Litijumske baterije su postale nezamenjiv deo naše svakodnevnice - ima ih u velikom broju uređajima i primenjuju se u gotovo svim sektorima. Kako je potražnja za litijumom postala sve veća, a resursa je sve ...
Nepoverenje građana u ovdašnje institucije i zagađenje sa kojim se susreću svakodnevno (ali i ono potencijalno) možda su dva najvažnija faktora koja su dovela do toga da se ljudi širom Srbije pobune protiv e...
Srbija se nada da će novopotpisani sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom biti veoma koristan za domaću vinsku industriju. Međutim, iskustvo Gruzije, koja je poznata kao kolevka vinarstva, pokazuje da srpski...
Litijum-jonske baterije napajaju većinu prenosnih uređaja kojima smo svakodnevno okruženi, promenile su način na koji radimo, čitamo, učimo, komuniciramo, živimo. Polako nam menjaju i način kretanja. Jedno o...
Zemljište koje je otkupila kako bi sagradila rudnik litijuma, kompanija Rio Tinto je izdala u zakup poljoprivrednicima, kažu u Udruženju Zaštitimo Jadar i Rađevinu. Kako prenosi agencija Beta, ...
Brod "Felisiti ejs", dugačak 200 metara, potonuo je uprkos pokušajima da bude odvučen do luke pošto je pretrpio strukturna oštećenja i potonuo u vodama kod Azorskih ostrva, izvestila je kompanija koja je učestvovala u spašavanju broda. Poslednja informacija vlasnika broda, Mitsui O.S.K. Lines (MOL), bila 25. februara, kada je rečeno da je brod stabilan i da su se spasilačke ekipe ukrcale, a helikopter portugalskog ratnog vazduhoplovstva evakuisao je 22 člana posade kada je izbio požar. Prvi izveštaji lokalnog spasilačkog tima navode da je brod potonuo oko 9 sati ujutro po lokalnom vremenu, pošto je pretrpeo oštećenja. Spasilačke letelice će ostati u okolini kako bi nadgledale situaciju. Na brodu je bilo više od 4.000 vozila, koja su se prevozila iz Nemčke SAD. Čak i pre potonuća broda, požar koji je izbio na brodu 16. februara bio je toliko obiman da se nije očekivalo da će nijedno od vozila biti u stanju za prodaju. Teretnjak je prevozio vozila marke Lamborghini Urus, Aventador i Huracan, uključujući i poslednje Aventador automobile koji su proizvedeni kao i modeli Porše i Bentli. Uzrok požara nije poznat, a portugalske vlasti pretpostavljaju da su požar izazvale litijumske baterije koje se koriste u električnim vozilima, mada navode da nemaju čvrste dokaze. Vlasti strahuju od zagađenja okeana iako za sada nema naznaka da je iscurjela nafta iz rezervoara.
40% veća plata od prosečne u rudarstvu.
Konferencije Srbija energetika
Na panelu "Treba li Srbiji rudnik litijuma" koji je u saradnji sa Heinrich Boell Fondacijom organizovala Nova ekonomija predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike ocenili su da će se o eksploataciji litijuma u dolini Jadara najverovatnije organizovati referendum. Sa druge strane, deo stručne javnosti smatra da od tog projekta treba odustati ili ga odložiti. "Ne može ono što je ispod zemlje da bude vrenije od onog što je iznad nje. Poljoprivreda i stanovništvo je važnije od toga. Realizaciju Projekta Jadar trebalo bi odložiti ili od njega odustati", kaže redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka Vladimir Stevanović. On smatra da je dobro što u društvu ima dijaloga o takvim temama, ali primećuje da su oni "retki ili zakasneli", a Projekat Jadar netransparentan. Dodao je da su istraživanja litijuma u dolini Jadra počela mnogo ranije, a ne pre četiri godine, kako tvrde predstavnici nadležnog ministarstva. "Rudna jalovišta će ostati trajno. Problem je i voda, ali ne njeno prečišćavanje. Kako ćemo se nositi sa atmosferskim vodama? Da li će ta jalovišta da popuste pod pritiskom vode, kao što je bilo sa jalovištem u Stolicama", kaže Stevanović. On je dodao da bi izgradnjom rudnika bilo ugroženo vodosnabdevanje Mačve, kao i da je naš odnos prema životnoj sredini "katastrofalan". "Nemamo sređenu životnu sredinu, da smo o njoj vodili računa, onda bi i Rio Tinto vodio računa o tome. Mora se gledati u budućnost, sad su aktuelne litijumske baterije, šta će biti za 30 godina, ako se vozila budu kretala na vodonik", dodaje Stevanović. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstava Jovanka Atanacković, rekla je kako smatra da nije poljuljano povrenje u državu, jer država razgovara sa svima i pozvala je sve zainteresovane strane da uđu u dijalog o rudniku litijuma. Ona je ocenila da se u Srbiji najvarovatnije organizovati referendum u vezi sa eksploatacijom litijuma. Ako građani o tome pozitivno odluče, Srbija kako kaže ne bi trebalo samo da izvozi litijum, već treba da ga koristi i u proizvodnji "Smatramo da u trenutnu energetsku tranziciju, treba da vidimo kao šansu za naš narod i državu da poastanemo lider u regionu, koristeći sve principe koji danas važe u ekologiji", naglašava Atanacković. Ona je ukazala na činjenicu da ljudi često koriste energiju do koje se došlo devastacijom životne sredine, a da se u isto vreme bave ekologijom, pa zbog togma mnogi predstavljaju "licemere". "Ne treba nam rudnik litijuma, a sa prihvatljivim narušavanjem životne sredine slažem se u slučajevima kada za to postoji jasan javni interes", kaže Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta. Dodaje i da je protiv rudnika litijuma, jer je Srbija ratifikolvala konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, biodiverzitetu i degradaciji zemljišta: "Obavezali se da ne povećavamo učešće degradiranih površina", naglašava Ristić. Ristić smatra da će planiranim rudnikom i postrojenjem za preradu rude jadarit biti uništeno 533 hektara zemljiša, od čega je oko 240 hektara šume na slivu potoka Štavice. To zemljište je prema njegovim rečima već kontaminirano, jer su poplave provalile deponiju nekadašnjeg rudnika. Ristić je ocenio da Srbija može da bude uspešna u poljoprivrednom inženjerstvu, proizvodnji softvera i nameštaja, ne samo u oblasti rudarstva. Rekao ima veliko poverenje u državu, ali da mali stepen poverenja u ministarstvo rudarstva, koje se ponaša i protežira rudarstvo koje samo po sebi treba da bude cilj. "To se naziva esnafski autizam, oni olako dele dozvole za istraživanje litijuma u Srbiji. Niko ne treba da se čudi ako dođe do velike provale narodnog nezadovoljstva", dodaje Ristić. U vezi sa tim pitanjem sa njim se nije složio pomoćnim ministarke rudarstva Dejan Milijanović, koji je rekao kako veruje u mogućnost održivog rudarstva koje neće ostaviti velike posledice na životnu sredinu Ristić je naglasio da država treba da naručuje studije uticaja na životnu sredinu, a ne kompanije, poput Rio Tinta. Dodao je da kompanije kada sprovode neki projekat za to nisu krive. Projekat Jadar se mesecima nalazi pred javnošću i o njemu treba voditi dijalog na nauč zasnov činjenicama, kaže Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava Exploration (istraživačka firma kompanije Rio Tinto). Ona kaže da se nadležno ministarstvo toj kompaniji nedavno obratilo sa pitanjima koje su o Projektu Jadar nedavno uputili predstavnici SANU i naglasila da će odgovori na njih biti dostupni u narednih nekoliko dana. Naglašava da će se moderan rudarsko-industrijski kompleks u dolini Jadra nalaziti nalaziti na manje od 400 hektara, kao i da neće ugroziti poljoprivredu. Podsetila je da je deo zemljišta u tom području već kontaminiran drugim rudarskim projektima, kao i da je jadarit nađen samo u ovom delu sveta. Studija uticaja budućeg rudnika na životnu sredinu, prema rečima Prodanovićeve trenutno u fazi pripreme, a kada s eona završi biće poznmati i uticaji Projekta Jadar na okolinu. Međutim, dodaje da će ti rizici biti svedeni na najmanju meru. Dodala je da u Srbiji već postoji 50 postrojenja koja su opasnija od postrojenja koje je planirano u dolini Jadra. Smatra i da Projekat Jadar može da napravi pozitivan iskorak u toj oblasti. Predstavnica Rio Tinta je demantovala da je kompanija Rio Sava Exploration osnovana sa 500 evra i ocenila je da su stavljeni u kontekst trenutnih predizbornih političkih aktivnosti, u kojima ne žele da učestvuju. Prodanović je pozvala pravne timove nevladinih organizacija koje se protive izgradnji rudnika da rade zajedno sa pravnim timom Rio Tinta. "Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom", kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tim (PAKT), sa sedištem u Loznici. On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju o zaštit prava javnosti na životnu sredinu i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne. Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7. Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, kao i zakon o državnom katastru. Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima, čije se odluke trenutno iščekuju. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i da su od kompanije često dobijali vrlo šture informacije o njenom projektu. Mijatović je rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva i dodao da se rudnici litijuma u svetu nalaze u napuštenim područjima, dok u okolini Loznice Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području. Profesor Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu ocenio je da projekat eksploatacije litijuma prevazilazi Srbiju kao državu, jer se tiče autmobilske industrije, kao i drugih velikih industrija koje sebi ne dozvoljavaju da prave promašaje u planiranju. Rekao je i da je Rio Tinto u svojoj dugoj istriji imao mnogo promašaja, kao i da je to logično imajući u vodu samu veličinu kompanije. Jovović je dodao da je u ovom trenutku teško dati procenu uticaja budućeg projekta na životnu sredinu, koju radi njegov fakultet, zajedno sa drugim institucijama. Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Petar Đukić smatra da je u pitanju i održivost projekta kompanije Rio Tinto. Ukazuje da treba razmotriti koji su ciljevi za bolji život budućih generacija: "Srbija je kao i mnoge zemlje u svetu puna napuštenih rudnika, sa izbušenim devastiranim sredinama. Sa takvim rudarstvom konačno treba završiti", smatra Đukić. On je rekao i da su u Srbiji pogažene institucije, kao i da su referendumi prolazili onako kako je želela vlast koja ih je organizovala. "Nameće se institucija opšte građanske neposlušnosti, mi smo duboko podeljeno društvo", dodaje Đukić. Đukić je podsetio da je Lazarevac do 1991. godine dobilao rudnu rentu kako bi se kao područje oporavljao od rudarenja uglja. Međutim, ti fondovi su propali jer je novac trošen za neke druge namene u okviru gradske uprave Beograda kojoj to mesto administrativno pripada. Moderator panela bio je Vladica Cvetković, redovni profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji je takođe primetio da je poljuljano poverenje građana u državu.
Bavili smo se Rio Tintom i njegovim tokovima novca od 2004. godine, kasnije su nas pozvali ljudi iz sela gde je rudnik planiran, koji su rekli da im rudnik ne treba i da žele da se bave poljoprivredom, kaže Miroslav Mijatović iz Podrinjskog anti korupcijskog tima (PAKT). On naglašava da je ta kompanija ranije često kršila i Arhusku konvenciju i dodaje da su informacije o njenim investicijama često neprecizne. Prvo kažu da će investirat i1,5 milijardi dolara, pa 1,8, zatim dve milijarde, da će u postojenje za prečišćavanje vode uložiti 20 miliona dolara, pa 40 miliona. Mijatović je izjavio da je Rio Tinto u Srbiji prekršio član 7 Zakona o rudarstvu, član o planiranju i izgradnji, upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o putevima, zakon o poljoprivrednom zemljištu, šumama, državnom katastru. Naglasio je da je PAKT podatke o tome uputio nadležnim sudovima. Kaže da komuniciraju sa Rio Tintom od 2019. godine, kao i d asu od kompanije od tada često dobijali vrlo šture informacije. On je dematnovao direktorku Rio Save Exploration Vesnu Prodanović i rekao da nije tačno da je Loznica među gradovima sa najvećim odlivom stanovništva. Rudnici litijuma u svetu su u napuštenim područjima, a Rio Tinto želi da napravi rudnik u plavnom području, napominje predstavnik PAKT-a.
U naredne tri godine u gradu Sisku u Hrvatskoj trebalo bi da se izgradi fabrika baterija za električne automobile Sunceco Batteri, piše Poslovni.hr. Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da počne sa eksploatacijom litijuma u dolini reke Jadar potpisala je memorandum o razumevanju sa evropskom fabrikom baterija InoBat. Baterije za električne automobile trenutno se proizvode u pet kompanija širom sveta. Samo je jedna u Sjedinjenim Državama, a druge su u Aziji. "U Evropskoj uniji su shvatili da ne možemo da zavisimo od azijskih dobavljača i da je ovde takva proizvodnja neophodna", kaže Matt Darko Sertić, direktor kompanija Primenjena keramika i Sunceco i osnivač Poslovnog inkubatora Sisak (PISAK), kao i Kulinarskog instituta u Sisku. Vrednost projekta izgradnje fabrike litijumskih baterija u sisku, kako je najavljeno biće 220 miliona evra. Posao bi u visoko automatizovanoj proizvodnji trebalo da dobije 350 radnika. Sertić je inače u Hrvatsku doneo tehnologiju proizvodnje mikročipova iz Silicijumske doline. Njegova fabrika Sunceco, koja proizvodi solarne panele, u Sisku trenutno zapošljava tridesetak radnika, a nalazi se među ruševinama čuvene železare. ARGUMENTI "ZA" I "PROTIV" RUDNIKA U DOLINI JADRA Kompanija Rio Tinto koja u Srbiji planira da iskopava litijum u okvoru Projekta Jadar, saopštila je da je potpisala memorandum o razumevanju evropskom kompanijom za tehnologiju i proizvodnju baterija InoBat. Cilj je kako se dodaje da se pronađe "inovativna primena" za litijumske baterije: "Od toga će dobrobit imati i Srbija i druge evropske ekonomije koje se priključe inicijativi", naglašava se u saopštenju Rio Tinta. Cilj je da zajedno rade na uspostavljanju "cradle to cradle" lanca proizvodnje i reciklaže baterija u Srbiji, dodaje se u saopštenju. Precizira se da će partnerstvo pokrivati ceo životni ciklus proizvoda, od eksploatacije do reciklaže litijuma. Projekat Jadar, kako se navodi, ima potencijal da godišnje proizvodi oko 55 hiljada tona litijum karbonata koji može bez dodatne obrade da se koristiti za proizvodnju baterija u Evropi, jednom od najvećih tržišta električnih vozila. "Kompanija InoBat poseduje pogon za istraživanje i razvoj baterija, kao i pilot-fabriku koju razvija u Slovačkoj i namerava da poveća proizvodne kapacitete izgradnjom giga-fabrika u regionima Evrope, Bliskog Istoka i Afrike", navodi se u saopštenju. Kako se ističe, cilj kompanije InoBat je da opslužuje evropsko tržište inovativnim tehnološkim rešenjima, uključujući proizvodnju i reciklažu baterija za električna vozila. "U 2020. godini, Rio Tinto je odobrio ulaganje od skoro 200 miliona dolara u izradu završne faze studije za Projekat Jadar, za koju se očekuje da bude završena do kraja ove godine, nakon čega sledi investiciona odluka", podseća se u saopštenju. U Rio Tintu kažu da će izgradnja rudnika i postrojenja za preradu rude jadarit prema najvišim ekološkim standardima, ukoliko se odobri, biti značajna investicija za Srbiju, sa "direktnim i indirektnim ekonomskim" koristima za srpsku ekonomiju. Ipak, protiv kompanije Rio Tinto u Srbiji protestuju građani, ekološke organizacije, kao i brojni stručnjaci. Oni podsećaju na negativnu reputaciju Rio Tinta u svetu, jer je ta kompanija poznata po brojnim ekološkim incidentima.
Kraj Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta metala čija je era tek počela i koji može da nam donese pravo bogatstvo. Ko ima najviše upotrebljive rude, ko će prvi započeti sa proizvodnjom i...
Samsung je počeo snabdevanje korisnika Galaxy Note 7 telefona specijalnim setom za bezbedno uklanjanje potencijalno opasnog uređaja. U setu se nalaze: statični štit, koji se stavlja u kutiju, smeštenu u j...
Južnokorejska kompanija Samsung pozvala je sve koji imaju njen model pametnog telefona "Galaxy Note 7" da odmah prestanu da ga koriste i da ga što pre zamene, pošto su prijavljeni novi slučajevi da su se t...
Argentinske površinski kopovi u takozvanom "litijumskom trouglu" bile su jedno od najprometnijih mesta investiranje u litijumske projekte. Mnoštvo tamošnjih kompanija sada usporava ili prekida svoje aktivnos...
Cene litijum-jonskih baterija, najvažnijeg dela svakog električnog vozila (EV), nastavljaju da padaju - zbog prekomerne proizvodnje i usporene potražnje za električnim automobilima. Prosečna cena je sa 290 d...
Prva fabrika litijuma u Evropi otvorila je kompanija Vulcan Energy u nemačkom gradu Landau. Investicija se odnosi na dobijanje litijuma iz geotermalnih izvora, vredna je 40 miliona evra i deo je projekta "Ze...
Severna portugalska pokrajina Tras-os-Montes planira eksploataciju litijum na površinskom kopu. Međutim, lokalno stanovništvo, u ovom retko naseljenom i ekonomski siromašnom regionu, se ne slaže sa ovim planom. Idilični predeo u blizini sela Kovas de Baroso je u opasnosti zbog moguće eksploatacije litijuma, piše Dojče vele. Litijum je ključna sirovina za baterije u električnim automobilima, čija bi veća eksploatacija doprinela smanjenju globalne emisije ugljen dioksida i zavisnost Evrope od uvoza litijuma. Portugalska Vlada je odlučila da pretvori zemlju u velikog igrača u rudarenju litijuma. Procenjuje se da Portugal ima 10 odsto rezervi litijuma u celoj Evropi. Vrednost rudnog bogatstva Avganistana procenjena na tri biliona dolaraProđoh Levač, prođoh litijum: Australijska kompanija dobila dozvolu za istraživanje Problem je to što se, nažalost, najveći deo ovog metala nalazi u prelepim predelima kao što je Kovas de Baroso. Samim ti najavljena eksploatacija litijuma je plodno tlo za konflikte. Predsednik lokalne grupe aktivista Nelson Gomeš kaže da je inicijalni plan da se litijum vadi sa četiri lokacije u ovom delu zemlje. On navodi da će reke biti preusmerene, a ceo pejzaž i ekološki balans uništeni. Kaže da se u ovom delu Portugala vekovima bave održivom poljoprivredom. Organizacija za poljoprivredu i hranu proglasila je ovaj predeo svetskom poljoprivrednom baštinom, zbog održivih poljoprivrednih metoda koje se tamo primenjuju. Portugalska Vlada međutim ukazuje na širu sliku. Pre tri godine usvojen je nacionalna staregija za litijum vredna nekoliko milijardi evra. Vlada očekuje da radovi na rudniku krenu najkasnije sledeće godine.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
