Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Za tri dana 1000 paušalaca zamrzlo radnje

U protekla tri dana 937 preduzetnika tražilo je da zamrzne status, kako ne bi morali da plaćaju obaveze, pišu Novosti.Preduzetnici koji rade sami za svoju platu, poput frizera, kozmetičara, krojača, taksista, počeli su privremeno da zatvaraju radnje. Tokom epidemije frizeri i kozmetičari nemaju gotovo nikakve prihode, pošto im je posebnim odlukama u pojedinim gradovima već zabranjen rad. Novosti navode da se očekuje se da će narednih dana taj broj biti znatno veći.Kako objašnjavaju u APR, oni imaju mogućnost da na određeno ili neodređeno vreme prekinu obavljanje delatnosti, odnosno da "zamrznu" poslovanje. U ovoj agenciji su im preporučili da ne dolaze u Brankovu ulicu da bi na šalteru predali dokumentaciju, već da papire šalju poštom. Osim obrazaca za prekid rada potrebno je da uplate i naknadu od 750 dinara. To takođe mogu uraditi elektoronski.

Srbija

Od ponedeljka do biroa samo elektronskim putem

Nacionalna služba za zapošljavanje obustavila je neposredan rad sa strankama uvođenjem vanrednog stanja zbog opasnosti od širenja koronavirusa.“Nema prijavljivanja na evidenciju nezaposlenih niti obaveznog ličnog javljanja onih koji traže posao, potvrdio je za portal Nova ekonomija direktorNacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.Zbog novonastale situacije najviše su zabrinuti oni koji su u poslednjih nekoliko dana ostali bez posla, a sada ne mogu da se prijave na biro.“Već od ponedeljka biće moguća elektronska prijava onih koji su izgubili posao i moraju da se prijave da bi ostvarili pravo na naknadu koja sleduje nezaposlenim licima”, objašnjava Martinović, napominjući da se povremeno javljaju ljudi koji su se našli u ovakvoj situaciji da se raspitaju kako da ostvare svoja prava.On navodi i da je posle nekoliko dana rano govoriti o broju onih koji su dobili otkaze zbog situacije sa koronavirusom.U Nacionalnoj službi za zapošljavanje napominju i da niko neće biti izbrisan sa evidencije niti će izgubiti prava koja ostvaruje kao i da se ne menja ništa kada je u pitanju uplata naknade koju svakog meseca primaju nezaposleni.Poslodavci koji podnose zahteve NSZ-u moći će to da urade elektronskim putem a ista komunukacija preporučuje se i ostalim klijentima.

Srbija

I advokati i IT-ijevci traže izmene oporezivanja tokom vanrednog stanja

Advokatska komora Beograda (AKB) zatražila je od Ministarstvu finansija da se preispita opravdanost poreskog zaduženja advokata tokom trajanja vanrednog stanja izazvanog širenjem koronavirusa, uz obrazloženje da će u uslovima redukovanog funkcionisanja pravosuđa prihodi advokata znatno umanjeni."Činjenica da je Preporukama za rad sudova i javnih tužilaštvava za vreme vanrednog stanja drastično suženo postupsanje svih advokata Beograda u preko 80% predmeta, nameće zaključak da je neophodno preispitati opravdanost poreskog zaduženja tokom trajanja vanrednog stanja", navodi se u zahtevu koji je potpisao predsednik AKB Jugoslav Tintor.Advokati nisu jedini paušalci koji su tražili posebne mere tokom vanrednog stanja, obzirom i da je Digitalna zajednica u otvorenom pismu Vladi Srbije zahtevala da se odloži primena  testa samostalnosti preduzetnika, kao i da se produži rok za iskorišćavanje poreskih olakšica od strane poslodavaca za novozaposlena lica.U tom pismu, Digitalna zajednica je tražila da se primena testa samostalnosti, uvedenog poslednjim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, odloži do 1. juna, a da se poreske olakšice predviđene članom 17. istog zakona takođe odgode za tri meseca.Digitalna zajednica je na upit Nove ekonomije o tome da li su dobili odgovor od nadležnih institucija na ovaj zahtev rekla da su dobili odgovor iz Kabineta premijerke Ane Brnabić i Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, koji "aktivno rade na pronalaženju rešenja".

Srbija

Kako će se moratorijum na kredite primenjivati u praksi?

Narodna banka Srbije (NBS) juče je objavila da će se zbog pandemije koronavirusa nastupiti moratorijum na otplatu kredita u Srbiji, što znači da su banke obavezne da dužnicima do sutra ponude zastoj u otplati finansijskih obaveza.Tumačenja novih mera u javnosti su bila sporna, iako su finansijske institucije dužne da objave ponude o zastoju na svojim veb-stranicama, zbog čega je NBS objavila pojašnjanja vezana za novu odluku.Prema navodima NBS, prihvatanje moratorijuma faktički produžava rok otplate, a na preostale rate se raspoređuje period zastoja, čime povećava mesečnu ratu.Nakon što banka ili davalac lizinga objavi ovu ponudu na svojoj internet prezentaciji, dužnik ima rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to ne učini smatraće se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.Finansijska institucija ima pravo da naplati rate kredita ili lizinga koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (koji, u zavisnosti od dana objavljivanja ponude banke, može biti najkasnije 31. mart 2020. godine), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka. Dužnici s više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite, a ako dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum."Primera radi, ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ako ne isplati ratu. Banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje. Nakon prestanka moratorijuma (koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije) dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca", navodi se u saopštenju NBS.Ako bi dužnik od banke zahtevao drugačiji način otplate za koji smatra da je za njega adekvatniji, banka mu treba izaći u susret, dodaje se u saopštenju.U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća.NBS je ponudila i primer za buduće sravnjivanje obaveza. Po tom primeru, klijent koji je uzeo kredit od 500.000 dinara sa rokom otplate od 84 meseca plaća mesečnu ratu visine 8.320,90 dinara. U slučaju da prihvati moratorijum, rok otplate se produžava za tri meseca, rata će tada iznositi 8.631,85 dinara, odnosno 311 dinara više.Slično, na stambeni kredit od 50.000 evra uzet na 240 meseci, pri kom rata iznosi 284,02 evra, prihvatanje moratorijuma bi produžilo rok otplate i povećalo ratu na 287,84 evra, odnosno 3,82 evra više mesečno.

Srbija

AmCham predložio mere za smanjenje ekonomskih posledica korone

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) uputila je Vladi Srbije predlog prvog kruga mera u cilju smanjivanja negativnih efekata pandemije virusa COVID-19 na domaću ekonomiju, koje je zasnovala na anketi sprovedene među svojim članicama, uporednih mera iz 15 različitih zemalja i finansijskih mogućnosti kojima Srbija raspolaže.U saopštenju te organizacije se navodi da oko dve trećine članica AmCham-a smatra da je neophodno da Vlada usvoji set privremenih mera u oblasti rada i smanjenje poreskih izdataka u domenu fiskalne politike, "čime bi se čuvala likvidnost u privredi i nivo zaposlenosti u situaciji sa manjim obimom posla"."Istraživanje ukazuje da već sada 55% kompanija beleži teškoće u poslovanju. Od ispitanih kompanija najveći broj ili već ima, ili očekuje da će prodaja opasti za 20% do 30% u prvom periodu. Najčešći problemi u poslovanju dolaze od ograničenosti kretanja internacionalno i lokalno, izazova u organizaciji rada, smanjenja cash flow-a, prekida i kašnjenja u lancu nabavki i isporuka", navodi se u istraživanju.Pet generalnih mera za očuvanje zaposlenosti i brži oporavak privredePrva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronavirusa, a na drugom mestu mera nalazi se oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost kompanija, AmCham predlaže umanjenje u iznosu od 50% na akontaciju poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike uz plaćanje prema godišnjem obračunu sledeće godine. Obustava obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju. Primenom ove dve mere, neće biti umanjene poreske obaveze preduzeća već samo odložene usled smanjenja poslovnih aktivnosti.Kako bi krvotok privrede mogao da funkcioniše, peta, poslednja iz seta generalnih mera, predviđa omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga. AmCham preporučuje Vladi da hitno otpočne pregovore i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje, kako bi i naša zemlja imala tzv. „zelenu traku“ za promet robe. Mere za mala i srednja preduzećaImajući u vidu da je najosetljiviji sektor privrede sektor malih preduzeća, AmCham je preporučio i dodatne mere za mala i srednja preduzeća koje uključuju 50% manje poreze i doprinose za paušalce i hitno obezbeđivanje garancijskih šema za kredite namenjene održavanju likvidnosti pogođenih malih i srednjih preduzeća.Predlog mera za posebno pogođene sektorePredlog mera za posebno pogođene sektore kao što su sektor turizma, logistike i automobilske industrije obuhvata obustavu plaćanja akontacije poreza na dobit za 2020. godinu, pošto se očekuje da će većina ovih firmi završiti godinu sa gubitkom. Imajući u vidu potrebu smanjenja fiksnih troškova, posebno u hotelijerskoj industriji, bilo bi neophodno smanjiti porez na imovinu do 50%.Kako bi se dodatno obezbedio ostanak u radnom odnosu za radnike, predloženo je i refundiranje i pokrivanje dela troškova plaćenog odsustva za vreme prekida ili smanjenja obima rada pod uticajem virusa.Specifične mere za zdravstvoAmCham je predložio specifične mere za sektor zdravstva koje uključuju izuzimanje lekova koji ne mogu da se prometuju na teritoriji naše zemlje iz Odluke o zabrani izvoza lekova, ali i ukazao da zbog povećane potražnje distributeri ne mogu da obezbede šestomesečni lager lekova već kroz više sukcesivnih nabavki.Mere monetarne politikePored pohvale uvođenju moratorijuma na otplatu kredita za preduzeća i građane, AmCham predlaže dodatnu injekciju likvidnosti bankama od strane NBS, bilo u vidu smanjenja obavezne rezerve, proširenja kolaterala za repo oepracije, bilo kroz omogućavanje korišćenja zaštitnih slojeva kapitala, kao i odgovarajući tretman potraživanja u moratorijumu sa stanovišta prudencijalnh standarda.Pojednostavljenje administrativnih procedura Dodatno, predložene su izmene i pojašnjenja administrativnih mera, kao što su omogućavanje elektronskog otvaranja bolovanja, prijave prebivališta i rada od kuće.Za sve zaposlene koji ne mogu da rade od kuće, AmCham predlaže uvođenje zvaničnih protokola i mera zaštite ovih zaposlenih..Mere su predložene na osnovu Istraživanja AmChama o aktuelnom i očekivanom ekonomskom uticaju COVID19;  ograničenih finansijskih mogućnosti kojima Srbija raspolaže;  najavljenih mera Vlade Republike Srbije, kao i na osnovu primera dobre prakse iz 15 zemalja. Analizirane su mere u Australiji, Austriji, Kanadi, Kini, Danskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj i Hrvatskoj, a uzete su u obzir mere koje su najavljene u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji.

Srbija

Korona zatvorila skijališta u Srbiji

Ski centri Kopaonik, Tornik i Stara planina, zbog vanrednog stanja i mera Vlade za sprečavanje daljeg širenja koronavirusa sutra završavaju ski sezonu. Kako je saopštilo preduzeće Skija...

Srbija

Ko kupuje maske i od koga

Poslednjih dana više medicinskih i drugih državnih institucija kupuje maske i drugu zaštitnu opremu, ali ne uspevaju sve u tome jer se na javne pozive nijedna kompanija ne javlja. Klinički centar Srbije nabavio je zaštitne rukavice maske i naočare u vrednosti od skoro 2,5 miliona dinara od četiri kompanije od kojih se sve bave nabavkom zaštitne opreme ili  tekstilnih proizvoda za potrebe javnih insititucija (posteljina, odeća isl).Reč je o kompanijama PROMEDIA Kikinda (dogovororena vrednost posla 123. 000 dinara bez pdv) , MAXI KOMERC Beograd (288.000 din), ТOPCHEMIE MEDLAB sa kojom je sklopljen ugovor o kupovini opreme za 1,27 dinara i SEIBL TRADE Beograd. Sa ovom kompanijom je potpisan ugovor od skoro 700.000 dinara.PIO fond je kupio pre dva dana troslojne zaštitne maske za dva miliona dinara bez pdv od kompanije koje se bavim pružanjem konsultantskih usluga. Reč je o kompaniji  Best Quality management system u vlasništvu mladog Mitra Ćurčića (30). Samo ova kompanija je bila pozvana na pregovore o kupovini maski.Ima i institucija koje su obustavile postupak jer nisu imale od koga da nabave maske. Institut za kardiovaskularne Dedinje je obustavio postupak nabavke potrošne robe za postupak raspisan krajem februara nakon što ga je kompanija Sinofarm 3. marta obavestila da ne može da isporuči opremu u roku jer je zastoj nastao u proizvodnji kooperanta i njegovoj fabrici u Kini.Institut za onkologiju Vojvodine  je takođe obustavio nabavku  hirurških maski, mantila i kaljača jer se niko nije javio na poziv.Zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje tek bi trebalo da dobiju maske. Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je juče javnu nabavku za medicinske maske. Maske su namenjene za 820 savetnika za zapošljavanje, evidentičare i savetnika za osobe sa invaliditetom koji direktno rade sa strankama, kao i za još 1.000 ostalih zaposlenih.

Srbija

Vanredno stanje ne štiti zaposlene od otkaza

Uvođenje vanrednog stanja i prestanak rada pojedinih, prvenstveno uslužnih delatnosti, kao i smanjeni obim posla u drugim sektorima već je uslovio i prve otkaze zaposlenih u Srbiji. “Ništa se ne menja uvođenjem vanrednog stanja, otpuštanja i smanjenja plata mogu da se dese pod istim uslovima kao i do sada, prema važećem zakonu o radu, kaže za portal Nova ekonomija Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.  I pre nego što je uvedeno vanredno stanje pojedini hoteli su stavili ključ u bravu i počeli da otpuštaju zaposlene jer su ostali bez gostiju. Istim putem mogli bi da krenu i u ostatku uslužnog sektora, ali i u drugim delatnostima koje ne mogu da organizuju rad od kuće. Poseban problem je i siva zona ekonomije. U Srbiji prema podacima NALED-a skoro 20% preduzeća posluje u sivoj zoni. “Najugroženiji u ovom slučaju su upravo oni kojima ističu ugovori na određeno ili rade na crno, oni sada moraju da biraju egistencija ili zdravlje”, kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs kome se poslednjih dana sve češće javljaju ljudi koji su ostali bez posla. Novonastala situacija ne može da bude rešena bez solidarnosti države, poslodavaca i zaposlenih, dodaje Reljanović, ali to se još ne dešava u praksi. Istog mišljenja je i Vučković koji kaže da će se bez pomoći države, poslodavci naći u situaciji u kojoj će često birati između otkaza ili smanjenja zarada zaposlenima. “Privatni sektor zavisi od toga šta će poslodavac da odluči. Apeli države da poslodavci ne otpuštaju radnike ne znače mnogo i u ovakvoj situaciji potrebno je da dođe do kompromisa Vlade, poslodavaca i sindikata”, jasan je Vučković. Privrednici od države zahtevaju pomoć kako ne bi morali da otpuštaju radnike, a među predlozima koji su se od njih mogli čuti prethodnih dana su otpis i reprogram dugova ili subvencionisanje plata. Neke zemlje već su donele prve mere. Tako je britanska Vlada uvela odlaganje plaćanja kredita i umanjenje dažbina poslodavcima, dok će u Sloveniji zbog vanrednog stanja država plaćati deo zarade  zaposlenima koji zbog koronavirusa ne mogu da dolaze na posao, i to 40 odsto država, a isto toliko poslodavac. “Poslodavac može, recimo, u ovoj situaciji da uvede miminalac za sve, od direktora do radnika i da tako smanji troškove, a održi zaposlene. Ili da za posao koji bi radio jedan radnik, rade dva sa nepunim radnim vremenom što bi podrazumevalo i manje plate, ali ne i otpuštanja”, objašnjava Reljanović. Procena stručnjaka je da bi bez pomoći države poslodavci mogli da izdrže najviše dva do tri meseca u ovakvoj situaciji. Šteta koju Srbija trpi od koronvirusa prema procenama ekonomista meriće se stotinama miliona evra. Šta kaže zakon?Zakon o radu propisuje da radnik ima pravo na naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade, za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Ta zarada ne može biti manja od minimalne, a ovo pravo zaposlenog moguće je najduže 45 dana u jednoj kalendarskoj godini. Zakon navodi i da u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, poslodavac može uputiti zaposlenog na duže odsustvo od 45 dana, uz saglasnost ministra. 

Srbija

Šteta od koronavirusa za Srbiju najmanje 900 miliona evra

Pandemija koronavirusa će celokupnu domaću privredu koštati oko 900 miliona evra ako se zdravstvena kriza okonča do juna, a ekonomija Srbije će pretrpeti duplo veću štetu ako kriza potraje do kraja godine, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik "Kvartalnog monitora"  Milojko Arsić.On je za portal Nova.rs da će se prema optimističnijem scenariju rast bruto-domaćeg proizvoda prepoloviti, odnosno pasti sa 4% na 2%.Arsić očekuje povećanje fiskalnog deficita zbog rasta troškova zdravstva bezbednosnih službi i sličnih izdataka, kao i zbog primene mera za ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu.U slučaju da pandemija potraje do kraja tekuće godine ekonomskog rasta ne bi bilo, privreda Srbije bi ušla u recesiju, dok bi fiskalni deficit bio preko 3 odsto BDP”, procenjuje Arsić.

Srbija

Produžena bolovanja i e-recepti u Srbiji

Građanima koji se nalaze na bolovanju bolovanje će automatski biti produženo za 30 dana, bez odlaska na lekarsku komisiju, saopštio je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Osim bolovanja...

Srbija

VAŽNO Kako će banke zamrzavati kredite

Počev od sutra, banke u Srbiji su dužne da dužnicima ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum), predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.Odluka NBS koja uređuje mere i aktivnosti koje je banka dužna da primeni u uslovima pandemije izazvane COVID-19, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema se odnosi na fizička lica, poljoprivrednike, preduzetnike i prrvredna društva koja imaju kredit. Banka je dužna da obaveštenje o ponudi o moratorijumu objavi na svojoj internet prezentaciji, čime se smatra da je ponuda dostavljena svim dužnicima.Ako dužnik u roku od 10 dana od dana objavljivanja obaveštenja ne odbije ponudu o zamrzavanju obaveza prema banci, smatraće se da je tu ponudu prihvatio.Moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom roka od 10 dana.Zastoj u otplati kredita ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije, navodi se u odluci Izvršnog odbora NBS.Banka može dužnicima ponuditi i druge olakšice u vezi sa otplatom potraživanja.Tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Banka ne može od dužnika zahtevati naknadu bilo kojih troškova u vezi sa preduzimanjem mera i aktivnosti u skladu sa ovom odlukom.Takođe, potraživanja prema dužnicima kojima su odobrene olakšice a po kojima u momentu stupanja na snagu ove odluke ti dužnici nisu bili u docnji dužoj od 90 dana – neće se smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima, kao ni problematičnim kreditom.Banka je u obavezi da jednom mesečno Narodnoj banci Srbije dostavlja izveštaj o sprovedenim aktivnostima i merama preduzetim u skladu sa ovom odlukom, kao i rezultatima tih aktivnosti odnosno mera.

Srbija

Erste Banka – Jednostavnije, brže i zdravije do transakcija

Erste Banka uvela opciju instant plaćanja putem IPS QR koda- Broj korisnika mBanking-a Erste Banke porastao je za 70 procenata u 2019. u odnosu na 2018. godinu. U ovoj banci očekuju da opcija plaćanja IPS QR kodom dalje doprinese trendu porasta korišćenja mobilnog bankarstva u Srbiji.Erste Banka omogućila je svojim klijentima da u okviru mBanking aplikacije mobilnog bankarstva koriste savremenu opciju instant plaćanja putem IPS QR koda.Plaćanja su moguća prilikom onlajn kupovine, na domaćim veb sajtovima koji omogućavaju plaćanje IPS QR kodom, kao i na prodajnim mestima u Republici Srbiji sa POS terminalima koji imaju opciju prikazivanja IPS QR koda ili uređaje za skeniranje IPS QR koda.„Plaćanje se obavlja veoma jednostavno i brzo, skeniranjem ili pokazivanjem IPS QR koda. Klijenti ovu opciju mogu da koriste odmah po preuzimanju nove verzije mBanking aplikacije, koja je od ove nedelje dostupna u Google PlayStore-u i iOS AppStore-u. Preuzimanje je besplatno, a transakcije se realizuju bez naknade“, naglasio je Borislav Skandarski, šef Odeljenja za upravljanje digitalnim kanalima u Erste Banci.instant plaćanje IPS QR kodomOn je dodao da je Erste Banka među prvima na tržištu ovu funkcionalnost omogućila klijentima: „Očekujemo da opcija plaćanja IPS QR kodom dalje doprinese trendu porasta korišćenja mobilnog bankarstva u našoj banci, ali i u Srbiji uopšte. Broj korisnika našeg mBanking-a kontinuirano se povećava, pa je u 2019. porastao za čak 70 odsto u odnosu na 2018. godinu“.Za sada, klijenti instant plaćanja NBS IPS QR kodom mogu izvršiti na svim prodajnim mestima Mercator-S trgovačkog lanca, odnosno u Mercator, Idea i Roda megamarketima. Na prodajnom mestu, kase su označene „IPS” logotipom, odnosno oznakama „IPS pokaži“ ili „IPS skeniraj“, kako bi korisnici već pri prilasku naplatnom mestu znali koju od ovih funkcija treba da odaberu u okviru mBanking aplikacije.U aktuelnoj situaciji nastaloj usled pojave korona virusa, opcije koje nudi elektronsko bankarstvo, plaćanje QR kodom, korišćenje platnih kartica i beskontaktnih plaćanja za svakodnevne transakcije predstavljaju bezbedniji izbor po zdravlje građana.Upotrebom opcije „IPS skeniraj“ moguće je i plaćanje svih mesečnih računa na kojima se nalazi IPS QR kod po standardu NBS za instant plaćanja. Ovaj vid plaćanja za svoje račune omogućavaju Telekom Srbija, Telenor Srbija, Elektroprivreda Srbije, JKP Informatika Novi Sad, JKP Infostan Beograd, JKP Gradska toplana Niš i Poreska uprava Republike Srbije, a očekuje se da će u narednom periodu biti dostupan i kod drugih izdavaoca mesečnih računa.Približno 300 hiljada klijenata Erste Banke koristi internet i mobilno bankarstvo, a broj aktivnih korisnika mBanking-a premašio je broj onih koji redovno koriste NetBanking.Promotivni tekst

Srbija

Zoran Petrović (AmCham Srbija): Država da izađe sa merama, za biznis je važno poverenje

Važno je da Vlada Srbije izađe sa konkretnim merama podrške privredi, jer je za biznis važno poverenje, ocenio je za TV N1 Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija i predsednik IO Rajfajzen Banke."Važno je da vlada sa konkretnim merama izađe, za biznise je važno poverenje, jer kad nema poverenja nastaje stampedo i panika, i to završava finansijskom krizom. Konstantno širenje poverenja, donošenje konkretnih mera bez načelnih obećanja - to je jako bitno", kaže.Ako poverenja nema, dodaje, onda će i oporavak da bude slabiji, a možemo da imamo i dodatne probleme.Petrović je rekao da su prema podacima Američke privredne komore u privredi neki sektori već prilično pogođeni, pe svega sektori turizma, ugostiteljstva, hotelijerstvo i industrija automobila.Za te kompanije već postoje problemi, kaže on, i razmatraju se pitanja kako pomoći tim kompanijama, a ideja je da se preuzme deo plaćanja poreza i doprinosa, kako bi im država olakšala situaciju.Petrović je za N1 ocenio da što duže traje ova kriza, to će taj efekta prelivanja i na druge biti veći. Za sada se ipak, ističe, treba koncentrisati na ove pogođene industrije gde treba doći do konkretnih mera. Dodaje da naravno treba pomoći i malim i srednjim preduzećima. On je naveo da bi bilo dobro da država preuzme plaćanja dela poreza i doprinosa."Što kraće ovo traje to je bolje za sve", istakao je.Prema njegovim rečima, velike firme imaju veće rezerve, male su osetljivije, i što duže ovo traje po njih je gore, dok su veći u stanju duže da prežive. Važno je da se izborimo u što kraćem periodu, kako dodaje, jer će onda biti manji efekat i na privredu i na građane.

Srbija

Od sutra ograničeno kretanje građana zbog korona virusa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će od sutra u 10 časova ujutro biti zabranjeno kretanje svih građana starijih od 65 godina u urbanim sredinama i građana starijih od 70 godina u mestima sa manje od 5.000 stanovnika. On je nakon sastanka kriznog štaba sa Vladom Srbije kazao i da će svim građanima, nezavisno od godišta, biti zabranjeno da od 20 časova uveče do 5 ujutro izlaze na ulice, osim ako nisu službena lica na zadatku i ljudi koji rade u trećoj u smeni.Proširenje mera vanrednog stanja uvode se, kako je Vučić naveo, zbog neodgovornosti jednog broja građana.Na konverenciji za novinare je naveo da od oko 6.000 ljudi kojima je od uvođenja vanrednog stanja određena mera samoizolacije, policija na kućnoj adresi nije pronašla 1.653 osoba.Lokalne samouprave će najstarijim građanima dostavljati hranu i ostale životne namirnice i da će pokušati da organizuju timove mladih ljudi na ovom zadatku.U slučaju da to ne bude obezbeđeno, penzionerima će jednom sedmično, u nedelju, biti otvoreni supermarketi u periodu od 4 do 7 časova ujutro.Vučić je ponovio da se potencijalna žarišta korona virusa nalaze u gradovima, konkretno u Beogradu, Kikindi i Nišu.Dodatne mere kojima se produbljuje vanredno stanje jeste dodatno angažovanje vojske, koja će preuzeti nadzor nad svim graničnim prelazima, sve migrantske centre i bolnice.

Srbija

Apple Card se odrekao provizije u martu zbog korone

Kompanija Apple poslala je svojim korisnicima obaveštenje da su spremni da pomognu svojim korisnicima, kao i da se odriču svoje provizije za plaćanja u martu mesecu. U mejlu pod naslovom „We are here to help“ u kompaniji Apple Card navode da situacija oko virusa COVID-19 predstavlja izazove za mnoge klijente, koji moraju da obave svoja mesečna plaćanja i da su spremni da pomognu korisnicima u „zdravijem finansijskom životu“.Pozivaju korisnike da se jave programu za korisničku podršku, gde imaju mogućnost da preskoče plaćanje usluga za mesec mart bez troškova naknade za kamatu. 

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.