Aplikacije "Starlight" koju su napravili đaci iz niške gimnazije "Svetozar Marković", "KuMe" (Kućni menadžer) tima iz Gimnazije "Banjaluka" i rešenje "MojRED" ekipe iz podgoričke Elektrotehničk...
Kompanija Marbo Product, koja posluje kao deo prehrambenog giganta PepsiCo za područje Zapadnog Balkana, ove godine je po šesti put zaredom dobitnik priznanja Top Employer za poslovanje u Srbiji i Bos...
Združena akcija Krov nad glavom saopštila je da je u protekla tri dana sakupila 143.500 dinara pomoći za Nenada Butuliju iz Ruskog Sela kod Kikinde, kome preti zaplena dve ovce zbog duga Srbijagasu od 60.000 dinara. U saopštenju te organizacije se navodi da je Nenad Butulija plućni bolesnik, koji skromno živi od povremenih fizičkih poslova i socijalne pomoći od 8.000 dinara. Terapija, koja mu je potrebna košta 3.500 dinara, a komunalne dugove je plaćao redovno dok je bio zaposlen. Krov nad glavom dodaje da je javna prodaja zakazana od strane javnog izvršitelja Lazara Sekulića, koji je nadležan za područje Višeg i Privrednog suda u Zrenjaninu i da je za dve ovce određena početna cena od 21.000 dinara."Odlukom izvršitelja na aukciji je trebala da se proda i svinja procenjana na 30.000 dinara, ali je nju Butulija već ranije prodao da bi platio dugove za struju i vodu", navodi se u saopštenju. Humanitarnu akciju je pokrenuo subotički ogranak organizacije u utorak, 18. februara, a većina donacija je bila vrednosti između 200 i 1.000 dinara."[To] pokazuje da se uključio veliki broj običnih ljudi, koji su pokazali solidarnost i želju da pomognu", navode iz Krova nad glavom. Boris Telečki iz Združene akcije Krov nad glavom Subotica rekao je za Novu ekonomiju da je prezadovoljan ovom akcijom, za koju je ocenio da pokazuje da su ljudi spremni da pokažu empatiju i pruže solidarnu pomoć. On je dodao i da je na ovom primeru "potvrđena teza da smo prepušteni sami sebi i da država ne vodi računa o najugroženijima", kao i da je Nenadu Butuliji pozlilo i da se trenutno nalazi u bolnici, a aktivisti će ga posetiti i odnetu mu novac. "Trenutno samo međusobna solidarnost može da pomogne u ovakvim slučajevima, a za sistemsko rešenje ćemo morati da se borimo, na prvom mestu inicijativom za ocenu ustavnosti zakona o izvršenju", kazao je Telečki.Danas se u celom svetu obeležava Svetski dan socijalne pravde, koji je pre 13 godina ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija kako bi podsećala društvo da je ona moguća jedino ako građani pokazuju odgovornost prema najranjivijim društvenim grupama.Ustavni sud je nedavno doneo odluku u kojoj se poziva na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i kojom poništava presudu u jednom od poznatijih slučajeva iseljenja u prethodnih nekoliko godina, jer je takvom presudom prekršen član 8. kojim je garantovano pravo na dom, više o tome na linku OVDE. V. Vuksanović PROČITAJTE JOŠ: Sve što treba da znate o izvršiteljima, a niko vam nije rekao
Kompanija Imlek organizovala je gastonomsko druženje sa predstavnicima medija u cilju predstavljanja novog "Moja Kravica" punomasnog jogurta. Prisutni su imali priliku da uživaju u domaćim specijalitetima i...
Opština Temerin dodeliće privatnom preduzeću TIM-COP, koja se bavi proizvodnjom opreme za distribuciju i upravljanje električnom energijom, besplatno građevinsko zemljište vredno skoro 15 miliona dinara. Komisija za kontrolu državne pomoći odobrila je ovaj ugovor, kojim se dodeljuje zemljište veličine oko tri hektara u radnoj zoni „Ilandža“, rešenjem od 18. februara.Tržišna vrednost tog zemljišta iznosi 14.797.570 dinara, odnosno nešto više od 126.000 evra, navodi se u rešenju Komisije.Nacrtom ugovora predviđeno je da TIM-COP do kraja 2024. izgradi nove proizvodne objekte okvirne površine 20.000 kvadratnih metara i uloži najmanje pet miliona evra u materijalnu i nematerijalnu imovinu.Proizvodni pogon o kom je reč služiće za proizvodnju izduvnih sistema za automobile.Takođe, TIM-COP se obavezao da do 2022. godine zaposli najmanje 188 radnika na neodređeno vreme, navodi se u rešenju.Kompanija će biti u obavezi da zadrži novootvorena radna mesta u Temerinu najmanje pet godina od implementacije investicionog projekta.Ombudsman ispituje Inspektorat za rad zbog pogibije radnika
Konferencije Srbija Konferencija
Naš odnos prema životnoj sredini je zabrinjavajuć, nema reakcija na klimatske promene koje nas više pogađaju nego druge zemlje, a ulaganja države u zaštitu životne sredine su nedopustivo mala, rečeno je danas na debati „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“ koju je u Vukovoj zadužbini organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske.„Naš odnos prema životnoj sredini je razočaravajuć, a to se vidi iz položaja resornog ministarstva. To ministarstvo je potisnuto u treći red zato što je u stalnom sukobu interesa sa drugim ministarstvima“, ocenio je prof. dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka. On je kazao da bi veću energiju trebalo uložiti u podizanje znanja i svesti građana o životnoj sredini, promovisanje vrednosti skromnosti i štedljivosti u korišćenju prirodnih resursa, po ugledu na skandinavske zemlje.Govoreći o problemu gradova u Srbiji koji su biološki gledano paraziti biosfere, on je rekao da iz gradova izlazi samo otpad i zagađenje.Taj parazitizam može da bude sveden na razumnu meru prečišćavanjem vazduha, vode, sađenjem zelenih površina, predložio je Stevanović.Kako je rekao, projekti izgradnje ne treba da budu megalomanski.„Ovaj čuveni Beograd na vodi, ta skalamerija, piramida faraonska, ima kanalizaciju koja ide u Savu. To je Beograd na prljavoj vodi“, ocenio je on.„Verujem da ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za okruženjem i svetom nego što je to životna sredina, ocenio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti, i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje“.Prema analizama Fiskalnog saveta, više od tri miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće, dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.Projekcije Saveta kažu da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10- 15 godina.Ako ulažemo u stadione, nema para za ekologiju „To jeste veliki novac, ali je dostižan ako se u budžetu svake godine sve više izdvaja za životnu sredinu. To znači da sadašnji prioriteti treba da odu u drugi plan. Previše se ulaže u sektor bezbednosti. Možda je to potrebno, ali onda nema para za druge sektore. Ako izdvajamo za stadione, ulepšavanje gradova, nećemo imati para za ekologiju“, naveo je Vučković.Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku upozorio je da će klimatske promene praviti Srbiji još veće probleme budući da smo u delu sveta u kome su te promene vidljivije, ali da nema veće akcije kad je reč o ublažavanju tih efekata.On je rekao da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen u nivou 1-2 odsto BDP-a zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.Ništa nismo naučili iz poplava 2014. godine„Mi kao društvo treba da budemo fokusirani na prilagođavanje na klimatske promene, ali iz šokova koje smo doživeli u sušama 2012, poplavama 2014, ništa nismo naučili. Veliki infrastrukturni projekti se grade bez ideje da klima neće biti ista, a kad se nešto pravi treba da se pravi sa idejom da će poplave biti veće nego 2014“, ocenio je Đurđević.Povodom nedavno formirane radne grupe Vlade Srbije koja će se baviti zagađenjem, stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić pozdravila je osnivanje te grupe i kazala da tu radnu grupu doživljava kao krizni štab. Međutim, nijedna od predloženih mera ne deluje kao mera kriznog štaba za rešavanje problema zagađenja, već su sve mere dugoročne.Kako je navela, kad se u Srbiji govori o zagađenju ističu se tri izazova, nizak vodostaj, temperaturna inverzija i kotline.„Leti kad osećamo neprijatan miris to opravdavao niskim vodostajem, a ne činjenicom da nemamo prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je ona. Kako je navela, u Srbiji se prečišćava od 8 do 16 odsto otpadnih voda, a u Indiji 30 odsto.Smrti zbog zagađenja vazduha se mogu sprečitiElizabet Paunović, konsultant za Svetsku zdravstvenu organizaciju rekla je da najveći pojedinačni uticaj na zdravlje u Srbiji ima zagađenje vazduha zbog čega je svake godine 6.400 prevremenih smrti.„Ove prevremene smrti u odnosu na broj stanovnika su vrlo visoke. To su smrti koje se mogu merama sprečiti, kao povreda na radu“, kazala je ona.Ona je upozorila da se zbog klimatskih promena i povećanja temperatura Srbija danas suočava sa bolestima sa kojima se ranije nije suočavala, poput groznice Zapadnog Nila.
Iako je beogradskim trgovcima korišćenje plastičnih kesa zabranjeno od 1. januara, zbog problema u realizaciji te odluke inspekcije neće naplaćivati kazne po ovom osnovu do juna, prenosi današn...
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupke protiv AD Imlek, Apatinske pivare i većeg broja trgovaca na malo zbog osnovane pretpostavke da su zaključivali ugovore kojim su utvrđivali minimalne cene u daljoj prodaji, i time povredili konkurenciju.„Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupke ispitivanja povrede konkurencije protiv 23 tržišna učesnika“, navodi se u saopštenju Komisije.Kako se navodi, postupci su pokrenuti nakon sprovedene sektorske analize tržišta trgovine na malo u prodavnicama pretežno hranom, pićem i duvanom za period 2017-2018. godina i analize prikupljenih ugovora zaključenih između dobavljača pojedinih proizvoda i njihovih kupaca.Komisija sumnja da su lica protiv kojih je pokrenula postuapk sklopila restriktivne sporazume, koje zakon definiše kao sporazume između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije.Između ostalog, restriktivni sporazumi su oni kojima se „neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine“, navodi se u Zakonu o zaštiti konkurencije. Restriktivni sporazumi su zabranjeni zakonom, osim u izuzetnim slučajevima, a odluku o tome mora da donese Komisija za zaštitu konkurencije.Komisija je pozvala „sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti potpunijem utvrđivanju činjeničnog stanja u ovom postupku, da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd“.Za azerbejdžanske firme ne važe javne nabavkeDa li će kompanije bliske vlastima ići na sud zbog LED rasvete?
Za velike infrastrukturne poslove na kojima su angažovane firme iz Azerbejdžana neće se raspisivati postupak javne najbavke, predviđeno je Predlogom Zakona koji je nedavno usvojila Vlada Srbije.U predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji Vlade Srbije i Vlade Azerbejdžana se navodi da će Vlada Srbije i Azerbedžana sarađivati na projektu autoput Ruma – Šabac, na izgradnji most preko reke Save i brze saobraćajnica Šabac – Loznica. Dodaje se i da će biti saradnje na projektima linijskih infrastrukturnih objekata, tj. projekata javne saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna), linijske komunalne infrastrukture, kao i na izgradnji objekata javne infrastrukture za vodosnabdevanje sa prečišćavanjem vode za piće, javne infrastrukture za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, kao i objekata u njihovoj funkciji.Obavljanje poslova investicionih radova, isporuka roba i pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije, neophodnih za realizaciju projekta ne podležu obavezi raspisivanja postupka javne nabake, navodi se u tekstu predloga.Podsećamo, za put Šabac-Ruma već je angažovana azerbejdžanska firma Azvirt na osnovu spomenutog međudržavnog sporazuma Srbije i Azerbejdžana.Zbog ove firme je svojevremeno lično Aleksadar Vučić kao premijer u skupštini kritikovao Borisa Tadića u čije je vreme Azvirt počeo da gradi autoputa Ljig-Preljina. Tada je Vučić tvrdio da je ugovor sa Azvirtom od 320 miliona evra na izgradnji deonice od 40km sutoputa, preplaćen bar za 40 miliona evra. Potpisivanjem ovakvih međunarodnih sporazuma, kao što je ovaj sa Azerbedžanom, izigravaju se javne nabanke i ugovaraju cene koje nisu prošle test konkurencije, pisala je ranije Nova ekonomija.
Kompanija "Novomatic" predstavila je novi društveno odgovorni projekat „Novo ime“, zahvaljujući kojem će veliki broj mladih talenata iz Srbije imati priliku da ostvari svoje snove, navode iz kompanije. Projekat je predstavljen kroz online platformu novoime.rs, zahvaljujući kojoj mladi talenti iz svih krajeva Srbije imaju priliku da predstave svetu svoja znanja i veštine, i na taj način osvoje naklonost i glasove publike, ali i vredne novčane nagrade koje će njihove snove pretvoriti u stvarnost. Ovaj projekat će trajati do kraja godine, i svakog meseca biće izglasan po jedan pobednik, koji će imati priliku da unapredi svoj talenat i ostvari svoje snove i ambicije novčanim iznosom do 2.500 evra. „Projekat "Novo ime" u potpunosti podržava kompanija "Novomatic", koja je već četiri decenije jedan od lidera u svetu gejming industrije, a svih tih godina istovremeno nesebično pruža podršku mladim, uspešnim ljudima, stručnjacima i talentima iz različitih društvenih sfera, i pomaže brojne humanitarne aktivnosti i događaje. Tako smo se i mi, kao deo te velike i uspešne porodice, odlučili da projektom "Novo ime" pružimo priliku mladima u Srbiji da predstave neki svoj talenat, otkriju ga svetu i budu nagrađeni za to“, istakao je Jovo Zagorac, direktor kompanije „Novomatic“.Ako imaš između 16 i 30 godina i živiš na teritoriji Srbije, poseduješ talenat iz oblasti nauke, kulture, umetnosti ili sporta i ne bojiš se da ga podeliš sa svetom kako bi ostvario svoje snove, onda je ovaj projekat baš za tebe!Prijave na www.novoime.rsPROMO
Zaštitnik građana pokrenuo je postupak kontrole zakonitosti rada Inspektorata za rad nakon pogibije građevinskog radnika koja se desila tokom vikenda u centru Beograda, navodi se u saopštenju. ...
Strategija za razvoj industrije koju je donela Velika Britanija neće nadoknaditi negativne posledie koje će Bregzit imati po tu zemlju, piše Blumberg pozivajući se na izveštaj savetodavnog tela...
Srbija je prošle godina zabeležila neto priliv stranih direktnih investicija od 3,6 milijardi evra, što je što je za 13,5% više nego u 2018, navodi se u najnovijem izveštaju o inflaciji narodne banke Srbije. Istovremeno, to je i najviši priliv od 1997. godine od kada postoji uporediva statistika SDI, ocenila je NBS. I u 2019. godini ulaganja je karakterisala visoka projektna i geografska rasprostranjenost, a najveći iznosi bili su usmereni u prerađivačku industriju (26%), saobraćaj (25%) i građevinarstvo i poslovanje nekretninama (18%), navodi se u izveštaju. Najviše ulaganja, oko 88%, poticalo je iz evropskih zemalja, od čega oko 54% iz EU, dok se na ulaganja iz azijskih zemalja odnosilo oko 8% priliva stranih direktnih investicija.Turske investicije u Srbiji: Rast u turbulentnim vremenimaSve kontroverze kineske firme koja gradi puteve po Srbiji
Privredni rast Srbije u ovoj i narednoj godini iznositi 4%, vođen investicijama, izvozom, kao i rastom potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, ocenjeno je u najnovijem izveštau o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS). Rastu investicija najviše doprinosi nastavak realizacije infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta i povoljni izvori finansiranja privatnog sektora, dok rast potrošnje domaćinstava vode pozitivni trendovi na tržištu rada. NBS očekuje da će se u naredne dve godine, inflacija zadržati ispod centralne vrednosti cilja od 3%. U poređenju s projekcijom koju je NBS objavila u novembarskom Izveštaju o inflaciji, nova srednjoročna projekcija inflacije u ovoj godini na nešto je višem nivou usled većeg rasta cena hrane i bržeg zatvaranja proizvodnog jaza nego u novembarskoj projekciji, dok je u 2021. gotovo na istom nivou kao u novembru. Kako se navodi, neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja, a odnosi se na brzinu globalnog privrednog rasta i trgovine, karakter monetarnih politika vodećih centralnih banaka, tokove kapitala prema zemljama u usponu i cene nafte i drugih primarnih proizvoda. U manjoj meri rizici za ostvarenje projekcije odnose se na kretanje domaćih regulisanih cena, karakter nove poljoprivredne sezone i rast domaće tražnje, ocenjuje se u izveštaju.
Kamere u automobilima koje kontinuirano snimaju saobraćaja u Srbiji nisu regulisane zakonom, mogu se koristiti u sudskom postupku, ali sud odlučuje da li će ih prihvatati kao dokaz. To znači da za sada prav...
Užička Elektrotermija, privatno preduzeće za proizvodnju svih vrsta električnih grejača i termotehničkih uređaja, dobilo je novog većinskog suvlasnika - švedsku kompaniju Backer AB. Švedska kompanija je preuzela 51 odsto firme na Belim zemljama, kod Užica, dok je suvlasnik 49 odsto udela Elektrotermije ostala Mirjana Kovčić, vidi se iz dokumenata objavljenih na portalu Agencije za privredne registre. BAcker AB je deo NIBA grupe kojoj je Gorenje Grupa krajem prošle godine prodala 100 odsto fabrike za proizvodnju grejača za vodu Gorenje Tiki iz Stare Pazove. Užička kompanija osnovana je aprila 1983. godine kao radionica za proizvodnju patron grejača sa samo dva zaposlena radnika, navodi se na sajtu kompanije. Gorenje Valjevo će biti centar za rashladnu tehniku Hisense Grupe u Evropi
Grupa nezavisnih medija u Srbiji(Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti) u četvrtak 20. februara 2020. godine od 10 časova u Domu Vukove zadužbine, Kralja Milana 2, Beograd organizuje debatu „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“.Debatu će otvoriti prof.dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka , a ostali učesnici su:Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta Srbije, UVODNIČARVladimir Đurđević, Fakultet za fiziku, UVODNIČARDanijela Božanić, UVODNIČARVladica Cvetković, SANU, profesor Rudarsko geološkog fakultetaMilan Antonijević, Fond za otvoreno društvoDragana Žarković, direktorka BIRN Srbija Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena školaSrđan Ognjanović, Matematička gimnazijaElizabet Paunović, Svetska zdravstvena organizacijaMiodrag Zec, profesor Filozofskog fakultetaĐorđe Vukadinović, narodni poslanikVigor Majić, PetnicaMilojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u BeograduZoran Čičak, član Ohridske grupeGojko Božović, izdavačBogdan Petrović, konsultantVladan Ivanović, profesor Univerziteta u Kragujevcu Božo Prelević, advokat Ovo je druga debata u okviru društvenog dijaloga “Srbija 2030-koji je naš put?” o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.Spomenuta grupa medija želi da kroz šest tematskih okruglih stolova okupi do 20 kredibilnih ličnosti, stručnjaka u svojim oblastima koji mogu da utiču na oblikovanje javnog mnjenja, različitih političkih opredeljenja i ideoloških stanovišta koji bi u dijalogu izneli lepezu mišljenja o datim temama.Debate je podržala Ambasada Švedske kroz svoj program Drive for Democracy.
Ministarstvo unutrašnjih poslova pozvalo je danas građane Srbije koji u prethodne četiri godine nisu podneli zahtev za zamenu isprava o oružju da to što pre učine, podsećajući da rok za vađenje...
Dokumenti o javnoj nabavci za uvođenje LED osvetljenja u Negotinu nagoveštavaju mogućnost da ovi sporni poslovi, koje većinom dobijaju kompanije povezane sa srpskim i mađarskim vlastima, završe pred organima Srbije i Evropske unije.Opština Negotin raspisala je u julu 2019. godine javnu nabavku za izbor privatnog partnera za vršenje usluge rekonstrukcije, racionalizacije i održavanje sistema javnog osvetljenja primenom mera uštede energije.Neimenovani potencijalni ponuđač osporio je uslove na tenderu Opštine Negotin i požalio se da najveći broj ovih poslova u Srbiji dobijaju firme ESCO Elios, U light Kft, Resalta i Keep Light, za koje je BIRN otkrio da su povezane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.„Mi ostali dolazimo do zaključka da nešto ipak nije u redu i da je sve ovo daleko od slobodne i fer tržišne utakmice koju navodite“, navodi se u memorandumu o pitanjima koje je potencijalni ponuđač poslao Opštini Negotin.Ponuđač, čije ime se ne otkriva u dokumentima, naveo je da se trenutno „priprema materijal o sprovođenju javnih nabavki za modernizaciju javnog osvetljenja na teritoriji Republike Srbije o kom će biti upoznati mediji u Srbiji i inostranstvu a najverovatnije i sudski organi RS i EU“.U odgovoru na poduže pitanje ponuđača, koji je Opština objavila 31. januara, navodi se samo da će naručilac „izvršiti izmenu konkursne dokumentacije“, što sugeriše da su žalbe potencijalnog ponuđača uvažene.Međutim, manje od dve sedmice kasnije zaustavljene su aktivnosti u postupku javne nabavke zbog podnetog zahteva za zaštitu prava, vidi se iz obaveštenja od 12. februara ove godine.Ugradnja LED svetiljki u gradovima i opštinama širom Srbije postala je unosan posao za firme bliske predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, o čemu su pisali BIRN i mađarski portal Direkt36.Među ovim firmama su Južna Bačka, Keep Light i Somborelektro, slovenačka firma Resalta čiji je suvlasnik investicioni fond na čijem je čelu nekadašnji poslodavac premijerke Ane Brnabić, kao i mađarski Elios i U Light Kft.BIRN je u decembru 2019. objavio da su te firme u različitim kombinacijama dobile 22 od 24 ugovora ukupne vrednosti skoro 50 miliona evra za ugradnju LED svetiljki u mestima širom Srbije.Južna Bačka godinama unazad zarađuje na desetine miliona evra u poslovima sa državom, a njen vlasnik Dragoljub Zbiljić bio je garant za kredit koji je SNS podigao 2012. godine za potrebe izborne kampanje.Kompanija Keep Light postala je poznata 2016. godine kada je portal Pištaljka.rs objavio da je dobila posao kupovine i isporuke svetlećih elemenata u Beogradu na nameštenom tenderu.U decembru prošle godine Keep Light je dobio još jedan ugovor za uvođenje LED osvetljenja, i to u Leskovcu za 105 miliona dinara.Još jedna opština traži partnera za LED rasvetuKeep Light popravlja novogodišnju rasvetu za 12 miliona
Guverner Narodne banke Srbije doneo je odluku o bližim uslovima i načinu vođenja jedinstvenog registra sefova.Jedinstveni registar sefova sadrži podatke o korisnicima sefova koje vode banke.U Jedinstvenom registru sefova ne vode se podaci o sadržini sefova.Ako je korisnik šefa fizičko lice, jedinstveni registar sefova sadrži lične podatke o korisniku, datum zaključenja i prestanka ugovora o sefu, kao i period na koji je taj ugovor zaključen. Zatim podatke o statusu sefa, da li je aktivan, da li postoji zabrana raspolaganja ili prestanka ugovora o sefu. Slični podaci se traže i u slučaju da je korisnik sefa pravno lice.Banke su dužne da dostavljaju elektronski ove podatke Narodnoj banci Srbije u rokovima predviđenim ovom odlukom.Podaci iz Jedinstvenog registra sefova nisu javno dostupni i na njih se primenjuju propisi kojima se uređuju bankarska tajna i zaštita podataka o ličnosti.Organima i licima koji su ovlašćeni da vrše uvid u podatke iz Jedinstvenog registra sefova, Narodna banka Srbije obezbeđuje taj uvid isključivo putem posebnog aplikativnog rešenja, na osnovu primljenog zahteva potpisanog kvalifikovanim elektronskim potpisom.Sudovima i drugim nadležnim organima ovi podaci mogu se, osim putem posebnog aplikativnog rešenja, davati i na osnovu pismenog zahteva, u skladu sa zakonom.NBS napravila strategiju Srbije za mala plaćanja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
