Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Spisak prodavnica koje će u nedelju biti otvorene za najstarije građane

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objavilo je spisak 829 prodavnice u kojima će nedeljom od 4 do 7 časova moći da se snabdevaju stariji građani od 65 godina.Među prodavnicama su i najveći trgovnski lanci Lidl, Maksi i Tempo, a celokupan spisak prodavnica koje će biti otvorene u nedelj, 22. mart dostupan je OVDE.Rradno vreme u maloprodajama u vreme vanrednog stanja zbog koronavirusa ubuduće će biti organizovano je tako da rad sa potrošačima počinje najranije u 7 i završava se najkasnije u 18 časova, a nedeljom do 15 časova.

Srbija

Ilon Mask ponudio proizvodnju respiratora za obolele od koronavirusa

Osnivač i direktor kompanije “Tesla” Ilon Mask objavio je na Tviteru da će njegove fabrike početi proizvodnju respiratora ukoliko zbog epidemije koronavirusa dođe do nestašice, preneo je Biznis insajder (Business Insider).Njegovu ponudu je prihvatio gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio. “Njujork će ih kupiti... Nabavljamo ih što brže možemo ali bi nam koristila vaša pomoć! Direktno vam se obraćamo”, odgovorio je de Blazio na Maskovu objavu na Tviteru.  Više drugih proizvođača automobila, uključujući Dženeral motors i Ford, objavili su da razgovaraju sa “Belom kućom” o tome kako mogu da pomognu u proizvodnji respiratora ukoliko im bude upućen poziv.  Gardijan (The Guardian) je preneo da je britanska vlada nakon poziva premijera Borisa Džonsona velikim proizvođačima poslala planove za respiratore. Više od 60 proizvođača, kao što su Rols Rojs, Jaguar i Erbas (Airbus), dobilo je planove za izradu do 20 000 respiratora za lečenje obolelih od koronavirusa.

Srbija

Poslodavci u Srpskoj koji otpuste radnike ostaju bez pomoći Vlade

Poslodavci u Republici Srpskoj koji budu otpuštali radnike neće moći da računaju na pomoć Vlade, prenosi Radiotelevizija Bosne i Hercegovine.Posle sednice Štaba za praćenje štetnih posledica koronavirusa na stanje u privredi, koji je formirala Vlada Republike Srpske, saopšteno je da nijedan radnik ne bi trebalo da bude otpušten. Poslodavci koji to učine neće moći da računaju na pomoć.Štab je konstatovao je da se radno-pravni status radnika koji su dobili rešene o izolaciji, odnosno karantinu, reguliše na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju.Razmatrano je i da li je potrebno redefinisanje liste delatnosti kojima je proglašenjem vanredne situacije zabranjen rad, da bi se nekim uslužnim delatnostima dozvolio rad, uz poštovanje higijensko-sanitarnih mera.Sastanak je sazvan radi razmatranja predloga mera za podršku privredi tokom pandemije koronavirusa, a njime je predsedavala potpredsednica Vlade RS Srebrenka Golić.

Srbija

Jutjub smanjuje video kvalitet u Evropi zbog zagušenja interneta

Internet platforma Jutjub (Youtube) objavila je danas da će zbog zagušenja koje izaziva preveliki broj korisnika promeniti video kvalitet na standardnu definiciju za korisnike iz Evropskoj uniji, prenosi Politico Europe.Odluka je doneta nakon razgovora evropskog komesara za unutrašnje tržište Tijeri Bretona i izvršnih direktora Gugla i Jutuba, Sundara Pičaija i Suzan Vojčicki.„Milioni Evropljana prilagođavaju se merama za društvenu distancu zahvaljujući digitalnim platformama, koje im pomažu da rade od kuće, uče i da se zabave“, rekao je Breton.Gugl je saopštio da će „nastaviti da sarađuje“ sa vladama zemalja članica EU i mrežnim operaterima kako bi smanjio „opterećenje sistema i istovremeno pružili dobro korisničko iskustvo“. Internet striming platforma Netfliks (Netflix) takođe će redukovati video kvalitet, kako bi se smanjilo zagušenje interneta u Evropi. Evropski internet je sve više napregnut, jer raste broj korisnika koji zbog mera zaštite i samoizolacije za suzbijanje koronavirusa ostaju kod kuće.

Srbija

Za tri dana 1000 paušalaca zamrzlo radnje

U protekla tri dana 937 preduzetnika tražilo je da zamrzne status, kako ne bi morali da plaćaju obaveze, pišu Novosti.Preduzetnici koji rade sami za svoju platu, poput frizera, kozmetičara, krojača, taksista, počeli su privremeno da zatvaraju radnje. Tokom epidemije frizeri i kozmetičari nemaju gotovo nikakve prihode, pošto im je posebnim odlukama u pojedinim gradovima već zabranjen rad. Novosti navode da se očekuje se da će narednih dana taj broj biti znatno veći.Kako objašnjavaju u APR, oni imaju mogućnost da na određeno ili neodređeno vreme prekinu obavljanje delatnosti, odnosno da "zamrznu" poslovanje. U ovoj agenciji su im preporučili da ne dolaze u Brankovu ulicu da bi na šalteru predali dokumentaciju, već da papire šalju poštom. Osim obrazaca za prekid rada potrebno je da uplate i naknadu od 750 dinara. To takođe mogu uraditi elektoronski.

Srbija

Od ponedeljka do biroa samo elektronskim putem

Nacionalna služba za zapošljavanje obustavila je neposredan rad sa strankama uvođenjem vanrednog stanja zbog opasnosti od širenja koronavirusa.“Nema prijavljivanja na evidenciju nezaposlenih niti obaveznog ličnog javljanja onih koji traže posao, potvrdio je za portal Nova ekonomija direktorNacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.Zbog novonastale situacije najviše su zabrinuti oni koji su u poslednjih nekoliko dana ostali bez posla, a sada ne mogu da se prijave na biro.“Već od ponedeljka biće moguća elektronska prijava onih koji su izgubili posao i moraju da se prijave da bi ostvarili pravo na naknadu koja sleduje nezaposlenim licima”, objašnjava Martinović, napominjući da se povremeno javljaju ljudi koji su se našli u ovakvoj situaciji da se raspitaju kako da ostvare svoja prava.On navodi i da je posle nekoliko dana rano govoriti o broju onih koji su dobili otkaze zbog situacije sa koronavirusom.U Nacionalnoj službi za zapošljavanje napominju i da niko neće biti izbrisan sa evidencije niti će izgubiti prava koja ostvaruje kao i da se ne menja ništa kada je u pitanju uplata naknade koju svakog meseca primaju nezaposleni.Poslodavci koji podnose zahteve NSZ-u moći će to da urade elektronskim putem a ista komunukacija preporučuje se i ostalim klijentima.

Srbija

I advokati i IT-ijevci traže izmene oporezivanja tokom vanrednog stanja

Advokatska komora Beograda (AKB) zatražila je od Ministarstvu finansija da se preispita opravdanost poreskog zaduženja advokata tokom trajanja vanrednog stanja izazvanog širenjem koronavirusa, uz obrazloženje da će u uslovima redukovanog funkcionisanja pravosuđa prihodi advokata znatno umanjeni."Činjenica da je Preporukama za rad sudova i javnih tužilaštvava za vreme vanrednog stanja drastično suženo postupsanje svih advokata Beograda u preko 80% predmeta, nameće zaključak da je neophodno preispitati opravdanost poreskog zaduženja tokom trajanja vanrednog stanja", navodi se u zahtevu koji je potpisao predsednik AKB Jugoslav Tintor.Advokati nisu jedini paušalci koji su tražili posebne mere tokom vanrednog stanja, obzirom i da je Digitalna zajednica u otvorenom pismu Vladi Srbije zahtevala da se odloži primena  testa samostalnosti preduzetnika, kao i da se produži rok za iskorišćavanje poreskih olakšica od strane poslodavaca za novozaposlena lica.U tom pismu, Digitalna zajednica je tražila da se primena testa samostalnosti, uvedenog poslednjim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, odloži do 1. juna, a da se poreske olakšice predviđene članom 17. istog zakona takođe odgode za tri meseca.Digitalna zajednica je na upit Nove ekonomije o tome da li su dobili odgovor od nadležnih institucija na ovaj zahtev rekla da su dobili odgovor iz Kabineta premijerke Ane Brnabić i Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, koji "aktivno rade na pronalaženju rešenja".

Srbija

Kako će se moratorijum na kredite primenjivati u praksi?

Narodna banka Srbije (NBS) juče je objavila da će se zbog pandemije koronavirusa nastupiti moratorijum na otplatu kredita u Srbiji, što znači da su banke obavezne da dužnicima do sutra ponude zastoj u otplati finansijskih obaveza.Tumačenja novih mera u javnosti su bila sporna, iako su finansijske institucije dužne da objave ponude o zastoju na svojim veb-stranicama, zbog čega je NBS objavila pojašnjanja vezana za novu odluku.Prema navodima NBS, prihvatanje moratorijuma faktički produžava rok otplate, a na preostale rate se raspoređuje period zastoja, čime povećava mesečnu ratu.Nakon što banka ili davalac lizinga objavi ovu ponudu na svojoj internet prezentaciji, dužnik ima rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to ne učini smatraće se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.Finansijska institucija ima pravo da naplati rate kredita ili lizinga koje dospevaju do dana od kog moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo (koji, u zavisnosti od dana objavljivanja ponude banke, može biti najkasnije 31. mart 2020. godine), osim ako je klijent izričito zahtevao primenu moratorijuma pre isteka tog roka. Dužnici s više kredita imaju pravo na moratorijum u otplati rata za sve kredite, a ako dužnik nakon objavljivanja ponude nastavi da uredno izmiruje obaveze, to ga ne sprečava da u toku trajanja vanrednog stanja primeni moratorijum."Primera radi, ako dužnik ponudu za moratorijum u propisanom roku nije odbio, a otplatio je jednu dospelu ratu kredita, narednog meseca se i na tog dužnika primenjuje moratorijum ako ne isplati ratu. Banka tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje. Nakon prestanka moratorijuma (koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja za vreme trajanja pandemije) dužnik nastavlja da otplaćuje kredit, a period otplate faktički se produžava za tri meseca", navodi se u saopštenju NBS.Ako bi dužnik od banke zahtevao drugačiji način otplate za koji smatra da je za njega adekvatniji, banka mu treba izaći u susret, dodaje se u saopštenju.U odnosu na redovnu (ugovorenu) kamatu koju banka obračunava za vreme trajanja zastoja, ona se pripisuje dugu i raspoređuje se ravnomerno na preostali rok dospeća.NBS je ponudila i primer za buduće sravnjivanje obaveza. Po tom primeru, klijent koji je uzeo kredit od 500.000 dinara sa rokom otplate od 84 meseca plaća mesečnu ratu visine 8.320,90 dinara. U slučaju da prihvati moratorijum, rok otplate se produžava za tri meseca, rata će tada iznositi 8.631,85 dinara, odnosno 311 dinara više.Slično, na stambeni kredit od 50.000 evra uzet na 240 meseci, pri kom rata iznosi 284,02 evra, prihvatanje moratorijuma bi produžilo rok otplate i povećalo ratu na 287,84 evra, odnosno 3,82 evra više mesečno.

Srbija

AmCham predložio mere za smanjenje ekonomskih posledica korone

Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) uputila je Vladi Srbije predlog prvog kruga mera u cilju smanjivanja negativnih efekata pandemije virusa COVID-19 na domaću ekonomiju, koje je zasnovala na anketi sprovedene među svojim članicama, uporednih mera iz 15 različitih zemalja i finansijskih mogućnosti kojima Srbija raspolaže.U saopštenju te organizacije se navodi da oko dve trećine članica AmCham-a smatra da je neophodno da Vlada usvoji set privremenih mera u oblasti rada i smanjenje poreskih izdataka u domenu fiskalne politike, "čime bi se čuvala likvidnost u privredi i nivo zaposlenosti u situaciji sa manjim obimom posla"."Istraživanje ukazuje da već sada 55% kompanija beleži teškoće u poslovanju. Od ispitanih kompanija najveći broj ili već ima, ili očekuje da će prodaja opasti za 20% do 30% u prvom periodu. Najčešći problemi u poslovanju dolaze od ograničenosti kretanja internacionalno i lokalno, izazova u organizaciji rada, smanjenja cash flow-a, prekida i kašnjenja u lancu nabavki i isporuka", navodi se u istraživanju.Pet generalnih mera za očuvanje zaposlenosti i brži oporavak privredePrva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog koronavirusa, a na drugom mestu mera nalazi se oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost kompanija, AmCham predlaže umanjenje u iznosu od 50% na akontaciju poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike uz plaćanje prema godišnjem obračunu sledeće godine. Obustava obračuna kamate za neblagovremeno plaćanje poreza za obaveze nastale od početka vanrednog stanja do 30 dana nakon završetka, za preduzeća koje već imaju velike probleme u poslovanju. Primenom ove dve mere, neće biti umanjene poreske obaveze preduzeća već samo odložene usled smanjenja poslovnih aktivnosti.Kako bi krvotok privrede mogao da funkcioniše, peta, poslednja iz seta generalnih mera, predviđa omogućavanje nesmetanog prekograničnog transporta robe i usluga. AmCham preporučuje Vladi da hitno otpočne pregovore i usaglašavanje mera sa zemljama sa kojima se graničimo, uključujući zemlje EU i CEFTA zemlje, kako bi i naša zemlja imala tzv. „zelenu traku“ za promet robe. Mere za mala i srednja preduzećaImajući u vidu da je najosetljiviji sektor privrede sektor malih preduzeća, AmCham je preporučio i dodatne mere za mala i srednja preduzeća koje uključuju 50% manje poreze i doprinose za paušalce i hitno obezbeđivanje garancijskih šema za kredite namenjene održavanju likvidnosti pogođenih malih i srednjih preduzeća.Predlog mera za posebno pogođene sektorePredlog mera za posebno pogođene sektore kao što su sektor turizma, logistike i automobilske industrije obuhvata obustavu plaćanja akontacije poreza na dobit za 2020. godinu, pošto se očekuje da će većina ovih firmi završiti godinu sa gubitkom. Imajući u vidu potrebu smanjenja fiksnih troškova, posebno u hotelijerskoj industriji, bilo bi neophodno smanjiti porez na imovinu do 50%.Kako bi se dodatno obezbedio ostanak u radnom odnosu za radnike, predloženo je i refundiranje i pokrivanje dela troškova plaćenog odsustva za vreme prekida ili smanjenja obima rada pod uticajem virusa.Specifične mere za zdravstvoAmCham je predložio specifične mere za sektor zdravstva koje uključuju izuzimanje lekova koji ne mogu da se prometuju na teritoriji naše zemlje iz Odluke o zabrani izvoza lekova, ali i ukazao da zbog povećane potražnje distributeri ne mogu da obezbede šestomesečni lager lekova već kroz više sukcesivnih nabavki.Mere monetarne politikePored pohvale uvođenju moratorijuma na otplatu kredita za preduzeća i građane, AmCham predlaže dodatnu injekciju likvidnosti bankama od strane NBS, bilo u vidu smanjenja obavezne rezerve, proširenja kolaterala za repo oepracije, bilo kroz omogućavanje korišćenja zaštitnih slojeva kapitala, kao i odgovarajući tretman potraživanja u moratorijumu sa stanovišta prudencijalnh standarda.Pojednostavljenje administrativnih procedura Dodatno, predložene su izmene i pojašnjenja administrativnih mera, kao što su omogućavanje elektronskog otvaranja bolovanja, prijave prebivališta i rada od kuće.Za sve zaposlene koji ne mogu da rade od kuće, AmCham predlaže uvođenje zvaničnih protokola i mera zaštite ovih zaposlenih..Mere su predložene na osnovu Istraživanja AmChama o aktuelnom i očekivanom ekonomskom uticaju COVID19;  ograničenih finansijskih mogućnosti kojima Srbija raspolaže;  najavljenih mera Vlade Republike Srbije, kao i na osnovu primera dobre prakse iz 15 zemalja. Analizirane su mere u Australiji, Austriji, Kanadi, Kini, Danskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Irskoj, Francuskoj i Hrvatskoj, a uzete su u obzir mere koje su najavljene u Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji.

Srbija

Korona zatvorila skijališta u Srbiji

Ski centri Kopaonik, Tornik i Stara planina, zbog vanrednog stanja i mera Vlade za sprečavanje daljeg širenja koronavirusa sutra završavaju ski sezonu. Kako je saopštilo preduzeće Skija...

Srbija

Ko kupuje maske i od koga

Poslednjih dana više medicinskih i drugih državnih institucija kupuje maske i drugu zaštitnu opremu, ali ne uspevaju sve u tome jer se na javne pozive nijedna kompanija ne javlja. Klinički centar Srbije nabavio je zaštitne rukavice maske i naočare u vrednosti od skoro 2,5 miliona dinara od četiri kompanije od kojih se sve bave nabavkom zaštitne opreme ili  tekstilnih proizvoda za potrebe javnih insititucija (posteljina, odeća isl).Reč je o kompanijama PROMEDIA Kikinda (dogovororena vrednost posla 123. 000 dinara bez pdv) , MAXI KOMERC Beograd (288.000 din), ТOPCHEMIE MEDLAB sa kojom je sklopljen ugovor o kupovini opreme za 1,27 dinara i SEIBL TRADE Beograd. Sa ovom kompanijom je potpisan ugovor od skoro 700.000 dinara.PIO fond je kupio pre dva dana troslojne zaštitne maske za dva miliona dinara bez pdv od kompanije koje se bavim pružanjem konsultantskih usluga. Reč je o kompaniji  Best Quality management system u vlasništvu mladog Mitra Ćurčića (30). Samo ova kompanija je bila pozvana na pregovore o kupovini maski.Ima i institucija koje su obustavile postupak jer nisu imale od koga da nabave maske. Institut za kardiovaskularne Dedinje je obustavio postupak nabavke potrošne robe za postupak raspisan krajem februara nakon što ga je kompanija Sinofarm 3. marta obavestila da ne može da isporuči opremu u roku jer je zastoj nastao u proizvodnji kooperanta i njegovoj fabrici u Kini.Institut za onkologiju Vojvodine  je takođe obustavio nabavku  hirurških maski, mantila i kaljača jer se niko nije javio na poziv.Zaposleni u Nacionalnoj službi za zapošljavanje tek bi trebalo da dobiju maske. Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je juče javnu nabavku za medicinske maske. Maske su namenjene za 820 savetnika za zapošljavanje, evidentičare i savetnika za osobe sa invaliditetom koji direktno rade sa strankama, kao i za još 1.000 ostalih zaposlenih.

Srbija

Vanredno stanje ne štiti zaposlene od otkaza

Uvođenje vanrednog stanja i prestanak rada pojedinih, prvenstveno uslužnih delatnosti, kao i smanjeni obim posla u drugim sektorima već je uslovio i prve otkaze zaposlenih u Srbiji. “Ništa se ne menja uvođenjem vanrednog stanja, otpuštanja i smanjenja plata mogu da se dese pod istim uslovima kao i do sada, prema važećem zakonu o radu, kaže za portal Nova ekonomija Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.  I pre nego što je uvedeno vanredno stanje pojedini hoteli su stavili ključ u bravu i počeli da otpuštaju zaposlene jer su ostali bez gostiju. Istim putem mogli bi da krenu i u ostatku uslužnog sektora, ali i u drugim delatnostima koje ne mogu da organizuju rad od kuće. Poseban problem je i siva zona ekonomije. U Srbiji prema podacima NALED-a skoro 20% preduzeća posluje u sivoj zoni. “Najugroženiji u ovom slučaju su upravo oni kojima ističu ugovori na određeno ili rade na crno, oni sada moraju da biraju egistencija ili zdravlje”, kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs kome se poslednjih dana sve češće javljaju ljudi koji su ostali bez posla. Novonastala situacija ne može da bude rešena bez solidarnosti države, poslodavaca i zaposlenih, dodaje Reljanović, ali to se još ne dešava u praksi. Istog mišljenja je i Vučković koji kaže da će se bez pomoći države, poslodavci naći u situaciji u kojoj će često birati između otkaza ili smanjenja zarada zaposlenima. “Privatni sektor zavisi od toga šta će poslodavac da odluči. Apeli države da poslodavci ne otpuštaju radnike ne znače mnogo i u ovakvoj situaciji potrebno je da dođe do kompromisa Vlade, poslodavaca i sindikata”, jasan je Vučković. Privrednici od države zahtevaju pomoć kako ne bi morali da otpuštaju radnike, a među predlozima koji su se od njih mogli čuti prethodnih dana su otpis i reprogram dugova ili subvencionisanje plata. Neke zemlje već su donele prve mere. Tako je britanska Vlada uvela odlaganje plaćanja kredita i umanjenje dažbina poslodavcima, dok će u Sloveniji zbog vanrednog stanja država plaćati deo zarade  zaposlenima koji zbog koronavirusa ne mogu da dolaze na posao, i to 40 odsto država, a isto toliko poslodavac. “Poslodavac može, recimo, u ovoj situaciji da uvede miminalac za sve, od direktora do radnika i da tako smanji troškove, a održi zaposlene. Ili da za posao koji bi radio jedan radnik, rade dva sa nepunim radnim vremenom što bi podrazumevalo i manje plate, ali ne i otpuštanja”, objašnjava Reljanović. Procena stručnjaka je da bi bez pomoći države poslodavci mogli da izdrže najviše dva do tri meseca u ovakvoj situaciji. Šteta koju Srbija trpi od koronvirusa prema procenama ekonomista meriće se stotinama miliona evra. Šta kaže zakon?Zakon o radu propisuje da radnik ima pravo na naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade, za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Ta zarada ne može biti manja od minimalne, a ovo pravo zaposlenog moguće je najduže 45 dana u jednoj kalendarskoj godini. Zakon navodi i da u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, poslodavac može uputiti zaposlenog na duže odsustvo od 45 dana, uz saglasnost ministra. 

Srbija

Šteta od koronavirusa za Srbiju najmanje 900 miliona evra

Pandemija koronavirusa će celokupnu domaću privredu koštati oko 900 miliona evra ako se zdravstvena kriza okonča do juna, a ekonomija Srbije će pretrpeti duplo veću štetu ako kriza potraje do kraja godine, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik "Kvartalnog monitora"  Milojko Arsić.On je za portal Nova.rs da će se prema optimističnijem scenariju rast bruto-domaćeg proizvoda prepoloviti, odnosno pasti sa 4% na 2%.Arsić očekuje povećanje fiskalnog deficita zbog rasta troškova zdravstva bezbednosnih službi i sličnih izdataka, kao i zbog primene mera za ublažavanje negativnih efekata epidemije na privredu.U slučaju da pandemija potraje do kraja tekuće godine ekonomskog rasta ne bi bilo, privreda Srbije bi ušla u recesiju, dok bi fiskalni deficit bio preko 3 odsto BDP”, procenjuje Arsić.

Srbija

Produžena bolovanja i e-recepti u Srbiji

Građanima koji se nalaze na bolovanju bolovanje će automatski biti produženo za 30 dana, bez odlaska na lekarsku komisiju, saopštio je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO). Osim bolovanja...

Srbija

VAŽNO Kako će banke zamrzavati kredite

Počev od sutra, banke u Srbiji su dužne da dužnicima ponude zastoj u otplati obaveza (moratorijum), predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.Odluka NBS koja uređuje mere i aktivnosti koje je banka dužna da primeni u uslovima pandemije izazvane COVID-19, radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema se odnosi na fizička lica, poljoprivrednike, preduzetnike i prrvredna društva koja imaju kredit. Banka je dužna da obaveštenje o ponudi o moratorijumu objavi na svojoj internet prezentaciji, čime se smatra da je ponuda dostavljena svim dužnicima.Ako dužnik u roku od 10 dana od dana objavljivanja obaveštenja ne odbije ponudu o zamrzavanju obaveza prema banci, smatraće se da je tu ponudu prihvatio.Moratorijum proizvodi pravno dejstvo istekom roka od 10 dana.Zastoj u otplati kredita ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije, navodi se u odluci Izvršnog odbora NBS.Banka može dužnicima ponuditi i druge olakšice u vezi sa otplatom potraživanja.Tokom trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije banka ne obračunava zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje i ne pokreće postupak izvršenja, kao ni postupak prinudne naplate prema dužniku, odnosno ne preduzima druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od dužnika. Banka ne može od dužnika zahtevati naknadu bilo kojih troškova u vezi sa preduzimanjem mera i aktivnosti u skladu sa ovom odlukom.Takođe, potraživanja prema dužnicima kojima su odobrene olakšice a po kojima u momentu stupanja na snagu ove odluke ti dužnici nisu bili u docnji dužoj od 90 dana – neće se smatrati restrukturiranim, niti problematičnim potraživanjima, kao ni problematičnim kreditom.Banka je u obavezi da jednom mesečno Narodnoj banci Srbije dostavlja izveštaj o sprovedenim aktivnostima i merama preduzetim u skladu sa ovom odlukom, kao i rezultatima tih aktivnosti odnosno mera.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.