Evropski sud za ljudska prava je odustao od izricanja privremene mere Republici Srbije usled izostanka podrške najugroženijima u borbi protiv koronavirusa u Beogradu, zbog čega je Inicijativa za ekono...
Kriza izazvana pandemijom COVID-19 pogurala je budžetski deficit Srbije na najveći nivo u poslednjih 20 godina. Uredbom vlade Srbije o rebalansu budžeta planira se da razlika između budžetskih prihoda i rashoda bude 380 milijardi dinara, tj. 3,24 milijarde evra ili 6,9 procenata BDP-a, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali. Ovo je računica pod pretpostavkom da se za pad BDP-a za ovu godinu uzme projekcija Vlade Srbije po kojoj će se BDP smanjiti za 1,8 procenata. Ako se, međutim, ostvari procena MMF-a po kojoj će pad iznositi 3 procenta, onda će deficit biti još veći. Inicijalni budžetski deficit planiran za 2020. godinu iznosio je tek 20 milijardi dinara (171 milion €), što je, uzimajuću u obzira tada planirani rast od 4,2 procenta, iznosilo oko 0,3 procenta BDP-a opšte države.Poslednji put tako visok budžetski deficit, veći od šest odsto, Srbija je imala 2012. i 2014. godine. FOTO: Budžetski deficit Srbije 2005-2018Država za finansiranje svih budžetskih obaveza u 2020. godini, uključujući i planirane antikrizne mere, mora kod kreditora da obezbedi oko 6,5 milijardi evra što će biti veliki izazov", ocenio je početkom aprila Fiskalni savet. Ekonomisti ove institucije su naveli da je najvažnije ekonomsko pitanje u ovom trenutku od koga i pod kojim uslovima će se država zadužiti tokom 2020. za finansiranje svih svojih obaveza.Fisklani savet je naveo da će država morati da se zaduži da bi finansirala antikrizni paket mera za pomoć privredi i građanima od 3,1 mlrd evra. Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatnih tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, tj. dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu. Svetska banka: Doznake iz inostranstva ove godine manje za petinu
Sindikat hrvatskih učitelja reagovao je na najavu da će nastava za učenike nižih razreda osnovne škole početi 11. maja, prenosi Hrvatska radiotelevizija. U sindikatu kažu da odluka predstavlja ...
Potražnja za privatnim ostrvima drastično je porasla od sredine marta, piše Telegraph. Prema podacima Christie’s International Real Estate, ogranka aukcijske kuće Kristiz (Christie’s) za ...
Jedan od pokazatelja stepena korišćenja digitalnih usluga neke banke može biti i dužina reda ispred ekspoziture, ocenio je za RTS Vuk Kosovac, član Izvršnog odbora OTP banke sa poslove ...
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je danas završena uredba o rebalansu budžeta za tekuću godinu, koje će obuhvatiti sve mere finansijske podrške privredi i građanima, i pojasn...
Vlada Srbije je na današnjoj sednici od ponedeljka, 27. aprila, dozvolila rad pijacama na zatvorenom, frizerskim i kozmetičkim salonima, kao i teretanama i fitnes centrima, a od sledeće nedelje biće obnovljen i međugradski saobraćaj, saopštio je danas epidemiolog Predrag Kon.On je na redovnoj konferenciji za novinare posvećenoj koronavirusa kazao da će prostori u kojima se obavljaju navedene delatnosti morati da se pridržavaju postojećih mera zaštite, koje podrazumevaju upotrebu maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava, ali da će se na njih primenjivati rigoroznije mere."Pojedini objekti, poput teretana i fitnes centara, moraju dodatno pojačati dezinfekciju prostora i posebnim protokolima urediti (poslovanje) kako bi se poštovale mere socijalnog distanciranja", citirao je Kon saopštenje Vlade Srbije.On je naveo da će biti preporučeno da frizeri, kozmetičari i teretane rade samo po principu zakazivanje termina, kako bi se izbeglo okupljanje većeg broja ljudi.Kon je podsetio da mere zabrane kretanja traju od 18 časova do ponedeljka u 5 ujutro, da će penzioneri u danas i u nedelju moći da iskoriste svojih pola sata za šetnju, a da će od sledeće nedelje moći da u krugu od 600 metara od svog stana šetaju po sat vremena u periodu od 18 do 1 čas.
Suzbijanje i sprečavanje daljeg širenja bolesti COVID-19 ili lečenje zaraženih lica ne može biti blanko opravdanje za bilo koju obradu podataka o ličnosti, navodi se u Vodiču za zaštitu podatak...
Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) zahteva dodatne ekonomske mere od države kako bi se izbegao bankrot agencija, objavila je Ekapija. Turističkim agencijama je, kako navode, prioritet da država podrži izdavanje vrednosnih vaučera za uplaćene aranžmane koji bi se iskoristili za neko drugo putovanje nakon završetka krize, jer bi putnici tako dobili uslugu koju su platili.- U obraćanju prema nadležnim institucijama, tražimo i da takozvani "korona vaučeri" imaju dodatne garantne mehanizme kako ih ne bi ugrozio eventualni bankrot neke od turističkih agencija. Ističemo da ne izbegavamo nijedan vid odgovornosti, te će biti moguć i povraćaj novca onim putnicima koji se odluče za tu opciju, kada se za to steknu finansijski uslovi - stoji u njihovom zahtevu.Sličan model, kako se ističe, već su usvojile mnoge zemlje EU.Predlog dopunskih mera poslat je na adrese Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva finansija i Vlade Srbije. Predlažu i da Vlada i Narodna banka Srbije izdaju direktivu osiguravajućim društvima da aktiviraju polise ukoliko dođe do bankrota agencije zbog vanrednog stanja, iako to nije predviđeno sklopljenim ugovorima i opštim uslovima osiguranja, koji su njihov neodvojivi deo.- Smatramo da je potpuno neosnovano da u ovom slučaju osiguravajuće kuće nemaju obavezu da nadoknade štetu putnicima, a imaju je, na primer, u slučaju bankrota usled sumnje da je on izazvan krivičnim delom. Ova mera bi naročito imala za cilj dodatnu zaštitu prava putnika, a to je prioritet i turističkim radnicima i resornom ministarstvu - navode.Ističu i da je u turizmu "stanje zaista alarmantno", kao i da će oporavak trajati više godina, te je zahtevi i da se razmotri mogućnost za kratkoročne beskamatne kredite, do pet godina, uz grejs period od godinu dana, a kako bi se obezbedila osnovna likvidnost i nastavak poslovanja.- U skladu sa poteškoćama sa likvidnošću, tražimo i privremenu suspenziju obaveze da na kraju svakog meseca imamo određeni depozit na bankovnom računu. Ova mera je potrebna tokom narednih šest meseci, dok se ne obezbedi likvidnost iz tekućih sredstava ili kredita, a trajala bi najkasnije do donošenja nove regulative o garancijama putovanja. U cilju očuvanja likvidnosti, predložili smo i da banke otpišu kamate za odlaganje rata kredita tokom proglašenog moratorijuma na kredite od tri meseca - piše u dopisu.Ključni meseci za uplatu prolećnih putovanja i rezervaciju letovanja su mart, april i maj, a turističke agencije nisu bile u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost baš u tim najbitnijim danima.- Iako nemaju nikakav priliv novca od februara, agencije ipak nastavljaju da izmiruju tekuće troškove i vraćaju putnicima novac za otkazane aranžmane gde god je to moguće. Iz tog razloga predlažemo da se otpišu porezi i doprinosi na primanja u okviru postojećeg plana pomoći privredi, a ne da se odlože do januara 2021. godine, jer će mnoge agencije biti dugo u finansijskim poteškoćama i potencijalno bez priliva i početkom sledeće godine kada će ove obaveze doći na naplatu.Ovo udruženje je predložilo dodatnu meru pomoći koja se tiče posebnih subvencija turističkim agencijama i preduzetnicima u turizmu.- Naš predlog je da to bude subvencija koja bi nadoknadila razliku između ostvarenih mesečnih prihoda u 2020. i 70% od onoga što je agencija prihodovala u istom periodu prošle godine. Procene pokazuju da je potrebno 70% očekivanih prihoda kako bi se pokrili osnovni troškovi poslovanja i sve ispod toga bi ugrozilo opstanak agencija. Naš predlog je da se ove mere primenjuju do kraja godine jer će, kako smo već naveli, putovanja biti otežana mesecima po završetku vanrednog stanja i biće potrebne godine da se turizam potpuno opravi.
Đački turizam je, takođe, izuzetno pogođen, te je njihov predlog da se školama da nekoliko smernica.- Predlažemo da se sva dogovorena putovanja realizuju kad se steknu uslovi, a najkasnije do kraja 2020. godine, da se ova putovanja ne otkazuju i da škole ne aktiviraju menice agencija jer bi to dovelo u pitanje njihov opstanak. Kako bi sve navedeno moglo pravno da se zaokruži, potrebno je da Ministarstvo prosvete odobri potpisivanje aneksa ugovora koji bi obezbedio nove termine i uslove putovanja, kao i da smanji ustanovljeni minimalan broj dece po odeljenju za realizaciju ekskurzija i nastave u prirodi - kažu u UTAS-u.
Generalni direktor Telenora Srbija Majk Mišel je novoizabrani predsednik Saveta stranih investitora (Foreign Investors Council – FIC), dok je novi zamenik potpredsednika Saveta ge...
U Kliničkom centru Srbije (KCS) je zaraženo je 60 zdravstvenih radnika koronavirusom, a od toga 24 lekara i 36 medicinskih sestara, od kojih je jedna trećina hospitalizovana, a ostali su u izolaciji, iz...
NBS ostvarila neto dobit u 2019. godiniNarodna banka Srbije je u 2019. godini ostvarila ukupnu dobit posle oporezivanja od 37,2 milijardi dinara.a dan 31. decembar 2019. godine Banka ima 2.390 zaposlenih (31. decembar 2018. godine: 2.348 zaposlenih).Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule iznosio je 24.5 mlrd u odnosu na 17,3 mlrd u prethodnoj godini.ovni cilj Banke je postizanje i održavanje stabilnosti cena. Pored osnovnog cilja, Banka ima za cilj i očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, kao i da, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje navedenih ciljeva, podrži sprovođenje ekonomske politike Vlade RS, poslujući u skladu s načelima tržišne privrede.Banka obavlja sledeće funkcije:– utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;– upravlja deviznim rezervama;– utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema;Zlato u aktivi banke procenjuje se na 158 miliajrdi dinara i skoro je duplirano u odnosu na 87,7 milijardi u 2018, godini. skladu sa Zakonom, posle dostizanja iznosa minimalnog osnovnog kapitala (iz stava 3. člana 77), i iznosa posebnih rezervi (iz stava 4. člana 77), dobit koja nije proistekla iz kursnih razlika i revalorizacionih rezervi, Banka raspodeljuje 70% u korist budžeta Republike Srbije rema Zakonu, Banka ne može odobravati kredite, pozajmice, prekoračenja po računu ili druge vidove kreditnih olakšica Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, javnim preduzećima i drugim pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno u kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave imaju kontrolno učešće, niti može davati garancije za izmirenje obaveza tih subjekata ili na drugi način obezbeđivati izmirenje njihovih obaveza.
Kad je direktor javnog preduzeća u v. d. stanju, on nema kapacitet da misli dugoročno, jer uvek može biti smenjen. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra.Od 33 preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, što znači da se na njih odnosi Zakon o javnim preduzećima, na čelu njih 20 nalaze se vršioci dužnosti direktora. Ovo svojevrsno v. d. stanje u kome se nalazi javni sektor (zato što i u državnim organima nezanemarljiv broj funkcionera je u v. d. stanju) u potpunosti je suprotno profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća o kojima se već najmanje pola decenije govori kao o prioritetu u ekonomiji. I ova godina je slično počela, sa najavama kako će reforma javnih preduzeća biti tema nakon izbora i u fokusu buduće vlade „jer će reforma omogućiti da javna preduzeća pružaju bolju i kvalitetniju uslugu građanima, ali i uticati na ekonomski rast zemlje“ (premijerka Ana Brnabić 17. januara 2020). Ona je ocenila da se nije išlo u reformu javnih preduzeća, jer se Vlada bavila drugim reformama, stečajevima i privatizacijama RTB Bor, Galenike, Železare... Ta reforma o kojoj je govorila predsednica Vlade izgleda da ne podrazumeva odvajanje partijskih uticaja od javnih preduzeća, inače velikog i bitnog dela srpske privrede. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanje da li će se država konačno pozabaviti izborom direktora na konkursima nakon prigovora predstavnika MMF-a, odgovorio: „Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektor i da sve pozapošljavaju u javni sektor. I da to ne može privatnik da izdrži. Sve je sistem spojenih sudova“, rekao je Vučić na TV Prva odgovarajući na pitanje da li će se ukinuti v. d. stanje direktora javnih preduzeća, dodajući da ne voli v. d. stanje, nego disciplinu i odgovornost.Zanimljivo ili pre neverovatno zvuči izjava predsednika, s obzirom na to da je nedvosmisleno i direktno protivzakonito da javna preduzeća vode vršioci dužnosti direktora duže od jedne godine. Dva puta je menjan Zakon o javnim preduzećima, 2012. i 2016, uvek najavljujući obračun sa javnim preduzećima i uvođenje reda i profesionalnosti, ali možda je bilo malo previše očekivati od vlasti da zakon sprovede, kao što je iluzorno očekivati od koze da sačuva kupus.Opet je ovu temu pokrenuo Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Imamo vršioce dužnosti direktora koji vode javna preduzeća, iako je Zakon o javnim preduzećima jasan po tom pitanju kako se biraju direktori i koliko dugo mogu biti vršioci dužnosti. Oni imaju skraćen horizont prilikom odlučivanja, a takođe imaju i zakonska ograničenja u postupanju. Treba da se odrede pokazatelji performansi i da se prema njima određuje da li će direktori ostati na čelu javnih preduzeća ili ne“, poručio je Ndegva. Prema njegovim rečima, velika državna preduzeća loše utiču na konkurenciju, s jedne strane zato što su tako velika, a s druge što država može da ih zaštiti od tržišta, da odredi cene itd. „Oko 60 odsto subvencija je dato državnim preduzećima, a ona su stvorila oko 20 odsto dodate vrednosti. To nije baš efikasno korišćenje sredstava“, ocenio je Ndegva, rekavši da su prošle godine javna i državna preduzeća koštala državu 300 miliona evra. To je bolje od milijardi koje su slupane u javna preduzeća tokom svetske ekonomske krize, ali i dalje je gubitak za budžet i za društvo.Dve trećine direktora su v. d.Umesto da budu izabrani na konkursima, kako nalaže zakon, dve trećine direktora javnih preduzeća Vlada Srbije je imenovala kao vršioce dužnosti. Na ovaj način na najviše pozicije u javnim preduzećima i državnoj upravi dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi, koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predviđene zakonom.Još u februaru 2017. godine raspisani su konkursi za izbor direktora javnih preduzeća Putevi Srbije, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije i četiri nacionalna parka. Tri godine kasnije ova preduzeća i dalje vode vršioci dužnosti. Među svim brojnim v. d. direktora javnih i državnih preduzeća u Srbiji svakako je najdugovečniji Zoran Drobnjak koji je 2007. godine izabran za generalnog direktora JP Putevi Srbije, da bi od 2009. bio degradiran na vršioca dužnosti i tako sve do danas. Najveća i najvažnija kompanija u Srbiji je takođe pod upravom vršioca dužnosti. Milorad Grčić, mali privrednik iz Obrenovca je v. d. direktora EPS-a od oktobra 2016. godine, a pre toga je četiri godine bio direktor rudnika uglja „Kolubara“. Ali ova kompanija je mnogo duže u v. d. stanju. Prethodni direktor Aleksandar Obradović je bio vršilac dužnosti od 2012. do 2014, kada je na konkursu izabran za direktora, ali to redovno stanje je potrajalo svega dve godine. I druga značajna javna preduzeća poput JP Pošta Srbije vodi vršilac dužnosti, a to što su neka reorganizovana i iz statusa javnog preduzeća prešla u akcionarska društva nije promenilo praksu, pa recimo tri od četiri akcionarska društva nastala od Železnica Srbije vode vršioci dužnosti, dok četvrto i nema direktora, jer je prethodni osumnjičen za korupciju i nalazi se u pritvoru.Ovom pojavom se svojevremeno bavila i Transparentnost Srbija, a Nemanja Nenadić, programski direktor ove organizacije, kao glavni razlog za višegodišnje trajanje v. d. stanja u javnim preduzećima vidi to što očigledno nije postojala iskrena volja da se izvrši profesionalizacija upravljanja u javnom sektoru Srbije. „Tu javna preduzeća nisu jedinstveni primer, već je veoma slična situacija i u javnoj upravi (na primer, vršioci dužnosti pomoćnika ministara) a i u mnogim javnim ustanovama. Izgleda da je zakonska reforma, i ona iz 2012. i ona iz 2016. bila motivisana pre svega željom da se udovolji preporukama međunarodnih finansijskih institucija koje prate reformu javnih preduzeća, a ne istinskom željom da se upravljanje učini nezavisnijim od svakodnevne volje političkih moćnika. Međutim, taj pritisak očigledno nije bio dovoljno snažan, ne samo da se ostvari puna profesionalizacija, već ni da se formalno ispune zakonske obaveze“, objašnjava Nenadić. Odluka uvek pripada političarimaJavna preduzeća su pod upravom države. Vlada bira direktore, postavlja članove nadzornih odbora, donosi dokumenta i zakone kojima posredno upravlja poslovanjem javnih preduzeća. Postavlja se pitanje zašto se onda ne izaberu direktori i umesto njih se postavljaju vršioci dužnosti.„Na prvi pogled, može se postaviti pitanje zbog čega Vlada ne postavi nakon konkursa osobe koje imaju političku podršku, budući da konkursi nisu nepremostiva prepreka za tako nešto. Naime, krajnja odluka pripada političarima, tako da su kandidati koji nemaju takvu podršku prilično obeshrabreni da se uopšte jave na konkurs. Međutim, kako bi i tako postavljeni direktori mogli da se na neki način otrgnu kontroli, a razloge za njihovo razrešenje bi trebalo obrazložiti nekim ozbiljnim propustom, na primer u pogledu neostvarivanja programa rada preduzeća, očigledno je da se Vlada Srbije opredelila za to da zadrži v. d. stanje, koje joj omogućava da vršioce dužnosti smeni bez ikakvog obrazloženja u slučaju da se ne pokažu kao dovoljno poslušni i da na njihova mesta postavi nekog drugog“, napominje Nenadić.I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je to način da se ostvari veći uticaj na javna preduzeća od strane partijskih struktura vladajuće stranke.„To su pre svega neformalni uticaji koji se mogu lakše ostvariti ukoliko je direktor vršilac dužnosti. To je posledica partizacije države, pa i javnih preduzeća. Napravljen je korak unazad u profesionalnom menadžmentu javnih preduzeća. Čini se da je sada partijska lojalnost iznad svega. A motivi su jasni, javna preduzeća raspolažu velikim resursima i preko njih se oni mogu raspodeljivati preduzećima bliskim vladajućoj partiji, a i zapošljavaju veliki broj ljudi što opet služi partijskom zapošljavanju. Neko ko je izabran na konkursu bi možda rekao da neće to da radi, ali ovako je lako smenjiv“, ocenjuje Arsić, dodajući i da ljudi na tim pozicijama često ne bi ni trebalo da budu na mestu generalnih direktora javnih preduzeća.Kada je početkom 2015. godine zaključen stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, program se bazirao na tri stuba: makroekonomska stabilizacija, privatizacija i strukturne reforme i reforme javnih preduzeća.Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je fiskalna konsolidacija i stabilizacija javnih finansija očigledan uspeh. U privatizaciji su napravljeni ozbiljni pomaci prodajom RTB-a Bor, Železare Smederevo, Galenike, koncesijom Aerodroma, pa i nedavno Komercijalne banke.„Što se tiče strukturnih reformi i reformi javnih preduzeća, tu je urađeno malo toga na unapređenju efikasnosti i produktivnosti i korporativnog upravljanja. Zakon je dao solidan okvir, a ta preduzeća upravljaju ogromnim resursima, budžetima, imovinom. Tim pre je važno da se time upravlja na pravi način. Recimo godišnja amortizacija EPS-a je 40 milijardi dinara. To je oko jedan odsto BDP-a. Zamislite samo da se toliko investira svake godine. Međutim, u tom delu je urađeno najmanje od ova četiri segmenta. U Železnicama je čini se najviše urađeno na reformi, prevedena je u akcionarsko društvo. Najavljuje se i prelazak EPS-a iz JP u AD, ali kao što se može videti iz primera Telekoma, koji takođe nije javno preduzeće već akcionarsko društvo, pravna forma nema mnogo efekta ako se ne obezbedi suštinski profesionalni menadžment“, ukazuje Ranđelović.Stručnjaci su jednoglasni da ljudi na poziciji vršioca dužnosti nisu skloni da razmišljaju dugoročno, a to utiče na investicije.„Neko izabran na pet godina bi pokušao da uradi nešto za preduzeće, nešto važno, ali ovako kad zna da svakog časa može biti smenjen, to je teško“, napominje Arsić.Slično razmišlja i Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija.„Ne možemo nikada znati šta bi bilo kad bi bilo, odnosno u kojoj meri bi profesionalni direktori bolje radili svoj posao od sadašnjih vršilaca dužnosti. S obzirom na nesigurnost njihovog položaja, može se pretpostaviti da je rad javnih preduzeća pod njihovom upravom takav da su spremni da žrtvuju dugoročne interese preduzeća i ostvarivanje programa rada, zarad ispunjavanja nekih kratkoročnih ciljeva političara kojima duguju zahvalnost za svoje mesto. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra“, upozorava Nenadić.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je večeras na TV Pink da će bespovratna novčana pomoć od 100 evra automatski biti isplaćena svim 1,7 miliona penzionera i za 200.000 korisnika novčane socijalne pomoći.Kako je kazao, oni će dobiti novac automatski odmah po okončanju vanrednog stanja, a onda će se preostalim punoletnim građanima dati mogućnost da se prijave hoće li ili neće tih 100 evra. Mali je u jednom trenutku rekao i da će isplata početi nakon 15. maja. „Ako im treba 100 evra, samo jednim telefonskim pozivom na kol centar ili online da se prijave i tih 100 evra će odmah dobiti“, kazao je ministar Mali i dodao da je proteklih dana bilo ljudi koji su rekli da im ne treba.On je najavio da se sutra biti usvojena uredba kojom će biti regulisana dodela pomoći od 100 evra i da je taj novac predviđen rebalansom budžeta.Mi ovako pokazujemo našu snagu javnih finansija, kazao je ministar. Podsećamo, Fiskalni savet kritikovalo je plan vlade da bespovratnu pomoć dodeli svima jer će ta mera koštati budžet skoro 600 miliona evra, kojima budžet ne raspolaže.Kako je ocenio Savet, ova mera je ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast.Ministra je kazao i da je paket ekonomskih mera za podršku privredi zbog krize izazvane koronavirusom vredan 608,3 milijarde evra što je pola bugžeta Srbije ili 11 odsto BDP. To znači da je planirano da će se svi punoletni građani dobiti bespovratnu pomoć.
Raiffeisen Banka pustila u funkciju ažuriranu verziju aplikacije za mobilno bankarstvo za instant plaćanja na prodajnim mestima i plaćanje računa skeniranjem IPS QR koda Narodne banke Srbije (NBS), navodi se...
Građani širom Srbije imaće priliku da od 27. aprila tokom trajanja vanrednog stanja besplatno obave brze i lake konsultacije sa lekarom putem DokTok-a, prve platforme za onlajn medicinsko savetovanje....
Većina startapa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije COVID-19, dve trećine startapa beleži pad prodaje od preko 60%, a polovina digitalnih firmi i frilensera beleži pad prihoda veći od 30%, rezultati su Skenera digitalne privrede koji je danas predstavila Inicijativa "Digitalna Srbija". U izveštaju koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju koronavirusa na domaću digitalnu privredu navodi se da većina aktera na ovom tržištu ne planira otpuštanja, ali da 40% digitalnih kompanija i četvrtina startapa planira da zaposlenima usled krize umanji platu."Digitalni sektor je uglavnom pesimističan. Čak dve trećine digitalnih kompanija, 50% startapa i 46% frilensera misli da će se situacija još pogoršavati. Za sada, uslužne kompanije su pogođene više od onih koje prihoduju od prodaje svojih proizvoda... Kada je reč o negativnim efektima COVID-19, podaci pokazuju da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih", navodi se u istraživanju.Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85% njih misli da će zbog posledica COVID-19 morati da traži alternativne načine prihoda. "Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuju na internetu, sa čak četiri frilensera na 1.000 stanovnika. Ipak, stručnjaci predviđaju ciklično negativan uticaj na frilensere uz strukturalno pozitivan uticaj koji se može očekivati na dugi rok", dodaje se u analizi.Skener digitalne privrede ukazuje su ove kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu i od kuće, kao i da 10% digitalnog sektora vidi rast prihoda usled porasta tražnje za njihovim proizvodima tokom pandemije.Autori istraživanja naglašavaju da će digitalna privreda imati vrlo važnu ulogu u budućem ekonomskom poretku, kao i da je uticaj tehnoloških rešenja u periodima kriza, poput ove pandemije, "ogroman".Nebojša Đurđević, direktor Inicijative "Digitalna Srbija", ukazuje na važnost saznanja koja Skener digitalne privrede donosi svima onima koji rade u ovom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija."Na osnovu ovih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom ekosistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije. To je svakako ono što ćemo i mi u Inicijativi 'Digitalna Srbija' uraditi,” ističe Đurđević.
.jpg){kind=small}
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je juče da je u transportnom sektoru najveća šteta u prevozu putnika i da je verovatno najpogođeniji vazdušni s...
Fond za razvoj Srbije odobrio je juče prve kredite za likvidnost za 25 firmi u iznosu od 729 miliona dinara, kao deo garantne šeme države za pomoć privredi u krizi izazvanoj pandemijom koronavirusom. Ukupna vrednost kredita koje su ovih 25 preduzeća iz sektora mikro malih i srednjih preduzeća tražila bila je nešto više od 804 miliona dinara.Sva preduzeća dobila su kredite na 24 meseca sa kamatom od 1 odsto. Prema podacima objavljenim na sajtu Fonda, u Beogradu najveći kredit od 70 miliona dinara dobilo je preduzeće Coning, za obrtna sredstva i tekuću likvidnost.U jablaničkom okrugu, po 120 miliona dinara dobili su Džinsi iz Leksovca i kompanija za transport Jugprom. U južno-bačkom okrugu, 28 miliona dinara za likvidnost dobilo je preduzeće Bramar Plus, a 40 miliona Agromonterra.Za nabavku sirovina i plaćanje dobavljača, Ari Fruct iz Donje Kravarice dobio je 40 miliona, a preduzeću Miralex Fruits iz Čačka odobreno je 20 miliona za plaćanje dobavljačima za smrznuto voće i povrće i isplatu plata.U nišavskom kraju, Alu holding je za nabavku materijala dobio kredit od skoro 25 miliona dinara, a Zlatni Timok iz Svrljiga kredit od 18 miliona dinara.Vlora Comm, firma za proizvodnju, trgovinu i građevinske usluge iz Preševa, može da računa na kredit od 30 miliona dinara.Janeks iz Brusa dobiće od države kredit od 10 miliona dinara.Kotleniku iz Lađevaca odobreno je 120 miliona dinara za tekuću likvidnost.Povoljne kredite dobilo je i pet preduzetnika u iznosu 25,6 miliona dinara.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
