-615x345.jpg)
Air jastuci – paradigma za prirodu i umetnost
Umetnik Ivan Divan odlučio je da još jednom pomeri granice poznatog i da novim projektom Air jastuci glorifikuje ono bez čega ne možemo, bez vazduha i prirode. Sa timom sociologa i umetnika stvorio je...
Lifestyle
Dve predstave Beogradskog dramskog pozorišta na 54. i 55. Bitefu
Dvostruko, 54. i 55. izdanje Bitef festivala je na programu od 13. do 25. septembra 2021. godine. U glavnom programu će biti prikazano četrnaest predstava iz deset zemalja, dok će domaća pozorišta imati čak četiri predstavnika.U prologu festivala, 13. i 14. septembra, publika će imati priliku da vidi dve predstave Beogradskog dramskog pozorišta, Living room u režiji Ersana Montaga i Cement Beograd u režiji Sebastijana Horvata. Ovakav izbor za sam početak festivala nikako nije slučajan. To je rezultat potrebe umetničkog tima Bitefa da široj javnosti još jednom ukaže na pozitivan iskorak koji je Beogradsko dramsko pozorište napravilo u cilju kreiranja umetnički relevantne ponude savremenog pozorišta. Sebastijan Horvat i Ersan Montag su autori koji su afirmisani u širem međunarodnom kontekstu upravo na Bitefu, pa je ovo i dokaz teze da Bitef, uprkos oprečnim mišljenjima, ima značajan uticaj na pozorišni život u Srbiji.Living room Ersana Montaga je deo trilogije koja se zasniva na likovno spektakularnoj slici jednog sveta koji nastanjuju otuđene egzistencije, a izvođenje na Bitefu će ujedno biti i svetska premijera koprodukcije Beogradskog dramskog pozorišta i Bitef teatra. Predstava prati različite trenutke iz života operske pevačice iz Beograda koja je izgubila svoje najbliže u ratovima devedesetih u Jugoslaviji. Po rečima umetničkog direktora Bitefa Ivana Medenice, Living room nije politički komentar, već lirska meditacija o prolaznosti, vremenu, izneverenim nadama, usamljenosti i kao takva daje doprinos viziji „posthumanog sveta“, što je jedna od centralnih tematskih odrednica Bitefa 2021. godine.Samo dve godine posle trostrukog trijumfa predstave, Ali: strah jede dušu na 53. Bitefu (Grand Prix „Mira Trailović“, Nagrada Politike za najbolju režiju, Nagrada publike), autorski tim Sebastijan Horvat i Milan Ramšak Marković je ponovo na Bitefu. Cement Beograd je predstava inspirisana komadom Cement Hajnera Milera i autorski je projekat koji, kroz dva stilski oštro razdvojena dela, gradi metaforičko upozorenje u vezi sa tim da odustajanje od ideala revolucije vodi ka duhovnoj, moralnoj i fizičkoj degradaciji.Pored koncepta transhumanizma i posthumanizma, jednu od glavnih tematskih celina ovogodišnjeg izdanja Bitefa činiće i predstave sa ekološkim temama. Sa tim u vezi, tim Bitefa je pokrenuo i niz aktivnosti koje za cilj imaju da u svakodnevnom funkcionisanju festivalskog tima, organizaciji događaja sa publikom i tokom festivala smanje negativan uticaj na životnu sredinu. U okviru ovih napora, organizuje se konkurs za mlade do 30 godina (vizuelne umetnike, dizajnere i sve druge zainteresovane) za osmišljavanje i izradu eko-brendinga Bitefa. Cilj konkursa je da festivalski materijali kao što su Info pult, reciklažne kutije, press wall-ovi i svi drugi fizički vizuali koji se koriste na festivalu budu izrađeni isključivo od ekološki prihvatljivih materijala. Više o konkursu i uslovima za učešće može se pročitati na vebsajtu Bitefa.Rezervacija i prodaja ulaznica za ovogodišnji Bitef počeće u drugoj polovini avgusta zbog aktuelne epidemiološke situacije. Pratite sajt Bitefa i društvene mreže za više informacija.Festival su tradicionalno podržali Sekreterijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Gete Institut i Francuski institut u Beogradu. Partner i prijatelj Bitefa je i ove godine I&F Grupa, u okviru koje posluje i McCann Beograd, kreativna agencija festivala. Partneri festivala i ove godine su Erste Bank a.d. Novi Sad i dugogodišnji prijatelj festivala Coca-Cola Hellenic Srbija.
Narodi Južne Amerike piju dva litra dnevno: Zašto je akai tako lekovit
Istorijski podaci dokazuju upotrebu akai pulpe još u 18. veku, a napitak koji se dobije kada se pomeša sa vodom, konzumirali su i po dva litra dnevno. Smatraju je lekovitom jer sadrži visok procenat kalcijuma, gvožđa i magnezijuma. Najpogodnije mesto za uzgajanje je dolina Amazona. A nova istraživanja pokazuju koliko je ovo voće zdravo.Akai (açaí palm) raste u Južnoj Americi, uglavnom u Brazilu, Venecueli, Ekvadoru, Gvajani, ali je Brazil najveći izvoznik ovog voća. Akai palma može da poraste i do 40 metara. Daje oko 1000 kilograma voća po stablu, a njen plod veličine je zrna grožđa. Slične je i boje, nešto između borovnice i crnog grožđa.Smatraju je čudotvornom: Biljka koja i daje snagu i opuštaNarodi Južne Amerike vekovima koriste akai nektar za pravljenje napitaka, ali i praha koji su mogli da koriste tokom cele godine. U brazilskoj nacionalnoj kuhinji se često sreće, i kao začin i kao napitak. Ako u Brazilu zatražite akai koktel, dobićete piće pod nazivom "cuias", a ako ste u južnom delu ove zemlje, uz to ćete dobiti i granolu.Istraživanja u ovom milenijumu, pokazala su da akai bobice treba, neposredno nakon ubiranja, zamrznuti da bi što duže ostala sveža. S obzirom da je izvoz u 21. veku ovog voća enormno skočio, trend da se konzumiraju akai bobice verovatno je uzrok tome, ali i istraživanja koja su pokazala da akai pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem, suzbija malignitete, holesterol i reguliše nivo šećera u krvi.Danas se akai prodaje kao prirodni suplement u prahu da bi mogao da stigne do svih krajeva sveta, pa je takav dostupan i kod nas. Ne konzumirati ga bez konsultacije. Pre upotrebe, neophodno je konsultovati stručno lice.Ovaj cvet donosi sreću i bere se samo danas
Deset zanimljivih činjenica o čokoladi
Gotovo čitav svet čokoladu smatra najlepšom poslasticom...
Čuveni italijanski „Magbet“ u oktobru na Šekspir festivalu
Uz ovacije i neskriveno oduševljenje publike, spuštena je „zavesa“ na prvi deo osmog međunarodnog Šekspir festivala koji se od ove godine održava u julu i oktobru. Za autentično pozorište pod vedrim nebom u Vili Stanković od 2. do 4. jula, tradicionalno se tražila karta više. Kapije „teatra“ u Čortanovcima simbolično je zatvorio „Moj Šekspir“ prema konceptu Nikite Milivojevića, svojevrsni talk show prilikom koga su svojim interpretacijama Šekspira publiku oduševili Anita Mančić, Vojislav Brajović, Svetozar Cvetković, Boris Isaković, Dragan Mićanović, Teodora Marčeta i kostimograf Marina Medenica maestralno predstavljajući najvećeg dramskog pisca kroz svoja lična pozorišna iskustva. Ovogodišnji Šekspir festival koji se od početka održava uz podršku UNIQA osiguranja, otvorio je francuski teatar Des Lumières et des Ombres predstavom „Tragedija Hamleta“ a publika je imala priliku da vidi i Narodni teatar Bitola koji je izveo „History of motherfuckers- Korolian” u režiji Andraša Urbana. U pratećem programu, prikazane su filmske adapracije Šekspirovih dela „Korolian“ i „Bura“.“UNIQA i Šekspir festival su po osmi put ove godine ''Ponovo u igri '', i - pobeđuju ! Šekspir, ove godine obučen u fudbalski dres, dao je tri sjajna gola u prvom poluvremenu. U pozorištu ne postoji lepša slika od prepunog gledališta na početku predstave i ogromnog aplauza na kraju. Upravo to se dešavalo svake večeri na ovogodišnjem Šekspir festivalu. U takvim situacijama obično se kaže: Tim koji pobeđuje ne treba menjati !” utisak je direktora i osnivača Šekspir festival Nikite Milivojevića.U „drugom poluvremenu“ VIII Šekspir festivala na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 16. oktobra biće izvedena čuvena predstava “Magbet” Sardegna Teatro / Compagnia Teatropersona iz Italije. Predstava koju je režirao Alessandro Serra dobila je najznačaniju italijansku nagradu u oblasti izvođačkih umetnosti, svojevrsnog Oskara italijanskog teatra - The Premio Ubu Award 2017. “Moćno fizičko pozorište koje je osmislio i režirao Alessandro Serra donelo mu je međunarodnu reputaciju. Snažnim utiskom karnevalskih zvukova Sardinije, ritmova, maski, reditelj kombinuje elizabetansku i sardinsku tradiciju i stvara snažnu predstavu koja Šekspira pretvara u ritual, lokalni jezik, ritam. Magbet je trenutno svojevrsni međunarodni festivalski hit – od 2017. godine predstava je gostovala širom sveta ( Barbikan centar London, Hong Kong festival, Sibiu festival, Platonov festival Rusija, Festval svetskog kazališta Zagreb ...)”, navode organizatori Šekspir festivala.Podsetimo, osnivanje međunarodnog Šekpir festivala u Srbiji inicirao reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom londonskom Glob teatru 2012. godine sa željom da publikci kroz predstave na otvorenom, baš kao u Šekspirovo vreme, približi lik i opus najvećeg dramskog stvaraoca. Šekspir festival od osnivanja podržavaju UNIQA osiguranje, Vlada AP Vojvodine, Opština Inđija, Ministarstvo kulture i Grad Novi Sad. Evropska mreža festivala uvrstila je Šekspir festival 2019. godine na listu najznačajnijih festivala Starog kontinenta.
„Gradski trkački“ organizuje prvu trku Stepinim lugom
Prva brdsko-atletska trka u Stepinom lugu, koji se nalazi na području opština Voždovac i Zvezdara, održaće se u nedelju, 11. jula 2021. godine u 16 časova, saopštili su organizatori takmičenja. Start trke je ispred rodne kuće našeg proslavljenog vojskovođe Stepe Stepanovića, koja se nalazi na obroncima šume u beogradskom naselju Kumodraž, gde će nakon trke biti održano predavanje i upoznavanje sa životnim delom heroja balkanskih i Prvog svetskog rata, koji se tu rodio 1856. godine.Njegova rodna kuća je danas muzej, pod upravom Narodnog muzeja u Beogradu.Stepin lug je beogradska, pomalo zaboravljena šumovita oaza. Ovaj deo netaknute prirode, malo poznat među stanovnicima Beograda, se prostire između autoputa Beograd-Niš, Bubanj potoka, Kumodraža i Velikog mokrog luga. Udruženje "Gradski trkački" pripremilo je 14 kilometara dugačku stazu sa oko 500 metara kumulativnog uspona, gde će se održati poslednja trka takmičenja "Gradska liga 2020".Planinsko trčanje (eng. "Trail") je sve popularnija atletska disciplina među rekreativcima, ali i profesionalnim sportistima.Staza u Stepinom lugu konfiguracijom terena, ali i prirodnim lepotama i preprekama (potoci, oborena stabla…) nudi dobre uslove za trening iskusnih trkača, ali i optimalne uslove za početnike u ovom sportu. Foto: Gradski trkački"Trka Stepinim lugom je bila u planu Udruženja duže vreme, ali je usled pandemije morala da sačeka povoljnije uslove za organizaciju. Ideja je bila da se ovaj nepristupačni deo Kumodraža raščisti i da se urede i obeleže pešačke staze. Svojim prirodnim lepotama ovaj lokalitet ima potencijal da postane popularna destinacija za odmor u prirodi poput Košutnjaka ili Avale, a ideja je i da se promoviše rodna kuća Stepe Stepanovića za koju mnogi ne znaju, a nalazi se nedaleko od okretnice autobusa 33", navodi se u saopštenju.Udruženje Gradski trkački nastalo je 2016. godine i organizuje trke u Beogradu na lokacijama poput Gardoša, Avale, Košutnjaka, zemunskog keja, Velikih stepenica.Pored trka, organizuje i brojne treninge na otvorenom, predavanja, sportske radionice, planinarske šetnje i slični događaji koji imaju za cilj promociju sporta, rekreacije, kulture, boravka u prirodi.
Batut izdao uputstvo: Kako da se zaštitite od virusa Zapadnog Nila
U оvој gоdini, dо sаdа, nа tеritоriјi Srbiје nisu rеgistrоvаni pоtvrđеni slučајеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа, a u cilju smanjenja rizika od zaražavanja Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je niz mera lične zaštite.Iz Batutaa poručuju i da ni u zеmljаmа Еvrоpsке uniје (ЕU) u humаnој pоpulаciјi nisu priјаvljеni slučaјеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа.Javno komunalno preduzeće Gradska čistoća saopštilo je u ponedeljak da je tokom analize izlovljenih komaraca na teritoriji Beograda detektovan virus Zapadnog Nila. Najefikasniiji i najlakši metod prevencije bolesti izazavanje virusom Zapadnog Nila je sprečavanje uboda komarca, poručuju iz Batuta. Kako biste izbegli ubod komarca Batut savetuje pridržavanje sledećih mera: - Izbеgаvаnjе bоrаvка nа оtvоrеnоm u pеriоdu nајintеnzivniје акtivnоsti коmаrаcа – u sumrак i u zоru.- Upоtrеbа rеpеlеnаtа nа оtкrivеnim dеlоvimа tеlа priliкоm bоrаvка nа оtvоrеnоm.- Nоšеnjе оdеćе dugih ruкаvа i nоgаvicа, svеtlе bоје.- Prеpоručljivо је dа оdеćа budе коmоtnа, јеr коmаrci mоgu dа ubаdајu кrоz pripiјеnu оdеću.- Upоtrеbа zаštitnе mrеžе prоtiv коmаrаcа nа prоzоrimа, vrаtimа i око кrеvеtа.- Rеduкciја brоја коmаrаcа u zаtvоrеnоm prоstоru.- Pо mоgućstvu bоrаvак u кlimаtizоvаnim prоstоrimа, јеr је brој insекаtа u tакvim uslоvimа znаčајnо smаnjеn.- Izbеgаvаnjе pоdručја sа vеliкim brојеm insекаtа, као štо su šumе i mоčvаrе.- Smаnjеnjе brоја коmаrаcа nа оtvоrеnоm gdе sе rаdi, igrа ili bоrаvi, štо sе pоstižе isušivаnjеm izvоrа stајаćе vоdе. Nа tај nаčin smаnjuје sе brој mеstа nа које коmаrci mоgu dа pоlоžе svоја јаја. Nајmаnjе јеdnоm nеdеljnо trеbа isprаzniti vоdu iz sакsiја zа cvеćе, pоsudа zа hrаnu i vоdu zа кućnе ljubimcе, iz каnti, burаdi i limеnкi. Uкlоniti оdbаčеnе gumе i drugе prеdmеtе којi mоgu dа priкupljајu vоdu.- U slučајu putоvаnjа u inоstrаnstvо, pоgоtоvо ако sе rаdi о trоpsкоm i subtrоpsкоm pоdručјu, оbаvеznо sе pridržаvаti svih nаvеdеnih mеrа prеvеnciје.- U slučајu pојаvе bilо какvih simptоmа којi su коmpаtibilni sа nеurоinаzivnim оbliкоm bоlеsti, оdmаh sе јаviti izаbrаnоm lекаruInfекciја virusоm Zаpаdnоg Nilа је zvаničnо prvi put rеgistrоvаnа u humаnој pоpulаciјi nа tеritоriјi Srbiје кrајеm јulа 2012. gоdinе. U pеriоdu оd 2012. dо 2020. gоdinе nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје rеgistrоvаnо је uкupnо 1016 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа. Slučајеvi оbоlеvаnjа nisu rеgistrоvаni tокоm 2020. gоdinе. U istоm pеriоdu bеlеži sе i 98 smrtnih ishоdа којi sе mоgu dоvеsti u vеzu sа оbоlеvаnjеm оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа.Kako se prenosi oboljenje i koji su simptomi?Grоznicа Zаpаdnоg Nilа је virusnо оbоljеnjе које sе prеnоsi ubоdоm zаrаžеnоg коmаrаcа. Glаvni vекtоr, оdnоsnо prеnоsilаc је Culex pipiens, vrstа коmаrca која је оdоmаćеnа i коd nаs. Glаvni rеzеrvоаr zаrаzе su rаzličitе vrstе pticа, u којimа sе virus оdržаvа, dок је čоvек slučајni, оdnоsnо tzv. slеpi dоmаćin i infекciја virusоm Zаpаdnоg Nilа sе sа njеgа dаljе nе prеnоsi.Vеćinа оsоbа, njih 80 odsto, inficirаnа virusоm Zаpаdnоg Nilа nеmа niкакvе simptоmе i znаке bоlеsti. Коd mаnjеg prоcеntа zаrаžеnih оsоbа (približnо 20 odsto) simptоmi pоdsеćајu nа оbоljеnjе sličnо gripu, sа nаglоm pојаvоm pоvišеnе tеlеsnе tеmpеrаturе, glаvоbоljоm, bоlоvimа u mišićimа i zglоbоvimа, umоrоm, blаgim prоlаznim оsipоm i limfаdеnоpаtiјоm. Mеđutim, коd pојеdinih оsоbа (manje od 1 odsto), dоlаzi dо nаstаnка аsеptičnоg mеningitisа ili еncеfаlitisа, оdnоsnо nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti, којi zаhtеvа hоspitаlizаciјu.Simptоmi nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti su glаvоbоljа, uкоčеn vrаt, stupоr (tupоst), dеzоriјеntisаnоst, коmа, trеmоr i коnvulziје, slаbоst mišićа i pаrаlizа. Nакоn prеlеžаnе infекciје čеstо dоlаzi dо rаzvоја dugоtrајnih pоslеdicа, као štо su: umоr, gubitак pаmćеnjа, tеšкоćе priliкоm hоdаnjа, mišićnа slаbоst i dеprеsiја. Lеtаlitеt је vеći коd stаriјih оsоbа, nаrоčitо коd оsоbа iznаd 75 gоdinа živоtа. Dа bi slučај infекciје virusоm Zаpаdnоg Nilа biо pоtvrđеn коd pаciјеntа uz ispоljеnu кliničкu sliкu nеurоinvаzivnоg оbliка bоlеsti (mеningitis, еncеfаlitis, mеningо-еncеfаlitis), nеоphоdnо је dа sе pоtvrdi prisustvо оdgоvаrајućih аntitеlа u liкvоru коd оbоlеlоg pаciјеntа.Grоznicа Zаpаdnоg Nilа (GZN) prisutnа је nа pојеdinim pоdručјimа Еvrоpе јоš оd 60-tih gоdinа prоšlоg vека, а spоrаdični slučајеvi i mаnjе еpidеmiје u humаnој pоpulаciјi rеgistrоvаni su u nекоliко zеmаljа istоčnе i јužnе Еvrоpе tокоm pоslеdnjih 15 gоdinа. Оvо оbоljеnjе sе prvеnstvеnо јаvljа u rurаlnim оblаstimа, аli u humаnој pоpulаciјi је кrајеm prоšlоg vека rеgistrоvаnо еpidеmiјsко јаvljаnjе u urbаnim srеdinаmа.
Dermatolog savetuje: Negujte kožu pre, tokom i posle letovanja
UV zračenja štetno utičnu na našu kožu ukoliko je prekomerno izlažemo Suncu. Tokom letnjih dana, preporučuje se posebna nega kože, a mi smo pitali doktorku Olgu Osipov, specijalistu dermatovenerologije iz bolnice MediGroup, kako da negujemo kožu pre, tokom i nakon letovanja."Treba praktikovati zaštitu u periodu godine kada je najveće UV zračenje, od aprila do septembra. Štitimo se fizički - boravkom u senci i odećom, koja bi trebalo da bude svetla, pamučna dugih rukava, šeširima i naočarima za sunce sa UV filterom, kao i preparatima koji se nanose na kožu u vidu krema ili sprejova. Za srednje svetlu kožu preporučujemo SPF30, a izrazito bledu kožu koja lako gori SPF 50. Za bebe do godinu dana izbegavanje izlaganja direktnom suncu, uz zaštitne mere", objašnjava za Novu ekonomiju dr Osipov. Tokom letnjih dana, kada je UV zračenje oko 8, lekari preporučuju da provedemo u hladu. Bez kreme sa zaštitnim faktorom, na Suncu ne smemo biti duže od 20 minuta.Dr Olga Osipov, specijalista dermatovenerologije (Foto: MediGroup sistem)"Svetla koža, riđa put zahteva najveći stepen zaštite SPF 50+, često nanošenje preparata na kožu ( na svaka 2 sata). Oni koji su svetli, ali dobijaju boju pri sunčanju mogu provesti i duže na suncu, uz SPF 30-50. Tamna koža može se štititi SPF 30, i boraviti i nešto duže od 2 sata na direktnom Suncu" kaže dr Olga Osipov, dermatovenerolog.Dermatolog: Ovo je najbolja zaštita kože letiZa letovanje su neophodne i pripreme, ali i po povratku."Oni koji imaju alergije na sunce trebalo bi da se pripreme preparatima koji u sebi sadrže beta karoten, a na moru da koriste visoke faktore - SPF 50+. Po povratku sa letovanja koža može biti suvlja, pa se savetuje korišćenje hidrantnih losiona", objašnjava dermatovenerolog Olga Osipov.
Kako je zbog „fake news-a“ Roksandić stvorio dva ista remek-dela
Jedan pravi "fake news" s početka 20. veka uticao je da tada mladi vajar Simeon Roksandić izvaja dve identične skulpture koje do danas odolevaju - jedna u Beogradu, druga u Zagrebu.Tada nastavnik crtanja u Kragujevačkoj gimnaziji, Simeon Roksandić, za "Međunarodnu izložbu lepih umetnosti" u Rimu, tokom jednogodišnjeg boravka u italijanskoj prestonici i Minhenu, stvara skulpturu "Borba". Inspirisan drugom generacijom "nemačkih rimljana", stvara kompoziciju nadahnutu kako klasicizmom tako i antikom. Na izložbi u Rimu, "Ribar" dobija posebno izložbeno mesto, ali i pohvale od strane italijanskog kralja Viktora Emanuela III Savojskog što je skulpturi dodatno uticalo na renome. U to vreme, i javnost zainteresovana za kulturu u Kraljevini Srbiji počinje da govori pozitivno o Roksandićevom "Ribaru".Prepoznat kao delo dostojno nacionalnog kanona, javnost pozitivno reaguje na ideju da Narodni muzej otkupi za 12 hiljada dinara Roksandićevu skulpturu i postavi u park na gornjem Kalemegdanu, beleži dr Igor Borozan, istoričar umetnosti, u svom radu "Predstave identiteta u umetnosti i verbalno-vizuelnoj kulturi novog doba". Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPoziv da učestvuje na velikoj Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine Roksandić nije odbio. "Ribar" je trebalo iz Rima brodom da stigne do Londona, ali se to nije desilo. Naime, do Sime Roksandića stiže vest da je brod potonuo sa sve zlosrećnim "Ribarom". On u istom kalupu ekspresno pravi novi izlivak ne bi li stigao da je izloži u Londonu, ali kada je sve bilo gotovo, saznaje da prvobitni "Ribar" nije potonu i da je uspešno izložen na centralnom mestu u sali Srpskog paviljona.Tako se pojavljuje nepotrebni duplikat. "Zlosrećni ribar" imao je brata blizanca za koga se ubrzo zainteresovao grad Zagreb. Duplikat otkupljuje prestonica Hrvatske i postavlja je na Grič, kod Jezuitskog trga u Gornjem gradu gde se i danas nalazi.Postavljanje originalnog "Zlosrećnog ribara", odnosno prvog primerka, srpska javnost oduševljeno je pozdravila na Kalemegdanu krajem 1910. godine gde se i danas nalazi. Tada tridesettrogodišnjem Roksandiću ovom skulpturom otvorio se put slave. Već 1911. stvara "Dečaka koji vadi trn", a jednu od najpoznatijih "Dečak s razbijenim krčagom" na Čukur česmi, dvadeset godina kasnije, 1931. godine.Konak kneza Miloša više nikada neće biti isti
Dvostruko izdanje Bitefa: “Na ivici budućnosti”
U Beogradu je održana prva konferencija za medije povodom najave dvostrukog, 54. i 55. izdanja Bitefa, koje će se održati od 13. do 25. septembra ove godine. Da podsetimo, zbog nemogućnosti da se Bitef 2020....
-615x345.jpg.webp)
U Inđiju, na kafu kod Kelta
Kako je izgledalo keltsko selo, kako kuće u kojima su živeli, a kako njihove zanatske radionice, moći će da saznaju posetioci Keltsko sela, tematske turističke atrakcije, koja se u Inđiji otvara 3. jula.Ovaj kompleks zabavno-edukativnog karaktera namenjen je pre svega deci, a inspirisan je životom Kelta na ovim prostorima pre oko 2300 godina.Razlog zbog čega se baš u Inđiji nalazi rekonstrukcija keltskog naselja je to što je su značajni arheološki nalazi vezani za život Kelta pronađeni na oko 60 lokaliteta na teritoriji ove opštine, kažu u odgovoru za Novu ekonomiju iz Turističke organizacije Inđije.Unutar kompleksa je nekoliko tipova keltskih kuća, pokrivenih trskom i napravljenih od drveta i blata, koje predstavljaju autentična keltska domaćinstva i zanatske radionice."U jednoj od kuća smešten je i mini muzej sa interesantnim eksponatima, baziranim na materijalnim ostacima keltskog plemena Skordisci na području Srema", kažu iz Turističke organizacije Inđije.Posetioce Keltskog sela dočekivaće kostimirano osoblje i stručni vodiči, a biće organzovane i brojne radionice i različiti sadržaji na otvorenom.Radno vreme kompleksa biće subotom i nedeljom od 9.00 do 20.00 časova, dok će radnim danima posete biti moguće za organizovane grupe posetilaca uz prethodnu najavu.
Na današnji dan: Marija Kiri doktorirala fiziku
Na današnji dan pre 108 godina, 25. juna 1903. godine, Poljakinja i dobitnica Nobelove nagrade Marija Skłodovska Kiri odbranila je svoju doktorsku disertaciju o radioaktivnim supstancama. Disertacija je odbranjena na Univerzitetu Sorbona u Parizu, a Kiri je tada postala prva žena u Francuskoj koja je stekla doktorat iz fizike.Davne 1903. godine ispitna komisija na Sorboni saoštila je da su nalazi Kirijeve, uključujući određivanje atomske težine hemijskog elementa radijuma, predstavljali najveći naučni doprinos koji je ikada dat u jednoj doktorskoj tezi.Tri člana komisije koja je odlučivala o doktoratu, bila su dva buduća nobelovca: Gabrijel Lipman dobitnik Nobela za fiziku 1908, kao i Henri Muason koji je dobio Nobela za hemiju 1906. godine.Službeni naziv doktorske teze Marije Kiri je "Istraživanje radioaktivnih supstanci".Poljsko-francuska naučnica rođena je u Varšavi 1867, a umrla u Salanšu 1934. godine. Iste godine kada je odbranila doktorat iz fizike za tu naučnu oblast je dobila Novelovu nagradu, zajedno sa svojim suprugom Pjerom Kirijem, takođe fizičarem.Njihova kćerka Irena Kiri takođe se bavila naučnim radom u hemiji i fizici, zajedno sa svojim mužem Žanom Frederikom Žolijom Kiri. Sa njima je tokom svog boravka u Francuskoj od 1935. godne sarađivao i jugoslovenski fizičar, Pavle Savić.Savić je takođe bio nominovan za Nobela, ali nagrada zbog Drugog svetskog rata tada nije dodeljena.Drugu Nobelovu nagradu Marija Kiri je dobila za hemiju 1911. godine.Poljska želi da kupi letnjikovac Marije Kiri u Parizu i pretvori ga u muzej
-270x152.jpeg)
Kako zaposlene mame da ubrzaju jutarnje aktivnosti?
Život se neprestano ubrzava, to svi primećujemo. Urbani život, naročito! Svakodnevnicu čine sitnice i naš redosled ispunjavanja naših navika. Iako se čovek okupira, iznova i iznova, novim izazo...
Smatraju je čudotvornom: Biljka koja i daje snagu i opušta
Ašvaganda je svakako jedna od najzastupljenijih biljaka u Ajurvedi. Veruje se da je čudesna jer istovremeno opušta, umiruje i daje energiju. Na latinskom "Withania somnifera" odnosno "ona koja donosi san" poznata je još i kao "zimski san".Preporučuje se sportistima, ljudima koji obavljaju fizički zahtevne poslove i svima koji su skloni upotrebi prirodnih dodataka ishrani. U ovom slučaju napitaka jer je dovoljno, preporuka je stručnjaka, jednu kašičicu razmutiti u sveže ceđeni sok ili toplo mleko naročito uveče, pred spavanje. Ašvaganda sadrži cink, kalcijum, gvožđe, proteine, alkaloide, magnezijum, kobalt i druge minerale i nutritijente. Ašvaganda je prva na listi biljaka po primeni u ajurvedskoj, tradicionalnoj poreklom iz Indije, medicini. Koncept ovog učenja zasniva se na životu "u skladu sa prirodom", a pored ašvagande, koristi se i kumin, gorka dinja (bitter melon) i druge.Ovaj cvet donosi sreću i bere se samo danas Pre konzumiranja, neophodno je konsultovati stručno lice.
-270x152.jpeg)
Dominacija se nastavlja: Ova aplikacija najpopularnija je i u maju 2021.
Najpopularnija aplikacija u maju ove godine, po broju preuzimanja sa Google play i App store bila je TikTok. Spavaš li mirno, Instagrame? Stiže nova aplikacija za fotkeKako se navodi na sajtu world-technews.com, TikTok je najpreuzimanija non-game aplikacija sa 81 milionom preuzimanja tokom maja meseca ove godine. Takođe, najviše korisnika ove društvene mreže dobili su iz Brazila, čak 16 odsto. Na drugom mestu našao se Facebook sa nešto više od 50 miliona instalacija. U prvih pet, prema podacima oba app marketa, još su i Instagram, WhatsApp, Messenger, dok je na App store-u drugo mesto zauzeo Youtube. TikTok je kineska društvena mreža za video hostovanje, iza koje stoji pekinška firma ByteDance osnovana 2012. godine. Kompanija aplikaciju pušta u jesen 2016, a godinu dana kasnije, beleži zaradu od milijardu dolara samo od TikToka. Inicijalna ideja je bila da aplikaciju skidaju tinejdžeri iz Amerike i da na taj način, uz muziku, zabeleže pomoću telefona nezaboravne momente iz života. Aplikacija je ubrzo osvojila svet.Ne progovara, a zasmejava ljude širom svetaPrema podacima DataReportal iz ove godine, mesečno TikTok koristi 689 miliona korisnika širom sveta. Snapchat počeo da svlači i oblači
Inovacije u industriji podova – bezbedna i dugotrajna rešenja
Razvoj tehnologije izrade i pojava novih materijala verovatno su dva najznačajnija činioca u industriji podova proteklih godina. Unapređenjem proizvoda, uz visok stepen ekološke svesti, mnoge kompanije i pro...
-270x152.jpeg)
Ne progovara, a zasmejava ljude širom sveta
Dvadesetjednogodišnji Italijan poreklom iz Senegala Kebi Lejm, postao je poznat širom Italije snimajući ironične video klipove. Kako bi se našalio sa novim trendovima na mrežama, drugačijim, ali često nepraktičnim savetima koje dobijamo od raznih vlogera, Lejm je odlučio da, bez ijedne izgovorene reči, ukaže da su ti saveti ipak nepraktični.Krastavac možete guliti zubima, pokazuje u svom video jedna vlogerka. Lejm uzima nož i guli krastavac kao što to čine svi ljudi na ovom svetu. Jednostavno, zar ne? Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Možete pokušati da bacite peškir u bazen i da na njega zatim legnete, ali Lejm nudi bolje rešenje - dušek za vodu. Nije revolucionarno otkriće, na šta i Kebi pokušava da ukaže.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Uzalud se jedan kineski vloger trudi da cepanje papira prikaže kao posebnu veštinu.Погледајте ову објаву у апликацији InstagramОбјава коју дели Khaby Lame (@khaby00)Inače, Kebi Lejm je za samo godinu dana stekao preko 74 miliona pratilaca na društvenoj mreži TikTok, a skoro 25 miliona njih ga prate na Instagramu i to yahvaljuju'i ovim ironi;nim videima. Vlogovanjem je počeo da se bavi iz dosade, tokom pandemije, a ovim hobijem spojio je prvu ljubav glumu i društvene mreže.
-270x152.jpeg)
Ove mirise koristite leti i ovako ih nanosite
Leto je stiglo, a sa njim i mirisi. Ako želite lepo da mirišete, a ne biste koristili sintetičke parfeme, onda su eterična ulja pravo rešenje. Pitali smo kliničkog aromatologa koje mirise i gde da stavljamo. "Miris je moćan čarobnjak koji nas prevozi hiljadama kilometara i godina koje smo živeli. Miris se uspešno koristi za pojačavanje i stvaranje pozitivnih emocija. Takođe može očistiti emocionalnu negativnost i blokade koja su možda stvorila prošla iskustva i ostala u sećanju", kaže klinički aromatolog Lejla Ljubenković.Osim što je centar receptora za miris, limbički sistem je i skladište za sve naše prethodne emocionalne odgovore. Nalazi se duboko u medijalnom temporalnom režnju mozga i uključuje hipokampus, amigdalu, talamus, hipotalamus, epitalamus, i od kojih su mnogi od posebne važnosti za obradu memorije. Zato se, kad osetimo neki miris, prisetimo i nekog događaja koji za taj miris vezujemo. A koje nam mirise aromaterapeut preporučuje leti da koristimo?"Mislim da je to danas postalo individualno, zavisi od karaktera osobe koja bira miris. Moja preporuka je da su to lagani i lepršavi mirisi (bergamot, mandarina, limun,grejp,pomorandža,litsea,ružino drvo,geranij,) i osvežavajući herbalni mirisi (nana,bosiljak,ruzmarin,eukaliptus limunski,limun trava,kamilica)."Da bi naši mirisi bili što duže postojani, treba birati topla mesta na telu za nanošenje. Na kožu nanositi u vidu raspršivača, koristiti neke fiksatore ili, kako u svetu parfema kažu, donje note. Neophodno je i redovno hidrirati kožu, a pre svega voditi računa o delovima tela na koje nanosimo mirise. Koje tačke su najbolje za nanošenje parfema?"U principu kada biramo mesta koja vibriraju mirisno onda su to sigurno pulsne tačke na našem telu. Pulsne tačke su područja na površini tela na kojima možete osetiti kako vam arterije ispumpavaju i pronalazite vaš otkucaj srca. Vaše pulsne tačke su tamo gde su vam arterije najbliže vašoj koži. Znamo da kada lokalno nanesemo na kožu neki lek, on se može apsorbovati u krvotok. Kada nanesemo esencijalna ulja na kožu, njihova lekovita svojstva se apsorbuju u naš krvotok."Iza nas je težak period pandemije, a aromatolog Lejla Ljubenković preporučuje prvo čišćenje od emotivnih infekcija, pa tek onda opuštanje. "Za to su idealne u ovim letnjim danima kupke sa morskom solju. Eterična ulja za oslobađanje od emotivnie infekcije su timijan, ruzmarin, bergamot i cimet list. Ova ulja pomažu u povećanju sposobnosti tela da se prilagodi stresu i održi zdravu funkciju nadbubrežne žlezde", dodaje Ljubenković.
-270x152.jpeg)
Koraci koji zahtevaju spremnost i odvažnost
Životni tokovi donose različite periode – nekada lakše, a nekada i znatno teže. Sve generacija osoba, kao i oba pola, susreću se sa različitim izazovima, na koje je potrebno odgovoriti odvažno i imati ambiciju uvek ka ostvarenju većih i značajnijih ciljeva.Veliki je broj koraka koji se sa nestrpljenjem očekuju, a istovremeno mogu izazvati osećaj treme. Postoji veći broj odluka koje se tiču ulepšavanja posebno dama i koje zahtevaju spremnost, kao što je mezoterapija lica. Pored toga, kod mališana je veliki korak kada se biraju rančevi za školu i priprema za polazak u prvi razred, ali i trenutak kada je na redu dečija stomatologija i odlazak kod zubara. To su samo neki od događaja koji će izazvati osećaj radosti, ali i treme i nelagodnosti, posebno kada su u pitanju deca. Mezoterapija lica – susret sa koktelom vitaminaUlepšavanje je nešto čemu žene teže, bez obzira na godine, izgled kože i navike. Danas je razvijen veliki broj tehnika i metoda koje omogućavaju efikasnu prevenciju starenju, kroz unošenje vitamina, hijalurona, aminokiselina, kolagena i mnogih drugih korisnih materija. Jedna od njih je mezoterapija lica, koja se tradicionalno vrši injektiranjem pripremljenog koktela, mada danas postoje i metode koje izuzimaju ubod igle, kada se koriste specijalni aparati. Mezoterapija lica podrazumeva podmlađvanje kože, uz preporučenu kombinaciju i količinu unosa pripremljenog sadržaja. Dajući blistavost, svežinu i čistoću licu, ova metoda je jedna od najpopularnijih kada je u pitanju nega kože. Kada se vrši injektiranjem, žene se pripremaju za ubod igle, ali uglavnom sa nestrpljenjem čekaju rezultate. Rančevi za školu – korak ka „odraslom“ dobuVažan korak ka budućnosti, koji zahteva spremnost ne samo deteta, već mnogo više samih roditelja, jeste polazak u prvi razred. Već i kada se biraju rančevi za školu, pribor i druge sitnice, može srce da „zatreperi“ od uzbuđenja. Ovo je jedan od najznačajnijih događaja za mališane i njihove roditelje, i zahteva mnogo pripreme, hrabrosti, odvažnosti i ambicija. Rančevi za školu simbolišu novi početak, a često ih biraju sama dečica. Naime, oni u „moru“ ponude boja, dizajnova, dezena, šara i raspoloživih simbola omiljenih junaka, biraju prema svojim, pojedinačnim željama. To je jedna od značajnih odluka u kojima se prepoznaje uloga „odraslog“ deteta, kada vođeno sopstvenim željama bira svoj neizostavni deo buduće svakodnevnice. Dečija stomatologija – odluka da se istrpi bol za najlepši osmehOdlazak kod zubara može izazvati dosta nelagodnosti i stresa, posebno kada se radi o deci i objašnjavanju da je važno da budu hrabri i istrpe bol. Dečija stomatologija veoma je značajna oblast, jer je negovanje higijene zuba od najranijeg detinjstva kvalitetna i pouzdana preventiva mnogim kasnijim mogućim pojavama i problemima. Kako deca ne vole da trpe bol, samim tim je nekada teško pružiti odgovarajuće objašnjenje zašto je potrebno da odu kod zubara. Dečija stomatologija neizostavan je deo zdravlja dece, i važno je da roditelji budu spremni na korak ubeđivanja, kako bi dete svojevoljno donelo odluku da istrpi da malo boli, radi dobijanja blistavog osmeha. Nekada nije loše obezbediti detetu poklon – igračku, odlazak u bioskop, u igraonicu, ili drugi vid nagrade za odlazak kod zubara. Mnogo je različitih krupnih koraka u životu koji zahtevaju spremnost i odvažnost, kako dece, tako i roditelja, i generalno osoba svih generacija. Nekada su razlozi sopstvene želje za ulepšavanjem kao što je to mezoterapija lica, a nekada prirode stvari redovnih životnih okolnosti – polazak u prvi razred kada se biraju rančevi za školu. Sa druge strane, bol u desnima i problemi sa zubima mališana, nameću potrebu da se obezbedi kvalitetna dečija stomatologija kod sjajnih zubara, što su sve stvari svakodnevne prirode i tokova.
-270x152.jpeg)
Buba zaslužna za pomor stoke u Srbiji nije opasna po čoveka
Klintonka nije opasna, ali njen ujed prati bolan otok i neophodno je javiti se lekaru.Verovatno ste čuli za bubu "Klintonku", iz grupe insekata bliskih komarcima iz familije simulida (black fly, na engleskom), za koju se tvrdi da se pojavila na ovim prostorima nakon bombardovanja 1999. godine. U to vreme, građani su prijavljivali ujede i otok, tipičan za ujed Klintonke, pa su njihovu pojavu povezivali sa bombardovanjem. Iako je bio reč o ujedima buva, izraz se odomaćio za grupu insekata bliskim komarcima (simulida). Međutim, one su oduvek bile prisutne na ovim prostorima."Oduvek su prisutne na ovim prostorima. Najpoznatija vrsta je takozvana golubačka mušica (Simulium colombaschense) koja je izazivala u prošlosti pomor stoke na našim prostorima i prate je brojne legende i uzrok je nekih verovanja i mitova stanovništva u Istočnoj Srbiji. Poslednja takva epidemija je bila pedesetih godina prošlog veka. Izgradnjom Đerdapa, uništena su njena staništa i ova vrsta više ne predstavlja problem, kao što je to bio slučaj u prošlosti", objašnjava za Novu ekonomiju profesor Biološkog fakulteta u Beogradu dr Željko Tomanović.Crna mušica jaja polaže u slatkim vodama u kojima žive njihove larve, nakon čega dolazi do rojenja odraslih insekata. Samo se ženke hrane krvlju, a ubod, prema rečima prof. dr Željka Tomanovića, nije opasan. U našoj zemlji ne prenose na ljude nikakve bolesti. Preventiva u zaštiti postoji."Sve što koristimo u zaštiti protiv komaraca, deluje i na ovu vrstu. Ubod obično prođe bez posledica, ali se kod osetljivijih osoba može javiti burnija reakcija i otok. U tom slučaju se treba obratiti lekaru", objašnjava prof. dr Tomanović.Možda se pitate čemu služe ovakve jedinke, ali entomolog Željko Tomanović kaže da svaka organska vrsta ima svoju ulogu u prirodi, te da su važne za stabilnost ekosistema u kojima žive.
