img
Broj 131, Jun 2026.
Broj 131, Jun 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.Podsećamo, na listi za istragu je i matična firma Nove ekonomije i glavna i odgovorna urednica Biljana Stepanović.Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji.Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji  sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od  poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenju državu. Potpisnici saopštenja:1. A1 Novi Pazar2. Akademija ženskog liderstva3. Amb. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose  Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)4. Anja Anđušić, FM5. AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om6. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM7. Asocijacija online medija8. ASTRA, Beograd9. Autonomni ženski centar10. BeFem11. Beogradska otvorena škola12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku13. Beogradski centar za ljudska prava14. Beogradski fond za političku izuzetnost 15. BIRN16. BIRODI17. Boom9318. CANVAS19. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije 20. Centar za evropske politike21. Centar za nenasilnu akciju22. Centar za praktičnu politiku23. Centar za razvoj lokalnih medija24. Centar za regionalizam Novi Sad25. Centar za unapređenje društva26. Centar za ženske studije27. CINS28. City radio29. Civil Rights Defenders30. CK1331. CRTA32. Daca Jović, aktivistkinja33. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)34. Danas35. Dijalog. net Valjevo36. Djordje Popović, FMO37. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja38. Dr Milorad Đurić, politikolog39. Dr Sonja Avlijaš, FzK40. Dragan Srećković41. Društvo za obrazovanje odraslih42. Evropski pokret u Srbiji43. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)44. Evropskog pokreta u Srbiji45. Fond B9246. Fond za humanitarno pravo47. Fondacija Ana i Vlade Divac48. Fondacija Catalyst Balkans49. Fondacija Pons Niš50. Fondacija Propulsion fond51. Fondacija za slobodu štampe- Senta52. Goran Cetinic, član FMO53. Građanske inicijative54. Građanski stav55. Hartefakt Fond56. Helsinški odbor za ljudska prava57. Humani centar Mitrovica58. Impuls - Tutin59. Inicijativa A1160. Inicijativa mladih za ljudska prava61. Institut za evropske poslove62. InTER63. Internet portal "Medijska kutija", Niš64. Transparentnost Srbija 65. ISAC Fond66. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji  (FM)67. Južne vesti68. Koalicija PreUgovor69. Kolubarske.rs70. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM71. Konsultacije za lezbejke72. KRIK73. Libek74. Link plus75. Lokal press76. Milivoj Bešlin, FMO77. MillenniuM78. Mreža Nove solidarnosti79. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS80. Ne davimo Beograd81. Nedim Sejdinović, novinar82. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD 83. Nezavisno društvo novinara Vojvodine84. NON-ALIGNED FILMS85. Nova Ekonomija86. Novi optimizam87. Novosadska novinarska škola88. Novosadski humanitarni centar89. NUNS90. NVO Aktiv91. Odbor za ljudska prava Negotin92. Odbor za ljudska prava Niš93. PATOS, Smederevo94. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt95. Proaktiv96. Protecta97. Radio Zlatousti98. Regionalna informativna agencija JUGpress99. Rekonstrukcija  Ženski fond100. Re-Kraft101. Remark DPCM102. Res Publuca Kragujevac103. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda104. Sanja Ivačić, FMO105. Slavica Stojanović106. Slavko Ćuruvija Fondacija107. Slobodan Georgiev108. Smart kolektiv109. Students for Liberty – Srbija110. Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar111. Trag fondacija112. Udruženje "Kutija", Niš113. Udruženje Fenomena114. Udruženje građana AIM Centar115. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama “Atina”116. Udruženje građana"NE-BO" , Negotin117. Pakt Loznica118. Bečejsko Udruženje Mladih119. Udruženje žena Peščanik Kruševac120. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice121. Urban In - Novi Pazar122. Viktimološko društvo Srbije123. Vojvodina recommended124. Vojvođanski građanski centar125. Vukašin Obradović126. Zaječarska inicijativa127. Žene u crnom

Srbija

Uprava za sprečavanje pranja novca istražuje poslovanje kritičkih medija, na spisku i urednica Nove ekonomije

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je Newsmax Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Primetno je da se na ovom spisku nalaze imena pojedinaca i organizacija koje otvoreno kritikuju vlast.Na spisku su, između ostalih, NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola. Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava...Što se tiče pojedinaca, podatke su zatražili za novinare Slobodana Georgieva, Biljanu Stepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića... Na spisku su, između ostalih, i političar Vuk Jeremić, reditelj Andrej Nosov, Jelena Milić iz CEAS-a, advokat Ivan Ninić...Traže se podaci i o produkcijskoj kući Non Aligned Films, Trag fondaciji, Fondaciji Katalist, Fondacija Sloboda štampe...Uprava za pranje novca traži promet po dinarskom i deviznom računu uključujući ukupno po godini, sa navedenim osnovama priliva i odliva i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate, podatke o ovlašćenim licima i "da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica", čak i da li imaju sef i, kako se navodi, "sve druge korisne podatke".Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen, koji se i sam nalazi na spisku, ocenio je da zahtev za proverom računa predstavlja zloupotrebu institucija zarad obračuna sa kritičarima vlasti.

Srbija

Udruženje hotelijera: Gostiju nema, a moramo da platimo TV pretplatu

Svega četiri odsto hotela popunjeno je u prestonici Srbije, a hotelijeri i ugostitelji zbog pandemije imaju loše rezultate u poslovanju i niz drugih finansijskih problema, izjavio je za N1 direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije HORES Georgi Genov.Genov je naglasio da je ugostiteljima i hotelijerima neophodna dodatna intervencija države i direktna pomoć, kako bi opstali i naglašava da je Vladi Srbije upućen niz predloga, na koje se za sada još uvek čeka konkretan odgovor."Vi imate 12 zemalja koje su smanjile takozvani 'PDV-kovid', gde su smanjili PDV na 1, 2, 3 ili 5 procenata, tako da da smo mi zahtevali te mere", naglasio je Genov najbitnije mere koje se prema njegovim rečima odnose na fiskalnu politiku."Druga mera odnosi se na parafiskalne takse, a da ne govorim o TV pretplati, koja se plaća, a gostiju nema, autorskim pravima... Vi sada imate novu uredbu koja je izašla pre koji dan vezana za uticaj hotela na zaštitu životne sredine, gde gostiju nema, a mi moramo da plaćamo tu taksu, koja je od 50.000 do 500.000 dinara", kaže Genov. On je podsetio i da hoteli još uvek čekaju rezultate Fonda za razvoj o dobijenim kreditima kako bi dobili sredstva i počeli da rade.Krediti, podseća treba da se koriste za likvidnost i obrtna sredstva.Udruženje HORES je inače pre tri nedelje uputilo svoje zahteve Vladi Srbije.Tada su istakli da je manje od pet odsto hotela u Srbiji popunjeno, a u Beogradu 16 odsto, što je više od sadašnje popunjenosti.Prema njihovim podacima, pre tri nedelje polovina hotela u Srbiji nije radila.Kako je preneo naš portal, hotelijeri i ugostitelji su tada tražili od države da im konkretno pomogne, jer će posle, kako su tada naglasili, biti kasno.

Srbija

Još jedan moratorijum u otplati kredita

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) usvojio je danas propise kojima dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga omogućava da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i l...

Srbija

Još 6,2 miliona dinara za preventivne mera za održavanje konstitutivne sednice Skupštine Srbije

Vlada Srbije odlučila je da izdvoji iz budžetske rezerve  6,2 miliona dinara potrebnih za obezbeđivanje preventivnih mera i epidemioloških uslova za održavanje konstitutivne sednice Narodne skupštine, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Na toj sednici treba da se potvrde mandati poslanika izabranih na nedavno održanim parlamentarnim izborima 21.juna. Skupština Srbije već je ranije uvela oštre mere prevencije i zaštite u vidu providnih panoa ispred poslanika, merenja temperature i sredstava za dezinfekciju. Parlament izabran na izborima 2016. se nije sastajao više od mesec i po dana tokom pandemije i vanrednog stanja. Prvi put se, uz sve navedene mere, sastao 28. aprila. Pokret Dosta je bilo je saopštio juče da će konstitutivna sednica biti održana u Centru Sava.

Srbija

Odložena aukcija za prodaju 5G spektra u Srbiji

Aukcija za spektar 5G u Srbiji biće odložena zbog epidemije virusa korona i verovatno će biti održana u prvom kvartalu 2021. godine, preneo je Blic.Pomoćnica ministra Irini Reljin je za Tanjug rekla da se mobilni operatori već obraćaju Ministarstvu da se obavi prodaja spektra za nove servise.Navela je da je mrežom 4G pokriveno 98 odsto populacije u Srbiji, da većina servisa može da bude pokrivena tom tehnologijom, ali da se u slučaju prodaje spektra proširuje mreža i nastoji se da se uvede nova tehnologija.Reljin kaže da 4G spada u relativno stare tehnologije, te da se očekuje da će biti raspisana aukcija za 5G, koja je prvobitno bila planirana do kraja ove godine."Da bi održali kvalitet mobilne usluge operatorima je potrebno još spektra, onda je logično da se uvodi nova tehnologija", navela je Reljin.

Srbija

EPS objavio listu najvećih dužnika

Na spisku najvećih dužnika za struju koji je objavila Elektroprivreda Srbije, nalazi se 20 potrošača čiji je ukupan dug veći od 19 milijardi dinara, pišu Novosti. Kako se navodi u izveš...

Srbija

Ambasadorka Izraela u Srbiji: Nekretnine, zaštitni znak naših investicija u Srbiji

Treba raditi na unapređenju vladavine prava, u Srbiji daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki, ocenila je u intervjuu za specijalnu publikaciju "Investicije u Srbiji 2000-2020" ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.Koje su najbitnije izraelske investicije u Srbiji i za koje sektore ekonomije su najviše zainteresovane izraelske kompanije?Izraelske investicije u sektor nekretnina predstavljaju zaštitni znak izraelskih investicija od 2000. godine na ovamo. Do sada, kompanije iz ove oblasti investirale su više od dve milijarde evra u poslovne parkove, tržne centre, maloprodajne parkove i od skora stambene parkove - kondominijume.Pored sektora nekretnina, beležimo povećani interes izraelskih kompanija za ulaganja i saradnju u sektorima obnovljivih izvora energije, IT-ja, poljoprivrede i tehnologija za prečišćavanje i upravljanje vodama. Izraelska kompanija Enlight Energy izgradila je vetropark Kovačica, instalisanog kapaciteta 104MW doprinoseći ostvarenju ciljeva Srbije u ovoj oblasti. Ima svega nekoliko investicija u proizvodnju. Zašto? Šta može da se učini kako bi se privukle investicije u industriju i proizvodnju?Jedan od prepoznatljivih domaćih brendova kafe nalazi se u stopostotnom izraelskom vlasništvu, kao i drugi najveći autobuski prevoznik u zemlji. U sektoru proizvodnje imamo i Livnicu preciznih odlivaka iz Ade, kao i proizvođača nameštaja iz Kuršumlije kao izraelske investicije.Jedan od razloga nižeg nivoa izraelskih investicija u proizvodni sektor Srbije jeste i sama struktura izraelske ekonomije. To je ekonomija vođena sektorom usluga, gde više od polovine izvoza usluga čini sektor visokih tehnologija.Tehnologija je dakle ono što mi izvozimo, ne gotovi proizvodi. Drugi razlog leži u nepoznavanju i nedovoljnim informacijama o potencijalima srpskog tržišta. Zasto biste preporučili kompanijama iz vaše zemlje da ulažu u Srbiju? I na šta biste ih upozorili?Ekonomija Srbije se stabilizovala u poslednjih par godina, izašla iz recesije i oporavila od uticaja svetske ekonomske krize. Takođe, Srbija je napredovala na Doing Business listi Svetske banke, te podigla svoj kreditni rejting. Svedočimo povećanom nivou investicija koji su velikim delom motivisane politikom podsticaja, pre svega u proizvodnom sektoru, u poslednje vreme posebno vezanom za industriju kablova kao deo autoindustrije. Svakako, treba raditi na unapređenju vladavine prava, daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki. U poslednje dve godine, ostvaren je značajan napredak u kreiranju okruženja i uslova za investiranje u startap ekosistem, registraciju i rad fondova rizičnog kapitala, tzv „venture fondova“, te stavljanje kreativne industrije u matricu snaga i prednosti investiranja u Srbiji. Ovo su sektori u kojima su izraelske kompanije lideri, te se nadamo da ćemo svedočiti mnogim zajedničkim ulaganjima i saradnji u godinama ispred nas. Izraelska ekonomija je poznata po dobroj startup sceni. Šta je ključno za stvaranje okruženja za inovativnu ekonomiju?DNK izraelskog preduzetništva je jedinstvena, a čine je: obavezni vojni rok za devojke i mladiće, tzv 'hutzpah' stav koji ćemo objasniti u nastavku, nedostatak prirodnih resursa, saradnja univerziteta i industrije, te mere podrške vlade.Služenje vojnog roka omogućava devojkama i mladićima da savladaju i nauče da koriste razne tehnologije, te ih stavlja u poziciju donošenja odluka i improvizacije na stvarnom terenu. Pored toga, prijateljstva iz vojske neretko prerastaju u prava poslovna partnerstva. Kao što znamo, dobar tim je najvrednija imovina svakog startapa.Što se tiče kulture preuzimanja rizik,a to je nešto što nosimo sa sobom iz detinjstva. Ovo se ogleda i u gore pomenutom tzv 'hutzpah' stavu koji predstavlja osobinu neprihvatanja reči 'ne' za odgovor, kao i preispitivanja datih činjenica bez obzira na postojeću hijerahiju ili drugu socijalnu barijeru. Kako bismo prevazišli nedostatak prirodnih resursa bili smo prinuđeni da inoviramo. Tako je Izrael postao lider u tehnologijama prerade vode, navodnjavanju 'kap po kap', različitim tehnologija u poljoprovredi koji omogućavaju pospešivanje prinosa uz efikasniju upotrebu ograničenih resursa. Specifična geopolitička situacija doprinela je da visoka tehnologija postane glavni generator ekonomskog rasta tj. znanje koje je osnova tehnologija koje izvozimo. Na početku razvoja našeg inovativnog ekosistema, dakle '80-tih i 90-tih godina, podrška vlade bila je neophodna i od posebnog značaja. Uz pomoć vladinog programa Yozma, kreirano je prvih 10 venture fondova koji su aktivni i danas i nalaze se u privatnom vlasništvu pored mnogih drugih. Ono što je ustanovljeno tada, a postoji i funkcioniše i danas je institucija koja se nekad zvala Kancelarija glavnog naučnika, a danas Izraelska agencija za inovacije u slobodnom prevodu. Ova institucija kroz program grantova daje bespovratna sredstva startapima koji zadovoljavaju kriterijume programa. Takođe, važno je istaći da se Izrael nalazi među prvim zemljama koje su sajber bezbednost stavile kao važan aspekt nacionalne bezbednosti. To je doprinelo da je Izrael mnogo ranije krenuo da razvija rešenja iz ove oblasti i danas je globalni lider na ovom polju. Izraelski model razvoja inovativnog ekosistema je dobro poznat u svetu. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, te u tom smislu naš model treba biti prilagođen potrebama pojedine zemlje, njenim prednostima i nedostacima. U poređenju sa izraelom, Srbija ima dosta poljoprivrednog zemljista, ali malo razvijenih agrobiznisa. Gde vidite potencijal za unapređivanje srpske poljoprivrede?Pretpostavljam da mislite na upotrebu tehnologije u poljoprivredi kada kažete „ne baš razvijeno“ s obzirom da poljprivreda predstavlja jedan od važnih generatora srpske ekonomije i izvoza.Izrael nije imao izbora nego da radi na prevazilaženju prirodnih nedostataka u smislu plodne zemlje i vode, kao i da iskoristi prednosti mediteranske klime za uzgoj određenih kultura.Danas Izrael proizvodi i zadovoljava potrebe domaćeg tržišta za voćem i povrćem, te značajne količine opredeljuje za izvoz. S druge strane, s obzirom da naše zemljište i klima nisu pogodni za uzgoj žitarica, u poređenju sa Srbijom, primorani smo da uvozimo pšenicu i kukuruz.Saradnja naše dve zemlje u oblasti poljoprivrede je značajna i ima uzlazni trend u poslednjih nekoliko godina, uprkos nepostojanju bilo kakvog preferencijalnog sporazuma. Ambasada Izraela nastupala je sa nacionalnim štandom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu u poslednje tri godine. Na Sajmu su se predstavile lokalne kompanije koje zastupaju izraelsku tehnologiju na srpskom tržištu. Takođe, Srbija je prošle godine nastupila sa nacionalnim štandom na sajmu ‘’Israfood’’ predstavljajući bogatu ponudu prerađevina od voća i povrća, kao i svežeg i smrznutog programa.Tokom proteklih godina, imali smo značajan broj učesnika iz Srbije na kursevima iz oblasti poljoprivrede koje organizuje Izraelska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj – Mashav. Ovo je krunisano nedavnim potpisivanjem Protokola o saradnji između Ministarstva poljoprivrede Srbije i Mashav-a koji će omogućiti primenu izraelske tehnologije na različitim projektima u zemlji.

Srbija

Pad prodaje goriva još uvek ne obara cenu

Manji prihodi naftnih kompanija u Srbiji odraziće se i na priliv novca koji država prima kroz poreze i akcize, dok će predmet razmišljanja svakako biti pojeftinjenje goriva u maloprodaji, piše list Danas.Danas navodi podatke brokerske kuće Momentum, koji pokazuju da je Naftna industrija Srbije u prvom kvartalu ove godine poslovala sa gubitkom od 1,1 milijarde dinara.Procenjuje se da će u drugom kvartalu gubitak biti znatno veći, a u potpuno istoj situaciji se nalaze i sve ostale naftne kompanije prisutne u Srbiji.Jedan od glavnih razloga za lošije poslovanje je pandemija korona virusa i zatvaranje oklnih zemalja za građane Srbije."Zbog toga naši ljudi u velikom broju ne idu na odmore a stranih turista koji bi prolazili kroz Srbiju do svojih destinacija i punili gorivo na benzinskim pumpama takođe nema. Sve se to odražava na znatno niže zarade naftnih kompanija od onih koje su očekivane", navodi za Danas Goran Radosavljević generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.On procenjuje da se gubici u prodaji nekih derivata kreću i do 50 odsto."Pojavio se novi problem a to je znatno manja potražnja za gorivom. U Srbiji se to odrazilo da su na nekim derivatima u maloprodaji kompanije beležile niže procente prodaje u iznosu od 30 do 50 odsto", kaže Radosavljević. On ističe da je neminovnost da će se to odraziti i na prihode koje država ubira od dažbina naftnim kompanijama."Kada je reč da li će zbog rapidno manje tražnje za gorivom u maloprodaji naftne kompanije biti prinuđene da smanjuju cene to zavisi od tržišta", smatra Radosavljević.Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, potražnja za gorivom nije uzrokovana manjom platežnom moći vozača, već manjim korišćenjem vozila.Zbog toga, kako objašnjava, manja cena goriva možda neće biti garant da će potrošnja biti veća."Novi izazov za njih će pak uslediti kada pod uticajem ekonomske krize koju će stvoriti epidemija korona virusa neki ljudi ostanu bez posla i bez sredstava da uopšte voze kola i kupuju benzin. To će biti treća krizna faza od početka godine s kojom će se suočiti kompanije koje posluju u naftnom sektoru" zaključuje sagovornik Danasa.Nakon vanrednog stanja, država je povećala akcize na gorivo u iznosu od jedan dinar, a to se desilo početkom jula meseca.

Srbija

Srbija navodnjava manje od dva odsto poljoprivrednog zemljišta

Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija počeli su realizaciju projekta izrade nacionalne Strategije navodnjavanja i petogodišnjeg Akcionog plana i Investicionog plana, prenosi list Danas."U naredne dve godine identifikovaćemo konkretne prioritete za ulaganja, koji će povećati poljoprivrednu produktivnost, održivost proizvodnje uz zaštitu životne sredine i otpornost na klimatske promene kroz poboljšane postojeće i razvijanje nove mreže za navodnjavanje", izjavila je direktorka Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, Nataša Milić.  Glavni cilj projekta je unapređenje poljoprivredne proizvodnje povećanjem kapaciteta za navodnjavanje jer je Srbija jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica u regionu."Ovim projektom želimo da omogućimo uključivanje i učešće svih relevantnih institucija, vladinih agencija, naučnih instituta, privatnog sektora, poljoprivrednika i njihojednog od najvećih izazova u poljoprivredi Srbije", poručio je Miljan Ždrale, regionalni direktor agrobiznis sektora EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.Sa druge strane, klimatske promene i sve učestaliji sušni periodi se odražavaju izuzetno negativno na prinose i prihode.Veće navodnjavanje će omogućiti uzgajanje useva veće vrednosti, ali i povećati prinos onih koji se već uzgajaju.Otpornost na klimatske promene svakako bi trebalo da se poveća, jer se u Srbiji trenutno navodnjava manje od dva odsto obradivog zemljišta.

Srbija

RFZO će vraćati novac dat za testiranje ako kovid test nije izvršen

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) objavio je da počinje povraćaj novca gradjanima koji su na lični zahtev obavili testiranje RT-PCR metodom na prisustvo virusa koronavirusa ili serološko testiranje na prisustvo antitela, navodi se u saopštenju.Ti gradjani treba direkciji RFZO-a da dostave popunjen obrazac zahteva, dostupan na sajtu RFZO-a ili u slobodnoj formi.Potrebno je da pojedinci tu navedu prezime i ime, adresu, jedinstveni matični broj gradjana (JMBG), a za strane državljane broj osiguranja ili broj pasoša.Za pravna lica koja traže povraćaj novca potrebno je navesti naziv, sedište adresu i PIB pravnog lica, i spisak zaposlenih za koje se traži povraćaj novca, s podacima o licima i JMBG.Takodje je potrebno dostaviti kopiju naloga o uplati, iznos koji se zahteva za povraćaj, razlog podnošenja zahteva i naziv banke i broj tekućeg računa na koji će novac biti uplaćen.Podnošenje zahteva se može obaviti na imejl adresu testovi@rfzo.rs ili u pismu poslatom na adresu: Republički fond za zdravstveno osiguranje, Jovana Marinovića 2, 11040 Beograd, sa obaveznom naznakom "Zahtev za povraćaj sredstava na ime testiranja na lični zahtev".

Srbija

Vlada menja i dopunjuje Program standardizovanog seta za mikro, mala i srednja preduzeća

Vlada Srbije donela je uredbu kojom će izmeniti i dopuniti Program standardizovanog seta usluga za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike koji se realizuje preko akreditovanih regionalnih razvojnih agencija (ARRA).U Program se dodaju novi stavovi 2 i 3 koji se odnose na neutrošena sredstva.Neutrošena sredstva koja su prošle godine preneta Razvojnoj agenciji u skladu sa Programom koristiće se ove godine.Isto tako neutrošena sredstva koja su preneta Fondu za razvoj koristiće se za sprovođenje terenske kontrole u okviru podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju.Dopunjen je i stav koji se odnosi na namenu sredstava i obuku i nalaže da u periodu sprovođenja Programa svaka ARRA ima obavezu da sprovede najmanje osam obuka, od kojih „Obuka za početnike u poslovanju” mora biti organizovana najmanje  tri puta.Za sprovođenje navedenih obuka opredeljena su sredstva, pa će tako za jednodnevnu obuku biti opredeljeno 30.000, a za dvodnevnu 40.000 dinara.Ukupan godišnji budžet za ovu vrstu usluga iznosi  oko 14 miliona dinara.Stav 9. se takođe menja i nalaže da ukoliko se utvrdi da ARRA nije ispunila preuzetu obavezu izvršenja propisanog minimuma biti u obavezi da, od isplaćenih sredstava, uplati deo Razvojnoj agenciji i to kumulativno, po 40.000,00 dinara za svaku obuku koja nije održana do ukupnog broja od osam obuka u periodu sprovođenja Programa.Takođe ARRA će biti u obavezi da održi sve promotivne i savetodavne događaje predviđene ovim programom.Sredstva opredeljena budžetom za sprovođenje standardizovanog seta usluga iskoristiće se za pokrivanje troškova sprovođenja ažuriranja postojećih modula obuka, organizaciju obuka predavača i podizanje kapaciteta ARRA, troškove kontrole i nadzora sprovođenja Programa, kao i za usluge platnog prometa.

Srbija

Fond za razvoj odobrio 51 kredit za likvidnost, odbio 20 zahteva

Ukupna odobrena suma je veća od 388 miliona dinara, a ukupno 51 kredit namenjen je za likvidnost i investicije, saopšteno je iz te republičke institucije.Odlukom Fonda za razvoj odobrena su 34 kredita za likvidnost u iznosu od 218,6 miliona dinara.Namenjeni su finansijskoj podršci pravnim licima i preduzetnicima u uslovima poslovanja koji su izazvani pandemijom COVID -19.Odobreno je i 10 kredita za likvidnost Covid-19 za privrednike koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem u iznosu od 48 milona dinara.Odlučeno je i da se dodele četiri investiciona kredita u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2020.godini.Njihov iznos je 122,3 miliona dinara kredita i 16,15 miliona dinara bespovratnih sredstava.Prošla su i tri Start up kredita za početnike u poslovanju u 2020. godini, koji se sastoje od 6,9 miliona kredita i 2.9 miliona bespovratnih sredstava.Kako je saopšteno, odbijeno je osam zahteva za likvidnost, tri za podsticaj i  devet zahteva za Start up.

Srbija

Koliko će novi moratorijum uvećati ratu kredita?

Novi moratorijum na otplatu mogao da se produži, pa bi korisnici kredita uz izvesnu mesečnu naknadu mogli da stopiraju još dve rate, piše Blic."Odluka o moratorijumu će početi da važi od 1. avgusta. Svi prateći detalji trebalo bi da budu usvojeni na vanrednom sastanku Izvršnog odbora centralne banke u ponedeljak", potvrđeno je tom dnevnom listu u centralnoj banci.Zamrzavanje kredita olakšalo bi situaciju mnogim dužnicima koji brinu o radnom mestu i manjoj rati kredita u narednim mesecima, prenosi portal Biznis i finasije.Ipak, kako se naglašava, svi koji su prihvatili prethodni moratorijum i novu olakšicu, moraće da računaju na ratu koja će biti i 700 dinara veća u odnosu na prosečnu ratu "pre korone", odnosno aprila meseca. To je zbog činjenice da banke i tokom moratorijuma obračunavaju redovnu kamatu i zatim je pripisuju dugu i ravnomerno raspoređuju na preostale rate.PRIMER 1: STAMBENI KREDITNa primer, ako je mesečna rata nekog stambenog kredita 300 evra i od toga kamata 150 evra, to znači da će banka tokom novog dvomesečnog moratorijuma obračunati redovnu kamatu od 300 evra. Taj iznos će nakon isteka moratorijuma podeliti podjednako na preostale rate.Ako je do kraja otplate preostalo još 10 godina (ili 120 meseci), mesečni trošak će biti veći za 2,5 evra ili oko 300 dinara.Napominje se da ako je prethodni moratorijum povećao ratu za oko 450 dinara, novi zastoj bi praktično početni mesečni iznos uvećao i za više od 700 dinara.To ujedno znači i da se kredit otplaćuje pet meseci duže.PRIMER 2: KEŠ KREDITAko se radi o keš kreditu od 500 hiljada dinara koji je u trećoj godini otplate (od ukupno sedam) i mesečna rata ovog kredita, sa kamatom od 9,82 odsto godišnje, sada iznosi 8.320 dinara, posle dva meseca novog moratorijuma rata će biti veća za nešto više od 200 dinara i iznosiće oko 8.500 dinara.Uz prethodni moratorijum i uvećanje rate od 310 dinara, znači da se u odnosu na mart ove godine banci mesečno plaća sumu veća za oko 500 dinara.U prvom krugu je moratorijum automatski odobravan svim korisnicima kredita, a oni koji su želeli da nastave sa redovnom otplatom zajma morali su da se jave svojoj banci.

Srbija

Er Srbija odlaže određene letove

Er Srbija će određen broj letova odložiti, a letovi do tri destinacije iz njene mreže biće privremeno obustavljeni na duži period, navodi se u saopštenju aviokompanije. Ponovno uvođenje zabrana i ogr...

Srbija

Tražimo mlade, lepe i da neće decu

Kada kao žena odete na razgovor za posao, velike su šanse da će vas, makar indirektno, pitati da li imate dece, da li ih planirate, da li ste udati ili sa kim živite. Veće su šanse i da će poslodavce više zanimati vaš fizički izgled, kao i vaše godine, nego što je to slučaj sa muškim kolegama. Češće ćete biti u situaciji da u oglasima za posao pročitate da treba da budete atraktivne i vedre, a ukoliko se udate vrlo je verovatno da ćete napustiti školovanje. Ipak, društvo će načelno i dalje biti protiv diskriminacije"Ja radim na njivi od udaje, od 1982. godine. Radila sam i u trudnoći, jer plata mog muža nije bila dovoljna za gradnju kuće, račune i hranu. Posle je firma mog muža sve češće kasnila sa platom, pa je ono što zaradim na njivi bilo jedino što smo imali u kući. Nemam nijedan dan radnog staža, iako radim već više od trideset godina. Zadnjih godina od nas traže da radimo preko Omladinske zadruge. Neke gazde su korektne, ali ima onih kod kojih ’krv propišaš’, a ne plate te. A i dnevnice su male, nekada su bile mnogo veće. Umesto da rastu, sve su manje".   Ovo je priča samo jedne od žena čije su ispovesti objavljene u okviru publikacije "Žene govore" koju je 2017. godine objavilo Udruženje za radna prava žena "Roza" iz Zrenjanina. Iako maltene ceo životni vek rade, ženski posao nije uvek viđen, niti registrovan, a često ni plaćen, pa ih statistike često vide kao nezaposlene ili neaktivne.  Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. godini bilo je skoro 160.000 nezaposlenih žena. Najviše nezaposlenih žena ima između 25 i 44 godine, ali dosta nezaposlenih ima i među mladim ženama, pa tako čak 23.500 devojaka koje imaju između 15 i 24 godine aktivno traže posao, ali ne uspevaju do njega da dođu.Nevidljivi rad kod kućeSa druge strane, veliki broj žena vodi se kao neaktivne. Prema metodološkim pojašnjenjima Republičkog zavoda za statistiku, neaktivna je svaka osoba koja ima više od 15 godina,  a ne spada ni u zaposleno ni u nezaposleno stanovništvo. Dakle, računaju se  i studenti i penzioneri, ali takođe i svi oni koji obavljaju kućne poslove, oni koji iz nekih drugih ličnih razloga ne mogu da počnu da traže posao ili u sedmici kada je sprovođena anketa nisu aktivno tražili posao ili pak u naredne dve sedmice nisu mogli da počnu sa radom.Imajući u vidu ovakvu definiciju, jasno je zbog čega se u ovoj kategoriji i dalje nalaze mnoge žene. Naime, u prethodnoj godini, više od 1,6 miliona žena je bilo neaktivno na tržištu rada. Neaktivnih muškaraca bilo je nešto više od milion. Međutim, ono što je naročito indikativno jesu razlozi zbog kojih žene nisu tražile posao ili nisu u mogućnosti da se zaposle. Čak 59.000 žena ne može da radi zbog toga što brine o deci ili o odraslim nesposobnim osobama. Ovaj podatak možda i ne bi bio toliko začuđujući da sa druge strane ne postoji samo dve hiljade muškaraca koji iz istog razloga ne traže posao. Takođe, oko 90.000 žena ne traži posao iz drugih ličnih ili porodičnih razloga, dok je njih oko 44 hiljade izgubilo nadu da bi posao i mogle da dobiju.Postoje takođe i žene koje ne žele da se zaposle jer su posvećene školovanju ili usavršavanju i njih ima oko 30.000 više nego muškaraca. Ipak, podaci iz istraživanja „Tranzicija mladih žena i muškaraca na tržištu rada Republike Srbije“, koju je sprovela Međunarodna organizacija rada, pokazuje da one žene koje se odluče da ranije napuste obrazovanje, to često čine zbog udaje (20,9 odsto), dok nijedan mladi muškarac nije istakao ženidbu kao razlog zbog koga napušta školovanje. Da još uvek živimo u duboko patrijarhalnom društvu, pokazuje i to da žene češće napuštaju obrazovanje od muškaraca u slučajevima kada porodica nema dovoljno novca da podrži školovanje dece. Na razgovoru za posao - i muž i decaTakođe, ma koliko se školovale ili bile posvećene traženju posla, žene su već prilikom traženja posla češće izložene diskriminaciji. Iako Srbija ima zakonske propise koji zabranjuju diskriminaciju na tržištu rada, i dalje se dešava da se prilikom razgovora za posao postavljaju pitanja koja zadiru u privatni život. Takva pitanja se, opet, češće postavljaju ženama. O tome da li imaju decu ili ih u budućnosti žele, da li su u braku ili planiraju udaju uvek su pitane češće žene nego muškarci, pokazuje istraživanje "Rodna diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja u Srbiji" fondacije "Kvinna till Kvinna". Od sedam odsto ispitanica je čak traženo da donesu lekarsko uverenje kojim bi dokazale da nisu u drugom stanju. Jedna od intervjuisanih žena koja živi u gradskoj sredini je tokom istraživanja objasnila da joj se čini da su poslodavci svesni da su ovakva pitanja zabranjena, ali da onda do takvih informacija pokušavaju da dođu na drugačije načine."Čula sam da traže podatke o bračnom statusu na društvenim medijima i to rade u tajnosti. Moje lično iskustvo je bilo sa stranim poslodavcem, s kojim sam već sarađivala. Pre nego što je zakazao zvaničan razgovor, pitao me je da odemo na večeru, što se meni učinilo kao dobra prilika da neformalno saznam nešto o uslovima za posao. On me je, međutim, ispitivao o mom bračnom statusu i da li planiram da imam dece. Čak je i naglasio da želi da bude siguran da će mu osoba koja dobije posao biti 100 odsto na raspolaganju. Nakon toga sam odlučila da ne odem na zvanični razgovor za posao i da povučem prijavu".Pojedine žene navodile su da su, nakon što su na razgovorima rekle da planiraju decu, ostajale da rade na crno ili nisu hteli da ih zaposle, da su komentarisali njihov fizički izgled, interesovali se za telesnu težinu, politička uverenja ili informacije sa kim žive. Takođe, među ženama je rasprostranjeno uverenje i osećaj da na razgovorima imaju manje šanse da svojih muških kolega, što se, kako se i navodi u istraživanju, može pripisati prihvaćenim stereotipima i predrasudama da su muškarci posvećeniji poslu i da je vreme koje žene mogu da posvete poslu ograničenije.Mlade, vedre i iskusne kandidatkinjeIpak, prilikom zapošljavanja nisu sve žene podjednako izložene diskriminaciji, već su njoj prevashodno izložene mlade žene, žene nižeg nivoa obrazovanja, žene koje su razvedene ili žive odvojeno od svojih partnera i pripadnice manjinskih etničkih grupa, zaključci su istraživanja o diskriminaciji žena na tržištu rada, koje je 2012. godine sprovelo Viktimološko društvo Srbije.Kako za "Novu ekonomiju" navode iz udruženja "Roza", iako se firme često traže mlade devojke, one su uglavnom uslovljene prethodnim iskustvom, koje često nemaju."I veoma često diskriminacija počinje već pri samom oglašavanju, gde poslodavci traže devojke koje su ’atraktivne, mlade, sa iskustvom od godinu dana’, spremne da rade više od 40 sati nedeljno, po potrebi i vikendom, a da za to dobiju samo minimalnu zagarantovanu zaradu, bez prekovremenih sati koji bi bili plaćeni. Nažalost, ako se radi o ugovorima za radno angažovana lica, poslodavci ne krše zakon", kažu u pisanom odgovoru iz "Roze".Oglasi koje navode kao primer zaista se mogu pronaći lako na internetu. "Potrebne devojke za noćne promocije medovače na splavovima", "potrebne devojke za rad u kafiću", "tražimo vedre i komunikativne devojke" samo su neki od oglasa koji se nalaze na internet stranicama koje se bave ovom vrstom oglašavanja. Za neke od navedenih poslova nudi se i isplata zarade odmah nakon obavljenog posla, po principu "keš na ruke", što samim tim dovodi u pitanju i poštovanjem zakonskih propisa i prijavljivanje radnica koje se na ovakve poslove jave.To dalje vodi i ka mnogim problemima koji se tiču ostvarivanja prava zaposlenih, a što pokazuju i podaci Ankete o radnoj snazi za 2019. godinu. Od ukupno 982.000 zaposlenih žena, njih 46.000 radi samo uz usmeni dogovor sa svojim poslodavcem, više od 52.000 nema prava na zdravstveno osiguranje, a više od 70.000 žena nema prava na plaćeno bolovanje niti godišnji odmor. Dakle, mlade žene koje su u potrazi za poslom vrlo često mogu završiti u radnom odnosu koji im uskraćuje mnoga radna prava, dok sa druge strane, ukoliko posao ne nađu, mogu pretrpeti značajne gubitke. Prema proračunima Eurofunda, žene koje nisu bile zaposlene tokom čitave karijere mogu izgubiti između 1,2 i 2 miliona evra, što zavisi od toga kojim se poslom bave, pokazuju podaci istraživanja o položaju žena na početku i na kraju radnog veka, a koje je sprovelo udružene "Žene na prekretnici“."No, to nije samo njihov lični gubitak, već i gubitak za celo društvo, jer prema istim proračunima, u EU-28, zbog niže stope zaposlenosti žena bilo je izgubljeno 370 milijardi evra u 2013. godini, što je činilo 2,8 odsto BDP", dodaje se u tekstu istraživanja.Starije žene poželjne samo u fabrikamaKao posebno ugroženu grupu poverenik za ravnopravnost ističe i starije žene koje su ugrožena kategorija po više osnova, i kao žene, a i kao starije osobe. Od ukupno nešto više od tri miliona žena koje imaju više od 15 godina i obuhvaćene su Anketom o radnoj snazi, više od 400.000  čine neaktivne žene između 45 i 65 godina, dok je u istoj starosnoj kategoriji oko 43.000 nezaposlenih žena. Iz udruženja "Roza" navode primer žene koja je radila više od 17 godina u jednoj kompaniji, ali sada očekuje otkaz zbog toga što su joj rekli da je previše "matora" da bi radila na šalteru sa strankama."Žene starije od 45 godina su ’matore’ i to je razlog zašto ih poslodavci retko zapošljavaju. Jedini izuzetak je tekstilna industrija, gde se poslodavci radije odlučuju za žene srednjih godina, pa i starije (često i one koje su već ostvarile pravo na penziju), jer su one sposobne da ispune zadate norme, koje su zaista visoke", dodaju iz "Roze" u odgovoru "Novoj ekonomiji".Žene iz ove kategorije su češće nego mlađe žene i znatno češće nego muškarci pomažući članovi u porodičnom poslu, navodi se u istraživanju koje se bavi položajem na tržištu rada žena starijih od 45 godina, a koje su sproveli Secons i udruženje "Žene na prekretnici"."To je kategorija zaposlenih koja je posebno ranjiva, zbog toga što ne ostvaruje zaradu niti socijalna prava na osnovu rada, o čemu će kasnije biti više reči", dodaje se u istraživanju.Otežano zapošljavanje žena je problem koji se višestruko odražava na društvo. Ne samo da je ozbiljno delu društva otežano ostvarivanje prava i mogućnost rada, već su ekonomski zavisne i nezaposlene žene često i žrtve nasilja, kako institucionalnog, tako i porodičnog. Ukoliko se pogleda i na makroekonomskom nivou i država je ta koja je na ozbiljnom gubitku kada značajan deo njenog stanovništva nema prilike da radi, ali i kada je jedina prilika za rad tržište sive ekonomije ili pak neplaćeni kućni rad. "Razvedena sam, imam dvoje dece, a muž odbija da plaća alimentaciju. Radim u jednom supermarketu, iako sam bolesna, jer su samo tu hteli da me prime, kao pomoćna radnica. Nosim teške gajbe, istovaram kamione koji donesu robu, pa kada se ukočim, odem do Hitne, primim injekciju, i vratim se da nastavim. Ne smem da tražim lakše radno mesto, jer će mi onda možda dati otkaz, a šta ćemo da radimo moja deca i ja ako ostanem bez posla..."

Izdanja

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.