Najnovije

Srbija

Bivša fabrika tekstila u Užicu postaje stambeno-poslovni kompleks

Od stare užičke tekstilne fabrike "Cveta Dabić" koja je nekada zapošljavala  tri hiljade radnika ostao je samo visoki dimnjak koji će biti srušen do kraja godine, a investitor preduzeće MPP "Jedinstvo" iz Sevojna radi na dokumentaciji za novu stambeno-poslovnu zgradu koja će se tu uskoro graditi.Prostor nekadašnje fabrike u centru Užica ima površinu od oko jednog hekatara i planom je predviđeno da se tu izgradi stambeno-poslovni objekat sa galerijom. Često se navodi i dobra lokacija koja je uz samu gradsku plažu, a grad Užice objavio je na svom sajtu javnu prezentaciju urbanističkog projekta te zgrade, koju je stručno obradio AG biro Užice.Novi objekat trebalo bi da ima površinu od 9.897 kvadrata i kako se navodi pet spratova i galeriju, kao i garažu sa 96 parking mesta. U prizemlju je planiran prostor za 12 lokala, a zgrada će imati 90 stambenih jedinica.Rok za planirani završetak radova je avgust 2021. godine, a javna prezentacija novog objekta je završena 5. novembra.Bivša fabrika je počela rad kao Tkačka radionica, simbolično u godini koja je označavala ulazak u dvadeseti vek, 1901. kada je u Užicu počela da radi i prva hidrocentrala na Teslinim principima.Posle Drugog svetskog rata fabrika dobija ime po narodnoj heroini i njenoj bivšoj radnici Cveti Dabić, koja je kao član KPJ streljana u logoru "Banjica" u Beogradu. Cveta Dabić je inače sa svojih 13 godina pronašla posao u staroj tkačnici.Foto: Aleksandar TošićŠTA KAŽU NEKADAŠNJI RADNICI?Sedamdesetih i osamdesetih godina u fabrici je bilo oko 3.000 zaposlenih, ali kako napominju bivši radnici tu treba brojati i ljude koji su radili u OUR-u iz Arilju gde se radilo savremenijom tehnologijom."U Arilju je bila pletionica za trikotažu i konfekciju, dok je Užicu je bila predionica i priprema za tkanje", objašnjava za Novu ekonomiju Olivera Beganović-Rogić, nekadašnji tekstilni inženjer "Cvete Dabić".Prema njenim rečima, u okviru cele fabrike neki objekti su dograđivani i oni su mogli da se sruše, ali najstariji deo fabrike gde su se nalazile stare mašine za tkanje koje su počele da rade na struju 1901. godine mogao je da se sačuva."Deo je mogao da ostane kao tip muzeja, tkačka radionica je bila raritet, sve ostalo je moglo da se sruši, onaj deo gde su razboji radili na struju. To je velika šteta", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Dodaje i da je odmah nakon diplome na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu decembra 1979. počela da radi u toj desetak dana kasnije, odmah posle novogodišnjih praznika."Prethodno je “Cveta Dabić” meni i jednoj koleginici davala stipendiju, nakon druge godine Tehlnološko-metalurškog fakulteta, kada smo izabrale tekstilni smer i to je trajalo tri godine", kaže Olivera.Ipak podseća i da su u nekadašnjem tekstilnom gigantu “glavnu reč” vodili majstori i da se inženjeri nisu mnogo pitali za ključne stvari u poslovanju. Foto: Aleksandar TošićTRANZICIJSKA SUDBINAFabrika koja je proizvodila odlične peškire, bademantile, pokrivače poznate širom nekadašnje Jugoslavije zbog lošeg poslovanja i propadanja tokom devedesetih, 2006. godine je otišla u stečaj. "Froteks", kako joj je bio poslednji naziv je posle stečaja i neuspele reorganizacije, bankrotirao, a celokupna imovina preduzeća ponuđena je na prodaju sa ciljem da se namire poverioci, radnici njih 180 su otišli na biro, a dug je dostigao 290 miliona dinara.Po sprovedenom procesu privatitzacije, vlasnik nekadašnjih tkačkih pogona postaje firma MPP Jedinstvo iz Užica. Danas su od fabrike ostale i stare spomen ploče posvećene radnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, tabla posvećena jedinici 1300 kaplara i ona na kojoj piše da je fabrika 1950. godine predata radnicima na upravljanje. One se čuvaju u muzeju i biće ponovo vraćene na mesto koje im pripada, kada se za to ispune uslovi.Čedomir Savković

Srbija

Striming servisi: Spas ili propast za muzičku industriju?

Poboljšanjem interneta poslednjih godina, striming je postao dominantni oblik distribucije multimedijskog sadržaja, a u razgovoru za Biznis.rs Ognjen Uzelac, jedini registrovani sudski veštak specijalizovan za diskografiju i medijator za sporove u oblasti autorskog i srodnih prava u srpskoj muzičkoj industriji rekao je da smatra da će striming usluga vremenom doneti dobre promene.„Ne slažem se sa čestim viđenjem da besplatno postavljanje autorske muzike na internet nije opravdano iz tržišne perspektive. Naprotiv, to je sasvim legitiman marketinški potez“, rekao je Uzelac.Dodao je da pojedina istraživanja pokazuju da u muzičkoj industriji postoji približno 40 različitih izvora prihoda, pa muzičari često ostvaruju veće prihode po drugim osnovama.Najpopularnije globalne platforme za preuzimanje muzičkog sadržaja su Jutjub i Spotifaj (Youtube i Spotify), za koje je poznato da obračunavaju različite koeficijente za ostvaren broj pregleda u odnosu na veličinu tržišta sa koga su ti pregledi ostvareni.Uzelac smatra da su njihovi tržišni mehanizmi veoma logično i precizno ustanovljeni, jer direktno preslikavaju ponudu i potražnju za reklamnim prostorom.U periodu između 2015. i 2019. američke diskografske kuće beležile su rast zarada u proseku od 13 procenata godišnje. Prošle godine zarada od njihove prodaje nosača zvuka premašila je 11,1 milijardi dolara, ali rekordnih 80 odsto udela u tom iznosu ostvarili su prihodi od preuzimanja muzičkog sadržaja putem striming servisa.„Naravno da je višestruko vrednije tržište u SAD nego u Srbiji, ali to ne bi trebalo da sprečava domaće autore da plasiraju svoj sadržaj u razvijene zemlje“, objašnjava Uzelac.Prema njegovim rečima, problem domaće muzičke industrije nije tehnološke prirode, već upravo u nedostatku uređenih tržišnih mehanizama koji bi pravično nagradili kvalitet."Striming ponuda će vremenom doneti pozitivne promene, ali baš zato što kao tržište nastupamo mali i nerazvijeni, na kraju ćemo ostvarivati manje ukupne prihode“, zaključuje Ognjen Uzelac.

Svet

Ekonomski oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Oporavak istočnoevropskih ekonomija biće spor i zavisiće od uspeha u suzbijanju pandemije, pod uslovom da ne budu neophodne drastičnije mere protiv širenja virusa, kao i od nastavljenih mera vladine podrške, pokazuju nove projekcije koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW), piše portal Bankar.To su glavne tačke jesenje ekonomske prognoze za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CESEE).Većina zemalja CESEE-a podnele su prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali mnoge ekonomije u regionu i dalje ozbiljno trpe posledice, posebno one koje se oslanjaju na turizam, kao što su Hrvatska i Crna Gora i one koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine, kao Slovenija.Intervencije vlada širom regiona pomogle su delimično pri ublažavanju najgorih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao je ponovnim uvođenjem ozbiljnih ograničenja, a to bi moglo da se pojača u narednim mesecima, čineći ponovni pad ekonomske aktivnosti gotovo izvesnim.Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni. Nakon procenjenog smanjenja od 4,5 odsto ove godine, očekuje se da će region porasti za 3,1 odsto 2021. i 3,3 odsto 2022. godine. Hrvatska i Crna Gora imaće najbolji rezultat 2021. godine, dok će oporavak biti znatno prigušeniji u Bugarskoj i Ukrajini. Belorusija će zabeležiti još jednu godinu recesije.Samo će se Litvanija, Srbija i Turska vratiti na nivo ekonomske aktivnosti od 2019. pre 2022. godine.Pored mogućnosti oštrijih mera zabrane u zimskim mesecima, pandemija će ostaviti trajne posledice u vidu pada potražnje za mnogim uslugama, poput vazduhoplovne industrije, ugostiteljstva i rekreacije.Značajna vladina podrška i dalje će biti potrebna u čitavom regionu.„Ovo bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u državama članicama EU centralne i istočne Evrope, ali bi moglo biti problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u ili koje su u velikoj meri zavisne od strane pomoći“, zaključuje Bečki institut.

Svet

Gugl ukida besplatno neograničeno skladištenje fotografija

Gugl (Google) je u sredu najavio da će prestati da nudi neograničeno besplatno skladištenje fotografija od 1. juna 2021. godine, međutim, fotografije otpremljene pre toga neće se uračunati u novo ograničenje od 15 GB, piše Axios.Zahvaljujući svom besplatnom skladišnom prostoru, kao i odličnoj pretrazi i jednostavnosti korišćenja, Gugl Fotos (Google Photos) bila je idealna opcija za mnoge korisnike, pobedivši razne konkurente.U objavi na svom blogu, Gugl je rekao da je taj potez potreban kako bi se osiguralo da proizvod ima održivu budućnost.„Budući da se toliko vas oslanja na Gugl Fotos za čuvanje uspomena, važno je da to nije samo sjajan proizvod, već i da dugoročno zadovoljava vaše potrebe“, rekao je tehnološki gigant.Gugl je uvek ograničavao koliko fotografija i video zapisa u punoj rezoluciji mogu da dodaju besplatni korisnici, ali je oterao veći deo konkurencije nudeći neograničeno skladištenje fotografija donekle kompresovanih, ali i dalje pristojno visoke rezolucije.

Svet

Na crnom tržištu cveta prodaja lažnih rezultata PCR testova

Kako širom sveta broj novih slučajeva korona virusa raste, mnoge zemlje sada zahtevaju negativne rezultate testa za ulazak, pa tako mnogi turisti koji žele da putuju kupuju lažne testove kako bi zaobišli ova pravila, piše Vašington post.Praksa falsifikovanja ili kupovine lažnih rezultata pojavila se na destinacijama širom sveta, sa slučajevima izmanipulisanih rezultata u Brazilu, Francuskoj i Velikoj Britaniji, a letos je bio slučaj i u Srbiji.Prošle nedelje su francuski zvaničnici uhapsili grupu falsifikatora koji su prodavali lažne negativne rezltate na pariskom aerodromu Šarl de Gol. Prema agenciji Associated Press, grupa je tražila 180 do 360 dolara (150 do 300 evra) za digitalne potvrde negativnog rezultata.Lažne potvrde čuvane su na mobilnim telefonima i imale su ime medicinske laboratorije koja se nalazila u Parizu.Policija u Brazilu nedavno je uhapsila četvoricu domaćih putnika koji su falsifikovali testove na korona virus kako bi posetili ostrvo Fernando de Noronha privatnim avionom.Prema britanskim novinama, praksa se pojavila i u Engleskoj. Lankašire telegraf je izvestio da je razgovarao sa jednim čovekom koji je doktorirao negativni test na korona virus svog prijatelja, odštampao ga i koristio za međunarodna putovanja. U Srbiji je letos uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su izrađivali lažne rezultate PCR testova za korona virus i druge isprave, koje su prodavali za 100 do 800 evra, saopštilo je u Beogradu Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Srbija

Konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje

Privredna komora Srbije dodeliće Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje "Đorđe Vajfert" za 2019. godinu, kompanijama koje najbolje primenjuju principe i prakse društvene odgovornosti u Srbiji.Na konkurs, koji će biti otvoren do 18. decembra ove godine, mogu da se prijave sva privredna društva koja su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, brigu o zaposlenima i ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini.Za učešće je potrebno da, pored prijave, privredno društvo pripremi konkretan primer dobre prakse društveno odgovornog poslovanja, realizovan u prethodne dve godine.Prijave na konkurs vrše se putem OVOG LINKA.

Srbija

U Vodovodu Kruševac svaki deseti radnik ima manje škole nego što treba

U Javnom preduzeću za vodovod i kanalizacija Vodovod-Kruševac više od 10 odsto zaposlenih ima manje škole odnosno niži niži stepen stručne spreme od zahtevanog, sledi iz Izveštaja o reviziji koji je objavila Državna revizorska institucija.Od ukupno 317 zaposlenih, 36 zaposlenih na radnim mestima: vodoinstalater, vozač teretnog vozila, čitač vodomera, poslovni sekretar, referent dokumentacije i drufim, ne ispunjavaju uslove za rad na radnim mestima na koja su raspoređeni, u pogledu propisanog stepena stručne spreme, odnosno poseduju niži stepen stručne spreme od zahtevanog, što nije u skladu sa odredbama Zakona o radu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, ocenio je revizor.Takođe, preduzeće je za pojedina radna mesta utvrdilo stepen stručne spreme, a nije uredilo potrebnu vrstu stručne spreme kao uslov za obavljanje određenih poslova. Pa se tako desilo da je na radnom mestu rukovodilac Službe za IT, obradu podataka i informisanje u Sektoru opštih, pravnih i ekonomskih poslova, zaposleni po zanimanju diplomirani inženjer arhitekture.Vozač, ložač, pa tek onda doktor

Srbija

Zašto se Telekom predomislio u vezi sa isplatom dividende

Telekom Srbija, najveći telekomunikacioni operater u Srbiji, objavio je da će do kraja meseca novembra isplatiti dividende akcionarima iz dobiti iz 2019. godine u visini od nešto više od dve milijarde dinara ili oko 17,5 miliona evra. Zanimljivo je da je na skupštini akcionara održanoj u julu odlučeno da se dobit od oko 3,5 milijardi dinara iz finansijskog izveštaja za 2019. prebaci u neraspoređenu dobit, odnosno da se dobit zadrži. To je bilo u skladu sa ranijim najavama da se dividende neće isplaćivati, kao što se nisu isplatile prošle godine, dok se ne smanji dug kompanije.Šta je navelo Nadzorni odbor da tri meseca kasnije donese odluku o isplati dividende ostaje nejasno, tim pre što se radi o relativno malom iznosu sredstava, 2,58 dinara bruto po akciji, koji neće mnogo značiti ni pojedincima vlasnicima akcija, ni državi kao većinskom vlasniku. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ističe da bi sa takvim kontradiktornim odlukama kredibilitet kompanije na nekoj svetskoj berzi bio uzdrman.„Ako su pre nekoliko meseci zaključili da zbog visokog duga ne treba da dele dividendu, šta se sada promenilo? Na svetskim berzama takve kompanije ne bi imale poverenje investitora. Posebno ako se prisetimo kako je kompanija na početku fiskalne konsolidacije donela odluku da u januaru uplati dividendu u budžet pa se zadužila zbog toga“, podseća Gujaničić. Procvetao biznis multimedijeOsim ako vlasnik kompanije, država, nije htela da zapuši usta kritičarima koji su ukazivali da Telekom neće isplaćivati dividendu zbog velikih investicija u kupovinu kablovskih operatera prethodne dve godine. Upravo te kupovine poprilično su uzburkale javnost, a pre svega kupovina kablovskog operatera Kopernikus tehnolodžis za čak 195 miliona evra krajem 2018. godine. Nakon toga usledile su akvizicije i velikog broja drugih operatera, a pre svega Radijus vektora za 108 miliona evra, kao i ostalih sitnih lokalnih operatera. Sam izbor investicija u distribuciju medijskih sadržaja, kao i njihovu proizvodnju je očigledno dobar izbor, a za taj zaključak je dovoljno pogledati prihode Telekoma u prošloj godini. Poslovni prihodi grupe su porasli za 8,2 milijarde dinara, od čega multimedija beleži rast od 5,6 milijardi dinara ili čak 70 odsto rasta prihoda je došlo baš iz ove oblasti, što je naravno i posledica ovih akvizicija. S druge strane, kor biznis Telekoma, fiksna i mobilna telefonija u najboljem slučaju stagniraju, mada i dalje čine gro prihoda. Prihodi od mobilne telefonije porasli su za 1,6 odsto, dok su kod fiksne smanjeni, što je već višegodišnji trend.Međutim, ono što bi mogao biti problem je cena ovih akvizicija, odnosno koliko su doprinele prihodima i profitu Telekoma. Taj doprinos se za sada ne vidi jer je neto dobit nacionalnog operatera u prošloj godini iznosila svega 2,5 milijardi dinara, prema godišnjem izveštaju kompanije i smanjena je za čak 77 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Smanjena je i poslovna dobit (EBIT) sa 12 na 6,86 milijardi dinara ili za 43,2 odsto. S druge strane, EBITDA (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) je povećana 25 odsto, sa 38,8 na 48,3 milijarde dinara. Ipak, iza rasta ovog pokazatelja dobrim delom stoji i promena u računovodstvenim pravilima. Naime, troškovi zakupa su prebačeni iz poslovnih rashoda u troškove amortizacije koji ne ulaze u EBITDA-u, a oni su povećani u 2019. za čak 15 milijardi dinara. Ova računovodstvena promena pogurala je EBITDA-u kompanije, pokazatelj koji se često koristi kod procene vrednosti preduzeća, za oko 50 miliona evra. Umesto 410 miliona, da je ostala ista metodologija, EBITDA Telekoma bi iznosila oko 360 miliona evra.Akvizicije povećale dugDakle, akvizicije još ne doprinose profitu, ali su debelo povećale dug. Kreditne obaveze grupe su skočile u 2019. godini na 143 milijarde dinara. Pre samo dve godine (2017), pre investicionog ciklusa iznosile su 57 milijardi. Neto dug (kada se od obaveza oduzme gotovina na računima) iznosila je na kraju prošle godine 135,5 milijardi dinara.Pre mesec dana Telekom se zadužio za 200 miliona evra emisijom korporativnih obveznica koje su otkupile poslovne banke, ali je odmah zatim dobar deo tog duga otkupila od njih Narodna banka Srbije. Teško je reći da li je ovo povećalo dug kompanije, jer je moguće da se ova sredstva koriste za  vraćanje nekih drugih dugova.Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, osnovno pitanje kod analize Telekoma nije izbor investicija, već cena akvizicija. „Ulaganja su dobro izabrana s obzirom na to da jedino taj deo Telekomovog biznisa ozbiljno raste, ali kompanije koje su kupljene su tri do pet puta preplaćene. Mislim da je moglo više da se uradi sa manje para. Tu je zatim i kupovina B92 i Prve za 200 miliona evra od strane vlasnika Kopernikusa, što je takođe preplaćeno. Recimo, ta Antena (prethodni vlasnik B92 i TV Prva) je 2008. godine za Kopernikus nudila 15 miliona evra. Nema šanse da je za 10 godina udesetostručena vrednost te kompanije“, ocenjuje Radosavljević.Drugi problem koji proističe iz ovog je visok nivo duga. Radosavljević upozorava na visinu, ali i na dinamiku, jer se za dve godine skočilo sa 400 na 1,2 milijarde evra duga.Sa pozitivne strane, Telekom se zadužio u vreme rekordno niskih kamata, a pogoduje mu i stabilan devizni kurs. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz  ističe da je telekomunikacioni biznis likvidan i u bliskoj budućnosti neće biti problema sa otplatom duga.„Ali ako si platio 300-400 miliona evra za akvizicije, trebalo bi da se vidi efekat u rezultatima. Telekom odranije ima istoriju preskupih preuzimanja. Još 2006. godine preuzeli su Telekom Republike Srpske i ta investicija se još nije otplatila. Tu je i preuzimanje Dunav banke, da ne pričamo sada o Kopernikusu“, podseća Gujaničić upozoravajući da je prošlo vreme kada su telekomi bili zlatne koke sa ogromnim rastom prihoda.S druge strane, iz Telekoma ukazuju da je promena strategija bila neophodna što je očigledno iz strukture prihoda, ali su i optimistični u vezi sa budućnošću. Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, u jednom intervjuu rekao je da očekuje da će 2023. godine EBITDA preći 700 miliona evra, a da će vrednost kompanije skočiti na četiri milijarde evra.Ovo znači udvostručavanje i zarade i vrednosti kompanije za samo tri godine. Prema nekim procenama vrednosti zasnovanim na EBITDA-i, telekomunikacione kompanije u rastućim ekonomijama kojima i Srbija pripada vrednuju se 6,2 godišnje EBITDA-e, dok se kablovski operateri vrednuju sa 8,4 godišnjih EBITDA. Sa EBITDA-om od 410 miliona evra vrednost Telekoma bi bila oko tri milijarde evra, ali sa dugom od 1,2 milijarde evra. To faktički znači da se sadašnja vrednost Telekoma nalazi tamo gde je bila 2015, pa i 2011. godine kada je nuđeno oko milijardu evra za 51 odsto akcija ove kompanije.U biznisu, a posebno telekomunikacionom, sve je moguće, pa ostaje da se nadamo da će vrednost Telekoma zaista biti udvostručena tako brzo.Stvaranje duopolaTelekom je, prema izveštaju RATEL-a za drugo tromesečje 2020. Godine, i dalje lider na tržištu mobilne telefonije sa 44,1 odsto učešća, ispred Telenora sa 31 i VIP-a sa 24,3 odsto. Međutim, ovo tržište karakteriše smanjenje broja aktivnih korisnika. Recimo, u trećem tromesečju 2019. bilo ih je 8,59 miliona, a u drugom tromesečju 2020.  godine 8,1 milion. Doduše, telefonski saobraćaj je povećan sa 4,4 na čak 5,4 milijarde minuta.Oblast mobilnog interneta beleži značajan rast od čak 20 odsto od početka godine do kraja juna, a u periodu od aprila do juna preneto je 109,5 miliona gigabajta. Kada se radi o širokopojasnom fiksnom internetu broj pretplatnika je blago porastao. I tu je Telekom lider sa 40,3 odsto tržišta, ispred SBB-a sa 32,7 odsto. Međutim, ovo nije prava slika jer su treći i četvrti Koperikus i Radijus vektor sa preko osam odsto tržišta, koji se sada nalaze u sastavu Telekoma.Kod distribucije medijskih sadržaja se praktično formirao duopol. SBB ima udeo od 47,5 odsto. S druge strane Telekom ima 28,4 odsto, zatim Kopernikus 6,9 odsto, Radijus vektor četiri odsto, a tu se nalazi još nekoliko malih lokalnih kablovskih operatera koje je Telekom u prethodne dve godine pripojio. Ovo otvara i pitanje stanja konkurencije u ovom sektoru i šta znači za korisnike to što mogu da biraju faktički samo između dva provajdera. Miloš Obradović

Svet

Fejsbuk i Gugl produžili zabranu političkog oglašavanja u SAD

Dok tehnološke kompanije pokušavaju da ograniče širenje postizbornih dezinformacija, stotine miliona dolara sliće se u američku saveznu državu Džordžiju gde su za 5. januar zakazani izbori za dva senatora. Od ishoda tih izbora, kako se navodi zavisi koliku će kontrolu demokrate i republikanci imati nad Senatom, a samim tim i kakva će biti predsednička agenda, prenosi Axios.Prvobitno je bilo planirano da zabrana političkih oglasa traje nedelju dana nakon predsedničkih izbora, sa mogućnošću produženja, a zabrane su uvedene kako bi se sprečilo širenje dezinfomracija o rezultatima izbora.Donald Tramp, kandidat republikanaca, širio je neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi na društvenim mrežama, što su mnoge njegove pristalice podržale. Fejsbuk je već ugasio brojne brzorastuće grupe u kojima se govorilo o navodnoj krađi izbora.DŽO BAJDEN IZABRAN ZA NOVOG PREDSENIKA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA Iako je cilj zabrane ograničavanje dezinformacija, ona će stvoriti poteškoće i demokratama i republikancima u kampanji za januarske izbore u Senatu. Ni Gugl ni Fejsbuk nisu komentarisali kako će se produženje zabrane odraziti na izbore u Džoržiji.Očekuje se da će zabrana na Fejsbuku trajati još mesec dana, a za sada nije poznato kada će Gugl ukinuti svoju. Novoizabrani predsednik Džo Bajden kritkovao je Fejsbuk jer, po njegovom mišljenju, ne čini dovoljno da zaustavi aktivnosti grupa koje tvrde da su izbori pokradeni.

Srbija

Sudija Majić: Omalovažavanje mene i drugih kolega ne zaslužuje komentar

U razgovoru za KRIK sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić nije izrazio želju da komentariše intervju koji je dao predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, a u kome je govorio o pritiscima na pravosuđe, kritikovao rad tužilaštava i napredovanje pojedinih sudija, između ostalog i Miodraga Majića.Stepanović je u intervjuu za KRIK kritikovao rad tužilaštva rekavši da trenutno ne postoji nijedan slučaj visoke korupcije.„Ne smatram da Stepanovićevo iznenadno buđenje, koje iz nepoznatog razloga uključuje i omalovažavanje mene i drugih kolega, zaslužuje moj komentar“, rekao je za KRIK Majić.Upitan da objasni svoje odluke o postavljanju određenih sudija na rukovodeća mesta, Stepanović je odgovorio kontra-pitanjem pominjući druge sudije, između ostalog i Majića.„Vrlo ste me tendenciozno pitali, pa ja onda vama odgovaram – šta je to preporučilo sudiju Miodraga Majića koji je izabran u junu 2000. godine za opštinskog sudiju, a 2005. za predsednika najvišeg srpskog suda sa 35 i po godina. Ja vas pitam, pošto nikad u životu nije presudio jedan predmet okružnog ili višeg suda, već je otišao direktno u apelacioni i to u posebno odeljenje za ratne zločine“, kazao je Stepanović.Majić je dodao da je pravo pitanje zbog čega je Stepanović odlučio da baš sada javno govori, kao i da će nam odgovor na njega nagovestiti buduće promene u pravosuđu.KRIK piše da je Stepanovićeva karijera delom isprepletena sa "uticajnim i misterioznim" bivšim šefom obaveštajne agencije BIA Aleksandrom Djordjevićem, poznanikom sa fakulteta predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Taj medij dodaje da je, dok je bio advokat, Djordjević svoju kancelariju vodio iz kuće koja je u vlasništvu Stepanovićeve supruge, a predsednik Višeg suda kaže da se u tom periodu "vidjao" sa Djordjevićem, ali i da on nije uticao na njegov uspon, kao i da je držao profesionalnu distancu.Predsednik Višeg suda: Nemamo suđenja za visoku korupciju

Srbija

Kazna od 5.000 dinara za nenošenje maske, kućni karantin za kontakte i moguće prinudno vakcinisanje

Ukoliko ne budete nosili masku i ne budete se pridržavali drugih zaštitnih mera, sledi vam prekršajna kazna od 5.000 dinara koju vam može napisati i komunalna policija, dok su za preduzetnike i pravna lica kazne daleko veće, predviđeno je predlogom zakona i izmenama i dopunama  zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti o kojem se upravo raspravlja u Skupštini Srbije. Kao posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, zakon predviđa kućnu izolaciju, karantin u kućnim uslovima i ličnu zaštita od infekcije.Može se odrediti obavezno vakcinisanjeZakon kaže da se može odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv  zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti, kao i u slučaju unošenja u zemlju određene zarazne bolesti.Kućna izolacija za zaražene bez simptomaKućna izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, u kućnim uslovima, inficiranih osoba bez simptoma ili sa manifestnom bolešću koja ne zahteva lečenje u bolnici, tokom perioda zaraznost. Meru kućne izolacije nalaže doktor medicine specijalista za infektivne bolesti ili drugi doktor medicine u skladu sa naredbom ministra.Karantin u kućnim uslovimaKarantin u kućnim uslovima je mera ograničavanja aktivnosti i slobode kretanja radi praćenja zdravstvenog stanja kontakata, tj. zdravih osoba koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti.Lica koja tokom epidemiološkog ispitivanja doktor medicine specijalista epidemiologije označi kao kontakte, dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koje odredi nadležni doktor medicine specijalista epidemiologije.Doktor medicine specijalista epidemiologije pismeno obaveštava sanitarnog inspektora o licima kojima je potrebno odrediti meru karantina u kućnim uslovima, radi donošenja odgovarajućeg rešenja.Licu kojem se određuje mera karantina u kućnim uslovima doktor medicine specijalista epidemiologije daje obaveštenje o trajanju karantina , načinu ponašanja i drugim činjenicama od značaja za sprovođenje te mere.Dužina trajanja karantina u kućnim uslovima određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti, počev od momenta poslednje izloženosti izvoru infekcije.Mera karantina u kućnim uslovima može se primeniti i prema putnicima u međunarodnom saobraćaju koji ulaze u Republiku Srbiju iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.Tokom karantina nadoknada zarade u skladu sa zakonom Zaposlenim licima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima, za vreme provedeno u karantinu u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje sanitarnog inspektora o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.Ako se mera karantina u kućnim uslovima određuje detetu koje nije navršilo 14. godinu života ili licu koje nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, rešenje se izdaje roditelju, odnosno staratelju.Ako je dete bilo u kontaktu, bolovanje za roditelje samo uz rešenje Roditelju, odnosno staratelju deteta predškolskog uzrasta ili lica koje ne sme da bude ostavljeno bez nadzora po zakonu, rešenje sanitarnog inspektora istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok traje mera karantina u kućnim uslovima određena tim rešenjem.Zakon kaže da preventivnu meru ograničavanja slobode kretanja licima u kolektivnom smeštaju u cilju sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv naređuje ministar u slučaju epidemije zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja, ukoliko postoje indikacije.Preventivna mera ograničivanja kretanja licima u kolektivnom smeštaju s ciljem sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv se može narediti za sve vrste i sve objekte kolektivnog smeštaja ili posebno za kolektive u kojima su smeštena lica u povećanom riziku od teških formi bolesti i smrtnog ishoda usled infekcije.

Video

Firma vas štiti od zaraze, a objavi svima da imate šećer (VIDEO)

Šef vas pita koje hronične bolesti imate. Vi kažete imam astmu, šećeš ili kancer. On  vas šalje kući da se još ne zarazite i koronom. Ali, odjednom cela firma zna šta piše u vašem kartonu. Za serijal #KomeJeTeže govori Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Video

Kakav ugovor treba da imate ako radite od kuće (VIDEO)

Da li imate ugovor za rad od kuće? Vlada Srbije ne bi trebalo više da se pravi mrtva i čeka da prođe pandemija, već bi trebalo da menja zakon o radu i reguliše rad od kuće. Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu za serijal #KomeJeTeže govori šta treba da potpišete ako ste stan pretvorili u kancelariju. Pogledajte kratak VIDEO.

Svet

Hrvatski Infobip kupio američki OpenMarket za 300 miliona dolara

Firma Infobip iz grada Vodnjana u Istri, koja je jedna od vodećih IT kompanija u Hrvatskoj i u regionu, sklopila je ugovor vredan 300 miliona dolara sa američkom IT kompanijom Amdocs o preuzimanju OpenMarket-a, koji se bavi izradom rešenja za razmenu mobilnih poruka piše portal Indeks.Infobip je saopštio da je nedavno postigao dogovor o strateškom partnerstvu s društvom One Equity Partners, koje će investirati u vodnjansku IT kompaniju. "One Equity Partners je blisko sarađivao s Infobipom u izvršenju ove transformativne transakcije. Cilj udruživanja kompanija je stvaranje globalnog lidera na području cloud komunikacija koji bi mogao da ostvari više od milijardu dolara prihoda", navodi se u saopštenju.Izvršni direktor Infobipa, Silvio Kutić, izjavio je da će ta firma sada moći da pruži bolju uslugu korisnicima u svim delovima sveta, jer je direktno povezana sa više od 650 telekomunikacionih operatora.KADA ĆEMO PRESTIĆI HRVATSKI BDP? Infobip je 2006. godine počeo kao mala startap kompanija, a danas posluje na šest kontinenata i zapošljava više od 2100 ljudi.U kompaniji navode da je za njihov poslovni uspeh zaslužna komunikaciona platforma i usluge koje poslovnim subjektima omogućavaju da dopru do gotovo 7 milijardi korisnika u više od 190 zemalja i ostvare mobilnu komunikaciju na svakom kanalu i uređaju, u svakom trenutku, bez obzira na to u kom delu sveta se nalaze.Infobip sarađuje s najvećim svetskim čet aplikacijama kao što su WhatsApp, Viber, Telegram i poznatim brendovima: Virgin Megastore, Uber, Zendesk, Burger Kinga i drugim.Infobip je prošle godine ostvario prihod od 602 miliona evra, što je gotovo 40 odsto više u odnosu na godinu ranije.

Srbija

Access MBA povezuje profesionalce u Srbiji sa poslovnim školama iz celog sveta

Access MBA, vodeći brend u industriji događaja za visoko obrazovanje će 28. novembra organizovati interaktivni onlajn MBA događaj, na kom će učesnici moći da se upoznaju sa vrhunskim međunarodnim poslovnim školama i porazgovaraju o svojim poslovnim ciljevima sa MBA predstavnicima u formatu One-to-One. Profesionalci iz oblasti biznisa mogu istražiti različite formate učenja i izabrati nivo fleksibilnosti koji odgovara njihovim profesionalnim stremljenjima, navode u Advent grupi, koja organizuje događaj.U saradnji sa univerzitetima i poslovnim školama iz Evrope, Severne i Južne Azije, Amerike, Azije i Afrike Access MBA nudi učesnicima događaja jedinstvenu mogućnost da se upoznaju sa predstavnicima MBA programa u 28 zemalja. "U trenutku kada profesionalci traže najpogodniji put obrazovanja koji će im omogućiti rast karijere, naš primarni cilj je da ih lično provedemo kroz te mogućnosti. Sa više od 16 godina iskustva u biznisu, znamo kako da obezbedimo da i kandidati i poslovne škole imaju korist. Ali takođe želimo da znamo da uvek idemo napred i isprobamo nove, bolje pristupe", navodi Kristof Kutat, osnivač i CEO Advent grupe.Događaju se može pristupiti putem matične platformie Access MBA, a organizatori garantuju da će svako ko prisustvuje događaju imati "interesantno i korisno iskustvo, zahvaljujući timu za podršku koji će ih upućivati tokom celog dana".Dodatne pogodnosti i nagrade, poput GMAT radionica, koučing sesija i saveta za razvoj karijere, predstavljaju priliku za osvajanje besplatne posete školskom kampusu, stipendije od 1.000 evra, i na raspolaganju su svima koji budu prisustvovali događaju putem OVOG LINKA. Kada se registruju za događaj, učesnici se pažljivo povezuju sa poslovnim školama koje odgovaraju njihovim profesionalnim profilima i pojedinačnim interesovanjima. Na taj način se kandidati upoznaju sa MBA programima koji su ima najviše prilagođeni. Događaj je besplatan za sve učesnike, ali postoje tri uslova za učešće koji obezbeđuju dragoceno iskustvo. Profesionalci bi trebalo da tečno govore engleski, imaju diplomu osnovnih studija ili ekvivalentnu kvalifikaciju i najmanje dve godine relevantnog radnog iskustva posle diplomiranja. Registracija za događaj dostupna je OVDE.  Da bi pomoću Access MBA programa prepoznali opcije poslovne škole koje im najviše odgovaraju, učesnici događaja treba da se registruju na adresi www.accessmba.com najmanje deset dana pre početka događaja.Registracija, informator i prijava učešća na događaju su besplatni, ali je broj mesta ograničen.Advent grupa, osnovana 2004. godine, predstavlja nezavisnu agenciju za medije i organizovanje personalizovanih događaja, specijalizovanu za poslovni sektor.Access MBA i Access Masters turneje svake godine upoznaju 70.000 potencijalno prijavljenih studenata sa više od 325 najboljih biznis škola na gotovo 200 događaja. 

2020

Hleb i peciva za decu iz Zvečanske

U oktobru je obeležen Svetski dan hleba, a kompanije Lesaffre i Pekarsko mlinska industrija As-Braća Stanković nastavljaju sa humanitarnim akcijama i u narednom periodu. Ovoga puta donirali su pekarske proiz...

Srbija

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, navodi se u saopštenju.Zbog manjeg pada aktivnosti u drugom tromesečju od očekivanog, kao i zbog boljih rezultata tokom trećeg tromesečja, NBS je korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, sa –1,5 odsto na –1 odsto, što će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.Izvršni odbor očekuje da će preduzete ekonomske mere nastaviti povoljno da deluju na uslove finansiranja privrede i građana i rast njihovog raspoloživog dohotka.Povoljnim kretanjima i u uslovima pandemije doprinosi oporavak investicija, koji je bio brži od očekivanog. Tome je u velikoj meri doprinelo očuvanje proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata, kao i obezbeđeni povoljniji uslovi finansiranja.Oporavak od krize, vođen rastom domaće i eksterne tražnje naredne godine bi trebalo da bude više nego potpun, uz stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od oko 6 odsto.Izvršni odbor naglašava da je inflacija u Srbiji ostala na niskom i stabilnom nivou i tokom pandemije, kao što je to bila i u proteklih sedam godina.Ukupna inflacija u septembru je iznosila 1,8 odsto na međugodišnjem nivou, a na sličnom nivou je i bazna inflacija (1,7 odsto). Prema projekciji NBS, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje, tokom 2022. godine počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto. Ovakva kretanja ukazuju da u narednom periodu postoji prostor za dodatne mere monetarne relaksacije.Iako je oporavak globalne ekonomske aktivnosti od maja brži nego što se očekivalo, zabrinjava ubrzano širenje virusa od oktobra, pre svega u Evropi. Oporavak našeg najvažnijeg trgovinskog i finansijskog partnera - evrozone, biće podržan dodatnim stimulativnim merama Evropske centralne banke koje su najavljene za decembar, kao i fiskalnim podsticajima velikog broja zemalja. Kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu i dalje nalažu oprezno vođenje monetarne politike, na šta se, pored neizvesnosti oko toka pandemije, odražavaju i geopolitičke tenzije u svetu. Međutim, Izvršni odbor ističe povećanu otpornost naše ekonomije na šokove iz međunarodnog okruženja, kao rezultat odgovornog vođenja ekonomske politike u prethodnim godinama i adekvatnog odgovora na aktuelnu globalnu krizu.Narodna banka Srbije je donela odluku da u ambijentu ponovo pooštrene zdravstvene situacije, deluje ekonomski proaktivno i preventivno obezbeđujući mogućnost korišćenja dodatne jeftine dinarske likvidnosti.U bankarskom sektoru su i dalje prisutni značajni viškovi dinarske likvidnosti, a obezbeđenje dodatnih sredstava treba da učini uslove finansiranja još povoljnijim kroz održavanje kamatnih stopa na niskim nivoima i da podstakne rast kreditne aktivnosti banaka. Organizovanjem svop i repo aukcija na redovnoj nedeljnoj osnovi (ponedeljkom – svopovi i četvrtkom – repo aukcije), bankama se pruža mogućnost da pribave potrebnu dinarsku likvidnost na rok od tri meseca po povoljnim uslovima, koristeći devize ili dinarske hartije od vrednosti kao kolateral. Prve aukcije biće organizovane 16. novembra (svopovi) i 19. novembra (repo aukcije).