img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Kako se postaje „nepouzdani dobavljač“ 5G opreme?

Sporazum koji je Srbija potpisala sa Kosovom u Vašingtonu, uključio je i odredbe koje se tiču “nepouzdanih dobavljača” u oblasti telekomunikacija, ali je nije do kraja jasno šta tačno podrazumevaju, piše Politika.“Termin “nepouzdan dobavljač” nije definisan u zakonu, kao ni procena kvaliteta iste od strane RATEL-a u smislu bezbednosti podataka. Pre stavljanja na tržište i upotrebe radio-opreme proveravaju se bitni zahtevi koji se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost ljudi i drugih korisnika, elektromagnetska kompatibilnost i efikasno korišćenje radiofrekvencijskog spektra, ali ne i pitanje zaštite podataka o ličnosti i privatnosti pretplatnika”, navodi se u odgovoru RATEL-a Politici.Prošle godine Donald Tramp je stavio kinesku kompaniju Huavei na crnu listu, uz zabranu američkim kompanijama da koriste njihovu opremu, jer ona, kako se navodi ugrožava nacionalna bezbednost.Zemlje Evropske unije trebalo bi da preduzmu hitne akcije kako bi diversifikovale dobavljače opreme za 5G mreže, saopštila je Evropska komisija u svom zvaničnom dokumentu od 24. jula.Sjedinjene Države inače vrše pritisak na EU da poput Britanije zabrani opremu kineske kompanije u evropskim 5G mrežama.Mobilna mreža pete generacije, poznatija kao 5G, korisnicima u Srbiji biće dostupna početkom sledeće godine.ŠTA KAŽU SRPSKI ZAKONI“Na osnovu našeg zakona, mi ne možemo nikoga da isključimo kada raspisujemo aukciju. Neke države poput Poljske i Slovenije imaju propisano i eksplicitno navedeno koja oprema može da bude korišćena”, kaže pomoćnica ministra trgovine, telekomunikacija i turizma Irini Reljin.Ukoliko se ova odredba sporazuma odnosi konkretno na Huavej, to, prema njenim rečima, ne bi trebalo da predstavlja problem, jer Srbija trenutno ima samo jednu njihovu baznu stanicu koja ne radi. Nju je prošle godine instalirala kompanija Telenor u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari zbog probnog rada 5G mreže.Zdravstvena kriza je odložila raspisivanje aukcije za dobijanje dozvola za korišćenje radio-frekvencija i ona će se desiti oko Nove godine. Telenor za četvrtu generaciju mobilne mreže ima opremu kompanije Huavei, Telekom koristi Eriksonovu i Nokijinu opremu, a VIP Nokijinu.U Telenoru kažu da „u potpunosti posluju u skladu s zakonom i propisima Republike Srbije i ponašaju se u skladu sa tim  zakonom.“Ovo nije sporazum koji nas u potpunosti obavezuje, ali jeste osnova od koje će se krenuti u realizaciju svih tačaka”, smatra Miloš Jončić naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.Govoreći o 5G mreži, on kaže da je dobro što nigde poimenice ne stoji da je u pitanju Narodna Republika Kina i to omogućava da sami utvrdimo ko su nepouzdani partneri u nabavci opreme.Prema njegovom mišljenju, odnosi Srbije i Kine nisu narušeni ovom tačkom sporazuma, a SAD nemaju valjane pravne norme da utiču na Srbiju u tom smislu.

Srbija

Unija poslodavaca: Kompromis oko minimalca realan, nužne dodatne mere

Povećanje minimalne cene rada za 6,6 odsto, na 32.126 dinara, koje je danas definisala Vlada Srbije, predstavlja realan kompromis između zahteva poslodavaca i sindikata, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca Srbije (UPS).Ta organizacija dodaje da su neophodne dodatne mere kojima se preduzećima omogućava da primene povećanje, bez ugrožavanja sopstvenog poslovanja, a "da bi povećanje bilo održivo i dalo svoj puni efekat". ."Podsećamo da je od 2010. godine do danas minimalna cena rada udvostručena, sa 90 na 183,9 dinara po satu, dok rast privrede nije ni približno pratio taj (skok). U 2020. imali smo veliki udar pandemije na poslovanje preduzeća i predviđa se pad bruto društvenog proizvoda od oko 3 odsto, a u najoptimisičnijem scenariju oko nule", saopštio je UPS.Zbog svega toga, Unija ponavlja svoj zahtev da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća, putem povećanja neoporezivog dela zarade (UPS tražio 19.000, Vlada prihvatila 18.300), smanjenje poreza i doprinosa na zarade za najmanje 1 odsto i ukidanje taksi i parafiskalnih nameta, kojih ima više od 500."Jedino rasterećenje preduzeća omogućava dugoročno isplaćivanje povećanih zarada, a u krajnjoj liniji i jačanje domaćih investicija, što je jedna od najslabijih tačaka u makroekonomiji Srbije", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Srbija

Stigla odluka o minimalcu, čeka se potvrda Vlade

Novi minimalac biće 32.126 dinara i to predstavlja rast od 6,6 odsto, uz smanjenje neoporezivog dela zarade i olakšice za poslodavce, izjavio je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavnisnost, javlja N1. "Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu", rekao je Stojiljković.Odluku koju je doneo Socijalno-ekonomski savet treba da potvrdi Vlada Srbije.Stojiljković je napomenuo da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije."Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34 hiljade", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.On je takođe podsetio i na prethodni dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

Srbija

Uprkos obećanju, manje plate u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva

Zaposleni u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nedavno su dobili smanjene plate u iznosu od dvadeset odsto, iako su najviši predstsavnici države više puta istakli da se zarade u javnom sektoru neće menjati, saznaje N1."Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je zbog pada svih kategorija poslovnih prihoda iz kojih se finansira u skladu sa odredbama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koje su prouzrokovane smanjenjem obima vazdušnog saobraćaja, izvršio usklađivanje svih vrsta rashoda, ne dovodeći u pitanje finansijsku stabilnost i održivost poslovanja", navode u Direktoratu za N1.OČUVANJE PLATA U JAVNOM SEKTORU NEREALNO NA DUŽE STAZE Dodaje se da su zarade korigovane za mesec avgust 2020. Godine, sa tendencijom smanjenja za svaki naredni mesec, a u skladu sa raspoloživim prihodima Direktorata.Odluka o smanjenju plata zaposlenih u toj javnoj agenciji doneta je ubrzo pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je finansijski sistem stabilan i obećao da plate u javnom sektoru neće biti umanjene."Srbija će podneti krizu ne lako, ali lakše nego svi naši susedi i lakše nego većina drugih u Evropi, i po stopi rasta i po stopi javnog duga i po stopi zaposlenosti odnosno nezaposlenosti. I po tome da nećemo smanjivati plate i penzije", istakao je tada Vučić.Očuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže stazeOčuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže stazOčuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže sta

Srbija

Grci će do 2022. držati već uplaćen novac srpskih turista?

Nacionalna asocijacija turistickih agencija Srbije (JUTA) narednih dana će nastojati da napravi pritisak na ambasadu Grčke i da razgovara sa resornim ministarstvom da bi se turističkim radnicima omogućilo da sa PCR testom ipak odu u Grčku i razgovaraju sa partnerima o rešavanju problema srpskih građana i nerealizovanih putovanja, prenosi portal eKapija.Direktor Nacionalne asocijacije Aleksandar Seničić kaže za Tanjug da je cilj da se dobiju vaučeri koji će biti garancija da su Grci dobili novac i da će građani dobiti novac koji su uplatili.Do 15. marta za celu Evropu uplaćeno je oko 150 miliona evra, a 90 odsto aranžmana nije realizovano, dok je najveći deo novca, oko 90 miliona evra avansa za ovu godinu otišlo na Grčku.„Novac smo prebacili partnerima, a gotovo ništa nije realizovano, imamo bojazan, Grci sve češće pomnju da će sredstva vrati tek 2022. bez obaveze da plaćene aranžmane odrade sledeće godine“, rekao je Seničić i naglasio da je zato cilj da predstavnici agencija odu do grčkih partnera i razgovaraju.Seničić je ocenio da će nam za rešavanje problema verovatno biti portebni razgovori na državnom nivou, jer je to novac garajana koji su agencije uplatile partnerima.On smatra da bi država morala da nađe način da bilateralnim razgovorima dođe do rešenja zadovoljavajućeg i za građane i za agencije. Napominje da bi agencije mogle da budu u problemu i naredne godine, ako bi na primer Grci rešili da prodaju aranžmane Bugarima ili nekom drugom.Dodao je da ne postoji način da bilo ko natera Grke na sarađanju sa srpskim turističkim agencijama ako imaju drugi plan.Seničić dodaje da u celoj priči postoji i drugi problem koji se odnosi na to šta će se desiti ako neko od partnera, između ostalog, propadne ili odluči da proda hotel.„Moramo da razgovaramo sa resornim ministarstvom i novom Vladom i moramo da nađemo model za sve zemlje, kako da rešimo problem da imamo obećanje da ćemo moći da radimo pod bilo kojim uslovima makar sa PCR testom“, rekao je Seničić.Seničić je dodao da nema pomaka što se tiče putovanja u Grčku i da očekuje da se to čuje i zvanično.„Tako se ponašaju cele godine i ne verujem da će se promeniti nešto na temu otvaranja granica“, rekao je Seničić.Grčka je, podseća, donela propis gde je davaocima usluga, hotelijerima i vlasnicima privatnih kuća omogućila da "novac koji smo mi uplatili ne moraju da vrate, da mogu da ga vrate početkom 2022. godine".

Srbija

Srbiju će nadzirati 8.000 kamera

Srbiju će umesto 1.000, nadzirati 8.000 kamera i prema Pravilniku o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju, Ministarstvo unutrašnjih poslova moraće svaku kameru da obeleži, piše portal Startit.Ukoliko se na javnom mestu vrši nadzor, nužno je da postoji znak koji ukazuje da se na tom mestu trajno ili povremeno snima.Lokacije kamera za nadzor resorno ministarstvo, prema pravilniku, mora da pruža na svojoj znaničnoj internet stranici.Iz Share fondacije podsećaju da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti još krajem maja utvrdio kako je čitava procedura nadzora i procena njenog uticaja u neskladu sa zakonom.  Zato ukazuju da je vrlo diskutabilno da li je pravilnikom predviđen način adekvatnog obaveštavanja građana o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu pripadaju.„Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa”, zaključuju u Share fondaciji. Međutim, samo obeležavanje kamera nije dovoljno, niti je najveći problem. Ono što jeste sporno je način na koji će se podaci sa tih kamera čuvati i obrađivati, a posebno onih pametnih kamera.

Srbija

Bioskopi u Srbiji zbog korone izgubili oko 20 miliona evra

Od prvog septembra otvoreni su gotovi svi bioskopi u Srbiji, od velikih lanaca poput Cineplexxa, Art Viste, Cinegrand/MCF i drugih, do malih prikazivača okupljenih u udruženju koje čini 23 bioskopa sa 31 salom. Međutim, ne očekuje se potpun oporavak ovog sektora do kraja godine.Kako kaže Ivan Hinić, predstavnik distributera i prikazivača filmova u Cineplexxu, bioskopi su najverovatnije najteže pogođena grana, jer su fiksni troškovi izrazito visoki.Trenutna procena gubitka bioskopa za ovu godinu je oko 20 miliona eura.U mesecima tokom karantina, distribucija novih filmova potpuno je obustavljena, a projekcije filmova će se u narednom periodu održavati u smanjenom kapacitetu.Uz dodatnu pomoć države, bioskopi će moći da opstanu sa smanjenim kapacitetom do kraja godine.„Mi moramo da se nadamo da će poseta bioskopima pre svega biti moguća, a onda i rasti tokom vremena. Interesovanje postoji, prvi rezultati su u okvirima predviđenih, ali ne očekujemo potpuni povratak do kraja godine“, kaže Hinić.„Ako početkom sledeće godine dostignemo rezultate koji su na nivou prethodnih, moći ćemo da kažemo da smo na putu oporavka. Sve ovo naravno, ako se epidemija ne povrati u nekom većem obimu. Sa druge strane veliki filmski studiji pružaju podršku i sve je više najava velikih filmskih hitova“, dodaje on.Jelena Kostadinović Burazor iz Kombank Dvorane kaže da je zatvaranje bioskopa zbog panedmijske krize značajno poremetilo funkcionisanje te institucije, koja je istovremeno i kultni objekat u kome se održavaju i raznovrsni kulturno-umetnički događaji."Za Kombank Dvoranu gubitak je višesturk i višeslojan. Šest meseci nije mali period, i otvaranje bioskopa, iako veoma značajan momenat, još ne može da nadomesti gubitke koje je Kombank Dvorana pretrpela", kaže Burazor.Prihodi bioskopa bili su na apsolutnoj nuli gotovo pola godine, ali zahvaljujući pomoći države, uspeli su da zadrže zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda.„Iskreno smo zahvalni na onome što je Vlada Srbije do sada učinila. To nam je omogućilo da zadržimo zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda. S obzirom da do kraja godine ne očekujemo intenzitet poslovanja ni blizu onoga što je bilo do pandemije, nadamo se da ćemo dobiti i neku dodatnu pomoć“, zaključuje Hinić.

Srbija

Srbija u grupi zemalja sa malim riizikom od pretnji po mir

Srbija je na 34. mestu ovogodišnjeg Normandijskog indeksa koji ocenjuje nivo pretnji po mir, bezbednost i demokratiju u svetu, pokazao je novi izveštaj tink tenka Evropskog parlamenta EPRS, javlja portal Euractiv.U poređenju sa 2019, rezultati Normandijskog indeksa 2020 ukazuju na blago smanjenje pretnji po mir i bezbednost na planeti.Normandijski indeks, koji se ove godine radi drugi put, razlikuje se od drugih indeksa po tome što je prilagođen pristupu i delovanju EU u oblasti mira i bezbednosti.Krirerijumi na osnovu kojih je rađen Normandijski indeks su: klimatske promene, sajber bezbednost, demokratski procesi, ekonomske krize, zavisnost u energetici, fragilnost države, kriminal, dezinformacije, terorizam, nasilni konflikti,  naoružanje.U izveštaju "Mapiranje pretnji po mir i demokratiju u svetu" najbolje plasirane zemlje su Norveška, Australija i Švajcarska, kao i godinu dana ranije.Evropska unija (27 članica) tretirana je kao celina među 136 zemalja obuhvaćenih indeksom i nalazi se na 11. mestu sa indeksom 7,54 pri čemu 10 znači da nema rizika a O (nula) ukazuje na veliku pretnju po mir.Svetski prosek je 5,64 poena.Srbija je na istom mestu kao 2019, sa ocenom 6,5 , i nalazi se u grupi zemalja sa malim rizikom od pretnji po mir.Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je na 28. mestu a Albanija deli 30. poziciju sa još tri zemlje.  U grupi zemalja sa malim rizikom je i Severna Makedonija, na 42. mestu svetske liste, dok je Bosna i Hercegovina (BiH) među državama sa umerenim rizikom i plasirana je na 74. mestu.Međutim, BiH, Albanija i Crna Gora su u grupi onih koji su najviši napredovali u odnosu na prethodnu godinu - BiH se popela za 12 mesta a Albanija i Crna Gora za po devet.Istovremeno su na listi najviše pali Šri Lanka, za 19 mesta, i Nikaragva i Brazil, za po 15.Među najvećim gubitnicima je i Severna Makedonija koja se u 2020. u odnosu na 2019. spustila za deset mesta.Velika Britanija je na 17. mestu liste, SAD su 48, Kina 89, Rusija 107. a Turska 122.Na dnu liste je Centralnoafrička Republika a među najslabije plasiranim su i Irak, Avganistan, Pakistan, Čad, Jemen.Izveštaj sadrži i studije slučaja za 40 zemalja ali među njima nije Srbija.Predgovor za izveštaj napisao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli koji je istakao da nas je 2020, verovatno više nego ijedna godina poslednjih decenija, podsetila da bezbednost ne treba da uzimamo "zdravo za gotovo" i da pretnje po bezbednost i demokratiju mogu da budu u različitim oblicima."I pre pandemije u nekim delovima sveta mir, bezbednost i stabilnost nisu bili deo svakodnevnog života. Klimatske promene, terorizam, sajber napadi, trgovina oružjem za masovno uništenje, siromaštvo i pregogranični kriminal, samo su neki od faktora koji ruše mir", naveo je Sasoli.Sasoli je istakao da je unapređenje mira i međunarodne bezbednosti temelj spoljne politike EU i dodao da je Evropski parlament posvećen ponovnom aktiviranju multilateralizma za razvoj, bezbednost i mir.EPRS je dizajnirao i uradio Normandijski indeks zajedno sa Institutom za ekonomiku i mir i na osnovu podataka te organizacije.

Srbija Japanske investicije

Japanski Nidec Corporation zainteresovan za gradnju fabrike u novosadskoj industrijskoj zoni

Japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad, pa će tako ovaj proizvođač malih elektromotora izgraditi fabriku u industrijskoj zoni kod rafinerije, piše portal eKapija.Dolazak japanske kompanije Nidec u Novi Sad, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potvrdio je i pokrajinski premijer Igor Mirović. "Zahvaljujući radu Pokrajinske vlade i Razvojne agencije Vojvodine i stalnom prisustvu na velikim sajmovima investicija, japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad", napisao je Mirović na svom Instagram nalogu.On je dodao i da je prvi kontakt ostvaren sajmu u Minhenu i nakon dve godine pregovora potvrđen je njihov dolazak."Zaposliće više stotina ljudi u novosadskoj industrijskoj zoni kod rafinerije", naveo je.Međutim, prema gradonačelniku Novog Sada, odluka nije definitivno doneta, pregovori su u toku, a japanska delegacija bi naredne nedelje trebalo da dođe u Srbiju."Sledeće nedelje bi iz Japana trebalo da dođe visoka delegacija u Beograd i Novi Sad. Novi Sad je jedan od potencijalnih gradova u Evropi gde oni razmišljaju o investiciji. Niko nam u Srbiji nije konkurencija, ali jesu drugi gradovi u Evropi. I država, pokrajina i grad Novi Sad su dali ozbiljnu ponudu i garancije da želimo da vidimo takvu investiciju. Vrednost investicije može da bude od pola do milijardu dolara i nekoliko hiljada zaposlenih", rekao je novosadski gradonačelnik, koji je tom prilikom najavio i moguć dolazak još jedne divizije nemačkog Continental-a.Nidec Corporation osnovana je u Japanu 1973. godine i jedni su od svetski najznačajnijih proizvođača malih elektromotora koji se nalaze u hard diskovima, električnim aparatima i automobilima.

Srbija

Zapitajmo se: Da li sam fašista?

Specijalno za Novu ekonomiju: Lana Engel, MSc psiholog, ACT terapeut, www.diaid.nl Zapitajmo se: Da li sam fašista? (razlika konstruktivnog od destruktivnog nacionalizma) Verovatno ste se, možd...

Srbija

Ministarstvo najavilo povećanje penzija od januara

Januarske penzije biće uvećane u skladu sa "švajcarskom formulom", koja podrazumeva usklađivanje postojećih iznosa sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade, saopštilo je MInistarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.Dodaje se da će ukupno povećanje penzija u periodu 2012. do 2021. godine iznositi 30,9 odsto, a za da je penzionerima koji primaju novčani iznos kao uvećanje uz penziju to uvećanje 37,5 odsto."(To) znači da osoba koja je imala 20.000 dinara 2012. godine imaće 27.499 dinara, a ko je imao 30.000 dinara imaće 39.284 dinara", dodaje se u saopštenju.Direktorka Fonda PIO Dragana Kalinović ocenila je da se na održiv način unapređuje rast standarda penzionera, u skladu sa postignutom fiskalnom konsolidacijom i dostizanjem ekonomske stabilnosti."Zahvaljujući uspostavljenoj fiskalnoj disciplini, obezbeđen je stalni rast visine penzija kroz redovna usklađivanja, a takođe su uvedene i dodatne isplate penzionerima, ali bez narušavanja održivosti sistema. Prema tome, na održiv način se unapređuje rast standarda penzionera", rekla je Kalinović.U saopštenju se navodi i da je naplata izvornih prihoda Fonda od 2012. godine imala izrazito pozitivan trend i da su od 51,1 odsto, koliko su učestvovali u prihodima Fonda 2012. godine, tokom 2019. godine dostigli 74,6 odsto ukupnih prihoda.

Srbija

Savet: Kome smeta borba protiv korupcije, Vladi ili ministarki?

Savet za borbu protiv korupcije tvrdi da je dobio odgovor ministarke Zorane Mihajlović u kojem se najavljuje i "latentna" obustava njegovog rada.Savetu je taj odgovor inače stigao povodom ministarkinog izveštaja o realizaciji infrastrukturnih projekata javnog preduzeća Železnice Srbije.U saopštenju se dodaje da sve upućuje da ministarki Mihajlović smeta borba protiv korupcije, pa se stručna javnost i građani pozivaju da samostalno protumače dopis:"Potpredsednica Vlade i Ministarstvo će pokrenuti procedure da Vlada preispita rad Saveta u nazad nekoliko godina, rezultate rada, način, kriterijume i kvalitet izveštaja, kao i način davanja preporuka, kako bi se ovo telo reformisalo i angažovalo stručne i profesionalne ljude koji će svojim radom pomoći dodatno Vladi da bude uspešnija i efikasnija", stoji u odgovoru Zorane Mihajlović.Savet se pita i da li je u pitanju lično ili obraćanje u ime Vlade Srbije i dodaje da je nudio pomoć i preporuke bilo kojoj Vladi ali da pretnji i ucena od strane vlasti nije bilo."Samo je Savet za borbu protiv korupcije radio svoj posao i očigledno je da joj smetamo. Želja ministarke Mihajlović je da nemamo nijedno telo koje radi na borbi protiv korupcije", smatra članica Saveta za borbu protiv korupcije Jelisaveta Vasilić.Vasilić kaže i da je Mihajlovićevoj zasmetao izveštaj Saveta o Javnom preduzeću "Železnice Srbije" u kome su otkrivene zloupotrebe i nenamensko trošenje novca iz kredita.Odgovorila je i na tvrdnju Mihajlovićeve da su članovi Saveta "nestručni" i da kontrolišu investicione projekte, što kako naglašava, nije tačno:"U našem Savetu rade iskusni pravnici i ekonomisti, dobri poznavaoci zakona. Ja pitam Zoranu Mihajlović koje ona ima kvalifikacije da se bavi investicionim projektima?", rekla je Vasilić.Dodaje i da su više puta tražili podatke o  trošenju novca za izgradnju autoputeva, ali da nije dobijena sva dokumentacija. Međutim, za Železnice Srbije je dobijena neophodna dokumentacija i taj izveštaj je kompletiran, naglasila je Vasilić.Vasilić je kaže da je rad Saveta smetao svakoj vlasti, a da "naročito smeta ovoj vlasti koja ne dozvoljava suprotno mišljenje.Savet za borbu protiv korupcije je inače obavestio javnost da radi na analizi ugovora između Telekom Srbija a.d. Beograd i firme Wireless Media, čiji je vlasnik Igor Žeželj.O transakcijama Telekoma i dve firme Igora Žeželja, nedavno je govorila doskorašnja opoziciona poslanica Marinika Tepić.Ona je između ostalog tvrdila da je uprava Telekoma Žeželju obezbedila novac građana da kupi tabloid Kurir, kao i dodatnih 28 miliona evra za proizvodnju drugih medijskih sadržaja.

Srbija

Stručnjaci savetuju: Prioritet nove Vlade Srbije treba da budu investicije u zanemarene oblasti

Zdravstvo, obrazovanje i ekologija samo su neke od oblasti u koje nova Vlada treba da ulaže u uslovima kada bude rešavala ekonomske posledice pandemije koronavirusa, prenosi časopis Cord.“Kada obuzda pandemiju Vladu čeka rebalans budžeta, povećanje javnih investicija, posebno u zanemarenim oblastima zdravstvu, obrazovanju i zaštiti životne sredine, uspostavljanje vladavine zakona i suzbijanje korupcije”, kaže u svom tekstu za magazin Cord Danko Brčerević iz Fiskanog saveta Srbije. Prema njegovim rečima, zadatak Vlade biće i da smanji fiskalni deficit u 2021. godini, sa sadašnjih sedam do osam odsto na oko dva procenta bruto domaćeg proizvoda.“Iskustvo iz krize koja je vladala 2009. godine, takođe nas podseća koliko je važno da se fiskalni deficit reši odmah nakon krize”.Brčerević podseća i da su troškovi servisiranja javnog duga Srbije koji je 60 odsto našeg BDP-a, znatno veći od troškova javnog duga Francuske koji je 100 odsto njenog BDP-a.Redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Aleksandar Baucal, objašnjava da nova Vlada treba da se na pravi način pozabavi inovacijama u obrazovanju.“Kratkoročno, trenutna kriza zahteva kombinaciju učenja na daljinu i učenja u školi. To podrazumeva redukovanje postojećih programa na delove koji imaju najveći obrazovni potencijal. Važna je podrška školama i nastavnicima sa ciljem da pronađu rešenje za učenje koje će biti dobra kombinacija ta dva modela, u skladu sa datim uslovima”.Baucal smatra i da digitalizacija obrazovanja nije dala željene rezultate, što je najbolje pokazala kriza koju je izazvala pandemija: “Ona (digitalizacija) se svela na nabavku opreme, njeno neodgovarajuće korišćenje i uvođenje novog predmeta, jednostavno nije prošla vremenski test”.“Dalja digitalizacija, ona koja se tiče pojedinaca koja se ogleda kroz drugačiji oblik usluga i komunikacija i ona koja se odnosi na kompanije i to u vidu efiksanijih oblika poslovanja, podrazumeva značajan proces transformacije. On zahteva neprekidno obrazovanje i velike početne investicije da bi u budućnosti dao rezultate”, piše za Cord asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u novom Sadu, Jasna Atanasijević.ZAPOŠLJAVANJE MLADIH“Kroz program “Moja prva plata” će se zapošljavati mladi ljudi koji su završili srednju školu i fakultet. Deo njihiove plate finansiraće država, a mogu da počnu da rade od novembra. To je dobar način da se o zapošljavanju mladih preventivno razmišlja, u slučaju da oni budu prvi na udaru otpuštanja kada nastupi kriza”, kaže profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Jelena Žarković.“Pred novom Vladom su teški zadaci nastavka finansijske podrške i očuvanja radnih mesta sa ograničenim budžetskim fondovima, bez mnogo prostora za novo zaduživanje”, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Jurij Bajec.Prema njegovim rečima, prioriteti su brz i održiv ekonomski rast u skladu sa uslovima spoljne i unutrašnje makroekonomske stabilnosti i nastavak ključnih tržišnih reformi.

Srbija

Ponovo oglašena prodaja Sava centra, po još nižoj ceni

Grad Beograd ponovo je oglasio prodaju Sava centra pdo istim uslovima kao i u prethodnim pokušajima prodaje, ali po nižoj ceni od prošlog puta od 21,9 miliona evra.Na prethodni tender oglašen u avgustu ove godine, nije pristigla nijedna ponuda.Potencijalni kupac se obavezuje da u roku od pet godina od dana isplate celokupnog iznosa kupoprodajne cene izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji Sava centra, čija ukupna vrednost ne može biti niža od 50 miliona evra, kao i da po završetku rekonstrukcije dostavi izveštaj o tome.Takođe, kupac će se obavezati da neće promeniti namenu Sava centra, koji bi morao da ostane u funkciji kongresnog turizma.Prilikom zaključenja ugovora, sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija.Navodi se i da umetničko-istorijska dela, kao nepokretna i pokretna kulturna dobra u objektu, nisu predmet prodaje.Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja imaju sva fizička i pravna lica koja do 25. septembra do 10 sati, dostave potpune ponude i uplate depozit u iznosu od 2,1 miliona evra.Javno otvaranje ponuda će se održati dana istog dana u 13 sati u Maloj sali na 20. spratu poslovne zgrade Gradske uprave grada Beograda.Proces prodaje Sava centra ponovo je otpočela u novembru prošle godine, premda je Grad Beograd u potragu za partnerom prvi put krenuo 2016. godine.

Srbija

SPOS: Porasla cena meda, bagrem i preko 6,2 evra za kilogram

Savez pčelarskih organizacija Srbije saopštio je da su krigovane cene u njihovom Pogonu „Naš med“, a ona će važiti za pčelare čiji će med za nekoliko dana krenuti put kupca.Kako se navodi na SPOS-ovom sajtu, ako cena i dalje bude rasla do preuzimanja meda od pčelara, biće isplaćena nova, veća cena. To će važiti čak i ako pčelari potpišu ugovor za jednu cenu, a otkupna cena poraste, navode iz SPOS-a.Osnovna cena kilograma bagremovog meda u otkupu je 5,74 evra, a sa PDV-om, ukupna cena koju će pčelar dobiti iznosi 6,1992 evra. Vlasnici Zlatne kartice lojalnosti SPOS-u imaju 0,5% veću cenu, odnosno 6,230196 evra sa PDV-om.Vlasnici Dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u imaju 0,6 odsto, a Platinaste kartice lojalnosti SPOS-u imaju 1,6% veću cenu.Isplata meda obavlja se u celosti pre preuzimanja meda, odnosno 90% procenjene količine, jer se smatra da greška u proceni ne može da bude veća od 10%, a kad se med izmeri.Pčelaru će se odmah nakon merenja doplatiti razlika, ili će on vratiti višak novca ako je procena bila veća od 10% na štetu Pogona, odnosno par dana pre nego med napusti magacin pčelara.Med se najpre uzorkuje, a preuzima nakon što analize pokažu da je dobar. Oni ljudi koji uzimaju uzorke meda, već su uveliko na terenu od 12. Avgusta, navodi SPOS. Iz tog saveza mole sve zainteresovane pčelare da se jave što pre kako bi troškove uzorkovanja smanjili maksimalno, jer je preskupo više puta ići u jednu istu opštinu, a nekad je to i nemoguće.Pogonu „Naš med“, otvoren je u junu u Rači kod Kragujevca, a glavni cilj SPOS-a je da se prilikom prodaje meda pčelari zaštite od manipulacija velikih otkupljivača.SPOS često naglašava i da im je prioritet borba protiv falsifikovanog meda.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.