Danas je Svetski dan štednje – pravo vreme da razmišljate dugoročno

Odaberite vaš način da uštedite

Da li uspevate da uštedite? Koliko možete da izdvojite novca za štednju na mesečnom nivou? Da li znate koji sve načini postoje za uštedu? Iako je pandemija prisutna i ove godine, štednja našeg stanovništva je i dalje u porastu. To pokazuje Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje iz jula meseca 2021. godine, koju sprovodi Narodna banka Srbije. Pored toga, u skladu sa strategijom dinarizacije finansijskog sistema koja je aktuelna godinama unazad, NBS ističe i promoviše veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju. Pokazalo se da ovakav pristup ima poseban značaj u uslovima neizvesnosti usled pandemije.

Kada pomenemo reč „štednja“ verovatno najveći broj nas prvo pomisli na štednju u bankama. Važno je napomenuti da, osim bankarskog sektora, postoje i berza, različite vrste osiguranja, investicioni kao i dobrovoljni penzioni fondovi. Sve ove finansijske institucije nam pružaju mogućnost da uložimo svoj novca i obezbedimo sebi dodatni vid štednje za sve ono što planiramo i želimo da ostvarimo.

Važnost finansijske pismenosti i edukacije

Zaposleni u finansijskim institucijama mogu da imaju značajnu ulogu u trenutku kada se odlučujemo koji ćemo finansijski proizvod odabrati. U poslednje vreme, trendovi pružanja usluga u okviru finansijskih institucija idu u pravcu finansijskog savetovanja.  Ovaj servisni model podrazumeva pružanje finansijskih saveta i usluga u skladu sa našim potrebama. Stručna lica zaposlena u finansijskim institucijama trude se da prepoznaju i razumeju naše potrebe, kako bi nam  pružili  adekvatan savet , odnosno preporučili odgovarajući finansijski proizvod ili uslugu. S druge strane, neophodno je da i mi kao klijenti dovoljno razumemo ponuđeni proizvod ili uslugu. Važno je da znamo šta kupovinom finansijskog proizvoda dobijam, odnosno koju vrednost nam donosi i kakve rizike prihvatamo. Zato je važan nivo naše finansijske pismenosti, odnosno stepen finansijske edukacije. Koliko razumemo koji finansijski proizvod ili uslugu ima posebno veliki značaj u trenucima kada želimo da se  opredelimo za određeni vid štednje koji će za naše životne potrebe biti najoptimalniji… Prepoznavanjem značaja finansijske pismenosti u cilju obezbeđenja prosperiteta i dugoročne finansijske stabilnosti građana, najveći broj evropskih zemalja već je odavno razvio i u potpunosti sproveo nacionalne strategije za finansijsko obrazovanje.

U Srbiji, finansijsko obrazovanje dostupno je kroz različite projekte, kako kroz formalno obrazovanje koje je pod pokroviteljstvom različitih državnih institucija, tako i kroz neformalno obrazovanje. Sve je više finansijskih institucija koje ističu važnost finansijske pismenosti i trude se, ne samo da ponude određene vrste proizvoda već i da nam pruže adekvatnu edukaciju o njima. Takođe, na raspolaganju su nam i različite edukativne platforme i sajtovi koji se bave analizom i poređenjem  finansijskih proizvoda i usluga, gde su nam informacije dostupne na samo jedan klik.

Na raspolaganju imamo puno različitih načina da steknemo ili unapredimo naše poznavanje finansija,    što će nam omogućiti da lakše i efikasnije upravljamo svojim novcem.

Foto: freepik.com

Napravite finansijsku hladovinu

Verovatno ste već čuli za izreku  „najbolji trenutak da zasadite drvo bio je pre dvadeset godina, a sledeći najbolji trenutak je upravo sada“. To isto važi i za štednju – ako do sada nismo počeli da štedimo, najbolje je da to odmah promenimo. Bez obzira na to koliki novac možemo da izdvojimo sa strane, da li ćemo ga staviti u slamaricu ili ćemo ga uložiti u neki finansijski proizvod gde će se uvećavati, važno je da odgovorno planiramo sopstvenu budućnost.

Svake godine, 31. oktobra, obeležava se Svetski dan štednje gde je cilj da se podigne svest o značaju štednje svakog od nas. Ujedno, to može da bude odličan momenat da preduzmemo odgovarajuće korake, edukujemo se i započnemo neki vid štednje. Za ulaganja na kraći i srednji rok, verovatno ćemo se opredeliti za štednju u bankama ili za polisu osiguranja, međutim, da bismo stekli dugoročnu nezavisnost, u tome nam pomažu dobrovoljni penzijski fondovi.

Dobrovoljna penzija

Dobrovoljna penzija u Srbiji prisutna je već preko 15 godina. Danas na našem tržištu posluje 7 dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju 4 društva, dok kontrolu njihovog poslovanja vrši Narodna banka Srbije. Pored visoke transparentnosti informacija i stroge regulative, kod ovih fondova prisutan je i visok nivo sigurnosti investiranja jer je najveći deo imovine ovih fondova uložen u preko 80% dugoročnih hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom. Prema predlogu Strategije za razvoj tržišta kapitala , ulaganje dobrovoljnih penzijskih fondova u dugoročne hartije od vrednosti je u potpunosti opravdano, s obzirom da je njihov cilj da danas prikupljaju sredstva članova fonda,  a da isplaćuju ista sa prinosom, nakon dužeg niza godina. Poslednjih nekoliko godina, dobrovoljni penzijski fondovi beleže konstantan rast imovine pa je ukupna imovina, na kraju septembra 2021. godine, iznosila 48,2 milijarde RSD.

Od samog početka privatne penzije, na tržištu je prisutno Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom DDOR-Garant a.d. Beograd koje ove godine proslavlja 15 godina poslovanja. Trenutno upravlja sa dva penzijska fonda: DDOR-Garant Ekvilibrio i DDOR-Garant Štednja i brine o preko 78.000 članova, odnosno o preko 7,8 milijardi RSD imovine svojih članova.

Ukoliko do sada niste čuli za dobrovoljne privatne penzije ili želite da saznate više o penzijskim fondovima, možete zakazati besplatne konsultacije preko njihovog sajta.