Za isplatu kamata u 2024. godini potrebno skoro 1,6 milijardi evra

Fiskalni deficit u budžetu za 2024. planiran je na 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a projektovani rashodi po osnovu kamata za predstojeću godinu iznose 182,9 milijardi dinara (1,56 milijardi evra), navodi se u Uputstvu za pripremu državnog budžeta za 2024. godinu i projekcijama za 2025. i 2026. godinu koje je donelo Ministarstvo finansija.

U istom dokumentu predviđa se i postepeno smanjenje deficita do 2026. godine (na 1,5 odsto BDP-a) i pad javnog duga ispod 52 odsto BDP-a.

„Ciljevi fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu biće obezbeđenje stabilne pozicije javnih finansija i opadajuća putanja javnog duga. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja“, navodi se u smernicama za pripremu budžeta.

U Uputstvu se dodaje da je iznos za plate koje se isplaćuje iz državnog budžeta zadržan na nivou planiranog za 2023. godinu, a „eventualna korekcija iznosa“ biće ustanovljena u toku budžetske procedure, na osnovu revidirane Fiskalne strategije.

Isto čeka i potencijalnu promenu parametara za planiranje rashoda za zaposlene, procene potrebnih iznosa za rashode za zaposlene za 2024. godinu, kao i podataka dostupnih kroz informacioni sistem za centralizovan obračun primanja u javnom sektoru.

Transferi i dotacije za 2024. godinu

Nenamenski transferi lokalnim samoupravama planirani su u iznosu od 33,3 milijarde dinara.

Dotacije Nacionalnoj službi za zapošljavanje planirane su u ukupnom iznosu od tri milijarde dinara.

Dotacije Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje planirane su u ukupnom iznosu od oko 250 milijardi dinara, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje planirane su u ukupnom iznosu od 63,80 milijarde dinara.

Rizici koji su uzeti u obzir prilikom planiranja fiskalnog okvira za 2023. godinu i dalje su prisutni, sa delimično izmenjenim uticajem, piše u smernicama za planiranje budžeta.

„Tokom prvog tromesečja ekonomska aktivnost je generalno u planiranim okvirima, te nije došlo do revizije stope realnog rasta BDP. Uporedo sa stabilizacijom proizvodnje struje, smanjila se očekivana potreba za intervencijom države na ovom polju“, piše u Uputstvu priprema za budžet 2024.

Javni dug Srbije na kraju maja porastao na 51,4 odsto BDP-a