Na vrelom ulju dobre su samo krofne

Njeno veličanstvo krofna. Da, bićemu subjektivni ovde. Bilo da su u pitanju obične domaće, one rumene, vazdušaste i posute prah-šećerom ili napunjene marlemadom ili pričamo o onim kupovnim, neko bi rekao i hipsterskim, sa milion i jednim različitim dodatkom i varijacijom na temu, sa krofnama jednostavno nema greške. Dobro, ima, ali jako iz je teško napraviti. Ne krofne, već greške. One će nam prirediti praznik za nepca, a i ostala čula, a jedini problem koji je moguće imati sa krofnama jeste ako ih ima previše, pa ne možeš da se zaustaviš.

Ukoliko se zadržimo na onim klasičnim, za pripremu će nam biti potrebni samo mleko, brašno, jaja, šećer, kvasac, malo soli, ulje i eventualno korica limuna, koja će im dodati na “šmeku”. U celoj priči esencijalno je da budete izdašni sa uljem, jer krofne tokom pripreme u njemu moraju da plivaju da bi se ispžile kako treba. Otkud toliko ulje na ovu skupoću, reći ćete, ali niko nije ni rekao da će biti lako, a ni jeftino!

Druga najvažnija stvar je da to ulje ne bude ni nedovoljno, ali ni previše vrelo jer to može loše da utiče na krajnji rezultat. Drugim rečima, kada su krofne u pitanju izreka pečenje – ili u ovom slučaju prženje – na tihoj vatri ne označava nešto loše, već naprotiv, nešto dobro i poželjno.

Pa otprilike slično kao kada nas, građane, nadležni krčkaju i krčkaju na tihoj vatri, ali ne sa ciljem da od nas naprave neki delikates,to bi baš bilo bizarno, već da bi progurali neku ujdurmu koju su naumili da proguraju. Bilo da govorimo o javnim službama, preduzećima ili, na kraju krajeva, i onima koji direktno obavljaju izvršnu vlast, svi nas oni krčkaju na tihoj vatri, ali u vrelom ulju, ako žele da realizuju neku ideju koja se većini ljudi neće dopasti, bilo da je reč o poskupljenju struje, nacrtanom tenderu ili problematičnoj izmeni zakona.

Dinstaju nas, dinstaju, dinstaju, dok nam potpuno ne skuvaju, a kada se to desi, već je kasno. Za nas, naravno. I dok u ovom trenutku možemo videti kako to u praksi izgleda dok pokušavaju da nas “proprže” na temi iskopavanja litijuma, ranije smo mogli da vidimo kako to funkcioniše i na primeru nacionalnog stadiona.

Ovaj megalomanski projekat predstavlja jednu od okosnica srpskog “kvantnog skoka u budućnost”, koji nas navodno čeka u bliskoj perspektivi, a ono što nas je u početku sve zanimalo jeste – koliko to košta i ko će da plati?

U međuvremenu smo zatrpani morem infomacija, poluinformacija, dezinformacija, paušalnih ocena i procena, tako da više niko sa sigurnošću ne zna odgovor na ono inicijalno i najvažnije pitanje – kol’ko para? Isprženi smo kao krofne, na tihoj vatri, samo je problem što nismo prženi u čistom ulju, već u bućkurišu dezinformacija, a verovatno nećemo biti ni tako ukusni kao sveže, domaće krofne.

Nravoučenije glasi: krofne na tihoj vatri uvek, javno mnjenje nikad. Jer kad neko na taj način tretira mozgove ljudi, vrlo je verovatno da uopšte nema dobre namere. Baš naprotiv.