Golubačka tvrđava, prema nekim dokumentima, potiče iz 14. veka. Tokom duge i turbulentne istorije, osvajali su je Ugri, Turci, a na kraju je pripala Srbiji prilikom odlaska Osmanskog carstva sa ovih prostora...
Jesu li naši zdravstveni podaci bezbedni kada ih lekarka ukuca na starom kompjuteru koji koristi Windows XP i besplatni antivirus program? Iako je zdravstvo sve više digitalizovano i dalje ne postoji strateško planiranje razvoja i održavanja Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS), iako je to i zakonska obaveza Vlade Republike Srbije, piše u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI). To je dovelo i do zakasnelog i nedovoljnog razvoja i održavanja zdravstvenih informacionih sistema. Ne postoje ni propisi koji definišu kada je potrebna zamena računara pa se u mnogim domovima zdravlja ili bolnicama koristi zastarela oprema. Što su računari stariji, to su i manje pouzdani, navodi se u izveštaju DRI. Ko stoji iza nje? Sa druge strane, ne postoji ni dovoljno novca za kupovinu novih kompjutera, ali ni servera, štampača, pa ni operativnih sistema ili softvera. Osim opreme, nedostaje i IT stručnjaka u zdravstvenim ustanovama. Ne postoje ni precizne procedure što otežava i usporava obučavanje novih zaposlenih. Korona dobra za digitalizaciju, ali loša po bezbednost podataka Zbog toga se u nekim ustanovama koriste besplatni antivirusi koji su i ranjiviji, pa su samim tim i bezbednostni rizici veći. Više o tome možete videti u video intervjuu sa Sanjom Kekić, predsednicom organizacijom ISACA Belgrade. Zbog toga je, ističe DRI, neophodno da se prilikom pripreme finansijskih planova osgira stabilno finansiranje za održavanje informacionih sistema.
-270x152.png)
Iako bi po Zakonu o javnim preduzećima direktori trebalo da se biraju na javnim konkursima, navikli smo da ih najčešće vode v.d. direktori koje po sopstvenom nahođenju postavlja i smenjuje Vlada. U Srbiji postoje i ona javna preduzeća koja od donošenja novog Zakona 2012. godine nikada nisu imala direktora koji je zakonski izabran. Koja su to preduzeća koja su najotpornija na javne konkurse i gde v.d. direktori najbolje "uspevaju"? Pogledajte TOP 5 listu po izboru Nove ekonomije.
-270x152.jpeg)
Čovečanstvu su neophodne pčele, ali je u zabludi ako misli da su nam potrebne samo one koje daju med, tvrde stručnjaci. Na svetu postoji 850 vrsta pčela, dok Srbiju nastanjuje oko 250 vrsta. Samo je jedna vrsta (apis mellifera) daje med. I one, uprkos tome što javnost milsi drugačije, nisu ugrožene. Biolog Jovana Bila Dubajić kaže za Novu ekonomiju da je oprašivanje koje vrše pčele takođe veoma značajno za planetu, te da čovek dovoljno brine o medonosnim pčelama od koje ima tu vrstu koristi. Izazov, ali i nešto što je neophodno, jeste zaštititi upravo pčele koje samo oprašuju. Zasadite ovo cveće i pomozite opstanku pčela Ipak, brz pčela ne bi, kako se misli, nestalo čovečanstvo. Kako bi tada svet izgledao, u video objašnjava Bila Dubajić. Na kraju, biolog Jovana Bila Dubajić objasnila je zašto je UNESCO-va kampanja za zaštitu medonosnih pčela pogrešna, ali i opasna. Iskusni pčelari savetuju kako početi biznis u Srbiji "Ne možete zaštititi pčele tako što ćete širiti populaciju medonosnih pčela. One će samo potisnuti nemedonosne o kojima ne brine čovek. Kampanja je duboko pogrešna i maši poentu", zaključuje biolog Bila Dubajić.
Bara Reva se nalazi u Beogradskom naselju Krnjača...
-270x152.jpeg)
Već deceniju i duže, Olivera Čukić iz Beograda pravi ukusne, slatke, ali sirove slatkiše i slaniše. Ideju je dobila od jedne Ruskinje, ali je usput i sama smišljala nove proizvode u njenoj biljnoj poslastičarnici. "Ljudi uglavnom ne veruju da to može da bude i slatko i ukusno, a od sirovih zdravih namirnica. Kada jednom probaju, uvek se vraćaju", objašnjava Olivera. Trener koji teretane šalje u istoriju Sve više ljudi, nažalost, oboleva od raznih bolesti i prinuđeno je da promeni način ishrane. Kada do toga dođe, odlaze u "Raw kitchen Beograd" po ukusne obroke. "Pored standardnih proizvoda, pravim i specijalne torte i obroke za one kojima je izbor namirnica sveden na minimum. Nekada je izazov za mene ogroman, ali uspevam da odgovorim na izazove." "Pozvala me je majka deteta alergičnog na vodu. Nikada nije slavio rođendan uz tortu. Uspela sam da napravim nekako pravu tortu i najveća nagrada je bila sreća deteta što prvi put u životu ima svoju tortu!" U Oliverinoj kuhinji pripremaju se i sastojci za pripremu sirovih kolača i torti. Puter, čokolada i ostali sastojci koje smo probali, identičnog su ukusa kao i bilo koji puter i čokolada. Saznali smo da pokreće i sirovu kozmetičku liniju. Pogledajte ceo Biznis stori:
Konak kneza Miloša na Topčideru, nekadašnja rezidencija prvog srpskog kneza, nedavno je potpuno obnovljen. Za četvrtak, 10. jun, najavljeno je otvaranje redovne postavke konaka u Topčideru. Prizemlje rekonstruisanog Konaka posvećeno je Prvom srpskom ustanku, međunarodnim okolnostima koje su mu prethodile, voždu Karađorđu i drugim znamenitim junacima i njihovim pobedama na Mišaru, Čegru, Loznici, Deligradu i Varvarinu, kao i oslobđenju Beograda 1806. godine. DA LI STE ZNALI?I Konak kneza Miloša poseduje vrt, po ugledu na evropske rezidencije, a to je ujedno i prvi planski vrt u Srbiji. Platan posađen za vreme vladavine Obrenovića, koji se i danas tu nalazi, najveći je u Evropi i predstavlja značajan spomenik hortikulture. Sprat je posvećen Drugom srpskom ustanku, knezu Milošu, tvorcu moderne srpske države, njegovom dolasku na vlast i borbi sa opozicionim ustavobraniteljima. Iako nisu živeli u Konaku, deo prostora posvećen je i knjeginji Ljubici, Miloševoj supruzi, i njihovim sinovima - knezu Mihailu i kralju Milanu Obrenoviću. Takođe, publika može i da se upozna sa likom i delom kralja Aleksandra Obrenovića i Majskim prevratom, događajem koji predstavlja kraj dinastije Obrenović. Divanhana, prostor za dnevne aktivnosti, ali i spavaću sobu kneza Miloša, publika takođe može da pogleda u novoobnovljenom Konaku. Konak u Topčideru izgrađen je 1831. u turskom baroku i tipičan je za to vreme. Širom Osmanskog carstva, nicala su slična zdanja, a u njima su živeli bogati veleposednici.
Više stotina advokata i građana protestovalo je danas u centru Beograda, protiv aktuelnog nacrta izmena Zakona o parničnom postupku. Za zakon, koji još nije došao ni do skupštinske procedure, tvrde da bi ugrozio pravo građana na pristup sudu, kao i prava na pravično i efikasno suđenje. Zbog toga navode da sa aktuelnim predlogom "nema kompromisa", odnosno da će se zadovoljiti jedino potpunim povlačenjem predloga iz javne rasprave. Obraćajući se okupljenima ispred Ministarstva pravde, advokatica Jelena Pavlović kazala je da nacrt sadrži 137 izmena, a da izmene ovako temeljnog zakona nije moguće raspraviti na okruglom stolu "koji traje dva sata", ili dostavljanjem ličnih predloga na adresu Ministarstva pravde. Prema njenim rečima, ideja da se sudovi rasterete tako što će se otežati pristup njima, ili tako što će se obustaviti svih procesa u kojima nisu plaćene sudske takse, predstavljaju "masovnu povredu prava građana, na budući teret poreskih obveznika". Pavlović je ocenila da nijedna od predloženih izmena ne vodi zajedničkom cilju efikasnijeg pravosuđa, osim eventualno odredbe o mesnoj nadležnosti, po kojoj bi preopterećeni sudovi svoje predmete mogli da upućuju na druge lokalne samouprave. "Ali je i to urađeno bez prave analize problema. Ne samo da nije profesionalno i kolegijalno, već je obična zamena teza da su za nesposobnost u svim prethodnim godinama krivi građani koji podnose tužbe i advokati koji su prevaranti... Predlog da se rad sudova transformiše u eSud može samo doći od ljudi koji nemaju predstavu koji su stvarni problemi u sudovima i koji žele da ovim eksperimentu postignu potpuno paralisanje njihovog rada", smatra Pavlović. Ona je dodala i da se u javnoj raspravi, koja bi trebala da traje do 14. juna, ne mogu artikulisati svi problemi koji bi proistekli iz izmena Zakona o parničnom postupku, kao i da krivicu za zakasnelu reakciju "snose i komore, koje nisu sankcionisali ponašanje suprotno advokatskom kodeksu". "Pozivamo (ministarku pravde) Maju Popović da ne bude predmet zloupotrebe i povuče nacrt iz javne rapsrave, kao i da formira novu radnu grupu koja bi prvo trebala da ispita i oceni da li je uopšte potrebno da se Zakon o parničnom postupku menja. Ako je odgovor potvrdan, da ponudi detaljnu analizu efekata Beogradski advokat Čedomir Kokanović ocenio je za Novu ekonomiju da je ceo zakon "crvena linija", odnosno da su skoro sve njegove najavljene izmene nedopustive, a da je komora koja je trebala da ih zaštiti "takođe postupala u tajnosti". Prema njegovim rečima, cela situacija će eskalirati dok se zakon u potpunosti ne povuče. "Nemamo poverenja u namere učesnika, tražimo da se ceo zakon povuče i napravi novi, izbalansirani nacrt. Advokatima se (trenutnim nacrtom) ne oduzima mnogo, već građanima, klijentima. Krajnji račun će plaćati oni. Možda će za advokate biti više posla, jer efekti novog zakona ne mogu da se predvide", rekao je Kokanović. Komentarišući navode ministarke pravde Maje Popović, koja je za Politiku ocenila će promene doprineti boljem pristupu građana pravdi i lakšem ostvarenju njihovih prava, Kokanović navodi da je u pitanju "najobičniji spin". "Čak i odredba koja raspoređuje predmete iz zagušenih beogradskih i novosadskih sudova po unutrašnjosti, načelno je možda u redu, ali bih ja vole oda vidim da li za to postoji neka analitička osnova, ili je to eksperiment naživo, pa ćemo da vidimo šta će da bude. Jer ako to rezultuje preopterećenje sudova koji ne može to da iznese, nismo uradili ništa. Bez Ja ne znam da li imaju brojke ili samo nagađaju", rekao je Kokanović. Prema njegovim rečima, Advokatska komora Beograd se ponašala "potpuno izdajnički", jer je "u tajnosti, šest meseci sarađivala sa ministarstvom, zato što je rukovodstvo ucenjeno i kourumpirano". "Oni imaju neke pogodnosti koje očekuju, zauzvrat su ćutali, zauzvrat je nedeletvorno neki predstavnik komore učestvovao tamo. Kada su bili komorski izbori, 8. maja, dogovor je bio da se (o nacrtu) ne objavljuje pre izbora, već nakon izbora, kako se sadašnjoj garnituri ne bi ovo desilo pred izbore", kazao je Kokanović.
Nail artisti ili nail tehničari, nisu kozmetičari koji rade manikir, objašnjava za Novu ekonomiju Katarina Jovanović iz organizacije takmičenja Pro Nail. Njen posao podrazumeva detaljnije sređivanje noktiju, ali i neretko umetičko iscrtavanje po noktima ili njihovim plastičnim replikama. Pro nail je takmičenje u sređivanju noktiju, a Jovanović kaže da bi u ovoj sferi moglo parirati svetskim sportskim kupovima. Ipak, u Srbiji posao nail artista ili nail tehničara nije prepoznat kao posebno zanimanje. “Jednostavno, ovde se priznaju samo zvanične škole.” Da biste počeli da se bavite ovim poslom trebalo bi da završite kurs. Jovanović se bavi i ovakvom vrstom edukacije, ali nijedan od položenih kurseva ne može da se upiše u radnu knjižicu. U regionu je situacija drugačija. U Hrvatskoj su naravno, s obzirom da su u Evropskoj uniji morali da regulišu i daj deo. Oni su to uspeli da prepoznaju, da brednovi koji su vodeći kod njih u zemlji, da prosto njihov edukator, predavač je dovoljno, samim tim što radi za tako jednu kuću, obrazovan da može da drži edukacije. Ona dodaje da je ovo vrsta prekvalifikacije, odnosno kursa, te da nije u pitanju škola. Međutim, takvi sertifikati su priznati od strane države, pa zato ovako stečenu prekvalfikaciju možete da upišete i u radnu knjižicu. Takođe, tamo gde je profesija zvanično priznata, ne možete ni da nabavite materijal za posao ukoliko nemate potvrdu da ste profesionalac. “Ovde u bilo koju prodavnicu možete da uđete i da kupite, ne samo kada su nokti u pitanju, nego i farbu za kosu i bilo šta drugo od šminke i da napravite verovatno i neki ozbiljan medicinski problem nekome.” Samim tim, sutra bi svako mogao da sedne u salon da radi, bez da mu je tražen sertifikat o završenom kursu. “Mogu da se dese vrlo ozbiljne alergije na materijal koji nije proveren, koji je ko zna odakle došao. Jer mi opet kao država nemamo mogućnost da baš tako istražimo materijale, kakav je sastav u njima.” Zbog toga se dešava da na noktima završi i boja za radijatore, a više o tome pogledajte u video prilogu.
Da bi mladi stekli znanje potreban im je rad na terenu, a njega nema u onlajn okruženju, kaže za Novu ekonomiju Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda. Kada se u školu ide onlajn naugroženiji su mladi lošijeg imovinskog stanja, ističe on.
U majskom broju Nove ekonomije, prof. Aleksandar Kavčić govori o svojoj ideji o besplatnim udžbenicima za sve đake u Srbiji. Da li su povređena autorska prava, zbog čega je osnovao Fondaciju i da li planira da se kandiduje na sledećim izborima? Prenosimo deo razgovora:
-270x152.jpeg)
Nije Štrumfeta, ali radi u pečurci na Adi Ciganliji. Vajarka Milica Petrović stvara tanjire, posude i šolje iz kojih se već služe gosti u nekoliko domaćih restorana. Kad podigne glavu sa točka, iz svog okruglog atelja gleda sa visine na Adu Safari kao u nekom rezervatu prirode. Zanimalo nas je otkud ona u zgradi “pečurki” na Adi Safari? “Na četvrtoj godini fakulteta, konkurisala sam za ovaj prostor i dobila. Adaptacija je trajala, želela sam da napravim pravi atelje. Nekada je ova pečurka bila opservatorija, posle toga pet šop, a decenijama ovde niko nije kročio dok ja nisam dobila prostor”, objašnjava Milica Petrović, vlasnica ateljea “Đir”. U svom ateljeu stvara razne predmete za svakodnevnu upotrebu, a najpopularniji su tanjiri nepravilnih oblika. Kaže da je često angažuju restorani da im pravi takve tanjire, ali ne slute da tu ima jedan problem. “Dođu vlasnici restorana i kažu da im treba trista tanjira nepravilnih oblika. Prvo što ih pitam je gde mislite da ih stavite i znate li koliko će vam prostora zauzeti. Ljudi ne razmišljaju da su takvi tanjiri, koliko god da je svaki unikatan, nepraktični za skladištenje ako ih imate na stotine”, objašnjava Milica u videu: Nije lako, prizanje, da se bavi biznisom u Srbiji. Ne zato što je prezasićeno tržište, jer njeni su tanjiri i posude odavno u mnogim kućama, već što je, kako kaže, ne shvataju dovoljno ozbiljno. “Svi misle da se ja ovde igram, ali ovaj posao je veoma naporan iako samo deluje zabavno. Čak i kada organizujem radionice keramike, iako mi je zabavno i volim da edukujem, iscrpljuje me rad s decom jer radim i u školi kao nastavnica likovnog. Planiram da proširim delatnost i pored edukacije ponudim i veći asortiman”, rekla nam je Milica na kraju druženja na kome smo shvatili da vajanje za točkom opušta bolje od joge čak i ako ste amater.
U proteklih desetak godina usavršen je sistem direktnih i posrednih političkih i ekonomskih uticaja na medije, ocenio je direktor agencije FoNet Zoran Sekulić na ruglom stolu "Srbija 2030: Medij...
Poslovi koje uglavnom objavljaju mladi su zbog korone postali nesigurni, objašnjava za Novu ekonomiju Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda. "Iz nedelje u nedelju ne znaš kakve odluke nove će da se donesu, šta će da radi od objekata, lokala šta neće. Da li ćeš sledeće nedelje da ideš na posao..."
Srbija ima adekvatne zakone koji štite novinare i garantuje im slobodu izražavanja, ali se oni ne primenjuju, rekao je ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin na panelu "Srbija 2030: Mediji i demokratija" održanom 7. aprila u Beogradu. "Za mene lično novinarstvo je veoma značajno, počeo sam karijeru kao sportski novinar. Zato ja reagujem i više od ostalih ambasadora kada neko u Skupštini profesionalne novinare naziva kriminalcima", rekao je NJ.E. Jan Lundin. On je naveo i da manju zabrinutost izaziva sistem institucija u Srbiji, koje su i u evropskom rangu adekvatne, već to što one obično ne daju rezultate za koje su originalno osmišljene. Mediji služe za razračunavanje sa neistomišljenicima (VIDEO) Ovo je treći okrugli sto u okviru društvenog dijaloga „Srbija 2030 – koji je naš put" o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
