licence za organizaciju putovanja, ocenilo je Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS).Ta organizacija navodi da resorno ministarstvo agencijama nije ponudila adekvatno rešenje, već da je umesto toga javnosti saopštilo da da "obrate pažnju" s kojom agencijom putuju, aludirajući time da postoje agencije koje i dalje imaju licence."Odmah potom, ministar u medijima objavljuje (ali bez zvanične odluke ili informacije na veb-sajtu ministarstva) da neće oduzimati licence agencijama u narednih 7-10 dana, dok ne reše situaciju. Budući da o tome nema zvanične odluke, većina agencija ne usuđuje se da prodaje aranžmane plašeći se kazni turističke inspekcije, dok neke agencije (koje očito taj strah nemaju) nastavljaju s prodajom aranžmana, kao da je sve u najbojem redu", dodaje se u saopštenju. UTAS podseća da su tri dana pre isteka licenci, osiguravajuća društva odlučila da ne nastave sa izdavanjem garancija organizatorima putovanja zbog previsokog rizika, budući da postoji veliki broj agencija koje im od marta nisu uplaćivale rate za garancije.S druge strane, dodaje UTAS, ima i agencija, koje su još u januaru isplatile celokupan iznos potreban za obezbeđenje garancija, ali da one nisu izuzete iz odluke osiguravajućih društava."Faktički, garancije su prestale da važe samim činom proglašenja vanrednog stanja, tako da bilo koju insolventnost ili bankrot agencija, osiguravajuća društva mogu tumačiti da su nastali kao posledica vanrednog stanja", navodi se u saopštenju.Podsećaju da je Vlada Srbije usvojila odluku o potvrdama o zamenskim putovanjima, kojom su agencije bile u obavezi da izdaju nove garancije, a da prethodno od osiguravajućih društava nije traženo izuzeće ovog uslova za osiguranje."Upravo na ovu nelogičnost je UTAS ukazivalo u dva navrata tokom aprila, obraćajući se nadležnima. Epilog: Putnici nisu zaštićeni polisama osiguranja koje izdaju osiguravajuća društva. Za sve prethodne i buduće uplaćene aranžmane sasvim je neizvesno da li bi putnici u slučaju insolventnoti ili bankrota agencije bili obeštećeni. Jesu li polise osiguravajućih društava jedino rešenje za obezbeđivanje garancija agencijama i izdavanje licenci? Nisu", zaključuje organizacija.Navodi se i da bi teoretski takve garancije mogle da izdaju i banke ali da 95 odsto agencija takve garancije ne bi mogle obezbediti.Zbog svega navedenog, UTAS navodi da pokušava da ubedi državne organe da je i prema putnicima i prema agencijama najbolje i najpravednije rešenje individualno osiguranje svakog pojedinačnog aranžmana, koje bi agencije izdavale u ime osiguravajućih društava."Takvo osiguranje moralo bi biti bez klauzula o izuzećima poput ovog za vanredno stanje ili pandemiju. Svi mi u UTAS-u verujemo da to može i treba da ostane trajno rešenje, budući da su sva druga ili na štetu putnika, ili na štetu agencija i velikog broja zaposlenih u njima. Nadležni organi trebalo bi da iznađu pravedno rešenje sa osiguravajućim društvima, povuku postojeće pravilnike i pripreme izmene zakona, kojim bi se ova oblast dugoročno uredila na dobrobit kako putnika, tako i celokupne privrede", apeluje UTAS.

Srbija

CEP: Istekao moratorijum za kredite, banke da otpišu deo kamate

Plaćanje kredita i nagomilanih kamatnih stopa, naročito onih koje važe za kreditne kartice biće značajan udar na finansije građana, , ocenjuju u Centru za evropske politike (CEP).Kako se nappominje, kamate za kreditne kartice su najveće, a udeo plaćanja kreditnim karticama je veliki i sve više raste.„S obzirom na okolnosti, gde pre svega mislim na negativan Euribor zbog čega se bankama praktično isplati da pozajmljuju, moglo bi se očekivati od banaka da budu svesnije težine situacije sa kojom se stanovništvo susreće i da izađu sa predlogom o otpisu dela kamatnog duga,“ rekao je Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe u Nacionalnom konventu o Evropske unije.Kamate na kredite tokom trajanja moratorijuma inače su se redovno obračunavale, a sada dospevaju na naplatu.Mesečna kamata na dinarsku potrošnju varira i kreće se i do  35, 36%, u zavisnosti od banke i od tipa kreditne kartice, dok su kamate na potrošnju u evrima između 15 i 20%. Situacija je trenutno takva da je razlika po kojoj se zadužuju građani i ona po kojoj se zadužuju banke, velika, napominju u CEP-u.Tako je i kreirana situacija da će većina banaka na kraju godine imati povećane prihode po ovom osnovu, jer će u svom bilansu uspeha imati dodatne  prihode kojih verovatno ne bi bilo da nije bilo pandemije odnosno mera moratorijuma NBS. Narodna banka Srbije inače procenjuje da je moratorijum na otplatu kredita koristilo oko 90 odsto dužnika.KAKO  će SE MORATORIJUM NA KREDITE PRIMENJIVATI U PRAKSI

Srbija

U skladu sa zakonom: Ugovor sa Bus Plusom istekao, pa produžen do kraja godine

Grad Beograd saopštio da je zbog epidemije korona virusa ugovor za Bus Plus produžen do kraja godine, do kada bi u skladu sa zakonom trebalo da se izabere novi partner za naplatu karata u javnim prevozu. "Desetogodišnji ugovor sa Apexom u vezi sa Bus Plusom, potpisan 20. septembra 2010. godine, bio je koristan za Beograd, između ostalog i zato što je predvideo da nakon isteka ovog roka oprema za naplatu karata prelazi na Grad, kao i pravo korišćenja softvera" piše u saopštenju.Gradski sekretarijat za javni prevoz Beograda navodi u saopštenju da korisnici javnog linijskog prevoza nastavljaju da koriste tu uslugu kao i do sada, preneo je Beoinfo.To podrazumeva korišćenje dosadašnjih personalizovanih i nepersonalizovanih kartica, koje mogu da se dopune na maloprodajnim objektima i validiraju u vozilima.Ugovor sa kompanijom Apex Solution Technology za sistem Bus Plus istekao je 20. septembra, a prema ugovorenim pravilima, prava i oprema u vezi sa naplatom karata prelaze na Grad Beograd.GSP BEOGRAD IZNAJMLJUJE MINIBUSEVE OD BIZNISMENA BLISKOG SNS-U

Srbija

Građani radili više tokom korone, ali hvale rad od kuće (REZULTATI ANKETE)

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima treće ankete, nešto manje od trećine građana radila je tokom korona krize isto kao i ranije, preko 38 odsto zaposlenih je radilo malo više ili znatno više, dok je dodatnih 31 odsto građana radilo manje od izbijanja zdravstvene krize.Od građana koji su imali veće radno opterećenje, najviše ispitanika, skoro 23 odsto, radilo  je oko dva sata duže nego obično. Petina ljudi sa promenom radnog vremena je radilo preko tri sata nedeljno više.Skoro 45 odsto ljudi je imala smanjenje radnog vremena od sat ili više vremena.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Što se organizacije radnog vremena tiče, preko dve trećine, skoro 70 odsto ispitanika je svoj radni dan počinjalo isto kao i pre korone, dok je ostatak građana radio klizno.   Najviše građana u apsolutnim ciframa nije primetilo dodatnih problema tokom pandemije, a najviše je trpelo zdravlje (26 odsto), porodica (manje od 24 odsto) i posao (skoro 10 odsto).Na pitanje šta su najpozitivniji, a šta najnegativniji rezultati pandemije kad je reč o radu i radnim odnosima, iskustva su različita, ali su se najbolje snašli "digitalci" i ostali zaposleni koji su svoje zadatake obavljali od kuće."Pozitivno je to što se pokazalo da rad može da se organizuje van zacrtanih vremenskih i prostornih okvira i da se mnogi poslovi završe od kuće ili za kraće vreme ako se smene bolje organizuju. Dakle, zadžala bih tu fleksibilnost. Negativno je to što se čekalo da se desi nešto vanredno da bi se došlo do takvih rešenja", navodi jedna ispitanica.Iako u većem broju slučajeva napominju da se "radilo bez tenzije, samo po potrebi", da se štedelo na prevozu i hrani, pojedini ispitanici navode i da je "multitasking" sa decom i radom od kuće otežavao celu situaciju.Drugi napominju da su od kuće često radili prekovremeno, kao i da im troškovi rada od kuće (struja za računare i sl.) nisu bili plaćani."Loše je to što je moje radno vreme do 16h, a zabrana kretanja je počinjala od 17h, pa se dešavalo da po ceo dan uopšte ne izađem iz kuće", iskustvo je jednog građanina tokom najrestriktivnijih mera u pandemiji.Pojedinci smatraju da je rad putem telefona i mejla zapravo omogućio bolju komunikaciju sa kolegama, mada napominju da je samoća ozbiljan problem za ljude koji žive kao samci.Žene se žale i na neravnopravnu podelu kućnih poslova, čak i u slučajevima kada su oba supružnika radila od kuće, zbog čega navode da je period krize bio neuobičajeno stresan "i psihički i emotivno"."Ljudi su se zbližili i bolje se razumeju, ali je trpela porodica, kao i zdravlje, s obzirom da nismo više mladi. Volela bih da se zadrži razumevanje između poslodavca i zaposlenih", zaključuje jedna od ispitanica.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Srbija

Sve mi diraj, platu mi ne diraj (ANKETA)

Tokom pandemije, neke kategorije zaposlenih u Srbiji radile su značajno više, a neke manje. Broj radnih sati značajno je bio smanjen. Da li Vam se to odrazilo na primanja? Poznato je da javni sektor u Srbiji u proseku prima 100 evra više od zaposlenih u privatnom sektoru. Kakva su Vam očekivanja, šta će biti sa vašom platom? Molimo Vas da izdvojite tri minuta i popunite našu anketu:Create your own user feedback survey

Srbija

Nagradni konkurs za mlade umetnike Pančeva

Wolf Art Studio i ove godine poziva mlade umetnike iz Pančeva da svoje radove predstave na konkursu koji je otvoren do 20. januara 2021. godine.Cilj osnivanja nagrade je da na lokalnom i nacionalnom nivou pruži podršku i vidljivost mladim umetnicima iz Pančeva, kao i da se kroz saradnju razmenjuju znanja i iskustva neophodna za razvoj savremenog umetnika na početku njegove karijere. Nagrada se dodeljuje na teritoriji grada Pančeva drugi put ove godine. Ovogodišnji nagradni fond iznosi 500 evra.Na konkurs se mogu prijaviti umetnici od 18 do 30 godina starosti, koji su rođeni ili žive na teritoriji grada Pančeva (sa naseljenim mestima).Konkursom je predviđena izložba finalista u prostorijama Narodnog muzeja Pančevo.Na izložbi će svečano biti proglašen pobednički rad, a autoru će biti uručena novčana nagrada u iznosu od 500 evra.Mladi umetnici mogu konkurisati sa maksimalno tri rada.Na konkurs možete poslati sliku, crtež, grafiku, skulpturu ili instalaciju.Prednost na ovom konkursu imaće samostalni umetnici, umetnici koji su završili neku umetničku školu, studenti umetničkih škola, ali i samouki umetnici koji se profesionalno bave umetnišću ili su na putu ka profesionalnoj karijeri.Zainteresovani se mogu prijaviti Na imejl adresu [email protected] tako što će dostaviti:1. kratku umetničku biografiju (1 strana),2. fotografije radova u JPG formatu, do tri rada.3. Naziv rada, tehnika, dimenzije4. Internet prezentaciju umetnika – sajt ili neki drugi profil na kome se može detaljno informisati oradu umetnika (Facebook, Instagram, Behance…)5. Kontakt (telefon i imejl)Rok za prijavu je 20. januar 2021. do 24 časova.

Srbija

Prijava kandidata za program „Moja prva plata“ počinje 8. oktobra

Vlada Republike Srbije saopštila je danas da je prijava poslodavaca za učešće u programu "Moja prva plata" završena, međutim zbog velikog interesovanja poslodavaca za program i najvećeg broja pristiglih prijava u poslednja dva dana roka za prijavu kompanija, otvaranje prijava pomereno je za 8. oktobar, saopštila je Vlada Srbije.Više od 70 odsto pozicija koje su kompanije prijavile dostupno je za kandidate sa završenom srednjom školom, a prijave poslodavaca stigle su iz čitave Srbije, različitih delatnosti i obima kompanija.Nakon utvrđivanja konačne liste kompanija i pozicija na koje se kandidati mogu javiti, 8. oktobra biće otvoren poziv za prijavu zainteresovanih kandidata.Za potrebe prijave kompanija, oglašavanje pozicija i prijave kandidata, napravljen jedinstveni portal koji je omogućio privredi i mladima da ne moraju ništa da dostavljaju u papirnom obliku, već sve potrebno mogu da odrade elektronski, putem Portala Moja prva plata.Priliku da steknu radno iskustvo, pa i potencijalno buduće zasposlenje, imaće 10.000 mladih, u šta će država investirati dve milijarde dinara.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.