Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Nedeljnik: Komisija da utvrdi da li se novinari u Srbiji prisluškuju

List Nedeljnik zatražio je formiranje nezavisne komisije, u kojoj bi se nalazili predstavnici dva najveća dinaćaudruženja novinara, koja bi ispitala da li ima praćenja i prisluškivanja novinara u Srbiji.Nedeljnik je u današnjem broju objavio i da su čekali da vide da li će Tužilaštvo da pokrene istragu povodom da li je komunikacija između glavnog urednika tog lista Valjka Lalića i opozicionog političara Dragana Šutanovca.Pre desetak dana redakcija Nedeljnika je saopštila da Šutanovčev autorski tekst, na koji je reagovao ministar odbrane Aleksandar Vulin, nikada nije objavljen u tom listu, već je bio deo elektronske komunikacije sa uredništvom. Vulin je nakon toga rekao da je citirao intervju sa Šutanovcem objavljen u listu Kutrir, kao i da će poslanik njegove stranke Đorđe Komlenski podneti krivičnu prijavu protiv njega kako bi se utvrdilo da li su novinari ili politički protivnici prisluškivani."Pošto se [podnošenje krivične prijave], po svemu sudeći, nije desilo, odlučili smo sa svojim advokatima da pokrenemo tužbu Republičkom javnom tužilaštvu, kao i da se direktno obratimo Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, BIA, VBA, VOA, MUP-u, Radnoj grupi za zaštitu novinara i medijskim udruženjima", navodi Nedeljnik.Odbor za kontrolu službi bezbednosti je prošlog petka jednoglasno usvojio Izveštaj Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane o izvršenom vanrednom nadzoru u Vojnobezbednosnoj agenciji, u kojem se navodi da prema Šutanovcu i Laliću VBA nije primenjivala posebne postupke i mere kojima bi se mogli prikupiti podaci iz međusobne komunikacije.Redakcija Nedeljnika navodi da je indikativno što je Odbor tražio kontrolu samo jedne obaveštajne agencije, a da slični nadzor nisu tražili od drugih organizacija koje imaju kapacitete za presretanje elektronske komunikacije, poput Vojno-obaveštajne agencije, Bezbednosno-infotmativne agencije ili Ministarstva unutrašnjih poslova."Sporan je i sam način na koji je Odbor kontrolisao VBA. Sudeći po dokumentu koji se pojavio u više beogradskih medija, Odbor je zatražio vanredni nadzor VBA u četvrtak 20. februara, a izveštaj [o nadzoru] je usvojen na sednici Odbora samo dan kasnije, u petak 21. februara", dodaje Nedeljnik.

Srbija

Srbija se zadužuje za 43 miliona evra kod IBRD

Srbija će uzeti kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) od 43 miliona evra za sprovođenje projekta „akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva“.Od tog novca, 15.392.500 evra opredeljeno je za troškove robe, radova i nekonsultantskih usluga, konsultantskih usluga, obuku i operativne troškove za projekat.Za Fond za nauku obezbeđen je grant od 22,5 miliona evra, dok je još pet miliona namenjeno za sufinansirajući grant za finansiranje investicija i tehničke pomoći u оdabranim kompanijama.Cilj ovog projekta je unapređenje  relevantnosti i izvrsnosti naučnog istraživanja, inovativnog preduzetništva i pristupa finansiranju u cilju rasta preduzeća, navodi se u tekstu ugovora.Novac će između ostalog biti potrošen na finansiranje odabranih konkurentnih programa Fonda za nauku i grantove za naučna istraživanja koji će se dodeljivati pojedincima, grupama istraživača i kompanijama.Naučna istraživanja treba da promovišu veze između privatnog sektora i istraživačko-razvojne zajednice, jačaju saradnju sa EU i drugim međunarodnim programima i slično.Jedan od ciljeva je i uspostavljanje programa za saradnju sa naučnom dijasporom u okviru Fonda za nauku u cilju finansiranja tehničke pomoći i obezbeđivanja grantova za naučnike, istraživače, preduzetnike i dijasporu Srbije.Država je u obavezi da otplaćuje glavnicu duga u ratama svakog 15. maja i 15. novembra od 2023. do 2031. godine.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim se proglašava zakon o ovom zajmu, koji je objavljen u poslednjem broju Službenog glasnika.Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima sedište u Vašingtonu, SAD, i deo je Svetske banke.Proglašen zakon o 100 miliona evra kredita za Srbija vozZa toplovod kineski kredit od 165 miliona evra

Srbija

Dragan Filipović dobio priznanje „Planeta Biznis“

Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija, dobio je priznanje „Planeta Biznis“ ekonomskog časopisa Magazin Biznis za najboljeg menadžera u Srbiji u 2019. godini, saopštila je kompanija Generali Osiguranje Srbija. Priznanje je pripalo Draganu Filipoviću, za uspešno upravljanje kompanijom i doprinos razvoju industrije osiguranja u Srbiji. Od januara 2016. godine, Filipović je predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Generali Osiguranja Srbija i predsednik Upravnog odbora Generali Osiguranja Crna Gora. Filipović je i član Generali Leadership Group, koju čini 200 najistaknutijih menadžera Generali grupe.Kompanija Generali Osiguranje Srbija, na čijem je čelu, zapošljava preko 1.500 ljudi u Srbiji. U prvih devet meseci 2019. Generali je ostvario premiju od 17 milijardi dinara što predstavlja rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Sa tržišnim učešćem od 21,4 odsto  i ukupnom premijom od preko 21,4 milijardi dinara, Generali je druga najveća kompanija na srpskom tržištu osiguranja.Zahvaljujući se na uručenoj nagradi Dragan Filipović je rekao: “Velika mi je čast i zadovoljstvo da primim ovo priznanje, a posebno mi je drago što sam dobitnik nagrade u godini kada časopisi Ekonometar i Magazin Biznis proslavljaju petnaest godina postojanja. Generali Osiguranje Srbija je prošle godine ostvarilo rekordne rezultate ne samo u pogledu premije i profita već i po zadovoljstvu naših zaposlenih i klijenata. Zbog toga želim da se zahvalim i menadžment timu i svim našim ljudima, kojima pripada deo ove nagrade, jer su naši uspesi rezultat timskog rada čiji sam veliki zagovornik”. Dragan Filipović je menadžer koji je u prošlih 26 godina izgradio blistavu karijeru, radeći najpre u najvećoj domaćoj privatnoj kompaniji, a potom u industriji osiguranja. Posle diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, 1994. godine Dragan Filipović se zaposlio u Delta Holdingu i bio odgovaran za razvoj nekoliko različitih profitnih centara: Delta Auta od juna 1996. do septembra 1999; Delhema od septembra 1999. do septembra 2002; Delta Maxi Grupe od septembra 2002. do marta 2010. Od 2002. do 2010. godine rukovodio je Delta Maxi Grupom, koja je tokom njegovog mandata postala broj jedan nacionalni trgovinski lanac, a širenjem poslovanja u Bugarskoj, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, postaje i regionalni trgovinski lanac. Od marta 2010. do maja 2014. bio je potpredsednik Delta Holdinga za strateška partnersta, a od maja 2011. do januara 2016. godine potom zamenik generalnog direktora i član Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija.Časopisi Ekonometar i Magazin Biznis nagradu Planeta Biznis tradicionalno dodeljuju od 2007. godine.

Srbija

Petrović (Fiskalni savet): Plata od 900 evra ne rešava problem emigracije

Obećana prosečna plata od 900 evra, čak i da je obećanje kredibilno, ni izbliza ne rešava problem emigracije iz Srbije, već samo jačanje institucija i sprovođenje reformi, ocenio je u najnovijem broju Nedeljnika predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.On je kazao da su analize Saveta pokazala da na iseljavanje stanovnika najviše utiče to koliko je država dobro uređena."Lošije uređene države koje imaju visoku korupciju, nizak novo vladavine prava, loš kvalitet javnih usluga, gube najviše stanovnika", rekao je Petrović.Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem decembra obećao je prosečnu platu od 900 evra.On je dodao da se upravo zato dešava da su emigracije iz relativno dobro uređenih zemalja, poput Letonije i Litvanije, upola manje nego iz Hrvatske, iako je prosečna plata u ovim baltičkim zemljama od 830 evra osetno niža nego u Hrvatskoj gde je prosečna plata 900 evra. Petrović je ocenio da se problem emigracije ne može potpuno rešiti u narednim godinama, ali može "znatno da se umanji i svede na podnošljiv nivo". Prema analizama Fisklanog saveta, emigracija mladog i kvalifikovanog stanovništva Srbije će porasti u narednih pet godina 20-30 odsto čak i uz relativno visok rast BDP od 4 odsto.  (VIDEO) Pola mladih ode, pola se učlani u SNS

Srbija

Neto zarada od prodaje Komercijalne oko 130 miliona evra

Srbija je svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovoara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacija.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora  potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra, navodi se u saopštenju.Za Komercijalnu banku je u fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljeno četiri ponude, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju.Ministar finansija Siniša Mali je nakon potpisivanja ugovora izjavio da ponuda za Komercijalnu "prevazilazi očekivanja zasnovana na proceni vrednosti banke", koju je izradila konsultantska kuća Lazard.On je dodao da će savprihod koji država ostvari od prodaje Komercijalne banke uložiti u investicioni plan "Srbija 2025" i vraćanje dugova.Predsednik Izvršnog odbora NLB Blaž Brodnjak je kazao da će se ovom transakcjom tržišni udeo u ukupnoj aktivi te banke u Srbiji povećaće na preko 12%, čime će NLB postati treća najveća bankarska grupa u zemlji.Nakon potpisivanja ugovora, u narednih pet do devet meseci očekuje se odobrenje Evropske centralne banke (ECB), Narodne banke Srbije (NBS) i centralnih banaka i organa za zaštitu konkurencije u zemljama u kojima posluju NLB i Komercijalna banka, te će nakon pomenutih odobrenja biti zaključena transakcija.

Srbija

Nectar predstavio prvi izveštaj o održivom poslovanju

NECTAR PREDSTAVIO PRVI IZVEŠTAJ O ODRŽIVOM POSLOVANJUNECTAR PRVI U REGIONU UVODI AMBALAŽU BILJNOG POREKLA I INVESTIRA VIŠE OD 7 MILIONA EURA U PROIZVODNJU ‘ZELENE ENERGIJE’  Beograd 26. februar 2020. –  Nectar grupa, lider na tržištu voćnih sokova u regionu, predstavila je danas prvi regonalni izveštaj o održivom poslovanju i između ostalog najavila ulaganja od 7 miliona evra u proizvodnju ‘zelene’ energije i uvođenje nove ambalaže biljnog porekla u svom strateškom opredeljenju da održivo posluje.  ‘Sa ulogom lidera ide i odgovornost. Odgovornost prema našim potrošačima, prema zaposlenima, prema vlasnicima ali dodao bih i veoma važnu odgovornost prema zajednici u kojoj poslujemo. Održivo poslovanje je globalno aktuelna tema a ono što je specifično za nas je da mi nemamo obavezu globalnog izveštavanja i usklađivanja sa UN ciljevima održivog poslovanja, ali smatramo da je naša obaveza da održivost bude naše strateško opredeljenje “, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe. “Identifikovali smo četiri prioritetne oblasti u kojima verujemo da kao kompanija možemo da napravimo najveći doprinos a to su Ljudi, Društvo, Lanac vrednosti, Ambalaža“. Ponosni smo da je 46% žena u višem menadžmentu Nectar grupe a 53% u Fructalu, značajno iznad istočno evropskog proseka (32%); više članova 45 porodica je u isto vreme radilo ili radi u Fructalu, a 63% naših zaposlenih su roditelji. Osnovali smo Fondaciju Nije svejedno u Srbiji da bismo na struktuiran i transparentan način dali doprinos razvoju društva i podržavamo regionalne projekte koji doprinose aktivnom načinu života. 84% ambalaže u koju pakujemo naše proizvode  je reciklabilno. Nastavićemo da promovišemo modele reciklaže i plan nam je da PET to PET model recikliranja koji uspešno funkcioniše u Sloveniji, proširimo u celom regionu u narednih 10 godina. Stalno unapređujemo naš portfolio proizvoda i razvijamo proizvode sa dodatom vrednošću za zdravlje i balans organizma tzv wellbeing proizvode– trenutni udeo tih proizvoda je porastao na 12% ukupnog prometa”.Nectar je najavio prvi u regionu i prelazak na pakovanje biljnog porekla sa svojim dugogodišnjim partnerom, globalnim liderom u segmentu kartonske ambalaže, kompanijom Tetra Pak. ‘U pitanju su pakovanja koja su 84% biljnog porekla na bazi šećerne trske, sa 18% smanjenom emisijom ugljen dioksida (CO2) u odnosu na standardna pakovanja“, izjavila je Dušica Bojić, marketing menadžer  Jugoistočne Evrope kompanije Tetra Pak.  Najavljena su i dalja unapređenja energetske efikasnosti i ulaganje od  preko 7 miliona evra u održive izvore energije, u kojima se koristi organski otpad  iz prerade voća i druge organske materije za proizvodnju ‘zelene energije’ (biogasno postrojenje u Bačkoj Palanci, kotao na bio masu u Vladičinom Hanu) sa ciljem 20% smanjenja emisije štetnih gasova do 2030. godine. “Kroz partnerstvo sa lokalnim samoupravama radićemo na unapređenju modela prikupljanja reciklažnog otpada na poboljšanju efikasnosti korišćenja voda za minimum 15% do 2027. godine i uvođenja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Sve ovo radimo jer nam nije svejedno da li održivo poslujemo i kakvo društvo ostavljamo budućim generacijama”, ističe Mihailo Janković. Ministarka bez portfelja prof. dr Slavica Djukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku, i predsednica Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UNa za održivi razvoj do 2030. godine istakla je važnost održivog poslovanja i posvećenost Vlade republike Srbije u sprovodjenju aktivnosti prateći preporuke Generalnog Sekretara UN:“Nectarovi rezultati koji su predstavljeni danas u Izveštaju o održivom poslovanju su pravi primeri dobre prakse i u skladu su sa merama koje smo na nivou Vlade RS doneli. Verujemo da će se i drugi privredni subjekti uključiti u ovu mrežu aktivnosti u kojima kompanija Nectar već prednjači.“ Poseban osvrt, na značaj uticaja održvog poslovanja na privredu Srbije, dao je Mihailo Vesović, direktora sektora Privredne Komore Srbije za strateške analize, usluge i internacionalizaciju:  „Nectar grupa ovim izveštajem, dosadašnjim i najavom novih velikih investicija u inovativna rešenja za održivo poslovanje potvrđuje da nije samo jedan od naših  najuspešnijih poslovnih sistema i  lider u svom biznisu u regionu, nego i odgovorna kompanija koja brine o svojim zaposlenima i njihovim porodicama, farmerima, poslovnim partnerima, potrošačima, zajednici i životnoj sredini u kojoj radi. Na taj način daje najbolji primer drugim kompanijama. To je posebno važno jer održivo poslovanje postaje jedan od ključnih stubova daljeg razvoja privrede a  nefinansijsko izveštavanje od ove godine, obavezno i u Srbiji, prvo za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih.“U sastavu Nectar grupe danas posluju osim Nectara, Fructal i Heba. Sa ukupno 1.319 zaposlenih i izvozom od 30% u preko 60 zemalja, konsolidovanim poslovnim prihodima od preko 110 miliona evra u 2019. godini i tržišnim učešćem od 23% na tržištu regiona ex Yu, Nectar grupa je nesumnjivo lider.  

Srbija

„DA“ za Lidlove proizvode

SRBIJA SE IZJASNILA – „DA“ ZA LIDLOVE PROIZVODEU velikom nezavisnom istraživanju, koje je u decembru prošle godine sprovela agencija IPSOS ispitivanjem više od 5700 stanovnika Srbije, testirano je 258 proizvoda Lidla, jedinog savremenog diskonta u Srbiji. Čak 77% ispitanika ocenilo je Lidlove proizvode proverenog kvaliteta kao vrlo dobre ili odlične, čime su potvrdili da je upravo asortiman, jedan od razloga zbog čega je ovaj trgovinski lanac postao izbor za kupovinu velikog broja potrošača Srbije.Potvrda „Srbija je rekla DA proizvodima iz Lidla“ zasniva se na istraživanju koje je uključilo 5753 ispitanika, oba pola i različite starosne dobi, uzrasta od 18 do 60 godina, iz gradova koji reprezentuju regione Srbije. Testirani su prehrambeni i neprehrambeni proizvodi, koji se mogu kupiti isključivo u Lidlu, sa ciljem provere zadovoljstva lokalnih potrošača Lidlovim brendovima, kao što su Pilos - za mlečne proizvode, Dulano - za mesne prerađevine, Saguaro – za vodu, Fin Carre i J.D. Gross - za čokolade, itd.  „Želeli smo da već u ovoj prvoj fazi poslovanja čujemo mišljenje potrošača o Lidlovim proizvodima koje ranije nisu imali prilike da probaju u Srbiji. Jako smo ponosni zbog činjenice da su u proseku, na ovaj broj testiranih proizvoda, 3 od 4 ispitane osobe procenile naše proizvode kao vrlo dobre ili odlične. To nam je potvrda da potrošači cene to što smo se temeljno posvetili asortimanu, posebno u vidu provere kvaliteta i unapređenja receptura,“ izjavio je Daniel Petrovečki, direktor Nabavke u Lidlu Srbija.Za potrebe Lidla proizvode mnogi veliki proizvođači, svetski poznate kompanije, ali i izvrsni domaći dobavljači, čime se obezbeđuju visok kvalitet i povoljne cene. Lidl, kroz širok dijapazon proizvoda koje nudi, omogućava potrošačima jednostavnu i „pametnu“ kupovinu, pri kojoj dobijaju dodatnu vrednost za uložen novac. Ovo je potvrđeno i priznanjem Best Buy Award Private Label 2019/2020 – koje je ova kompanija dobila za najbolji odnos cene i kvaliteta privatnih robnih marki u čak 21 kategoriji. Od januara ove godine, izbor pri kupovini u Lidlu dodatno je olakšao simbol „Tvoja Lidl cena“ koji predstavlja sinonim za posebno dobru kupovinu, jer posebno ističe proizvode vrhunskog kvaliteta po izuzetno povoljnim cenama. VIŠE O METODOLOGIJI ISTRAŽIVANJA„Srbija je rekla DA proizvodima iz Lidla“ zaključak je istraživanja koje je sprovela najveća nezavisna agencija IPSOS, sa tradicijom dužom od 20 godina, a kako bi metodologija u potpunosti odgovorila zahtevima istraživanja za objektivnošću, ocenjivan je veliki broj različitih grupa proizvoda, a posebno se vodilo računa o načinu samog ispitivanja.Za proizvode iz kategorije hrane i pića, koji su u pakovanju, spremni za konzumaciju, poput sokova, keksa, čokolada, ispitanici su odmah nakon probavanja na centralnim lokacijama navedenih gradova, davali ocene od jedan do pet, bez uvida u to koji brend je u pitanju – takozvano testiranje „na slepo“. Nešto kompleksniji proces bio je osmišljen za potrebe ocenjivanja proizvoda za čiju je procenu neophodna prethodna priprema, poput mesa, testenine i smrznutog povrća i na kraju, kao i onih, čija se procena može dati isključivo kod kuće, nakon višestruke upotrebe, poput kućne hemije ili hrane za ljubimce. Zbog toga, u samo istraživanje je uključeno ukupno 814 domaćinstava.VIŠE O ISPITIVANIM PROIZVODIMA U istraživanje su uključeni proizvodi iz gotovo svih kategorija proizvoda koji se mogu naći u Lidlu u Srbiji: sveže pecivo iz Lidlove pekare i bezalkoholna pića – Solevita, Saguaro, Freeway, Dizzy; čokolade i čokoladice – Fin Carre, J.D. Gross; kafa, čaj i kakao – Bellarom, Lord Nelson; keksi i vafli – Mister Choc; bomboni, praline i ostali slatkiši – Sugarland; mesne prerađevine – Pikok, Dulano; mleko i mlečni proizvodi – Pilos, Milbona, Lovilio; musli, pahuljice za doručak – Crownfield; pivo i vino – Argus; proizvodi za pranje i čišćenje – W5, Formil, Dalvia; pudinzi – Milbona, Castello; sladoledi – Gelatelli; slane grickalice – Snack Day; slatki namazi – Choco Nussa, Maribel; smrznuta jela, voće i povrće -  Freshona, Trattoria Alfredo; testenine – Combino; konzervirano povrće – Chira; hrana za kućne ljubimce - Coshida i Bellosan.

Srbija

Majke na porodiljskom ne mogu da obnove minus

Porodilje u Srbiji tokom na porodiljskog bolovanja ne mogu da obnove dozvoljeni minus ili da uzmu kredit u banci, iako ispunjavaju sve uslove, pišu "Večernje novosti". Razlog je niz propusta u Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, Trudnicama novac na ime naknade uplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje, a problem nastaje nakon porođaja. Brigu o primanjima porodilja tada preuzima Ministarstvo za rad, ali ono ne izdaje potvrdu o tim primanjima. Tako žena na porodiljskom bolovanju ne može da obnovi dozvoljeni minus ili da uzme kredit u banci, jer ne može da pribavi dokaz da je u poslednja tri meseca imala primanja. Koordinatorka portala "Bebac" Jasmina Mihnjak objašnjava da taj problem postoji već dve godine, od kada je Zakon donet. "Državu to ne zanima, njima je važno da se novac isplaćuje, a da li mame mogu da ostvare druga prava, potpuno im je nebitno. Firma ne može da izda papir o poslednje tri uplate koji banka traži kao uslov za kredit ili dozvoljeni minus, jer oni novac nisu ni dali. Propust moraju da reše banka i Ministarstvo za rad", kaže Mihnjak za "Večernje novosti". U Narodnoj banci Srbije ističu da propisi kojima je uređeno upravljanje kreditnim rizikom banke, ali ni drugi podzakonski akti NBS ne predstavljaju prepreku za uvažavanje primanja koja se ostvaruju po osnovu porodiljskog odsustva u kontekstu ocene kreditne sposobnosti. Kako su objasnili u NBS, banka može da koristi podatke o primanju iz svoje evidencije i evidencije druge banke, kako po osnovu zarade, tako i po osnovu naknade zarade, bez obzira na to ko je uplatilac.

Srbija

Kragujevački biznismen preuzima akcije PD Zaječar

Kompanija Agromarket, u vlasništvu kragujevačkog biznismena Dušana Mojsilovića, objavila je da namerava da preuzme preostale akcije Poljoprivrednog dobra Zaječar, koje je već sada u njegovom većinskom vlasništvu.Obaveštenje o nameri preuzimanja akcija objavljeno je na sajtu Beogradske berze.Agromarket poseduje 89,48 odsto akcija PD Zaječar, a uskoro će izaći sa ponudom za preuzimanje preostalih 10,52 odsto.Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHoV), preostale akcije su uglavnom u vlasništvu malih akcionara.Agromarket je proizvođač i distributer pesticida, semenske robe i baštenske opreme širom regiona Zapadnog Balkana.Ta kompanija tvrdi da pokriva trećinu tržišta pesticida u Srbiji, četvrtinu tržišta semenske robe i četvrtinu tržišta baštenske opreme.Krajem prošle godine mediji su pisali da Agromarket takođe želi stoprocentno vlasništvo nad akcionarskim društvom Galenika fitofarmacija, u kom trenutno ima 82,9 odsto udela, prema podacima CRHoV.Osim Srbije, Agromarket ima predstavništva u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Sloveniji, navodi se na sajtu ove kompanije.

Srbija

NLB uskoro preuzima Komercijalnu banku, detalji dogovora nepoznati

Domaći i regionalni mediji su preneli da je Nova ljubljanska banka (NLB) postati vlasnik domaće Komercijalne banke, iako i dalje nema zvanične potvrde iz Vlade Srbije da banka više nije u većinskom vlasništvu države.Prema dostupnim informacijama, NLB još uvek od Narodne banke Srbije nije zatražila zahvalnost za sticanje vlasništva u trećoj najvećoj banci na domaćem tržištu, sa preko 10% udela u bankarskom sektoru sa blizu 420 milijardi dinara neto bilansne aktive.Kupovinom Komercijalne NLB bi preuzeo jednu od najvećih banaka u Srbiji sa 2.700 zaposlenih i 200 filijala od kojih je nekoliko u zemljama u okruženju, prenosi RTS.Iako je budući vlasnik prema navodima beogradske štampe već "proglašen, kada će sama procedura biti privedena kraju i po kojim uslovima je prodata "Komercijalne" je i dalje nepoznanica za javnosti.Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan je ovog meseca u intervjuu za Večernje novosti izjavio da je ta finansijska institucija u 2019. godini ostvarila profit od 75,3 miliona evra.Uprkos rastućim prihodima, Komercijalna banka svojim akcionarima za prethodnih pet godina poslovanja za dividende duguje oko 27 miliona evra, zbog čega je i dalje nejasno da li će ta dugovanja preuzeti kupac, niti kako će to uticati na cenu. Komercijalna neisplaćivanje opravdava gubiima zabeleženim 2015. i 2016. godine.Prethodna analiza Nove ekonomije ukazuje da je banka imala stabilan rast aktive u periodu od 2010. do 2014. godine, nakon kog dolazi do blagog pada od 4% upravo zbog otpisa nenaplativih kredita, zbog čega je u naredne dve goine zabeležila gubitak.U prvoj fazi slanja neobavezujućih ponuda dostavljene su četiri ponude, koje su se kvalifikovale za ulazak i u drugu fazu procesa, a validne ponude, o čijim vrednostima su dostupne samo nezvanične informacije, podnele su Rajfajzen, AIK i NLB banka.Tada su mediji spekulisali da se cene ponuđene za većinski paket akcija navodno kreće u rasponu od 390 do 450 miliona evra, ali su kupci tek nakon toga dobili pristup knjigama Komercijalne banke i uradili sopstvenu procenu vrednosti.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od investicionih fondova koji su buli suvlasnici u Komercijalnoj banci, potrošivši 260 miliona evra za oko 40% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 35% više nego što iznose obavezujuće ponude.List Danas je naknadno objavio da je najviše novca za kupovinu 83% vlasništva nad Komercijalnom bankom ponudila domaća AIK banka Miodraga Kostića, oko 395 miliona evra.Po toj ceni, kada se uračunaju procene dugovanja, ukupna vrednost Komercijalne banke bi bila tek nešto više od 471 miliona evra trenutne tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi.Mišljenja o prodaji Komercijalne, koja ove godine slavi pet decenija od osnivanja, su u stručnoj javnosti podeljena.Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovana Tabaković je u više navrata ocenila da Komercijalnu banku nije neophodno prodavati, kao i da država ne treba da se lišava potencijala te finansijske institucije."Da se ja pitam, država bi pokazala da ume da bude vlasnik te banke, kao što je pokazala da ume da uredi javne finansije na takav način da pokazuje u svojim bilansima suficit, a da istovremeno ima najveći nivo rasta infrastrukturnih investicija", kazala je Tabaković.Njen prethodnik i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić je sa druge strane kazao da se država u proteklih 15 do 20 godina nije pokazala kao dobar vlasnik u finansijskom sektoru, prevashodno u zaštiti imovine poreskih obveznika.Još jedan profesor sa Ekonomskog falukteta Đorđe Đukić je je za Sputnjik izjavio da je to bio neodgovoran potez, zato što je tržišni ambijent za prodaju trenutno nepovoljan, zbog epidemije koronavirusa i trgovinskih sukoba, kao i da pojedine države centralne i istčne Evrope svesno smanjuju udeo stranog kapitala u bankarskom sektoru."Srbija će ostati bez manevarskog prostora da reaguje na tu buduću kriznu situaciju. Bićemo potpuno nepripremljeni za te nove šokove u narednih pet ili šest godina jer smo se sami neodgovornom odlukom odrekli toga", rekao je Đukić, dodavši da bi Srbija preko Komercijalne zapravo mogla da "usmerava sredstva u ono što je zaista nacionalni interes".Programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba "Libek" Mihailo Gajić je u autorskom tekstu za Talas.rs ocenio da Komercijalna banka nije podlegla političkim pritiscima u Srbiji zbog značajnog udela koje su Međunarodna finansijska korporacija i Evropska banka za obnovu i razvoj imale u njoj."[...] Prodaja Komercijalne banke dobra stvar za sve nas – da je ostala u državnim rukama, nekoliko godina bi delovalo da je sve u redu, ali onda bismo morali da otvorimo novčanike i da saniramo loše poslovanje banke, a korist bi pokupili politički povezani tajkuni i političari", naveo je Gajić

Srbija

Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?

Business Info Group u saradnji sa Fridrih Ebert Fondacijom vas poziva da prisustvujete Panelu “Migracije mladih: Da li je Beograd usputna stanica?“, koji će se održati u petak 6. marta 2020. godine (10h, ENVOY CONFERENCE, Gospodar Jevremova 47, Beograd).Na Panelu će govoriti:• Prof.  dr Danica Šantić, Geografski fakultet Beograd  • Ivan Brkljač, Direktor programa za cirkularne migracije – Tačka Povratka• Stefan Đorđević, generalni sekretar, Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) • Ivana Pavlović, pravni zastupnik, UGS NezavisnostModerator: Ivana Pavlović, urednica portala Nova ekonomijaTeme panela:• Koliko mladih zaista odlazi iz Srbije?• Možemo li govoriti o cirkularnim migracijama u Srbiji?• Da li je Beograd samo usputna stanica za mlade iz unutrašnjosti?• Šta kažu najnovija istraživanja o migracija mladih: Gde bi mladi da se presele? Koliko se dugo zadržavaju? Zašto odlaze?• Da li se neko sistemski bavi mladima koji se vraćaju u zemlju? Ima li dobrih praksi na koje možemo da se ugledamo?• Kojim merama i politikama država planira da uspori odlazak mladih i afirmiše povratne migracije?Svoje prijave možete poslati na mejl adresu tanja.milanovic@big.co.rs 

Srbija

Ministarstvo raspisalo konkurs, fond za važne projekte 500 miliona

Ministarstvo pravde raspisalo je konkurs za dodelu sredstava za finansiranje projekata iz oblasti od javnog značaja, a ukupan iznos koji će biti podeljen iznosi 500 miliona dinara.Pravo učešća na konkursu imaju svi nosioci projekta iz oblasti javnog interesa koji će se realizovati u 2020. budžetskoj godini – fizička i pravna lica, organi, organizacije, javne ustanove, preduzetnici, udruženja, fondovi i humanitarne organizacije.Novac je prikupljen po osnovu oportuniteta, pravnog instituta koji omogućava da javni tužilac odloži krivično gonjenje za dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjičeni prihvati jednu ili više obaveza, od kojih je jedna – uplata novca u humanitarne svrhe.Prijave za projekte se otvaraju 13. marta, a rešenje o prihvaćenim projektima doneće Vlada Srbije.Prošle, 2019. godine, 470 miliona dinara podeljeno je na 150 projekata, a najveći broj dobitnika činile su obrazovne i zdravstvene ustanove.Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećeraIzvršitelji ubuduće prodaju oduzeto putem eAukcije

Srbija

Direktorka škole zaposlila nestručne sinove i brata

Bivša direktorka Osnovne škole „Marko Rajković“ iz Vrbovca zaposlila je svoja dva sina i brata u toj školi, čime je povredila Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.Agencija je utvrdila da je ranija direktorka Slavica Stanković zaključivala ugovore o radu sa svojim sinom Milanom Stankovićem u više navrata od 2016. do 2018. godine, a sa drugim sinom, Milošem Stankovićem, od 2013. do 2017. godine.Sa svojim bratom, Miloradom Nikolićem, zaključivala je ugovore o radu između 2014. i 2018. godine, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Na osnovu ovih ugovora, Nikolić je zasnovao radni odnos na određeno vreme u matičnoj školi u Vrbovcu, a sinovi u Vrbovcu i u izdvojenom odeljenju u Mogili.„Imenovana je, kao funkcioner, pre svega bila dužna da izbegne sukob interesa, a kada je već zaključila ugovore o radu, odnosno aneks ugovora o radu sa Milanom Stankovićem, Milošem Stankovićem i Miloradom Nikolićem na osnovu kojeg su imenovani zasnovali radni odnos u Školi, i izdvojenom odeljenju Škole u Mogili, bila je dužna da o tome pismeno obavesti Agenciju, što nije učinila“, piše u rešenju Agencije.U rešenju se takođe utvrđuje da su direktorkin brat i sinovi angažovani iako su „nestručna lica za obavljanje poslova nastavnika razredne nastave, engleskog jezika, građanskog vaspitanja i hora, odnosno knjižnjičara, bibliotekara i ložača parnih kotlova“.Bivšoj direktorki je izrečena mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čije će troškove snositi Stanković.Agencija: Stefanović nije u sukobu interesa zbog KrušikaPištaljka: Agencija za borbu protiv korupcije krije korupciju

Srbija

Izvršitelji ubuduće prodaju oduzeto putem eAukcije

Prodaja imovine oduzete u postupku izvršenja će se od 1. marta obavljati i putem interneta, odnosno preko portala elektronskog javnog nadmetanja, navodi se u Službenom glasniku.U novom pravilniku koje je donelo Ministarstvo pravde se definiše kako će funkcionisati elektronska prodaja pokretnih i nepokretnih stvari u izvršnom postupku i elektronske oglasne table.U tom ministarstvu su ranije najavljivali da će novi sistem prevazići postojeće probleme nepreglednosti fizičkih oglasnih tabli, kao i da će uvećati transparentnost čitavog postupka.Za pristup portalu elektronskog javnog nadmetanja registrovani korisnik treba da poseduje softver za čitanje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kvalifikovani elektronski potpis koji je izdat od strane ovlašćenog sertifikovanog tela.Trošak registracije plaća se prilikom registracije u skladu sa tehničkim uputstvom, a sama registracija traje godinu dana.Tehničko uputstvo za korišćenje portala elektronskog javnog nadmetanja ministarstvo biće naknadno objavljeno na internet stranici portala.Korisnicima koji pristupaju portalu elektronskog javnog nadmetanja će biti vidljivi podaci o predmetu prodaje i najvećoj datoj ponudi a okončana elektronska javna nadmetanja, kao i podaci o predmetu prodaje, početnoj ceni i trenutno najvećoj ponudi za nadmetanja koja su u toku.Aukcije će se održavati radnim danom i trajeaće najduže šest časova u periodu od 9 do 15 časova. Vreme za davanje ponuda će trajati najviše četiri časa.U slučaju da je najmanje jedna ponuda data u poslednjih pet minuta pre isteka tog vremenskog roka, vreme trajanja nadmetanja se produžava za još pet minuta.Portal elektronskog javnog nadmetanja će automatski svim ponuđačima, osim onog čija je ponuda u tom trenutku najveća, ponuditi opciju davanja ponude uvećane za licitacioni korak, obzirom da se u toku aukcije mogu dati samo ponudu koja je uvećana za unapred određeni licitacioni korak.Proverite na eTabla da li će vas posetiti izvršitelj nova ekonomija

Srbija

Direktor povredio zakon poslujući sa bratom naprednjaka iz Kule

Agencija za borbu protiv korupcije utvrdila je da je raniji direktor JKP Vodovod u Crvenki, Marko Pešić, povredio zakon sklapanjem ugovora sa preduzećem Molimentum, povezanim sa bivšim predsednikom opštine Kula Pericom Videkanjićem (SNS).Pešić je u martu 2017. dodelio ugovor o javnoj nabavci za radove na lokalnoj deponiji Molimentumu, čiji je direktor Zoran Videkanjić, brat tadašnjeg predsednika opštine, a o sukobu interesa koji je imao nije obavestio Agenciju, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Kako se dodaje, Molimentum je u odnosu na bivšeg čelnika Kule Pericu Videkanjića po zakonu imao svojstvo povezanog lica.Zbog ovog posla Marku Pešiću izrečena je mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, čije će troškove snositi Pešić.Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) pisao je da je Perica Videkanjić, u tandemu sa bratom Zoranom, značajno uvećao imovinu dok je bio na čelu opštine Kula.Kako je pisao VOICE, u ovome su braći Videkanjić pomogla preduzeća Molimentum i Zanatska radnja DIV. Za Molimentum je centar pisao da drži „apsolutni monopol u dobijanju višemilionskih poslova na održavanju deponija, atarskih puteva i čišćenja snega“.Videkanjić je podneo ostavku na mesto predsednika opštine Kula 2018. godine, zvanično iz ličnih razloga.Ziđin na sudu zbog zagađenja u BoruJoš 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Srbija

Otvorene prijave za prvi hakaton u duvanskoj industriji u Srbiji

Kompanija Filip Moris i Centar za tehnološko preduzetništvo i inovacije ICT Hub organizuju HACKTIVATE, prvi hakaton u duvanskoj industriji u Srbiji, gde će učesnici u roku od 48 sati kreirati inovativna rešenja koja podržavaju Filip Moris na putu ka transformaciji poslovanja.Tehnološke kompanije, timovi i startapi koji se bave kreiranjem digitalnih proizvoda ili usluga, imaće priliku da osmisle novo rešenje kojim se uspešno može unaprediti program aktivacije zaposlenih u kompaniji Filip Moris u Srbiji.Ukupni nagradni fond je 6.000 evra za tri prvoplasirana rešenja, a ukoliko se zadovolje svi uslovi, biće obezbeđena i podrška u vidu saradnje sa kompanijom Filip Moris u Srbiji, kako bi dobili priliku da nastave da razvijaju i implementiraju proizvode ili usluge koje su osmislili tokom trajanja hakatona.U saradnji sa ICT Hub-om, Filip Moris i ovog puta postavlja inovaciju u centar svih procesa i upravo zato je HACKTIVATE savršena prilika da se otkriju, a odmah zatim razviju i implementiraju rešenja koja će pomoći da kompanija ide korak dalje ka ostvarivanju svoje vizije budućnosti bez duvanskog dima.Na ovom takmičenju mogu da učestvuju isključivo timovi sa najviše četiri člana koji su spremni da razviju i sprovedu u delo svoje idejno rešenje. Timovi će tokom ta dva dana raditi na predlogu rešenja, sa ciljem da odgovore postavljenom zadatku. Tokom hakatona, učesnicima će biti na raspolaganju mentori, stručnjaci iz kompanije Filip Moris, kao i predstavnici ICT Hub tima, a posebnu pažnju takmičari će posvetiti i pripremi za prezentacije svojih predloga.Prijave su otvorene do 6. marta 2020. godine a više informacija o događaju, uslovima i načinu prijave nalaze se OVDE.

Srbija

CINS: Ziđin na sudu zbog zagađenja u Boru

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Ziđin Bor Koper (Zijin Bor Copper) zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020, otkriva CINS. Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.Inspektorka zaštite životne sredine Emila Tošić obišla je Ziđin i pronašla da su tokom 21. i 22. novembra prošle godine koncentracije sumpor-dioksida (SO2) išle i do 4,6 puta iznad zakonom propisanih. Pojedinih sati je količina SO2 u vazduhu bila 8,3 puta viša od dozvoljene, navodi se u izveštaju inspektorke. SO2 je gas oštrog mirisa koji dovodi do učestalog kašlja i nadražaja ždrela. Uzročnik je respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, a najviše šteti deci, starijima i osobama sa hroničnim bolestima pluća, izveštava CINS.U novembru 2019. više stotina građana protestovalo je ispred uprave kineske kompanije Ziđin u Boru zahtevajući da se reši problem aerozagađenja.Građani i aktivisti ukazali su da deca često oboljevaju od respiratornih problema, a od vlasti su zahtevali da primora rukovodstvo RTB Bor da poštuje propise.RTB Bor privatizovala je 2018. godine kineska kompanija Ziđin, koja je sada većinski vlasnik sa 63 odsto udela, dok Vlada Srbije ima 36,9 odsto udela.Još 300 miliona dinara za vaučere za odmor u Srbiji

Srbija

LIDL DOBITNIK BEST BUY NAGRADE ZA NAJBOLJI ODNOS CENE I KVALITETA

U okviru nezavisnog istraživanja Best Buy Award Private Label 2019/2020, koje je sprovela švajcarska organizacija ICERTIAS, kompanija Lidl Srbija dobitnik je priznanja u 21 kategoriji za najbolji odnos cene i kvaliteta, prema mišljenju, iskustvu i odabiru potrošača u Srbiji. Kompanija Lidl Srbija nagrađena je u 20 različitih kategorija proizvoda iz prehrambenog i neprehrambenog asortimana, na osnovu rezultata istraživanja koje meri zadovoljstvo građana kupovinom. Osim toga, Lidl je odabran kao najbolji i u opštoj kategoriji – „Nagrada za najbolji odnos cene i kvaliteta trgovačkih marki u Srbiji”.„Nema bolje preporuke od one koja dolazi od samih potrošača. Drago nam je da smo dobitnici značajnog priznanja i da su naši potrošači prepoznali posvećenost i istrajnost u tome da ponudimo najbolji odnos cene i kvaliteta. U saradnji sa proverenim domaćim i stranim dobavljačima, vodimo računa da proizvodi koje biramo budu prilagođeni željama i potrebama potrošača. Ova nagrada je ujedno i podsticaj da nastavimo da osluškujemo njihove potrebe“, istakla je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija. Prehrambeni proizvodi Lidl brendova za koji je većina potrošača u Srbiji rekla da donose najbolji kvalitet za uloženi novac su slane grickalice, keks, čokolada, žitarice za doručak, dvopek, kornfleks, konzervirana riba, zamrznuta hrana, sladoled, konzervirano voće, konzervirano povrće, testenina, sveže pakovano meso, bioproizvodi i energetski napici. Potrošači su odabrali i značajan broj Lidl brendova neprehrambenih artikala, kao što su hrana za pse i mačke, posuđe za kuću, oprema za domaćinstvo, sredstva za čišćenje, prašak za veš.Istraživanje u celoj Srbiji sprovedeno je u septembru 2019. godine od strane organizacije ICERTIAS na uzorku od 1.200 ispitanika koji su česti potrošači proizvoda privatnih robnih marki. Odgovarajući na pitanja u anketi otvorenog tipa koja je zahtevala od ispitanika da sami upišu ime kompanije, potrošači su prepoznali kvalitet, svežinu i pristupačnost ponude Lidl brendova u čak 21 kategoriji. Lidl u ponudi ima 1.600 pažljivo odabranih proizvoda, a osim Lidl brendova proverenog kvaliteta, ovaj savremeni diskontni lanac nudi i 350 proizvoda domaćih dobavljača.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.