Lifestyle

26.07.2021. 15:40

Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Šta se dešavalo iza kulisa prvih modernih Olimpijskih igara

Kada je baron Pjer de Kuberten osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u Parizu i izneo predlog da se na pragu 20. veka obnove starogrčke Olimpijske igre, Grčka je oberučke prihvatila predlog da bude domaćin. Međutim, nije imala resurse za...

Youtube.com/HistoryPod

Lifestyle

26.07.2021. 15:40

Kada je baron Pjer de Kuberten osnovao Međunarodni olimpijski komitet (MOK) u Parizu i izneo predlog da se na pragu 20. veka obnove starogrčke Olimpijske igre (OI), Grčka je oberučke prihvatila predlog da bude domaćin. Međutim, nije imala resurse za ovako krupan poduhvat, pa su građani i bogate mecene prikupili novac za obnovu starog stadiona u Atini koji je mogao da primi 60.000 gledalaca.

Pre tih prvih OI, nije se znalo hoće li Grčka ostati zauvek domaćin, iako je ideja MOK-a bila da igre postanu ovo što su danas, međunarodno takmičenje.

Grčka je smatrala da Olimpijada pripada samo njima, pa je na prvim modernim OI naglasak više bio na pojedinačnom sportisti ili klubu, a manje na državi iz koje dolazi.

Pozivu da učestvuje, navodno, bez dvoumljenja, prihvatile su Mađarska, Francuska, Švedska i Velika Britanija. Nemačka je prvobitno odbila, ali je potom odlučila da ipak pošalje predstavnike na takmičenje koje je okupilo Devet zemalja i oko 60 učesnika. 

Za bazene Grčka novca nije imala, a s obzirom da su se Igre održavale u prvoj polovini aprila te 1896. godine, neko se dosetio da se takmičenja u plivanju održavaju u moru, pa su učesnici morali da plivaju na 13 stepeni. 

Takmičenja u jedrenju  i veslanju trajno su odložena zbog vetra i zbog toga što pomeranje nije bilo moguće. 

Iako je prvobitno planirano da se u moderne Igre uvrste fudbal i kriket, to se nije dogodilo.

KAKO JE ZBOG „FAKE NEWS-A“ ROKSANDIĆ STVORIO DVA ISTA REMEK-DELA

Kraljevina Srbija nije imala predstavnike, ali se pozivu da prisustvuje svečanosti povodom otvaranja odazvao tada mladi kralj Aleksandar Obrenović, sa delegacijom uglednih ljudi.

Kralja su pratili vojskovođa Živojin Mišić, 

PREDSEDNIK SANU Milan Milićević Đak, doktor Đoka Jovanović, ministar vojni Dragutin Franasović i drugi ugledni Srbi. Grčki kralj Đorđe, kao gostoljubivi domaćin, poručio je dva puta intoniranje himne „Bože pravde“ u čast srpske delegacije.

Ipak, pod zastavom Ugarske takmičio se jedan Srbin. Reč je o Momčilu Tepavici iz vojvođanskog sela Nadalj, tada u Austrougarskoj, koji se takmičio u četiri discipline: rvanju, tenisu, atletici i dizanju tegova.

Osvojio je jednu bronzanu medalju, u tenisu. 

Prvoplasirani je dobijao srebrnu medalju, venac od grančica masline, diplomu i umetnički crtež lokalnih umetnika. Drugoplasirani bakarni pehar, lovorovu grančicu i diplomu, trećeplasirani ništa.

KRATKA ISTORIJA SLADOLEDA

Prve moderne Olimpijske igre trajale su devet dana, a svečano zatvaranje moralo je da bude odloženo za jedan dan zbog kiše.

Najviše medalja ukupno osvojila je Grčka, dok su Sjedinjene Američke Države imale najviše osvojenih medalja u atletici, što je tada bio glavni i najvažniji sport. 

U prvim OI u moderno doba, navodno, nisu učestvovale žene. Postoji legenda da je ipak jedna istrčala prva maraton, ali u zvaničnim dokumentima MOK-a te informacije nema. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.