Šredingerov sladoled

Sladoled. Poslastica koju svi obožavamo, najviše u vrelim letnjim danima. Može se kupiti, a može se i pripremiti u domaćoj radinosti. Pravi znalci će, naravno, uvek odabrati ovu drugu varijantu, ne samo zato što je jeftinija, već i zato što u tom slučaju tačno znaju šta se nalazi unutra. Nema kojekakvih aditiva, emulgatora, terminatora… dobro, ovo poslednje ne, ali shvatate poentu.  

Sladoled je u neku ruku Šredingerov slatkiš. U isto vreme i postoji i ne postoji. Dok je smrznut, on postoji, ali čim se odmrzne vrlo brzo će nestati, a iza njega će u najboljem slučaju ostati sićušna barica da nas podseća na predivni sladoled koja nam je bio pred očima pre svega nekoliko minuta. Sudbina sladoleda zavisi, takoreći, od temperature, te u zavisnosti od toga on u isto vreme i postoji i ne postoji.

Verovatno se sada već pitate šta pričaju ovi i kuda uopšte ide ova priča i da citiramo našeg predsednika, hvala vam što ste postavili baš to pitanje! Da, sladoled jeste sjajan slatkiš za vrele dane, ali njegova krhka lepota, koja postoji samo pod određenim uslovima, takođe krhkim, veoma podseća na nešto što nam je jako poznato. Predizborna obećanja političara. I postizborna. U stvari, na obećanja političara kao takva.

Ilustracija: Paola Felix Meza

Obećanja političara, doduše, ne opstaju na hladnoći, naprotiv, ona opstaju pod svetlošću reflektora i pred budnim okom televizijskih kamera i traju samo dok su oni uključeni. Obećanja su poput kakvog predivnog sladoleda, vrlo bogata, sočna i prelivena hiljadu i jednim prelivom i aromom, jednostavno curi na sve strane od raskoši. Međutim, čim se oka kamera i svetla reflektora ugase, obećanja se u treptaju oka pretvore u jedno veliko ništa ili, ako baš imamo sreće, u neko malo nešto koje će, kada bude realizovano, i dalje biti mnogostruko manje od onoga što je obećano.

Obećanja imaju još jednu sličnost sa sladoledom. Ima ih onih koja su ista svake godine, evergrin takoreći (veće plate, ulaganje u škole, puteve, bolnice), a ima ih i onih sezonskih ili limited edišn, koja kusamo jednom i nikad više (leteći automobili, tropikarijumi, delfinarijumi, gondole, gigantski jarbol za zastavu…). I nažalost, uvek ih nekako želimo još i još. Baš kao i sladoled, samo što nam sladoled podstakne lučenje dopamina i posle njega budemo srećni, dok nam posle silnih obećanja najčešće ostane osećaj sličan – mamurluku.

A šta su nam sve obećavali poslednjih godina i koliko je toga ispunjeno, možete pročitati ovde.