Put do rupe u budžetu popločan je ruskim kapama

Iako bi mnogi rekli da danas baš nije kul pripremati nešto što sadrži “rusko” u nazivu, teško da će se iko odreći recimo ruske salate ili ruskih kapa odnosno šubara. O salati sada nećemo, ali o ruskim kapama hoćemo jer je reč o poslastici koja je prilično voljena kod nas. Ti kolači su istovremeno lagani i punog ukusa i poput kakvih slatkih kanapea odaju utisak ne samo vrhunskog, već i daleko luksuznijeg kolača od onog budžeta koji je za njih realno potreban. 

I iako naša država zvanično baš voli sve što je rusko, ruske šubare iz njene kuhinje baš i nisu najreprezentativnije. Ako državne projekte posmatramo kao ruske šubare iz državne kuhinje, može se reći da je kod njih potpuno suprotna situacija nego kod pravih ruskih šubara. Osim što nisu ukusne kao prave, one čak i ne izgledaju preterano luksuzno, ali su uprkos tome često debelo plaćene.

Složićemo se da niko ne želi da pravi kolače koji koštaju astronomski, a ne izgledaju reprezentativno, to je protiv svake logike, a naročito protiv logike naših vazda štedljivih domaćica i domaćina, ali nadležnima u Srbiji takav modus operandi nije stran. Štaviše, oni baš vole da svoje šubara-projekte lepo plate, a da li to valja, e to je neka druga priča.

Za mnoge projekte budžeti su ogromni, često su i više puta probijani u odnosu na početne procene (više o jednom takvom slučaju možete pročitati ovde, a krajnji ishod neretko bude takav da u nešto u šta smo već utrošili silne pare moramo da utrošimo još para da bismo ga “opravili”.

Ilustracija: Paola Felix Meza

Uzmimo, na primer, bazen na Tašmajdanu. On je renoviran 2019. godine, ali je i to renovirano moralo da bude ponovo renovirano, jer mu je 2019. dubina previše smanjena, pa bazen nije zadovoljavao standarde za međunarodna takmičenja. Drugi primer je sada već legendarno popločavanje (ili pokockavanje, da budemo precizni), kada je kaldrma na beogradskom Trgu republike više puta preslagana, što ipak nije otklonilo probleme, pa su na kraju zamenjene starim, dobrim asfaltom, u koji se koliko-toliko razumemo. Još, doduše, nismo ovladali drevnom veštinom nivelacije šahtova sa asfaltom, ali to je neka druga priča.

Samo ta dva primera pokazuju kako bi izgledale ruske šubare kada bi ih mesili naši nadležni. Skupo i loše, al’ valjda će moći da se popravi, uz doplatu, naravno. Sve u svemu, popriličan jedan neukus, a o neredu u kuhinji da i ne govorimo.