img
Broj 133, Septembar 2026.
Broj 133, Septembar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Besplatan internet kurs o klimatskim promenana na srpskom jeziku

Svetska organizacija za prirodu (WWF) pripremila je internet kurs „Klimatske promene, rizici i izazovi“, koji je dostupan svima i omogućava bolje razumevanje uzroka i posledica klimatskih promena i upućuje na mere ublažavanja i prilagođavanja, saopštila je danas ta organizacija.Svetska organizacija za prirodu (WWF) u saradnji sa Nemačkim konzorcijumom za klimu i nemačkim naučnicima prilagodila je na srpski jezik. Masivni, otvoreni internet kurs (MOOC – Massive Online Internet Course) „Klimatske promene, rizici i izazovi“ namenjen je prvenstveno studentima i mladim profesionalcima, ali i svim zainteresovanim građanima.Vodeći nemački naučnici koji se bave pitanjima klime potrudili su se da objasne naučne osnove iz različitih oblasti koje su vezane za problem klimatskih promena, kao i da navedu moguća rešenja za ovaj problem. Kurs je interdisciplinaran, sledi naučna saznanja, modele istraživanja i predviđanja, ali otvara i društvena pitanja poput društveno-ekonomskih promena i politika koje tome vode. Dostupan je svim zainteresovanim, a internet veza je sve što je potrebno da se pristupi kursu.

Srbija

Jutarnji list: Srbija bi mogla da ostane bez Exit festivala

Srbija bi mogla da ostane bez novosadskog Exit festivala, a neko njegovo budće izdanje moglo bi da se preseli u istarski grad Umag, ili u Crnu Goru, piše zagrebački Jutarnji list. Dodaje se da informacija nije službeno potvrđena, ali da postoje problemi u vezi sa finansiranjem poznatog festivala.Ako se informacija pokaže kao tačna, Istra bi kako piše zagrebački dnevnik iduće godine mogla da gosti Davida Getu, Solomuna, Ninu Kravic, Pola Kalkbrenera, Pola van Dajkai mnoge druge svetske zvezde, čiji su nastupi najavljeni za 2021. godinu.Podseća se i da Exit festival predstavlja jedan od najpoznatijih srpskih brendova i da je do sada Srbiji doneo 200 miliona evra. Pored Hrvatske, kao novi dom za poznati festival pominje se i Crna Gora i neke bogate arapske zemlje.EXIT I DALJE NE ODUSTAJE OD ODRŽAVANJA FESTIVALA U AVGUSTU NEDOSTATAK NOVCAJutarnji list napominje i da je do infrmacija o preseljenju došao iz "dobro upućenih izvora", a razlozi kako dodaje leže u činjenici da Srbija nije napravila plan o specijalnim paketima pomoći kojim bi podržala najugroženije grane privrede, među kojima su i muzička i festivalska industrija.One su zbog mera zaštite postale zabranjene delatnosti bez ikakvih prihoda, Srbija nije uputila dodatnu pomoć, ali je skresala uobičajena godišnja davanja projektima iz kulture i turizma, među kojima je i Exit festival.Prema raspoloživim podacima Exit-ov finansijski gubitak ove godine iznosi oko milion evra, pa bi do kraja 2020. moralo da se otpusti svih stotinu radnika koji su zaposleni tokom cele godine.Nezvanično, kako se tvrdi u tekstu Jutarnjeg, od pojedinaca iz državnog vrha Srbije, organizatori Exit festivala dobili su savet da finansijske probleme "reše otpuštanjem svih zaposlenika".Sa druge strane, pominje se i činjenica da je izostalo i sponzorstvo Telekoma Srbije, kompanije koja je u državnom vlasništvu i to sedam dana pre Life Stream izdadnja festivala, tokom kojeg su di-džej zvezde uživo nastupale na onlajn kanalima. U publici je tada bio ograničen broj ljudi, ali je broj pratilaca u svetu bio oko šest miliona.Organizacija Exit je najveći izvoznik kreativnih industrija u Srbiji i organizuje pet festivala u četiri države. Uz novosadski Exit, u Beogradu se održava No Sleep festival, u Temišvaru Revolution festival, Sea Dance u Budvi, a Sea Star u Umagu. Stabilna saradnja sa Umagom koja je počela pre tri godine, mogla bi kako se dodaje da bude razlog za prelazak Exita sa Pretovaradinske tvrđave na obale Jadranskog mora. Prednost Umaga u odnosu na Crnu Goru je i znatno bolja povezanost avionskim linijama sa celom Evropom. Kako se podseća magazin The Economist je doprinos Exit festivala turističkoj privredi Srbije svrstao u kategoriju "neprocenjivo".To po svemu sudeći za sada ipak nije dovoljan razlog da Exit svoj dvadeseti rođendan proslavi u Novom Sadu, gde je i nastao. Ipak, izvesnije je da će biti na ex-yu prostorima jer je on ipak regionalni događaj.

Srbija

URI: Poreska i Ministarstvo ne nameravaju da obustave postupke protiv frilensera

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da Poreska uprava i Ministarstvo finansija u ovom trenutku "očigledno ne nameravaju" da obustave postupke za naplatu poreza od frilensera koji su prihodovali u inostranstvu i da će zbog toga sledeće korake preduzeti "već sutra".Kako navode, juče ih je kontaktiralo šest osoba koje su dobile poziv da se jave Poreskoj upravi "radi učešća u postupku kontrole prihoda fizičkih lica u predmetu obračuna poreza i doprinosa po osnovu uplata iz inostranstva" kao i da radnici na internetu u budućnosti mogu očekivati još prijava."Ovo je ujedno i pokušaj zastrašivanja na osnovu pojedinih slučajeva. Treba naglasiti da se nekoliko osoba koje su se sada javile registrovalo 2020. godine ili kao D.O.O. ili kao preduzetnik paušalac. Uvođenje u zakonske tokove nije garancija da neko neće biti predmet kontrole Poreske uprave", dodaje se u saopštenju.Udruženje navodi da su pozivi Poreske uprave tek početak poreske kontrole, zbog čega nemaju sve informacije o visini prihoda osoba koje su im se javile, visini i načinu obračuna poreza i doprinosa, kao i visini kamata."Izvesno je da su ova lica prihodovala na različite načine – izradom video-igara, objavljivanjem reklama preko platformi Google AdMob i Google AdSense, obradom slika i video-zapisa itd. Iznosi koje su zarađivali na mesečnom nivou kreću se od ispod 1.000 do 3.000 evra. Osobe su iz različitih mesta u Srbiji i radi se i o različitim bankama", navodi se u saopštenju.Udruženje radnika na internetu navodi i da je, prema njihovim saznanjima, Poreska uprava sredinom oktobra, pozivajući se na član 45. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, zahtevala od banaka u Srbiji da joj do kraja oktobra dostave izveštaje o svim transakcijama na deviznim računima fizičkih lica."Izveštaj obuhvata period od januara 2016. do oktobra 2020. godine i odnosi se na transakcije u kojima je jedan od učesnika iz zemalja sa liste jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom. Drugim rečima, ukoliko ste od 2016. do oktobra 2020. primali ili vršili uplate sa, odnosno na račun otvoren u banci koja posluje u nekoj od zemalja sa liste, detalji ovih transakcija se nalaze u izveštaju.Udruženje radnika na internetu je zamolila sve zainteresovane frilensere, ili one kojima je Poreska uprava poslala poziv, da ih kontaktiraju na mejl [email protected].

Srbija

Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu

Među zemljama bivše Jugoslavije, slovenačko tržište avio-saobraćaja je najviše pogođeno smanjenjem broja putnika, u Prištini je zabeležen najmanji pad prometa tokom prva tri kvartala ove godine, dok su nabolje prošli Beograd i Skoplje, piše portal Exyuaviaton. Prema podacima Međunarodnog aerodromskog saveta (ACI), slovenačko tržište zabeležilo je pad broja putnika od 81,5%, zatim slede Crna Gora sa padom od 80,5%, Hrvatska sa 79,2% i Bosna i Hercegovina sa 78,3%. Nešto bolje su prošle Srbija gde je broj putnika bio manji za 68,7%, zatim Makedonija sa 68,5% i kosovsko tržište, koje beleži smanjenje za 60,6%.Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" i dalje drži svoju poziciju najprometnijeg aerodroma u bivšoj Jugoslaviji, zatim slede Zagreb i Priština, dok je Podgorica prestigla Ljubljanu. Beograd je bio 91. najprometniji aerodrom u Evropi, iza Rige, Minska i Malte, ali ispred Larnake, Geteborga i Rejkjavika, dok je Zagreb je bio 120. na kontinentu, po broju svojih putnika i to iza Luksemburga, Vilnusa i Tirane, ali ispred Kluža (Rumunija), Talina (Estonija) i Bode u Norveškoj. Priština je zaostala, zauzevši 125. mesto po broju putnika u Evropi, ispred Kišinjeva, Jerevana i Splita, dok je Split zauzeo 130. mesto u Evropi, Skoplje je na 136. mestu u Evropi, Dubrovnik 164, Podgorica 165, Ljubljana 168, Sarajevo 171. i Tivat zauzima 174. mesto.AERODROMI SRBIJE OSNIVAJU FIRMU AERODROM TREBINJE PODACI NA NIVOU CELE EVROPEProsečan pad broja putnika na aerodromima širom Evrope od januara do septembra iznosila je 67%. Pariski "Šarl de Gol" je bio najprometniji aerodrom na Starom kontinentu, a pratili su ga londonski "Hitrou", Istanbul, Amsterdam, Frankfurt, moskovski "Šeremetjevo", Istanbul i Barselona. Zajedno sa Gruzijom, slovenačko avio-tržište je najviše pogođeno, dok su Rusija i Norveška, kako se naglašava najmanje pogođene, pre svega zbog velike domaće avio-mreže. Inače se prognozira da će se linije unutar pojednih zemalja  najbrže oporaviti od posledica pandemije. Dodaje se da je Albanija takođe dobro prošla, jer je podstakla razvoj svoje turističke industrije, nije ograničavala ulazak u zemlju zbog pandemije, niti dolazak niskotarifnih avio-prevoznika.

Srbija

NBS pripremila Validator i Generator NBS IPS QR kôda

Narodna banka Srbije saopštila je da je omogućila na svom sajtu generisanje i validaciju NBS IPS QR kôda.Posetiocima sajta omogućeno je da, putem jednostavnog servisa generišu sopstveni NBS IPS QR kôd na brz i jednostavan način, u skladu sa tehničkom specifikacijom i preporukama Narodne banke Srbije, kao i da izvrše proveru već pripremljenog IPS QR kôda u tehničkom smislu.Generator NBS IPS QR kôda obuhvata tehničku pripremu NBS IPS QR kôda koji korisniku (primaocu plaćanja) omogućava da kreira ovaj kôd jednostavnim popunjavanjem definisanih elemenata koji su prikazani u formi polja za popunjavanje ili tako što će elemente za kreiranje NBS IPS QR kôda upisati u formi tekstualnog zapisa (eng. string).Generisani NBS IPS QR kôd, koji je u skladu sa tehničkim zahtevima utvrđenim propisom, korisnik može preuzeti, a ako postoje greške – korisniku će biti prikazan ispis svake greške koja je ustanovljena. Potrošači mogu da plate račune na kojima je odštampan NBS IPS QR kod, jednostavno u dva-tri klika na mobilnom telefonu, bez prekucavanja podataka u nalog za plaćanje, navedeno je u saopštenju NBS.NBS IPS QR kôd generisan putem Generatora Narodne banke Srbije i prikazan na računima-fakturama omogućiće primaocima plaćanja da pruže uslugu svojim klijentima (platiocima) - da automatski, skeniranjem NBS IPS QR kôda, formiraju nalog za prenos sa podacima koji su prethodno definisani u kôdu.Platilac će, skeniranjem tog kôda u aplikaciji mobilnog bankarstva koju ima instaliranu na mobilnom uređaju, u dva-tri koraka, platiti željeni račun/fakturu.Validator obuhvata tehničku proveru već pripremljenog IPS QR koda putem učitavanja datoteke koja sadrži IPS QR kod u formatima koji su definisani i prikazani na stranici IPS QR kod.U saopštenju se dodaje i da je Narodna banka u prethodnom periodu u saradnji sa Vladom Srbije radila na tome kako bi javna preduzeća i ustanove koje je osnovala lokalna samouprava omogućili primenu NBS IPS QR kodova na svojim računima odnosno fakturama.NBS podseća da se na njenoj internet prezentaciji može pogledati video u kojem se objašnjava kako se jednostavno plaćaju računi skeniranjem NBS IPS QR koda, odabirom opcije IPS skeniraj u aplikaciji mobilnog bankarstva instaliranoj na mobilnom uređaju.

Srbija

Domaća brodogradilišta tri decenije nisu porinula novo plovilo

U poslednje tri decenije u domaćim brodogradilištima nije napraveljn nijedan novi brod, a najmlađi je 1991. godište, pa se otvara pitanje u vezi sa tim u kakvom su stanju naši brodovi, piše Dnevnik. Pod srpskom zastavom trenutno plovi oko stotinu brodova, a Srbija ima tri aktivna brodogradilišta i 200 firmi koje se bave rečnom plovidbom, podsećaju u Udruženja profesionalnih lađara Srbije. Prema rečima predsednika tog udruženja Branislava Vajde, aktivna brodogradilišta nalaze se u Mačvanskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Kladovu, a od firmi koje se bave rečnim brodarstvom, dve su u državnom vlasništvu:"To su "Jugoslovernsko rečno brodarstvo" i "Ivan Milutinović" u Beogradu. Međutim, ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za potrebe domaćeg brodarstva jer je to skupa investicija, iza koje mora da postoji ozbiljan kapital", napominje Vajda. U protekle čeitri godine na našim rekama potonlo je čak 10 brodova, a nedavno je u basenu Luke Beograd potonuo smohodni teretni brod Titel koji je bio natovaren glinom, pa smo po toj neslavnoj statistici prvi u Evropi.Kako se dodaje, slabo se vodi računa i o brodogranji i brodarstvu, a o brodovima se čuje samo u crnim hronikama, iako su naše luke na Dunavu druge po broju pretovara, odmah posle Rumunije.Branislav Vajda napominje da brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan, jer postoje i neki napravljeni pre 100 godina, koji i dalje plove, ali im se svakih 10-15 godina radi revitalizacija, koja spada u skupe investicije.DUNAVSKI "PIRATI" OTELI TONU GORIVA KOD SMEDEREVA "Pošto ne pravimo nove brodove, uvozimo ih iz Holandije ili Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Ali, nije bitno ko je vlasnik, odnosno uvoznik broda, već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan", kaže Vajda.On ocenjuje da do tragedija na rekama dolazi zato što se pregled brodova ne obavlja adekvatno, olako se izdaje dozvola za plovidbu, a manjka i odgovarajuća inspekcijska kontrola. Na brodovima nema ni mlađeg kadra, već rade ljudi zaposleni pre dve decenije."Nemamo ni dovoljno inspektora, svega šest za kontrolu rečnog saobraćaja i brodova i jednog za kanale", naglašava Branislav Vajda.Prema njegovim rečima, rečno brodarstvo treba obnoviti novim stručnim kadrom, povećati broj saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj, a nekadašnji Jugoregistar, a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu drugačije ristupi kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.“Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnji s Privrednom komorom Srbije, nadležnim ministarstvima i predstavnicima struke pronaći i ukloniti nedostatke”, zaključuje predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije.

Srbija

HR WEEK, najveći HR događaj u regionu, traje od 23. do 27. novembra

Organizacija HR World od 23. do 27. novembra po drugi put organizuje najveći HR događaj u regionu, pod nazivom HR WEEK, koji će okupiti profesionalce iz oblasti ljudskih resursa. Usled izmenjenih uslova poslovanja, ovogodišnji HR WEEK će biti realizovan kao virtuelni događaj na sajtu hrweek.rs.Tema ovogodišnjeg ekskluzivnog petodnevnog događaja "HR DNA: Identity Crisis", sa tematskim danima: Strategic HR | People-Centric HR | Innovative HR | HR Development | C-Level Day, u okviru kojih će učesnici imati priliku da čuju više od 150 HR eksperata iz 20 zemalja.Neki od njih su Joy Monsma (Kanada), Slavko Carić (Srbija), Enrique Rubio (SAD), Predrag Zlatković (Holandija), Stela Lupushor(SAD), Emina Hodžić (BIH), Angelina Djadjeva (Bugarska), Littal Shemer Haim (Izrael), Hacking HR (Chapters Sofia, Sarajevo, Ljubljana, Zagreb).Pored govornika i organizacija podrške (privredne komore, strukovna udruženja), događaj je podržao veliki broj partnera poput Vip Mobile, Coca-Cola HBC Srbija, Bosch, Delhaize Serbia, Siemens, Trizma, Telenor, PMI, Erste Bank, Bambi, Levi9, Hemofarm, SAGlobal, Zuhlke i drugi.Svakog konferencijskog dana učesnicima će biti dostupna i HR Expo Zona, u okviru koje će vodeće HR agencije predstaviti svoje proizvode i usluge sa specijalnim benefitima za učesnike.HR WEEK organizuje HR World, zajednica HR profesionalaca Adria regiona, koja predstavlja inovativni koncept za jačanje HR struke kroz deljenje znanja i povezivanje različitih zainteresovanih strana. "Cilj organizacije je transformacija HR funkcije iz nekadašnje kadrovske u savremenu, inovativniju i humaniju poslovnu funkciju sa strateškim uticajem", dodaju organizatori.

Srbija

NIS isplaćuje dividendu od 27,14 dinara po akciji krajem meseca

Naftna industrija Srbije izvršiće isplatu dividende za prošlu godinu od 27,14 dinara po akciji 27. novembra, objavljeno je danas na Beogradskoj berzi.Akcionaru Republici Srbiji, kao i većinskom vlasniku JAD „Gasprom Njeftu“ iznosi će biti isplaćeni direktnom uplatom sa računa NIS-a.Svi ostali akcionari pripadajuće dividende dobiće preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.Dan dividende, tačnije dan na koji se utvrđuje spisak akcionara koji imaju pravo na dividendu za 2019. godinu je 20.06.2020. godine.Gasprom njeft je u vlasništvu 56,1 odsto akcija, država Srbija dodatnih 29,8 odsto, a u vlasništvu fizičkih lica je ukupno 10,1 odsto akcija.

Srbija

Vlada predložila zajam za navodnjavanje od 15 miliona evra

Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini zakon o zajmu vrednom 15 miliona evra koji namerava da uzme kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Cilj uzimanja zajma koji bi se otplaćivao do 2034. godine je izgradnja infrastruture za navodnjavanje u opštinama Svilajnac i Negotin.Zajam će kako se naglašava ubrzati i prelaz ka otvorenim, tržišno orijentisanim privredama i da se promoviše privatna i preduzetnička inicijativa.Projekat će sprovoditi Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, uz finansijsku podršku države, opština i u uz učešće Ministarstva poljoprivrede.Dodaje se da Evropska banka za obnovu i razvoj priprema i tehničku pomoć u vidu bespovratnih sredstava, u iznosu od 1.200.000 evra sa ciljem da Srbiji pomogne i u pripremi Strategije za navodnjavanje. SRBIJA NAVODNJAVA MANJE OD DVA ODSTO POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA FINANSIJSKI USLOVI ZAJMAMinimalni iznos za povlačenje zajma je 50.000 evra, minimalni iznos prevremenog plaćanja milion evra i isto toliko je minimalni iznos koji se u okviru povlačenja zajma može otkazati. Dodaje se da su datumi za plaćanje kamate 25. april i 25. oktobar svake godine, kao i da je Srbija dužna da zakon otplati u 24 jednake rate. Prvi datum otplate je 25. april 2023. godine, a poslednji 25. oktobar 2034. godine.Napominje se da je krajnji datum raspoloživosti zajma 22. decembar 2022. godine ili kasniji datum koji banka može po svom nahođenju da odredi i saopšti zajmoprimcu. Stopa provizije na nepovučeni deo zajma iznosi 0,5% na godišnjem nivou.Zajam kako se napominje podleže varijabilnoj kamatnoj stopi, a zajmoprimac može odabrati i plaćanje po Fiksnoj kamatnoj stopi. Mišljenje o projektima koji će se finansirati iz ovog zajma u ime svake opštine u kojoj će se graditi struktura za navodnjavanje izdaje oravna služba određene lokalne samouprave, dok mišljenje u ime korisnika zajma, Republike Srbije daje Ministarstvo pravde.Svrha projekta je kako se precizira pomoć u izgradnji i rekonstrukciji osnovne infrastrukture za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu i pružanje podrške u sprovođenju projekta i nadzoru građevinskih radova.Projekat se sastoji iz građevinskih radova, angažovanja konsultanata za njegovo sprovođenje i očekuje se da bude završen poslednjg dana 2022. godine.

Srbija

Tri četvrtine potrošnje najsiromašnijih u Srbiji odlazi na osnovne potrebe

Najsiromašnija domaćinstva u Srbiji nešto više od polovine svojih prihoda, odnosno 51,4 odsto troše na hranu i bezalkoholna pića, dok 15,9 odsto odlazi na stanovanje i komunalije, a 3,6 odsto na transport, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji stanovništva za 2019. godinu.To znači da za podmirivanje najosnovnijih potreba ova siromašnija domaćinstva odvajaju gotovo tri četvrtine svih raspoloživih prihoda.Pored toga, podaci pokazuju da se 4,1 odsto troši na duvan i alkoholna pića, dok svega 0,4 odsto odlazi na obrazovanje, a 4,4 odsto na zdravstvo.Na odeću i obuću siromašnija domaćinstva troše svega 2,4 odsto svojih prihoda.Kada se govori o svim domaćinstvima u Srbiji, ponovo se najviše troši na hranu i bezalkoholna pića, 34,2 odsto, na stanovanje 16,7 odsto, zatim na prevoz 9,3 odsto. Najviše njih živi u dvosobnim stanovima i to 40,3 odsto, trosobnim 26,6 odsto, četvorosobnim 18,6 procenata i u jednosobnim 12,7 odsto.Stanove u najvećem broju slučajeva, tačnije 55,96 odsto, greju na čvrsto gorivo, dok centralno grejanje ima svega petina domaćinstava, tačnije 20,6 odsto.Anekta pokazuje da je telefon imalo 90,8 odsto domaćinstava, personalni računar ili laptop 56,9 odsto, kola 51,9 odsto, klima uređaj 37,9 odsto, a mašinu za pranje sudova 19,2 odsto.U anketi su učestvovala 6354 domaćinstava a njome se, osim o potrošnji, prikupljaju i podaci o životnom standardu, odnosno uslovima stanovanja i snabdevenosti trajnim dobrima.

Srbija

Mladi iz Srbije odlaze zbog ekonomske situacije, vraćaju se zbog nostalgije

Starosna grupa koja se najčešće odlučuje za mogućnost privremenog boravka u inostranstvu su mladi između 20 i 30 godina i to najviše zbog očekivanog kvaliteta života u inostranstvu, socijalne sigurnosti, uslova rada i mogućnost karijernog napredovanja, pokazuje istraživanje Srpske asocijacije menadžera.Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva.„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država - možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini", izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.Bulatović je dodala da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima.Najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja,  ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih ljudi.Od kada je Vlada krajem februara usvojila Strategiju o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027. o toj temi se nije mnogo razgovaralo, a akcioni plan koji je bio sledeći na spisku aktivnosti još nije napravljen, pisao je Danas.Osnovna ideja je bila napraviti strategiju kojom bi se, pre svih mladi i obrazovani zadržali u Srbiji. Da nikakvih dešavanja od usvajanja Strategije nije bilo potvrđuju i u UGS Nezavisnost.„Nikakvih novih aktivnosti nije bilo, ne znamo šta će biti sa dolaskom nove ministarke, videćemo“, kaže Tomislav Živanović, iz UGS Nezavisnost za Danas.Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snageMenadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama -  od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi.Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene koji dobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

Srbija

Er Srbija smanjuje broj zaposlenih i njihove plate

Er Srbija nudi program dobrovoljnog odlaska uz otpremnine u pokušaju da smanji nekih 300 radnih mesta zbog posledica pandemije, piše portal exyuaviation.Zaposleni su takođe obavešteni da će im se zarade smanjivati počev od decembra 2020. do marta 2021. Iznos smanjenja zavisiće od platnog razreda zaposlenih.Kompanija je prošle nedelje obavestila svoje osoblje da je smanjila troškove tokom poslednjih osam meseci kako bi ublažila efekte pandemije, ali da više nije u stanju da se nosi sa tako visokim troškovima, što je rezultiralo dobrovoljnim otkazima i smanjenjem plata.Er Srbija je još u martu obustavila sva nova zapošljavanja.Tokom proteklih nekoliko meseci, Er Srbija je smanjila broj letova i pregovarala o uslovima zakupa svojih aviona, gde se troškovi zakupa računaju na osnovu broja sati korišćenja aviona, a ne na osnovu fiksne stope.Kompanija je smanjila aerodromske takse na odabranom broju odredišta i uspela je da odloži plaćanja poreza za vazdušnu plovidbu do 2021. godine.Još u martu pokrenula je program pod nazivom „Deliver“ (Dostaviti), čiji je cilj smanjenje kapitalnih investicija i usluga koje nisu od vitalnog značaja za kompaniju. Dalje, koristila je suspenziju slot pravila u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i na njihovim primarnim tržištima, da bi obezbedila iste slotove za 2021. godinu.Srpski prevoznik je obezbedio kreditne linije kod komercijalnih banaka do 31. decembra i odložio zahteve depozita sa nekoliko aerodroma.Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj, pisao je list Danas.Situacija na tržištu i dalje je nestabilna, jer mnoga ograničenja putovanja nastavljaju da smanjuju potražnju. Kao rezultat toga, Er Srbija je prepolovila broj dostupnih ruta.

Srbija

Država će ubuduće poreska dugovanja namirivati i imovinom

Izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri, dužnici će svoje obaveze, ukoliko one premašuju 50 miliona dinara, moći će da namire i davanjem imovine. Kako i pod kojim uslovima, Vlada Srbije će tek definisati, pišu Večernje novosti.Građani će svoje poreze moći da namire samo u slučajevima u kojima država proceni da za to ima interesa."Namera je, verovatno, da se olakša naplata poredeskih obaveza od velikih dužnika, tako da se izmirenje može vršiti preuzimanjem njegove imovine. Ovako bi se skratio postupak namirenja obaveza, izbegli dugotrajni procesi prinudne naplate i prodaje imovine", kazao je član UO Udruženja poreskih savetnika Aleksandar Vasić.Večernje novosti ocenjuju i da prema "ustaljenoj, lošoj praksi", veoma važne odredbe ostaju nejasne u zakonu, a ovlašćenja se prenose na Vladu Srbije, iako u postupku javne rasprave o predlozima za izmenu zakona "nije dat bar okvir u kom će ta pitanja biti uređena podzakonskim aktima".U predlogu se navodi da se za dan namirenja poreske obaveze putem davanja umesto plaćanja smatra dan overe sporazuma kojim je realizovan akt Vlade o prenosu imovine u svojinu Republike.

Srbija

Stranih investicija u Srbiji tokom prvih osam meseci manje za petinu

Za prvih osam meseci priliv stranih direktnih investicija u Srbiji iznosio je 1,6 milijardi dolara što je dvadesetak odsto manje nego u istom periodu prošle godine, koja je inače bila rekordna sa 4,3 milijarde dolara, piše list Danas.Prema predviđanjima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ukupni prilivi iznosiće do dve milijarde evra do kraja godine.Prema podacima UNCTAD-a pandemija je u velikoj meri pogodila tokove investicija na globalnom nivou, pa je prema podacima za prvu polovinu godine njihov iznos smanjen za čak 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu.Izvoz je u prvih osam meseci manji za šest odsto u odnosu na prošlu godinu.Nedavnim rebalansom budžeta za ovu godinu povećana su izdvajanja za subvencije investitorima za 50 miliona dinara na ukupno 9,8 milijardi dinara, odnosno oko 83 miliona evra.Iako trenutna situacija deluje nepovoljno za investiranje profesor na Ekonomskog fakultetu Ljubodrag Savić ističe da je sve pitanje procene i isplativosti.„Ako nekom date dovoljno podsticaja koji će mu omogućiti zaradu on će doći. Nije problem nedostatak sredstava ili investitora, problem je rizik. Međutim, kada imate dogovor sa vladom neke zemlje onda je i rizik manji, jer možete očekivati pomoć ako stvari krenu loše“, rekao je Savić za Danas.Savić je dodao da se Srbija pokazala kao kredibilna u ispunjavanju obaveza prema investitorima.Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu smatra da, iako će zbog izazovnih uslova za investiranje, posebno u Evropi, moći da se održi visok nivo priliva stranih direktnih investicija od pet do sedam odsto BDP-a.„Gledano sa platnobilansnog aspekta, ukoliko se projektuje manji izvoz, onda je najbolje rešenje da se manji prihodi nadomeste stranim direktnim investicijama. Iako je smanjen nivo investicija ove godine one i dalje pokrivaju deficit tekućeg računa“, kazao je Nikolić.Nikolić je dodao da svaka podrška, a pogotovo kvalitetnijim investicijama sa višim nivoom vrednosti je opravdana i da investicije treba privlačiti.U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Razvojne agencije Srbije zaključeno je 19 ugovora sa stranim investitorima vrednih 1,1 milijardi evra.

Srbija

CINS: Let koji je ugrozio beloglave supove možda nije bio prijavljen

Ni nakon inspekcijskog nadzora Direktorat civilnog vazduhoplovstva nije utvrdio ko je 24. jula helikopterom leteo iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac i ugrozio mladunce beloglavog supa, piše CINS. Sa druge strane, kako se dodaje u Direktoratu i Kontroli letenja nisu isključili mogućnost da taj let možda nije bio ni prijavljen.Helikopter je krajem jula je preletao iznad Specijalnog rezervata prirode Uvac (SRP Uvac) i uznemirio mladunce beloglavog supa, pa je njih sedam ispalo iz svojih gnezda. Dva meseca nakon tog događaja nije bilo poznato ko je tada leteo iznad Uvca, a pitanje je i da li će nadležne sužbe uopšte moći da utvrde ko je upravljao letelicom.„Uzimajući u obzir i mogućnost da se niski let iznad SRP Uvac mogao odvijati i od strane pilota koji nije podneo plan letenja ili nije pilot civilnog vazduhoplova (hipotetički može biti i pilot vojnog vazduhoplova, prim.nov), nije bilo moguće izvršiti identifikaciju vazduhoplova i utvrditi identitet pilota koji su prekršili pravila letenja i time ugrozili staništa zaštićenih životinjskih vrsta“, piše u odgovoru Direktorata civilnog vazduhoplovstva.HRONIKA DOGAĐAJANakon što im je SRP Uvac 4. avgusta prijavio slučaj, Direktorat civilnog vazduhoplovstva je započeo vanredni inspekcijski nadzor, navodi se u odgovoru te agencije.  Dostavljena im je izjava rukovodioca čuvarske službe rezervata u kojoj je stajalo da se let helikoptera dogodio 24. jula posle 18 časova. Inspektori Direktorata su od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore (SMATSA) tražili sve neophodne podatke, a uzete su i izjave od kontrolora letenja i pilota helikoptera čije su rute letenja bile najbliže SRP Uvac.Ipak, kako navode iz Direktorata, na osnovu raspoloživih podataka nije bilo moguće utvrditi koji vazduhoplov je u navedeno vreme nisko leteo iznad SRP Uvac.CINS inače tvrdi da je pokušao da dobije više podataka o tom slučaju i od Kontrole letenja Srbije i Crne Gore SMATSA-e kao i da su oni odgovorili da je na dan spornog leta iz okoline Beograda u pravcu jugozapadne Srbije poletela dva helikoptera.„Uvidom u planove leta za ova dva helikoptera utvrđeno je da nijedna od njihovih ruta ne prolazi kroz Specijalni rezervat prirode Uvac“, navodi se u odgovoru SMATSA-e.SREĆAN EPILOG DRAME BELOGLAVIH SUPOVA: DVE OPORAVLJENJE ŽENKE USPEŠNO POLETELE, TREĆI SE JOŠ OPORAVLJA Oni takođe u odgovoru ističu da ne isključuju mogućnost da je neko bez obaveštavanja Kontrole letenja i bez podnetog plana leta leteo u rejonu rezervata Uvac, na visinama ispod kojih ne postoji prekrivanje radarima SMATSA-e.Prelet preko Uvca i ugrožavanje beloglavih supova izazvalo je veliku pažnju u javnosti pa je krajem oktobra doneta, a početkom novembra i stupila na snagu, Naredba o određivanju uslovno zabranjenih zona letenja iznad Uvca, Trešnjice i Mileševke, staništa beloglavih supova. KONTROLA LETENJA NIJE DALA PODATKECINS dodaje i da se Kontrola letenja SMATSA na početku odgovora na njihova pitanja ogradila da nije u obavezi da podatke o pruženim uslugama u vazdušnoj plovidbi čuva duže od 30 dana od dana kada je usluga pružena. Međutim, rekli su da je u periodu od 20. jula do 4. avgusta ove godine podneto više planova leta u rejonu rezervata Uvac. Ipak, SMATSA podatke o kome se radi nije dostavila zbog čega je CINS uložio žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Srbija

Ofinger.rs: Startap koji želi da produži rok trajanja garderobe

Ofinger.rs biće sajt za kupovinu, prodaju, razmenu i iznajmljivanje garderobe, obuće, nakita i drugih aksesoara na kojem će korisnici moći da naprave besplatan profil i virutelni garderober, a zatim kroz interakciju sa ostalim korisnicima sakupljaće bodove koje će moći da koriste za usluge produžavanja roka trajanja robe, kao što su krojači, obućari ili hemijsko čišćenje.U razgovoru za Novu ekonomiju, Marija Stojanović i Milena Petrović, inicijatorke startapa, objasnile su da je njihov cilj bio stvaranje kružne ekonomije koja će imati pozitivne ekološke uticaje.„Tekstilna industrija jedan je od najvećih zagađivača na planeti. Nama je cilj da skinemo tabu sa polovne garderobe, jer je masovna proizvodnja nešto što ne podstiče kvalitet, već konzumerizam“, započele su razgovor sagovornice Nove ekonomije.„Ofinger.rs biće specijalizovan sajt koji se bavi isključivo garderobom, obućom i aksesoarima i biće prilagođen korisnicima za što lakše korišćenje“, dodaju one.Ideja je, kako sagovornice objašnjavaju, da se stvori mesto gde će garderoba kružiti koliko god bude mogla, kako bi se smanjilo bacanje robe i zagađivanje okoline. „Greenwashing“ kampanje postaju sve veći problemMarija i Milena istakle su ekomanipulaciju, odnosno „greenwashing“ kampanje kao jedan od većih problema sa kojima se susreće ekologija.Termin „greenwashing“ ili eko-manipulacija koristi se za prakse kompanija ili organizacija koje više novčanih sredstava i vremena utroše na ubeđivanje javnosti da su ekološki nastrojene, kroz reklamne i marketinške kampanje, nego na sprovođenje aktivnosti za smanjenje negativnog uticaja po životnu sredinu u okviru svog poslovanja. „Kompanije se sve više farbaju u zelenu boju, koja često simboliše očuvanje prirode, iako u realnosti to nije slučaj“, kažu one.Oko 150 tona tekstilnog otpada svakog dana završi na deponijama u Srbiji, čemu najviše doprinose veliki proizvođači tekstila.Prema istraživanju o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, javnost u Srbiji nije dovoljno upućena u sve ono što modna industrija nosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.Gotovo polovina građana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.Startap je nedavno osvojio Social Impact Award i trenutno je u fazi razvoja i traži programere za rad na sajtu.Nikola Momčilović

Srbija

Nove mere, prodavnice i ugostiteljski objekti rade do 21 sat

Vlada Srbije donela je odluku da se od utorka ograniči radno vreme većine objekata do 21 čas. Većina objekata će raditi do 21 čas, a izuzetak su benzinske pumpe i apoteke. Prodavnice, tržni centri i ugostiteljski objekti neće raditi od 21 do 5 sati ujutru sledečeg dana, a u tom periodu će biće moguća samo dostava hrane. Škole za sada nastavljaju da rade normalno, navela je premijerka Ana Brnabić na konferencij za štampu danas i dodala da se razmišlja o obaveznom uvođenju nošenja maski na otvorenom. Ona je navela da oni koji rade treću smenu u privredi, takođe nastavljaju da rade normalno, kao i da je zabrana kretanja sledeća mera ukoliko se ne popravi situacija, ali da Vlada nije za takvu meru, koja će se doneti ukoliko bude neophodno. Nove mere počinju da se primenjuju od utorka 17. decembra, a trajaće narednih 15 dana, do 1. decembra.  

Srbija

Građani do 28. novembra mogu da predlažu stavke u budžetu Grada Beograda

Građani Beograda će moći od do 28. novembra da glasaju, daju svoje predloge i tako učestvuju u kreiranju budžeta grada za 2021. godinu, javlja portal Beoinfo.Glavni grad je time postao prva lokalna samouprava u Srbiji koja je nacrt budžeta, koji se nalazi na sajtu Skupštine grada, stavila na glasanje građanima.Na zvaničnom sajtu građani će putem formulara moći da upišu svoje predloge i navedu šta oni smatraju da je važno da se uradi za njih.Zatim će narednih sedam dana predlozi biti razmatrani, objaviće se koji su predlozi prihvaćeni, a nacrt budžeta početkom decembra naći će se pred gradskim odbornicima.Predlozi građana koji su prihvaćeni biće objavljeni i oni će tačno znati koliko su uticali na ovaj budžet. "Građani će na ovaj način moći da predlože nove parkove, vrtiće ili škole, domove zdravlja, dečja igrališta, kao i sve ono što misle da je važno da se uradi u njihovom kraju. Neki predlozi će se odmah uvrstiti u budžet, neki će biti stavljeni u plan za projektovanje kako bi se realizovali u budućnosti, a oni predlozi za koje Grad Beograd nije nadležan biće prosleđeni drugim institucijama", navodi se u saopštenju. 

Izdanja

Broj 132, Jul 2026.

Broj 132

Jul 2026.
Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.