Malinari i mali hladnjačari ponovo traže reprogram dugova

Asocijacija malih hladnjačara i malinara „Naše voće Srbija“ ponovo je predložila mere za sanaciju problema koji se već dve godine ne rešavaju u sektoru malinarstva, ali i plan rada za 2024. godinu.

To društvo za voćarsku proizvodnju je na okupljanju održanom 6. februara u Arilju .

„Naše voće Srbija“ predložilo je:

• Reprogram postojećih kredita kod poslovnih banaka na period od dve godine, grejs perioda sa periodm otplate od pet godina do ukupno sedam godina, sa subvencionisanom kamatom na kredite koji ulaze u reprogram, po korisniku koji ima problem iskazan u poslovanju iz 2022. godine, a zbog poremećaja na tržištu.
• Primena subvencija u voćarstvu koji će imati efekat u smislu posebnih potreba i načina uzgajanja voća u odnosu na ostale kulture u biljnoj proizvodnji, a nisu obuhvaćene merom subvencije za 2024 godinu.
• Osnivanje uprave za malinu i proglašenje maline za nacionalni proizvod.
• Nova direktna mera iznosa sredstava u okviru intervencije po kilogramu proizvedene maline a traje dok su prisutni poremećaji na tržištu.
• Osnivanje krovnog udruženja ili sindikata malinara Srbije, koji će okupiti sve učesnike u sektoru malinarstva u Srbiji.

Takođe, kako se dodaje u saopštenju asocijacije, tražiće i sastanak sa Ministarstvom poljoprivrede, kabinetom predsednika Vlade Srbije i kabinetom predsednika Srbije.

Sastanak grupacije Naše voće u Srbija u Arilju 07.02.2024.Foto: Naše voće Srbija

Predsednik asocijacije „Naše voće Srbija“ i direktor Zadruge „Agro-eko voće“ Božo Joković izjavio je za novu ekonomiju da je potreban hitan sastanak svih učesnika u sektoru malinarstva i državnih institucija.

„Mora da se nađe adekvatno rešenje, dijalogom svih strana, ne treba niko da gleda drugu stranu kao protivnika već kao kooperanta, saradnika…
Politizacija maline i pojedinačni interesi nikada nisu dali rezultat, Imamo sve u našim rukama – od proizvodnje do izvoza – i opet se delimo po relaciji ‘kome više’ na štetu drugih u sektoru malinarstva“, rekao je Joković.

Mnogim malinarima i dalje nije isplaćena prošlogidišnja malina kao ni celokupan rod iz 2022. godine.

Ariljac Vladan Stanković, koji uzgaja malinu na sedam hektara, rekao je nakon sastanka u Arilju za Novu.rs da ove godine „neće moći da uloži u veštačko đubrivo, na koje je inače trošio oko milion dinara po sezoni“.

„Ne smem da uđem u zaduženje. U lancu proizvodnje maline osetiće svi od proizvođača do krajnjeg kupca. ‘Crveno zlato’ (malina) je začaran krug gde mi u proizvodnji, potom preradi, zapošljavanju radnika, berača jedni bez drugih ne možemo. Na malim posedima, kakve mi imamo, samo je isplativa malina. A subvencije od 18.000 (koje i mi dobijamo) mogu da budu dobre za ratare u Vojvodini koji rade na stotine hektara“,  Stanković.

Vlada Srbije usvojila je u julu prošle godine uredbu sa ciljem da se pomogne sektoru malih hladnjača, koje skladište malinu i višnju.

Ta uredba kasnije je dopunjena u septembru, a ukupna sredstva na koja su kao pomoć u otplati kredita mogle da očekuju male hladnjače iznosila su oko dve milijarde dinara.

Nova uredba koja je takođe namenjena tom sektoru kao pomoć zbog poremećaja na tržištu usvojena je krajem prošlog meseca i njom je predviđeno po 18 miliona dinara kao pomoć hladnjačarima, a u vidu vanredne interventne mere.

Kako su više puta naglašavali predstavnici asocijacije Naše voće Srbija, uredba nije sprovedena na način kako su oni to očekivali, odnosno pomoć države ostvario je mali broj malih hladnjača.

Malinari traže novu pomoć, njihovi problemi se ne rešavaju