Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i izvršila nenajavljen uviđaj u privrednom društvu SF1 Cofee, uvozniku i dis...
Sa početkom korona-krize, prezentacije o postignućima domaće privrede koju je Ministarstvo finansija objavljivalo uz makroekonomske podatke nestala je sa sajta. "Nema više ni arhive veoma korisne publikacije Bilten javnih finansija (dostupan je samo poslednji broj), ili pak izveštaj o kretanju javnog duga pre avgusta 2012", navodi profesor fakulteta FEFA Goran Radosavljević.Živimo u digitalnoj eri u kojoj je korišćenje podataka i tehnologije pomerilo granice kako poslovanja, tako i svakodnevnog života. Korišćenjem, na primer, prediktivne analitike i „big data“ možete da predvidite ponašanje potrošača, da im ponudite specifične proizvode i usluge u trenutku kada im je to potrebno.Jednom rečju, potpuna personalizacija poslovanja, ukoliko je to potrebno. Pomoću raznih servisa možete da vidite da li je na nekoj lokaciji u određenom trenutku previše ljudi, pa da tako odlučite da li da je posetite ili ne. Tehnologija je korišćenjem podataka olakšala život. Nekima je, možda, i otežala život.Pre samo dvadesetak godina izgleda da je političarima bilo mnogo lakše. U nemogućnosti da građani provere njihove tvrdnje i relevantnost izvora podataka, političari su mogli da saopšte bukvalno bilo šta.Danas, uprkos ograničenim medijskim slobodama u pojedinim zemljama sveta, postoje kanali komunikacije preko kojih je moguće deliti informacije i saopštiti drugačije mišljenje. Političari se u takvim zemljama trude da ograniče rad takvih servisa, da kreiranjem lažnih vesti „zagade“ medijski prostor, da skrivaju podatke od javnosti ili da ih čak krivotvore. I po pravilu, što je tendencija ka diktaturi kao načinu vladanja u toj zemlji veća, veći je i atak na "slobodan protok istinitih informacija".Na sve to, u periodu prosperiteta, informacije o tome se munjevito brzo i efikasno plasiraju (političari obično takve informacije saopštavaju pre zvaničnih institucija) dok se u periodu loših rezultata oni kriju i ignorišu.Pre samo nekoliko meseci usred pandemije COVID-19 virusa, predsednik Aleksandar Vučić je u jednom od svojih mnogobrojnih obraćanja građanima Srbije saopštio fenomenalnu vest da je Srbija u prvim kvartalu 2020. godine zabeležila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od čak 5 odsto.Uspeh za pohvalu, ako se ima u vidu pandemija od sredine marta 2020, reklo bi se na prvi pogled. Kako je to moguće? Šta je tajna uspeha? Koji su to sektori doprineli rastu? Ovo su samo neka od pitanja koja su ostala otvorena, jer zvaničnih podataka o tome još dugo nije bilo. A kad je Republički zavod za statistiku konačno objavio zvanične podatke, ekonomski stručnjaci su, videvši podatke, počeli da daju objašnjenja da ovo i nije tako spektakularan rezultat. Na primer, Rumunija je imala rast 2,7 odsto, Bugarska 2,4 odsto, Mađarska 2 odsto.Takođe, Srbija je u prvom kvartalu 2019. godine imala veoma nizak rast BDP te je poređenje "kvartal na kvartal" dalo ovako visoku stopu. I još mnogo objašnjenja koja su se sva slagala u jednom: ovakav dobar rezultat nije posledica ekonomske politike Vlade, već objektivnih okolnosti. Međutim, sve to više nije bilo tema, jer je tema bila samo da se saopšti dobra vest. Prof. dr Goran Radosavljević, profesor fakulteta FEFA u Beogradu
EKO Serbia, članica Hellenic Petroleum grupe, obezbedila je donaciju u iznosu od 587.000 RSD kao podršku Fondaciji “SOS Dečija sela Srbija” preko portala Donacije.rs. Veći deo donacije namenjen je nabavci paketa hrane i sredstava za ličnu higijenu, za 126 porodica u kojima je ukupno 364 dece. Drugi deo pomoći biće usmeren na obnovu kuće porodice iz Niša sa šestoro dece. U okviru ovog programa, Fondacija „SOS Dečija sela Srbija” omogućila je da, u prethodnih 6 godina, preko 1800 dece nastavi da živi sa svojim biološkim roditeljima, a više od 700 porodica dobilo je podršku kroz različite individualne programe rada. „Od srca se zahvaljujem kompaniji EKO Srbija, i direktoru kompanije gospodinu Loukas-u, na podršci i donaciji našoj Fondaciji preko kampanje koju smo organizovali na platformi Donacije.rs za hitnu pomoć socijalno ugroženim porodicama kojima je pandemija korona virusom zadala velike egzistencijalne teškoće. Zahvaljujući donaciji EKO Srbija pomoći ćemo da 126 porodica dobije pakete hrane i higijenskih sredstava, i popravićemo nekoliko kuća u kojima žive naši korisnici, a koje su u jako lošem stanju. Naši centri za podršku socijalno ugroženim porodicama nalaze se u Nišu, Beogradu i Obrenovcu i već šest godina, kroz direktan i individualan rad sa korisnicima, pomažemo da porodice osnaže svoje roditeljske kapacitete, da prevaziđu teške životne trenutke i da deca koja žive u tim porodicama ne budu odvojena od roditelja. Još jednom u ime Fondacije „SOS Dečija sela Srbija“ i svih korisnika koji će dobiti pomoć, veliko hvala!” - rekla je Vesne Mraković-Jokanović, Nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija. „Vanredno stanje donelo je nove probleme sa kojima su se suočili gotovo svi, a posebno socijalno ugrožene porodice u Srbiji. EKO PUT DO SRCA je inicijativa naše kompanije koja je podržala 126 porodica kako bi što lakše prebrodili ova posebno teška vremena i pružila podršku deci i mladima da grade budućnost u svojim porodicama, okruženi ljubavlju. EKO Serbia na ovaj način nastavlja sa podrškom inicijativa koje doprinose celokupnoj zajednici i zaštiti najugroženijih društvenih kategorija“, izjavila je Danijela Vasić, CSR koordinatorka EKO Serbia. Fondacija „SOS Dečija sela Srbija” već petnaest godina pruža podršku deci i mladima bez roditeljskog staranja. Na ovaj način, EKO Serbia želi da pomogne najugroženijim porodicama kojima je vanredno stanje, usled pandemije korona virusa, ugrozilo elementarnu životnu egzistenciju. Dok štitimo zdravlje svojih najbližih važno je da ne zaboravljamo na one koji ovu situaciju proživljavaju još teže.
Sud u Kaliforniji zaustavio je najavljenu zabranu novih skidanja TikToka i ViČeta (WeChat) od strane Vlade SAD, pa će se konačna odluka doneti 27. septembra, piše portal Startit.Ranije je najavljeno da će od nedelje američkim kompanijama biti zabranjeno da distribuiraju dve kineske aplikacije zbog „pretnje po nacionalnu bezbednost”. Međutim, korisnici bi mogli da nastave da koriste aplikacije ukoliko ih već imaju inastalirane. Zbog toga je prošle nedelje usledio nagli skok preuzimanja ovih aplikacija. TikTok je u petak skinut za 12 odsto više nego u četvrtak, a ViČet je porastao čak 150 odsto u istom periodu i instaliran je 10.000 puta.Odluka o odlaganju zabrane je doneta zbog toga što „postavlja ozbiljna pitanja vezana za prvi amandman” (koji sprečava vlasti da donose zakone koji ugrožavaju slobodu govora), saopštio je sud.Predsednik Tramp je u subotu odobrio dogovoru između kompanija TikTok, Orakl i Volmart. Ova odluka je veoma daleko od prvobitnog plana da se u potpunosti proda poslovanje TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama.Orakl će postati samo „tehnološki partner od poverenja”, čuvaće sve podatke o korisnicima iz SAD i obezbeđivaće „povezane računarske sisteme”. Zajedno sa Volmartom učestvovaće u finansiranju pred izlazak na berzu novostvorene kompanije TikTok Global. Plan je da dosadašnji vlasnik, kineski BajtDens (ByteDance), zadrži 80 odsto nove kompanije, što znači da će dve američke firme preuzeti najviše 20 odsto.
Poslednjih decenija nejednakost između država se smanjuje, ali raste unutar velikog broja društava. Metodologija za izračunavanje ekonomskih nejednakosti bi u Srbiji trebala da se revidira, a poreska ...
Organizacija Građanski front Vlasotince podržala aktiviste grupe „Bitka za Vlasinu“ i pozvala na javnu raspravu o mini-hidroelektranama, koja će se u sredu održati u sali Opštini Vlasotince, stoji u njihovom saopštenju koje je stiglo na adresu Nove ekonomije.Naglašava se da se Građanski front Vlasotince pridružuje borbi za sprečavanje dalje uzurpacije i uništenja prirodnih resursa i dobara u toj opštini od strane političko-kriminalnih interesnih grupacija.Oni podsećaju i da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine Vlasotince usvojili su Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE, a rok za realizaciju bio je jedna godina.AKTIVISTI PROBIJAJU CEVI ZA MHE NA STAROJ PLANINI ŠTA SE DOGODILO SA PROSTORNIM PLANOM OPŠTINEProcedura promene Prostornog plana opštine Vlasotince nikada nije pokrenuta i prostorni plan nije promenjen, podsećaju u toj organizaciji i naglašavaju da su nastavljani radovi na izgradnji MHE Suknari na reci Bistrici. Prema njihovim rečima, ubrzo nakon toga drugi investitor podneo je organima lokalne samouprave Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu MHE Besko na Kozaračkoj reci.„Čelnici lokalne samouprave opštine Vlasotince nemaju ni želju niti političku volju da spreče dalju uzurpaciju reka na teritoriji opštine. Neki od njih su i direktno odgovorni za ekološki genocid nad našim rekama u prethodnim godinama“, navodi se dalje u saopštenju.Dodaje se i da će se bez borbe za očuvanje reka najverovatnije doći u da se reke gledaju samo na starim razglednicama i fotografijama.Dodajući da borba protiv MHE nema nikakve veze sa politikom, iz Građanskog fronta Vlasotince pozivaju sve građane da u sredu, 23. septembra, u 11h budu prisutni na javnoj raspravi u sali Skupštine opštine Vlasotince.
Tokom pandemije portalu Radnik.rs radnici su se najviše žalili na nedostatak zaštitne opreme, kasnije su bili aktuelni problemi u vezi sa korišćenjem državnog minimalca, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju urednik to portala, Miloš Vučković.„Vremenom, kada je krenula finansijska pomoć države, u pogledu tri famozna minimalca, veliki broj radnika našao se u situaciji da su poslodavci tražili da oni ili vrate punu sumu pomoći ili deo nje. To je bilo baš ekstremno. Sad smo došli u situaciju gde pandemija još uvek nije gotova i gde se manje-više stvari vraćaju na staro, a to su već klasični problemi prekovremenog rada, „rada na crno“, objašnjava Vučković.GDE SE NAJVIŠE KRŠE PRAVA„Po mom utisku, najviše je bilo u ugostiteljtvu i u nekim sitnim proizvodnim pogonima, gde je najviše problema bilo i pre pandemije, gde često postoje „radnici na crno“, loši su uslovi rada, onda je ova pandemija samo pogoršala postojeće stanje. To, podvlačim je, iz iskustva onih koji su se nama obraćali“, kaže urednik portala Radnik.rs.On dodaje da je bilo i problema u javnom sektoru i to sa ljudima koji rade na privremenim i povremenim poslovima, što je, naglašava poroblem aktuelan od ranije: radi veliki broj sati nedeljno, pa se rasporede na druga radna mesta.Ipak, što se tiče broja žalbi, većina problema desila se u privatnom sektoru.RAD PREKO OMLADINKSIH ZADRUGAZbog same pandemije, napominje Vučković, omladinske zadruge su skoro u potpunosti prestale da rade, pa je veliki broj ljudi koji su radili preko njih i agencija za privremeno zapošljavanje ostao bez posla. Tada je, podseća i krenula primena Zakona o agencijskom zapošljavanju. „Sad smo već u situaciji da se sitacija normalizuje, nastavlja se potražnja, ali je opet sve to na nekim staklenim nogama, s obzirom da je dobar deo radnih mesta zadržan jer je uslovljen od strane države, da kompnije koje dobiju pomoć u vidu minimalne zarade neće smeti tri meseca da otpuštaju zaposlene“. Svakako, dodaje Vučkovič, situacija će biti jasnija kada istekne rok za moratorijum na otpuštanje radnika, a to bi trebalo da se desi tokom oktobra i novembra.SAVETI ZA ŽALBENa pitanje Nove ekonomije, šta obično savetuju radnicima kada treba da se žale, naš sagovornik podseća da je nekada situacija nejasna u vezi sa nadležnošću državnih inspekcija:„Zbog nekorišćenja zaštitne opreme, došli smo u situaciju da je tu nadležna i sanitarna inspekcija. Ispostavilo kao u slučaju Jure da primenu zaštitnih mera na radu ne kontroliše inspekcija rada, već sanitarna“, kaže Vučković. Prema njegovim rečima, radnici koji na svom radnom mestu imaju sindikat nalaze se u boljoj situaciji.Razlog je taj jer mogu da dođu do besplatne pravne pomoći i određenog oblika podrške, u odnosu na radnike koji rade u kompanijama koje nemaju organizovan sindikat.Čedomir Savković
Najbogatijih 1 odsto odgovorno je za emisiju dvostruko više ugljen-dioksida od siromašnije polovine sveta u periodu od 1990. do 2015. godine, prema novom istraživanju Oxfama, piše britanski Gardijan.Emisije ugljen-dioksida porasle su za 60 odsto tokom 25-godišnjeg perioda, ali je porast emisije od najbogatijih 1 odsto bio tri puta veći od povećanja emisija najsiromašnije polovine.Izveštaj, koji su sastavili Oxfam i Institut za životnu sredinu u Stokholmu, upozorava da raširena prekomerna potrošnja bogatog sveta iscrpljuje svetski „budžet za ugljenik“.„Uprkos tome što smo doveli svet na ivicu klimatske katastrofe, spaljivanjem fosilnih goriva, još uvek nismo uspeli da poboljšamo živote milijardi“, rekao je Tim Gor, šef politike za zastupanje i istraživanja u Oksfamu.Najbogatijih 10 odsto globalne populacije, kojih ima oko 630 miliona, odgovorno je za oko 52 odsto globalnih emisija tokom 25-godišnjeg perioda, pokazalo je istraživanje.Globalno gledano, najbogatijih 10 odsto su oni sa prihodom iznad oko 35.000 dolara godišnje, a najbogatijih 1 odsto su ljudi koji zarađuju više od oko 100.000 dolara.
UNIQA osiguranje je sa ponosom predstavilo jedinstven servis na tržištu, Moj procenitelj koji klijentima omogućava da sami budu procenitelji štete! Zahvaljujući inovativnoj platformi Moj procenitelj dostupnoj 24 časa dnevno, klijenti UNIQA osiguranja procenu štete na vozilu ili domaćinstvu mogu da obave brzo i lako, iz svog doma ili sa parkinga, u bilo koje vreme, bez odlaska u poslovnice i fizičkog prisustva procenitelja! Moj procenitelj je jednostavan za upotrebu, prilagođen pametnim telefonima i tabletima i ne zahteva instalaciju posebnih aplikacija, a ceo proces je krajnje jednostavan: po izvršenoj prijavi štete na vozilu ili u domaćinstvu, UNIQA preko SMS poruke ili imejla klijentu šalje link koji je aktivan 24 časa ili više, putem kog vrše fotografisanje oštećenja na vozilu ili domaćinstvu i neophodne dokumentacije, što omogućava da se ceo proces procene štete završi samostalno u vremenu koje klijentima najviše odgovara i to za najviše 15 minuta. Moj procenitelj je potpuno automatizovan i kreiran bez kompromisa u smislu kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti zaštite podataka osiguranika. Dostupan je 24/7, a celokupna procena štete odvija se uz pomoć animiranog UNIQA asistenta koji klijenta vodi kroz ceo postupak pružajući neophodnu podršku, uputstva i instrukcije.UNIQA klijentima ostavlja na raspolaganju mogućnosti za klasičnu ili video – procenu štete, a lansiranjem platforme Moj procenitelj ostvarila je dodatni iskorak odgovarajući zahtevima klijenata za maksimalnu fleksibilnost, vrhunski kvalitet servisa usluga, brzinu i jednostavnost.- Klijenti su fokus celokupnog poslovanja UNIQA osiguranja pa je i najnovija plaforma Moj procenitelj, inspirisana upravo njihovim potrebama. Moj procenitelj klijentima omogućava jednostavnu i laku procenu štete, brže kompletiranje neophodne dokumentacije a tako i efikasniju isplatu štete, u najkraćem vremenskom roku. Lider u inovacijama na tržištu Srbije, UNIQA teži digitalnoj transformaciji nastojeći da pravovremeno odgovori zahtevima svojih osiguranika, omogućavajući besprekoran servis i ekspresnu isplatu kako bi što pre mogli da saniraju štetu na imovini ili vozilu. Rezultat naših napora usmerenih na zadovoljstvo klijenata je još jedan superioran servis, jedinstven za Srbiju ali i region – rekla je Gordana Bukumirić, CEO UNIQA osiguranja.Nakon zajedničkog rada na projektu video - procene štete koji je UNIQA prva na našem tržištu i u regionu uvela prošle godine, platformu Moj procenitelj razvijala je i implementirala kompanija ICTS iz Beograda.Podsetimo, UNIQA zahvaljujući primeni najsavremenijih rešenja i razvijanju online platformi, ima zaokružen ceo proces servisiranja klijenta 24/7 - od momenta iniciranja ponude, elektronske razmene dokumentacije, preko kupovine polise, plaćanja premije, do prijave, procene i isplate štete.
U zadnjih osamnaest godina zabeleženo je više od dva biliona dolara novčanih transakcija koje su banke prijavile kao sumnjive i prijavile odeljenju američkog Trezora koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala, piše portal Krik.Dodaje se da je iz američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) procurilo više od dve hiljade poverljivih izveštaja. Napominje se da oni svedoče o razmerama tokova „prljavog“ novca širom sveta. Taj novac su kako otkriva novinarsko istraživanje „FinCEN dosijei“, koje predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i BuzzFeed News, slale razne firme uključene u korupciju, tajkuni i kriminalci.U istraživanju učestvuju i mnoge partnerske novinarske organizacije, među kojima su mreža OCCRP i KRIK.Do dokumenata FinCEN-a, došli su novinari američkog BuzzFeed-a i podelili ih sa ICIJ-om i sa više od 400 kolega novinara iz 108 redakcija u 88 država. U ovom međunarodnom novinarskom projektu učestvovao je i KRIK, koji je istraživao sumnjive transakcije povezane sa srpskim kompanijama, a otkrića možete uskoro čitati na njihovom sajtu.
Promene klime ozbiljno će uticati na najpoznatije belgijske proizvode i to pivo i pomfrit, upozorava se u izveštaju urađenom za Nacionalnu komisiju za klimu, piše portal Euractiv.Novo istraživanje je pokazalo da će se promene u Belgiji uglavnom osetiti kao toplotni talasi, poplave i suša, a toplija i suvlja leta i blaže, vlažnije zime polako će postati nova normalnost.Posledice promena klime pogodiće brojne ekonomske sektore, uključujući energetiku, ribarstvo, turizam, transport i poljoprivredu, ali će trpeti i industrije krompira i piva.Svaki Belgijanac godišnje u proseku kod kuće pojede 38 kilograma svežeg krompira i 6-7 kilograma prerađenog, pokazuju podaci Nacionalne unije proizvođača pomfrita.Belgija je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika već skuvanih i zamrznutih proizvoda od krompira i izvozi u 150 zemalja.Prema izveštaju, kombinacija suše i toplotnih talasa u 2018. smanjila je rod krompira za 31 odsto u Flandriji, koja daje najveći deo belgijske proizvodnje. Rod šećerne repe bio je za 13 odsto manji, a žitarica za 10 odsto.Iste godine je zbog suše cena smrznutog krompira skočila za 23 odsto.Sa rastom temperature će biti potrebna veća količina vode za preradu i skladištenje proizvoda.Belgijska industrija već se sprema za to i prelazi na vrste krompira koje su otpornije na toplotu i manjak vode.Za industriju krompira to je još jedan udarac nakon što je epidemija korona virusa zatvorila restorane, barove i mnoga od 5.000 mesta na kojima se u Belgiji prodaje pomfrit. Nacionalna industrija krompira je pozvala Belgijance da pomognu tako što će jesti više prženih krompirića.Proizvođači piva moraće da se bore sa nedostatkom sastojaka, uključujući vodu, ječam i hmelj.Pošto se ječam za belgijsko pivo uglavnom uvozi, isporuka te sirovine zavisiće od toga koliko su klimatske promene pogodile regione u kojima se prizvodi ta kultura a procene ukazuju da bi Belgija kao uvoznik mogla da se suoči sa gubitkom "nekoliko desetina procenata", navodi se u izveštaju i dodaje da bi proizvodnja piva mogla da bude za 10 do 40% manja.Pored toga, moglo bi da dođe i do prestanka proizvodnje tradicionalnih "lambic" piva ("geuze" i "kriek") u čijem proizvodnom procesu temperatura okoline ima značajnu ulogu.Na sve to, do 2050, u godinama sa nepovoljnim vremenskim prilikama, prinos kultura mogao bi da padne za do 35 odsto u odnosu na nedavne minimume, posebno krompira i kukurza.Kada je reč o proizvodnji živine, stoke i svinja, verovatni su gubici u proizvodnji od 2-5 odsto, navodi se u izveštaju.Ukupna cena promena klime, uglavnom ekstremne vrućine, suše i poplava, mogla bi da dostigne 9,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju i dodaje da bi istovremeno pozitivni efekti blažih zima i manje potrošnje energije mogli da budu oko tri milijarde godišnje.
Ustavni sud Srbije utvrdio je da je odredba pravilnika koji zahteva od privrednih društava koja izrađuju procene rizika od katastrofa da zaposle tri osobe sa licencom, ali isključivo sa punim radnim v...
Češki ministar zdravlja Adam Vojtek podneo je danas ostavku nakon kritika zbog njegovog postupanja sa pandemijom, kako zemlja u centralnoj Evropi primećuje nagli porast slučajeva, piše britanska agencija Rojters.Premijer Andrej Babis zahvalio se Vojteku na njegovom radu na svom Tviter nalogu, gde je napisao da je Vojtek mogao ostati upamćen kao najbolji ministar zdravlja kojeg je zemlja imala, da nije morao svu energiju da troši u borbi protiv pandemije.Češka je druga zemlja u EU po broju novih slučajeva, odmah iza Španije. Vlasti su pre leta ukinule gotovo sve mere preduzete tokom prvog talasa pandemije.Prema podacima Europskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Česi su u proteklih 14 dana imali 193 slučaja na 100.000 ljudi.
U toku je definisanje strateške pozicije aerodroma Ponikve, koji je tokom bombardovanja teško oštećen i još nije u potpunosti obnovljen, prenose užičke Vesti. Direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković ne...
Neizvesno kada će biti pokrenuta proizvodnja u zrenjaninskoj fabrici lekova, jer njen kupac, Project one iz investicionog fonda APS Holding čeka izjašnjavanje Komisije za zaštitu konkurencije, piše list Danas."Predstoji još dosta posla, nakon izjašnjavanja komisije. Treba potpisati ugovor, doneti rešenje o prodaji, odrediti finansije stečajne mase, sačiniti listu razlučnih poverilaca, uvrstiti isplatu poverilaca prvog i drugog reda i završiti parnice koje su vođene protiv Jugoremedija. Parnice nemaju veze sa novim kupcem", objašnjava stečajni upravnik Radovan Savić, koji je fabriku prodavao kao pravno lice.Za prodaju je ponuđeno 362,5 miliona dinara i ukoliko se donese rešenje, bivši radnici bi bili namireni zaostalim zaradama.APS Holding je najveći poverilac Jugoremedije, a dugove je otkupio od Hipo banke kod koje se fabrika zadužila od 2007. do 2012. godine, kada je zbog nelikvidnosti uveden stečaj.Prva privatizacija, pre 18 godina postala je deo dosijea Saveta za borbu protiv korupcije i spada u jedan od pet najvećih slučajeva sa spiska od 24 sporne privatizacije u Srbiji, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.Kako se navodi u dokumentima o Jugoremediji, ova fabrika u momentu prodaje društvenog kapitala 2002. godine je bila finansijski zdravo preduzeće.To se vidi i u bilansima iz juna 2002. godine.Nakon privatizacije, postavljeno rukovodstvo nepotrebno je zaduživalo Jugoremediju, nabavljajući velike količine sirovine za lek Viziren, koji se slabo prodaje na tržištu. Za dve godine preduzeće je imalo ugroženu rentabilnost i nedostajao mu je dugoročan kapital.Nakon niza suđenja, štrajkova, otpuštanja i radničkih borbi, privatizacija Jugoremedije poništena je 2007. godine. Fabrikom su počeli da upravljaju njeni sindikalni lideri, ali su kasnile naplate isporučenih lekova i sve manje banaka bilo je spremno da je kreditira. "Privatizacijom i razaranjem industrije nestala je radnička svest, nestala je radnička kultura, nestalo je obrazovanje kvalifikovanih radnika, majstora, stručnjaka", kaže Branislav Markuš, nekadašnji radnik.Od stečaja 2012. godine fabrika je izdavana i tražio se kupac. Zakupac je na kraju prisvojio licence za proizvodnju lekova, tako da je uvek u toku parnica za dokazivanje vlasništva. "Mi smo dali pozitivno mišljenje za turski Birgim jer on se bavi farmaceutskom proizvodnjom i mislimo da bi on obnovio proizvodnju. Ipak, oni su dali najmanju ponudu tako da je prednost data firmi Project one, a oni se ne bave proizvodnjom lekova. Sigurno neće obnoviti proizvodnju, tako da je pitanje da li će dalje trgovati ili nešto drugo planiraju. Mislim da je za Zrenjanin bitno da se ovde proizvodi i dalje", ocenio je predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije Vladimir Pecikoza.
Svetski program za hranu UN apelovao je na milijardere da pomognu u prikupljanju sredstava za pomoć gladnima. Ovoj organizaciji za te namene potrebno je 4,9 milijardi dolara, što je mali deo onoga što su bogataši, posebno oni iz tehnoloških kompanija, u 2020. godini zaradili, prenose Biznis i finansije.Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli rekao je da bi ovaj novac mogao sačuvati 30 miliona života širom sveta. Ljudima o čijim životima se ovde govori je zaista ugrožena egzistencija, što znači da bi bez pomoći u hrani mogli ove godine umreti od gladi.“U isto vreme, širom sveta ima 2.000 milijardera čija neto vrednost iznosi osam biliona dolara. U mojoj rodnoj zemlji, SAD, samo 12 osoba je 'teško' bilion dolara", tvrdi on.Bisli dodaje i da su, prema analizama, trojica njih čak zaradili milijarde tokom pandemije COVID-19, koja je produbila siromaštvo u mnogim, manje srećnim društvima."Nisam protiv toga da ljudi zarađuju novac, ali čovečanstvo se trenutno suočava sa najvećom krizom u našim životima", kaže Bisli. CNBC navodi i kome bi ova poruka mogla biti upućena.Naime, milijarderi koji su tokom pandemije još uvećali svoje bogatsvo su Džef Bezos (Amazon) čije bogatstvo se procenjuje na 177,9 milijardi dolara, i koji je nedavno za jedan dan zaradio 13 milijardi, zatim Bil Gejts (Majkrosoft) čija vrednost je dostigla 115,4 milijardi dolara i Mark Cukerberg (Fejsbuk) sa svojih 88,9 milijardi dolara.
Početkom avgusta, na Smederevo je pala primetna količina crne prašine. Iako su meštani okolnih sela navikli da žive sa raznim otpadnim nusproduktima čeličane, sada su putem društvenih mreža i medija uznemireno tvrdili da se sa ovakvim oblikom zagađenja do sada nisu susreli. "Navikli smo na crvenu prašinu, ali ova je bila crna i masna, i teško se pere", kažu meštani Radinca.HBIS GROUP Serbia, vlasnik Železare u Smederevu, kasnije je pojasnila da je u pitanju „rudna prašina“ nastala pretovarom sirovina, koja je sitnije strukture od one koju su do sada koristili.Neduga potom, tamošnji Pokret Tvrđava je pozvao na protest protiv zagađenja i fizičku blokadu luke i pruge kojima dolaze sirovine za proizvodnju čelika. Istog dana kada je skup najavljen, Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je upozorilo da „neosnovani“ pozivi na blokadu Luke u Smederevu neće rešiti problem zagadjenja vazduha, već da će samo naneti ekonomsku štetu.Sa Koljom Krstićem, aktivistom Pokreta Tvrđava, razgovaramo o problemu zagađenja, ali i o odnosu države prema velikim investitorima, koji često postupaju u skladu sa ćutanjem institucija.Pokret Tvrđava je pozvao na proteste. Šta je razlog za organizovanje tog skupa?Kolja Krstić: Postoje dva korpusa razloga, prvi je neposredni, ta crna prašina koja je pre petnaestak dana prekrila grad, a da mi nismo ni znali šta je u pitanju. Na kraju nam je rečeno da je to tzv. „rudna prašina“ koja je izuzetno opasna i kancerogena. To se deilo tokom noći, što je uznemirilo građane. Druga stvar, nekoliko dana nakon toga je počela u okolini fabrike da pada čelična prašina, odnosno čelični opiljci, vrlo verovatno takođe opasni.Drugi korpus razloga je to što nas već decenijama Železara truje u Smederevu. Mislim da je krajnje vreme da izađemo na ulicu.Snimci koje je objavila Tvrđava su bili razlog da se i mediji više zaintersuju za temu aerozagađenja u Smederevu, na koje ste i do sada upozoravali. Recite nam nešto o vašem pokretu.KK: Pokret Tvrđava smo osnovali 2018. godine. Nismo samo ekološki pokret, želimo da se bavimo svim lokalnim i komunalnim problemima koji muče građane Smederava, ali se tema Železare sama nametnula kao najveći problem. Isto tako smo pokrenuli temu transporta prirodnog gasa kroz centar grada.Za ove dve ipo godine shvatili smo da su nam mediji najveći saveznici, pratili su naše akcije, a slike ove poslednje katastrofe su obišle region, što nam znači u komunikaciji sa državnim organima, ali i investitorom.Ova tema nije vezana samo za jedan grad. Šta ste konkretno uradili u komunikaciji sa državnim organima, dakle ne sa lokalnom samoupravom?KK: U komunikaciji smo pre svega sa republičkim ekološkim inspektorom, pozvali smo i njega i Ministarstvo da izađu na teren, obavestilismo ih o problemu obzirom da je HBIS u nadležnosti republičkih organa. Komuniciramo sa drugim građanskim pokretima, pre svega iz Bora, koji u svom gradu takođe imaju katastrofalnog zagađivača, iz Valjeva, Kraljeva, Pančeva, Užica... Postoji mreža uduruženja sa kojima pričamo, obzirom da imamo isti problem. Sa njima je saradnja odlična, ali do sada nismo videli da državni organi pokušavaju da reše probleme.Nakon zvaničnog sastanaka za koji smo se izborili prošlogodišnjim protestom, ništa se nije desilo. Mi imamo problem koji očigledno niko ne želi da reši.Dobro, nova Vlada Srbije još uvek nije formirana. U prethodnom saopštenju naveli ste da se, osim reči podrške i obećanja da će Ministarstvo zaštite životne sredine da reaguje, ništa nije desilo. Da li očekujete da će se stvar poboljšati nakon što dobijemo novu vladu?KK: (Ministar Goran Trivan) je najavio neke krivične prijave, međutim posle toga se nije javljao, ne znamo da li je živ. Te prijaave mora da podnese tužilaštvo po službenoj dužnosti, jer je ovo direktan uticaj na živote i zdravlje ljudi. S druge strane, mi ćemo podržati građane u podizanju privatnih tužbi protiv HBIS-a, koje sada pripremamo.A kakva je komunikacija sa HBIS-om?KK: Teška i skoro nemoguća. Mi smo bili jedni od retkih kojima su se ikada obratili, da su razgovarali sa nama. Prošle godine smo imali sastanak u Agenciji za zaštitu životne sredine, kada su se obavezali da će nam dati neka oročena rešenja. Pre svega problem sa „crvenom kišom“, koja je posledica rupe na jednom od sistema. Rekli su da će do 1. jula to da reše, a nisu. Rekli su nam i da će rešiti problem aglomeracije, koja je najveći zagađivač, a teško da je išta urađeno i po tom pitanju. A postoji zapisnik gde su se obavezali, napismeno.Ko je sazvao taj sastanak?Mi smo ga inicirali, pod pretnjom da ćemo da blokiramo prugu. Na sastanku su takođe bili i predstavnici Agencije i meštani Radinaca, mesta koje je najbliže Železari. Sastanak je delovao konstruktivno, ali džabe kada ne vidimo nikakav pomak.Šta je problem sa tom aglomeracijom?Konkretno, to je stara tehnologija, ona je građena pre 30-40 godina i iz nje, jasno se vidi, izlazi prašina od rude. I HBIS nam je rekao da ona nije u skladu sa modernim standardima. HBIS eksplicitno priznaje da problemi postoje, i „crvena kiša“ i rudna prašina.Konačno smo od kompanije dobili objašnjenje da je za poslednji incident „kriva“ ruda iz Turske, koja je nekvalitetnija i lakša, zbog čega se prilikom istovara podigla prašina koja je prekrila ceo grad, u krugu od pet kilometara.Vi ste razgovarali sa HBIS-om direktno. Šta oni kažu, zašto ne rešavaju te probleme?Oni kažu da je to nasleđen problem. Od 2012. do 2016.godine je država vodila Železaru, a oni kažu da je za te četiri godine propao sistem filtera. On je u stanju „elementarne funkcionalnosti“, što je njihova formulacija, ali su nam neformalno rekli da ti filteri uopšte ne rade. To je jako opasno. Ali kada ih mi pitamo „šta sad?“ oni kažu da Srbija nije održavala te sisteme i da je „to to“. Pošto je to višemilionska investicija ne mogu sami da je finansiraju, moraju da traže podršku i odobrenje od centrale u Kini. Navodno, žele da ih poprave, ali ne znaju kad.A za ostale rupe na zgradama i za aglomeraciju...KK: Oni sada grade novu aglomeraciju. Pokazali su nam snimke temelja i imamo informacije da se gradi. Ali to nema šanse da se izgradi do kraja godine, narošito kada Železara zbog korone radi smanjenim kapacitetom.Hajde da pričamo o tome. Železara je saopštila da će ugasiti jednu od dve visoke peći. Kao razlog su naveli uvozne kvote za EU, koja ograničava uvoz iz država koje nisu članice. Kolika je važnost Železare za život Smedereva?KK: Ogromno. Ja bih voleo da niko ne pomisli da mi želimo da se ona zatvori. Zapošljava 5.200 ljudi, uz to 10.000 ljudi radi za kooperantska preduzeća. Važnost za Srbiju nije ništa manja, kada se pogleda koliki je izvoznik i koliko doprinosi BDP-u. To niko ne spori, ali, ljudi, ne po cenu zdravlja ljudi i naših života.To je crvena linija preko koje ne smemo da prođemo. Ne postoji BDP koji će nas naterati da prihvatimo neprestani rast stope obolelih od raka. Ovde mi se čini da je profit kompanije ispred svega. Što se priče oko EU tiče, to je bio problem i kada je HBIS došao u Smederevo 2016. godine, ali to je već visoka politika.Naše neformalni izvori kažu da gašenje peći nije kraj, da će nekih 500 ljudi dobiti otkaz, i to samo u prvom naletu, posle toga još 500. Uopšte nije optimistično stanje u Železari, ali se ne bavimo time, već time što nas ubijaju.Dobro, ta ocena je malo oštra...KK: Okačili smo na mreže studiju koja navodi da je od 1997. do 2011. godine stopa obolelih od raka porasla 235 odsto u Smederevu. Sada davne 2005. godine, kada je visoka peć upaljena posle 18 godina, stopa maligniteta je međugodišnje, u odnosu na 2004. godinu, skočilaza 65 odsta. Najviši brojevi beleže se u upravo Radincu.Na društvenim mrežama vas često kritikuju da želite da Železara propadne, da niste svesni koliko ona porodica hrani... Vi sada kažete koliko je to postrojenje značajno za lokalnu i nacionalnu privredu, ali ne po cenu života. Investitor sa druge strane kaže „ako bude, biće“ i, ako sam dobro razumeo, prst su uperili u državu.KK: Jeste. Prebacili su loptu na državu, sa kojom imam mnogo veći problem nego sa HBIS-om. Postoji jasan zakon i regulativa, na čije kršenje država ne reaguje. Ombudsman je u svojoj preporuci pre godinu dana pozvalo nadležno ministarstvo da postupi u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, gde piše da ima pravo da, svaki put kada Železara uradi ovo što je uradila, može da donese mere zabranu rada.Jedna je priča profit i svi se slažemo da Železara mora da radi. Investitor ima našu podršku po tom pitanju. Sve što želimo jeste da poštuje ekološke standarde. Ništa više.Dakle postojeće standarde i zakone, ne tražite donošenje novih?KK: Mi imamo sasvim pristojene zakone koji se na žalost ne poštuju. Maksimalne vrednosti zagađenja su usklađene sa EU, ali očigledno da neko misli da je samim donošenjem zakona rešio problem, a to nije slučaj. Moramo da pričamo da li država reaguje po tim zakonima ili žmuri na njihovo kršenje.Koja se onda poruka šalje? U Smederevu, u Boru gde je isto kineski investitor, sada imamo priču i u Zrenjaninu sa fabrikom guma, na koje su reagovali lokalni pokreti... Mi vidimo da očigledno postoji matrica kada su u pitanju investitori iz Kine, ne samo u jednom gradu ili u jednoj zemlji.Šta je onda rešenje, ako investitor smatra da su ekološke mere skupe, ako ima dozolu od države da to radi?KK: Jasno je koji je put - država koja sprovodi zakone. To trenutno nije slučaj i mi kao građani moramo da se organizujemo, zbog čega smo najavili blokadu luke i pruge kojom ruda dolazi. Nemamo drugi način sem da fizički sprečimo pretovar, da pošaljemo sliku u svet, da kontaktiramo evropske institucije za zaštitu životne sredine, Savet evrope. Jednostavno, da probamo da priču dignemo na još viši nivo, jer očigledno u Srbiji ne postoji volja da se problem reši.
Nekoliko stotina građanskih aktivista se danas, kao što je prethodno najavljeno, okupilo ispred manastira Rakovac i u sklopu protestne akcije na kapijama koje blokiraju planinarsku stazu na Fru&s...
Više hiljada gradjana Bora okupilo se danas na platou kod "Kapije grada", kako bi izrazili protest zbog zagadjenja koje izaziva topionica bakra kojim upravlja kompanija "Zidjin", prenosi agencija Beta...
U Srbiji je trenutno registrovano 405.963 aktivnih privrednih subjekata, oko 15.000 više u odnosu na kraj 2019. godine, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Broj aktivnih privred...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
