Saveti: Kako da uštedimo struju?

Električni bojler je jedan od najvećih potrošača struje u prosečnom domaćinstvu. Posle njega, u potrošnji prednjači električni šporet.

Zvanično, struja u Srbiji je skuplja od 1. septembra ove godine, pa je razlog za njenu štednju dodatno opravdan, pored činjenice da Elektro-privreda Srbije (EPS) taj energent skoro godinu dana uvozi po velikim cenama.

Kako prenosi portal Klima 101, prema procenama Centra za energetsku efikasnost, oko 15 odsto potrošnje struje u prosečnom domanstvu za električnu energiju otpada na bojler.

Dilema da li on treba stalno da bude uključen ili samo po potrebi predmet večitih debata.

Vodoinstalateri kažu da nema potrebe za tim, jer četvoročlane porodice mogu da zagrevaju vodu tokom noći kada je struja jeftinija s obzirom na to da moderni bojleri održavaju temperaturu relativno stabilnom zahvaljujući izolaciji.

Po potrebi mogu ga paliti i tokom dana.

Kamenac koji se taloži na grejaču povećava potrošnju bojlera, pa bi trebalo da redovno servisirate bojler koji treba da bude namešten na temperaturi do 60 °C.

Za zagrevanje vode može se koristiti i sunce.

Kako navodi platforma Mreža dobre energije, praksa je pokazala da solarni kolektor po metru kvadratnom uštedi i do 750 kilovat-časova godišnje.

Tipični solarni sistem za pripremu sanitarne vode za tri ili četiri osobe u porodičnoj kući zauzima otprilike četiri kvadratna metra kolektorske površine sa rezervoarom od 300-500 litara.

Zašto je na računu za struju poskupela naknada za obnovljive izvore?

Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava između 90 i 100 osto potrebe za toplom vodom, u prelaznom periodu od 50 do 70 odsto.

Njihova efikasnost tokom zimskih meseci znatno opada zbog manjka sunčevih zraka, pa se kreće u rasponu između 10 i 25 odsto potreba za toplom vodom, što i dalje nije zanemarljivo.

Ipak, postavljanje solarnih kolektora zahteva određenu investiciju na koju možda trenutno niste spremni. Na duge staze ovo se isplati, a vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

KUHINJA

Kako navodi Centar za energetsku efikasnost, električni šporet snage između 1000 i 3000 W (vati) potroši jedan kilovat-čas (1 kWh) struje za rad u vremenskom periodu između 20 i 60 minuta.

Ukoliko u proseku kuvate svaki dan oko sat i po, to bi iznosilo okvirno 60 kilovat-časova, što je oko 15 odsto potrošnje u prosečnom srpskom domaćinstvu prošle zime (401 kilovat-čas).

Postoje mnogi načini da se to smanji: od korišćenja ekspres lonca do poklapanja šerpe pri kuvanju.

Pri kuvanju nemojte da koristite posude čije je dno manje od površine ringle. U slučaju da pripremate tečno jelo, smanjite temperaturu čim voda proključa.

Da se upravo u kuhinji krije veliki potencijal za uštede električne energije, potvrdio je Nenad Jovanović, konsultant za energetiku, koji je izazvao sam sebe da od septembra nadalje svoju mesečnu potrošnju od, prosečno, 300 kilovat-časova smanji za 30. Prema sopstvenim tvrdnjama, uštedeo je 75 kilovat-časova.

„Imao sam 20 odsto manju potrošnju nego prošle godine u istom mesecu. Kupao sam se toplom vodom, u pitanju je četvoročlana porodica, jeo sam najnormalnije, samo sam smanjio potrošnju rerne. Rerna je u Srbiji problem generalno. ‘Stavite malo da se zapeče’, ‘Neka stoji još pola sata’… A rerna mnogo troši„, izjavio je Jovanović.

Pomoću kalkulatora Elektroprivrede Srbije (EPS) može da se dođe do podatka da je on na taj način uštedeo preko 600 dinara.

Napominje se i da pri svakom otvaranju rerne njena temperatura opada za 15 °C.

Isključivanje desetak minuta pre kraja pečenja čime se štedi petina energije. Takođe, u rerni možete o istom trošku novca i energije pripremiti više jela.

Ne treba protraćiti toplotnu energiju koja ostaje zarobljena u pećnici nakon upotrebe. Otvorite vrata rerne dok se ne ohladi što će dogrejati vaš dom.

Energetska efikasnost kuhinje može da se smanji i uz pomoć frižidera i zamzivača.

Javna preduzeća ugovaraju skuplju struju, pa od EPS-a čekaju anekse

Njihove termostate treba postaviti na četiri, odnosno -18 °C, kako bi se postigla optimalna potrošnja energije.

Vrata frižidera ne treba otvarati svaki čas i treba ih držati što kraće otvorenim. Pri stavljanju flaša i činija u frižider, vodene kapi sa njih treba obrisati i ne treba skladištite jela koja su još zagrejana.

Takođe, frižider ili zamrzivač ne bi trebalo držati blizu izvora toplote, ili ih treba dodatno izolovati drvenim tablama ili tablama stiropora.

Čak i uređaj ketler koji se koristi da grejanje vode može da pomogne da kuhinja bude održivija.

Ako se zagreje pun ketler vode, višak može da se čuva u termosu, pa da se kasnije koristi.

Oni koji poseduju mašine za pranje sudova, trebalo bi da ih koriste kada su napunjene.

EPS-ov račun za strujuFoto: Nova ekonomija/Čedomir Savković

RASVETA

Rezultati analize konsultantske kompanije Dilojt pokazuju da gašenjem samo jedne sijalice od 40 vati, domaćinstvo mesečno može da uštedi više od 21 kilovat-sat struje.

Tako bi naša zemlja, sa tri miliona i šesto hiljada brojila, od oktobra do marta, mogla smanji potrošnju za više od 129 miliona kilovat-sati.

Ali ključan uvid kada je u pitanju rasveta nije samo u količini potrošnje, već i u tome kada se ona javlja.

„Vrlo je jednostavno. Najveće efekte postižemo kada štedimo pri vršnim opterećenjima. Vršna opterećenja sistema su kada počnemo paliti svetla“, rekao je nedavno profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara.

„To će se sada pomerati ka 17 časova, a sada je to oko 18-19 časova. Tada su vršna opterećenja i tada je zaista svaki megavat dragocen.“

Drugim rečima, cena struje na tržištu je najveća onda kada stanovništvo pali svetla – samim tim, tada je i uvoz najskuplji.

Pritisak na elektromrežu pri vršnim opterećenjima, a samim tim i na novčanik, može da se smanji zamenom običnih sijalica sa žaruljom LED rasvetom koja troši znatno manje energije.

Primera radi, LED podna lampa od 11-12 vati obezbediće vam jednaku količinu svetlosti kao obična sijalica sa žaruljom od 50 vati.

Iako LED svetla koštaju nešto više i te kako su isplativa kako zbog već navedenog, tako i zbog toga što traju 50 puta duže.

Oni koji su voljni da izdvoje veću svotu novca kako bi štedeli mogu da ulože u termoizolaciju svog objekta, zamenu vrata i prozora ili unapređenje sistema grejanja i hlađenja, kao i u solarne kolektore za zagrevanje vode, ali i u solarne panele za proizvodnju električne energije, ili u kupovinu energetski efikasnije bele tehnike i kućnih uređaja.

Savete o tome kako uštedeti struju objavilo je i Ministarstvo rudarstva i energetike, o čemu je Nova ekonomija takođe pisala.