Najvažnije je da se ne odustaje

Ključno je biti fleksibilan i otvoren za promene, kontinuirano učiti i prilagođavati se novim okolnostima. Takođe sam naučila važnost izgradnje snažnih timova – svako u organizaciji mora da radi i odgovara za svoj deo posla, jedino tako stvari mogu profesionalno da se unapređuju

Karijeru je počela u sektoru distribucije sadržaja i telekomunikacija još 1997. godine pridružujući se kompaniji koja je specijalizovana za ugradnju satelitskih antena.

„Uočivši potencijal koji je donela pojava kablovskih operatora na tržištu, što je omogućilo lakšu distribuciju TV kanala krajnjim korisnicima, bavila sam se izgradnjom kablovske mreže i mogu reći da mi je taj period zapravo omogućio razumevanje dinamike ponude i potražnje u tom sektoru“, kaže Aleksandra Subotić, izvršna direktorka kompanije United Media.

Naredni profesionalni korak bio je rad na razvoju distributivne mreže DTH platforme Total TV u eks-Ju dijaspori na tržištima zapadne Evrope. Sa širenjem dostupnosti interneta kao načina distribucije, pojavila se mogućnost prenosa sadržaja putem OTT platformi. Od 2008. godine je aktivno radila na konceptualnom razvoju jedne takve platforme, Nettv Plus, fokusirajući se na prodajne modele i pozicioniranje na tržištima Evrope i Severne Amerike.

Kada je 2013. godine United Grupa odlučila da konsoliduje svoje medijsko poslovanje pod brendom United Media, imenovana je za izvršnu direktorku i na toj funkciji je i sada.

„U proteklih 11 godina, naše medijsko poslovanje je prošireno, postali smo jedna od vodećih medijskih kompanija u jugoistočnoj Evropi sa 120 medija, uključujući 60 televizijskih kanala. Poslujemo u osam zemalja i trenutno zapošljavamo više od 4.200 ljudi“, kaže Subotić.

 Kako ocenjujete stanje u medijima u Srbiji danas? 

Reporteri bez granica su objavili najnoviji izveštaj o stanju medijskih sloboda, ističući da je situacija u

Srbiji na najnižem nivou u poslednje 22 godine od kada oni rade rangiranje. Sa tim moram da se složim. Ne samo da je stanje alarmantno, već dodatno zabrinjava kontinuirani trend pogoršanja situacije iz godine u godinu. Ključni problem leži u tome što mediji u Srbiji ne ispunjavaju svoju osnovnu misiju – ne informišu građane, već su isključivo u službi vlasti i vladajuće stranke.

Velike televizijske stanice sa nacionalnom frekvencijom, koje su tesno povezane sa vladajućim strukturama, kontrolišu informacije u skladu sa narativom koji vlast želi da nametne u društvu. Za takvo ponašanje često su nagrađeni različitim oblicima privilegija i saradnje.

Protiv nezavisnih medija i novinara se otvoreno vode kampanje sa najvišeg državnog nivoa. To rezultira brojnim uvredama, pretnjama i napadima koji su sve učestaliji. Mi smo kao kompanija više puta alarmirali i domaću i međunarodnu javnost zbog toga. Samo u proteklih godinu dana evidentirano je više od 40 slučajeva napada i pretnji protiv novinara koji rade za United Media u Srbiji, što je neprihvatljivo.

Kada analiziramo samu medijsku scenu, svedoci smo da portfolio Telekomovih kanala, tu uključujem i one koji se predstavljaju kao samostalni, takođe služi političkim ciljevima vlasti. Zauzvrat dobijaju ogromna finansijska sredstva a beleže neverovatne gubitke – samo Arena kanali posluju sa minusom od 60 miliona evra godišnje.

Dakle, imamo državnog operatera kome je cilj da, po svaku cenu, korišćenjem državnih resursa, uništi konkurenciju – privatnu kompaniju SBB, samo zato što građanima nudi nezavisne kanale United Media – N1 i Novu. Ova dva kanala, iako ograničenog dometa, imaju značajan uticaj u društvu jer su se pozicionirali kao mediji na kojima građani mogu čuti objektivne informacije i kojima veruju.

Dodatno, na celu tu situaciju, usvojen je i novi zakon o medijima, kojim se ozakonilo dotadašnje nezakonito delovanje Telekoma Srbija da ostvaruje vlasništvo u medijima, što nam pokazuje jednu odlučnost vlasti da nema nameru da obezbedi slobodu medija i medijski pluralizam. Vlada samo privid bogate medijske scene i izbora, a zapravo smo svedoci da se ovde istina jedva čuje.

Nastavljate li borbu za nacionalnu frekvenciju u Srbiji?

Da. Mi ćemo sa naše strane učiniti sve što možemo zato što sadržaji koje televizija Nova u Srbiji proizvodi kao i kompletna programska shema jesu u svakom pogledu ponuda koja zaslužuje nacionalnu frekvenciju. Ipak, nismo optimisti da će doći do velikih preokreta i da će vlast pristati da se istina čuje, bar ne sa ovim sastavom REM-a. Imamo paradoksalnu situaciju da se telo, koje treba da bude nezavisno, ponosi svojom pristrasnošću. Mi smo protiv REM-a podneli tužbu zbog nedonošenja odluke o dodeli nacionalne dozvole i po tome se još ne postupa.

Kako uspostaviti balans između uređivačke politike i „povlađivanja“ ukusu publike i očekivanju oglašivača?

To jeste izazov, ali mi smo shvatanja da dok svako u sistemu radi svoj deo posla profesionalno, uspeh neće izostati. Kada govorimo o uređivačkoj politici informativnih redakcija, tu su stvari vrlo jasne.

Oduvek smo, kroz rad naših medija, bili posvećeni profesionalnom, objektivnom, nepristrasnom i nezavisnom novinarstvu, te u tom smislu uređivački kolegijumi samostalno  i odlučuju o temama, načinu izveštavanja. Naš uređivački kolegijum koji se sastaje u Luksemburgu je sastavljen od vodećih stranih eksperata dokazanih u svome poslu. Kada govorimo o zabavnom programu, timovi profesionalaca su ti koji određuju sadržaj koji će se proizvoditi, kupiti i emitovati. To rade na osnovu velikog medijskog iskustva, vođeni podacima o istraživanju tržišta i željama gledalaca, ali i u skladu sa standardima United Media.

Takav kvalitetan sadržaj je na raspolaganju prodajnim timovima da ga monetizuje najbolje.

Kod  nas su urednički i prodajni timovi strogo razdvojeni, tako da prodajni tim ne može da utiče, bez obzira na očekivanja oglašivača. To jeste teži način, ali jedini moguć i dugoročno opravdan. U svakoj situaciji se trudimo da promovišemo profesionalni pristup i na to smo veoma  ponosni.

U Srbiji se suočavamo sa još jednom situacijom, javna preduzeća ne smeju da plasiraju svoje marketinške budžete na medije koji nisu po volji vlasti. Ova praksa stavlja nezavisne medije u nepravedan položaj i predstavlja način pritiska na njih. U slučaju manjih medija, takvo ponašanje može stvoriti atmosferu autocenzure i eventualno dovesti do toga da novinari i urednici izbegavaju kritičko izveštavanje iz straha od gubitka finansijske podrške ili pritisaka s političkih ili korporativnih strana.

Vlada samo privid bogate medijske scene i izbora, a zapravo smo svedoci da se ovde istina jedva čuje

Tržište TV reklama, iako je i dalje dominantan vid oglašavanja, posebno u Srbiji, suočava se sa brzim promenama u navikama ljudi i načinima konzumacije sadržaja. U kom pravcu će se razvijati taj vid oglašavanja u budućnosti?

Svakako očekujemo da će ovaj vid oglašavanja evoluirati u skladu sa potrebama modernih potrošača – bez obzira na to da li će veći naglasak biti na ciljanom oglašavanju, interaktivnim formatima oglasa, izvesno je da će se strategije prilagođavati specifičnim preferencijama i ponašanju gledalaca. Ono što znamo jeste da video sadržaj ostaje konstanta, bez obzira na način na koji će ga korisnik konzumirati. Kuriozitet tržišta na kojima poslujemo predstavlja činjenica da je konzumacija linearnog sadržaja i dalje vrlo visoka, čak u blagom porastu. Tako je u Srbiji sa pet sati i 15 minuta dnevno, prosečna gledanost live i as live sadržaja porasla na pet sat i 42 minuta u 2024. godini, što je znatno više od svetskog proseka.

Sa druge strane, globalni streaming servisi su sve popularniji.  Da li će postati dominantni na tržištu ili će se i sama televizija menjati i prilagođavati?

Streaming servisi jesu sve popularniji zbog svoje fleksibilnosti, personalizacije i širokog spektra sadržaja koji nude. Međutim, to ne znači nužno da će televizija izgubiti svoju važnost, umesto da se vidi kao suparnik, televizija se sve više integriše sa streaming servisima. Ono što je ključni element koji privlači i zadržava publiku bez obzira na način distribucije jeste kvalitetan sadržaj. Svedoci smo da u toku nekih važnih događaja, naše televizije beleže izuzetnu gledanost live prenosa, poverenje koje smo stekli ima ogroman značaj. Gledaoci će uvek tražiti sadržaj koji ih intrigira, informiše, inspiriše ili zabavlja. Upravo tu mi vidimo našu prednost – United Media je posvećena proizvodnji visokokvalitetnog sadržaja u svim zemljama u kojima poslujemo i publika to prepoznaje i ceni.

United Media proizvodi svoje sadržaje, programe, serije… Čime se rukovodite u kreiranju sadržaja na lokalnim tržištima zemalja u kojima poslujete? 

Nizom faktora. Na prvom mestu analiziramo tržište – preferencije i potrebe publike, trendove gledanosti, potencijal za monetizaciju… Trudimo se da razumemo sve specifičnosti i potrebe svake pojedinačne zemlje kako bismo osigurali da program koji proizvodimo ima vrednost za gledaoce i bude što uspešniji. Istovremeno, težimo da uvek unapređujemo ponudu donoseći inovativne i visokokvalitetne sadržaje na tržište pre konkurencije, što je strategija koja nam omogućava da budemo korak ispred.

Da li se ulaganje u proizvodnju serija i filmova isplati? Jedno vreme Telekom Srbija je diktirao hiperprodukciju, ali to je izgleda značajno smanjeno.

To svakako zavisi od televizije i vrste serija koje se proizvode. Nažalost, za lokalna tržišta, visokokvalitetna produkcija premijum serija je vrlo izazovan zadatak za monetizaciju, ali to je ono što čini razliku na tržištu. Mi smo se odlučili za kvalitet a ne kvantitet i jako smo ponosni na realiziciju vrednih projekata kao što su „Senke nad Balkanom“, „Vreme zla“ i „Vreme smrti“.

Neki od ovih projekata su takođe uspešno plasirani na internacionalno tržište, poput serija „Čista ljubav“ i „Đavolje grlo“. Kada govorimo o nekim drugim tržištima, recimo u Hrvatskoj gde smo prisutni sa televizijom Nova koja je najgledanija komercijalna televizija u zemlji, proizvodnja serijskog programa se isplati, pogotovo ako serije ostvare visoku gledanost i stvore povezanost s gledaocima. Mislim da su serije „Na granici“, „Kud puklo da puklo“, „Kumovi“ primeri jako uspešnih projekata.

Kao uspešnoj poslovnoj ženi u medijskoj sferi, šta su bili glavni izazovi sa kojim ste se suočavali tokom svoje karijere i koje ste lekcije izvukli iz tih iskustava?

Jedan od glavnih izazova bio je konstantno prilagođavanje brzim promenama u medijskoj  industriji, uključujući tehnološke inovacije, promene u potrošačkim navikama i dinamično konkurentsko okruženje. Dodatno smo se suočavali i sa izazovima koji su proizašli iz složenih političkih, ekonomskih i regulatornih faktora u zemljama u kojima poslujemo, izazovima koje nam je svima donela pandemija, te rat u Ukrajini… Iz tih iskustava sam izvukla važne lekcije.

Shvatila sam da je ključno biti fleksibilan i otvoren za promene, kontinuirano učiti i prilagođavati se novim okolnostima. Takođe sam naučila važnost izgradnje snažnih timova –  svako u organizaciji mora da radi i odgovara za svoj deo posla, jedino tako stvari mogu profesionalno da se unapređuju. Najvažnije je da se ne odustaje, već da se svaki od ovih izazova iskoristi kao prilika za lični i profesionalni razvoj.

Da li ste u nekom periodu života imali problem da uspostavite balans između privatnog i poslovnog života?

Na sreću nisam, tu podelu nisam nikada jasno uspostavljala, svako ko me poznaje i imao je priliku da radi sa mnom, zna koliko uživam i volim posao koji obavljam. Posao me pokreće. Uz pravi tim, kome sam vrlo zahvalna u svakom segmentu, vrlo je lepo provoditi vreme i na kraju biti ispunjen i zadovoljan.

Žene koje se nalaze u javnom prostoru, posebno novinarke, često su zbog svojih stavova izložene seksističkim i mizoginim uvredama. Kako se boriti protiv rodne diskriminacije i predrasuda u poslovnom okruženju i generalno, u društvu?

Generalno, rešenje leži u edukaciji – edukaciji društva, sa jedne strane, da prepozna i najoštije osudi seksističke i mizogine stavova, ali i edukaciji i osnaživanju žena, sa druge strane. Tako će one imati priliku da se slobodno izraze, imaju jednake mogućnosti za napredak i profesionalni razvoj. Ponosna sam što se na visokim menadžment pozicijama u United Media nalazi 60 odsto žena. Rekla bih da vlastitim primerom možemo pokazati da bilo kakvoj diskriminacije u našem okruženju, privatnom ili poslovnom, nema mesta.

“Ko je ko – Uspešne poslovne žene”

PREUZMITE VAŠ BESPLATNI PRIMERAK OVDE