Neprocenjivo je deliti znanje novim generacijama

Još za vreme školovanja, počela je da radi u medijima, prvo kao novinar saradnik u Radio Beogradu, da bi potom na različitim pozicijama, zaključno sa pozicijom direktorke Informativnog programa, provela skoro 20 godina na RTV B92.

Kako se razvijala vaša karijera, od samih početaka u medijima, pa do trenutne pozicije koju imate u kompaniji Hemofarm?

„O tome bih mogla da napišem ceo roman, koji bi odslikavao kako moj lični i profesionalni razvoj, tako i kratku istoriju turbulentnih događaja čije posledice u društvu i danas živimo“, priča Sanda Savić. Nakon tog bogatog iskustva, tri godine provela je u RTV Vojvodina, kao programski direktor, kao deo tima koji je pokrenuo programsku i produkcionu transformaciju pokrajinskog javnog servisa. U velikoj farmaceutskoj korporaciji, Hemofarm, našla se, kako kaže, igrom srećnih okolnosti.

Presudan je bio susret sa generalnim direktorom Ronaldom Zeligerom, tako da je sada već deset godina deo njegovog velikog tima koji uspešno razvija Hemofarm, lidera farmaceutske industrije u našem regionu.

Bili ste dugi niz godina sa jedne strane, u medijima, da biste prešli u korporativne komunikacije. Koliko vam je prethodno iskustvo pomoglo u građenju uspešne karijere koju imate danas?

Nesporno mi je mnogo pomoglo. Znala sam vrlo dobro kako novinari i mediji funkcionišu, mada je moja nova uloga zahtevala prilagođavanje, dodatno učenje, razumevanje i menjanje nekih starih navika. Uprošćeno rečeno, našla sam se na suprotnoj strani logike novinara koji je sumnjičav i hvata grešku, a vi mu kao PR plasirate savršenost. Nastavila sam da komuniciram otvoreno i dobronamerno i nemam problema u pronalaženju zajedničkog jezika sa najrazličitijim ljudima.

Kontakti i razvijeni odnosi, koje sam u svom novinarskom poslu ostvarila u svim sferama društvenog uticaja, bili su i ostali dragocen resurs i u mom sadašnjem poslu. A on se svodi na građenje dobrih i partnerskih odnosa i pronalaženje zajedničkog interesa. Nekih starih navika, kao što je media monitoring uz jutarnju kafu i gledanje informativnih programa uz veliku dozu kritike prema sadržaju i načinu na koji je plasiran, nisam se odrekla.

Šta smatrate presudnim poslovnim potezom u svojoj karijeri?

Odluku da se na početku pridružim i na vreme napustim B92 i zaposlim u Hemofarmu. To su ključne tačke u mom dosadašnjem profesionalnom životu. I ne samo profesionalnom. Na taj način nastojala sam, a nadam se i uspela, da održim lični i profesionalni integritet.

Ključno je osnažiti devojke od malih nogu. Treba raditi na tome da se promene stereotipi koji ograničavaju naše mogućnosti

Šta vas je motivisalo, održalo na profesionalnom putu?

Radoznalost, strast, odgovornost, lično usavršavanje, osećaj da učestvujem u nečemu što je pozitivna promena i opšte dobro.

Na koje projekte u svojoj karijeri ste posebno ponosni?

Na sve koji su značili neku dobru promenu u ponašanju ljudi i društvu u celini. To su mahom društveno odgovorne kampanje koje je pokretao B92, koje pokreće Fondacija Hemofarm. I veoma su slične po svojoj prirodi, temama i estetici. Pozivi da se pomogne ugroženim grupama stanovništva, da se promene pogrešni stavovi i loša ponašanja.

Nažalost, neke bitke se vode desetinama godina i na prilično banalnim stvarima, kao sto je ukidanje PDV-a na donacije. Trenutno dve velike kampanje kojima se bavimo su Najvažniji poziv u životu i Nesalomivi, a poslednji projekat na koji sam veoma ponosna je STADA EXPO, prva multimedijalna izložba o održivom razvoju na našim prostorima i šire.

Upravo kampanja vezana za doniranje organa, po čemu je Srbija bila na začelju Evrope doskoro, jedna je od najznačajnijih koje su pokrenute u okviru Fondacije Hemofarm. Koliko su se stvari pomerile od pokretanja kampanje?

Zadatak ove kampanje bio je pre svega da podstakne kulturu donorstva sa ciljem izgradnje humanijeg i solidarnijeg društva. Naša zemlja, na žalost, ima mali broj donora, a radi uspostavljanja samodovoljnosti potrebno je da postignemo 10 donora na milion stanovnika ili 70 na godišnjem nivou. Prethodna kampanja, realizovana 2016. Godine, povećala je broj donora sa 2 na 6 na milion stanovnika, a Srbija je dobila Nacionalni dan donora, 6. jun.

Prošlogodišnjom kampanjom uspeli smo da značajno povećamo broj donora – ukupno je bilo 13 donora i 32 obavljene kadaverične transplantacije. Naši sugrađani, naše komšije, koji čekaju na transplantaciju nam svaki dan ukazuju na veličinu ovog problema i značaj zaveštanja organa. Na svima nama je da čujemo njihov glas i da pokažemo humanost i pomognemo im.

Kao poslovnoj ženi, šta su bili neki od najvećih izazova sa kojima ste se suočili tokom svoje karijere i koje ste lekcije izvukli iz tih iskustva?

Ne znam da li je u pitanju sreća ili sam umela da biram kompanije u kojima ću raditi, a koje dele sistem mojih vrednosti. Tako da se na svom radnom mestu nisam susrela sa nipodaštavanjem, niti favorizovanjem mog pola. To što sam žena nije uticalo na to kako me kolege tretiraju, niti da li ću i koliko u hijerarhiji napredovati. Za sve što sam postigla zaslužno je to što mogu „muški da potegnem“. Tu sam lekciju naučila prekasno, jer su očekivanja od mene uvek velika.

Moj primer, nažalost, nije pravilo i uobičajena praksa. Žene se još uvek suočavaju sa nejednakim, ponekada i ponižavajućim odnosom. Možda su forme sofisticiranije, ali je suština tog tretmana ista. Muški svet nam je ponegde prepustio vodeće uloge u javnim poslovima i kompanijama, ali ne tamo gde je u pitanju pravi izvor moći i kontrola novca. Na nama je, ženama, da se za svoje mesto i ravnopravnost izborimo. Pametno i solidarno. Lično nastojim da ohrabrim i pomognem svim ženama, posebno mladim, na tom putu. Posebna je priča i verovatno najveći izazov kako uskladiti materinstvo i poslovne obaveze.

Da li ste vi u nekom periodu života imali problema da uspostavite balans između privatnog i poslovnog života?

 Imam ih i danas, imam ih svaki dan. Uspostaviti dobar balans je najveća životna veština. Učimo to, grešimo, napredujemo, grešimo… onda shvatiš da je sve u tvom unutrašnjem zadovoljstvu. Kada sam dobro sama sa sobom, verovatno sam stigla do dobrog nivoa tog balansa. To naravno nije moguće osetiti u potpunosti svaki dan, svaki minut, ali se trudim da iskoristim najbolje od svakog tog minuta i dana, jer se oni neće više ponoviti.

Hemofarm je deo nemačke Štada grupe. Kakva je politika kompanije po pitanju rodne ravnopravnosti i podrške ženama u karijernom napredovanju na nivou grupacije? Koliko se ta praksa prenosi i u poslovanje kompanije u Srbiji?

Ono na šta sam veoma ponosna je da smo u proteklih desetak godina u Hemofarmu uspeli da povećamo broj žena na rukovodećim pozicijama i pružimo im jednake mogućnosti za napredovanje u karijeri. U tom periodu smo realizovali i različite inicijative za podršku razvoju karijere žena, kao što su mentorski programi, obuke i fleksibilnost u radu. Na kraju krajeva, sve se svodi na stvaranje radnog okruženja koje je inkluzivno i koje poštuje sve zaposlene.

Na nama je, ženama, da se za svoje mesto i ravnopravnost izborimo. Pametno i solidarno

S obzirom na postojeći jaz koji postoji svuda u svetu u pogledu razlika u platama žena i muškaraca na istim ili sličnim pozicijama i manje zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, kakva je situacija po tom pitanju u sektoru farmacije?

Rodni jaz u platama je široko rasprostranjen problem na globalnom nivou, a nijedna industrija nije izuzetak. Ipak, mislim da Hemofarm može da bude primer mnogima, jer čak više od 60 odsto svih menadžerskih pozicija u Hemofarmu zauzimaju žene, a zarade su izjednačene, bez obzira na to da li ste muškarac ili žena.

U čemu vidite najveće benefite postojanja mentorstva i podrške od strane liderki u kompaniji mladim ženama koje tek ulaze u posao?

Duboko verujem u učenje i razvoj tokom celog života, zainteresovanost za novo i negovanje kreativnosti kod svakog pojedinca. Mislim da sam kao mentorka mnogim ženama, naročito onima koje su na početku karijere, dosta pomogla u tome da rade na svom samopouzdanju i samopoštovanju, da nauče kako da prevazilaze prepreke i izazove. Uvek sam svoju ulogu mentorke videla kao neko ko ima ključnu ulogu u stvaranju inkluzivnijeg i podsticajnog okruženja. Neprocenjivo je deliti znanje novim generacijama, ali i učiti jedni od drugih kroz naša različita iskustva.

Šta su neke promene u položaju žena u našem društvu koje vidite danas a za koje ste pre deset godina mislili da se nikada neće dogoditi? Sa druge strane, šta još izostaje kad je u pitanju rodna ravnopravnosti, a trebalo bi da je već odavno prihvaćeno u društvu?

Tačno je, došlo je do značajnih promena u položaju žena u društvu. Žene su sve više zastupljene u radnoj snazi. Čak i u našem tradicionalnom društvu raste svest o diskriminaciji i rodnoj ravnopravnosti. Prisutan je i rast broja žena na rukovodećim pozicijama. Ipak, i dalje postoje značajni izazovi sa kojima se žene u našem društvu suočavaju – rodno zasnovano nasilje, nejednakost plata u mnogim industrijama, ali i ograničen pristup obrazovanju i mogućnostima zapošljavanja. Ukoliko stvarno želimo da budemo društvo koje istinski veruje u jednakost polova, moramo više da radimo na rešavanju ovih pitanja.

Šta kao društvo možemo da uradimo da imamo više žena na rukovodećim pozicijama i da, sa druge strane, mlade žene podstaknemo da teže karijernom napretku, bez obzira na izbor profesije?

 Ključno je osnažiti devojke od malih nogu. Treba raditi na tome da se promene stereotipi koji ograničavaju naše mogućnosti. Zato su podrška i mentorstvo neophodni kako bi žene gradile uspešne karijere. Važno je da se stvore uslovi koji omogućavaju balans između posla i porodice, kako bismo se osećale sposobno da ostvarimo svoje profesionalne ciljeve, ali i da budemo prisutne u životima svojih najbližih. Da bismo stvarno napredovale, moramo graditi zajednice podrške i mreže žena koje će nas inspirisati i motivisati da dosegnemo vrhunce karijere.

“Ko je ko – Uspešne poslovne žene”

PREUZMITE VAŠ BESPLATNI PRIMERAK OVDE