Najnovije

Srbija

SNS svakog građanina zadužio za dodatnih 1.900 evra

U odnosu na jul 2012, kada je Srpska napredna stranka (SNS) preuzela upravljanje državom, javni dug je povećan za 11,3 milijarde evra. Drugim rečima, svaki punoletan građanin zadužen je dodatno za oko 1.900 evra, ocenjuje Goran Radosavljević, profesor FEFA Fakulteta u autorskom tekstu za štampanom izdanje Nove ekonomije. Kako navodi, javni dug je od početka godine porasta za oko tri milijarde evra i dostigao rekordan nivo od 26,8 milijardi evra na kraju juna. To je naveći nivo javnog duga u Srbiji ikada, posmatrano u apsolutnom iznosu. Možemo sada da raspravljamo o relativnim pokazateljima zaduženosti, ali oni često znaju da daju lažnu sliku o stvarnom stanju, ocenio je Radosavljević.  On navodi da je zaduženje u periodu 2007-2012. bilo  upola manje uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.Radosavljević ukazuje i na analizu Fiskalnog saveta prema kojoj  ćemo se do kraja godine zadužiti za barem još tri milijarde evra ili još oko 500 evra na svakog punoletnog građanina Srbije. Cena zaduženja je bila veoma visoka, gotovo dva puta veća od cene zaduživanja uporedivih zemalja u regionu. Prema poslednjem saopštenju Ministarstva finansija, javni dug iznosio je 26,579 milijardi evra ili 56,7 odsto BPD. 

Svet

Hakerski napad na bolnicu u Nemačkoj uzrokovao smrt pacijentkinje

Hakerski napad na bolnicu nedaleko od Dizeldorfa u Nemačkoj uzrokovao je smrt jedne pacijentkinje, piše portal Startit.Ovo predstavlja prvu zabeleženu smrt koju je prouzrokovao „ransomware“, zlonamerni tip programa koji zaključava računar ili enkriptuje fajlove, a zatim zahteva otkup za njihovo bezbedno vraćanje.Bolnica je napadnuta 10. septembra, a kako su su svi kapaciteti bili usmereni ka sanaciji 30 zaraženih servera, operateri su morali da preusmere pacijentkinju na 60 kilometara udaljenu zdravstvenu ustanovu.Lokalne vlasti pokrenule su istragu, pošto je pokrajinsko ministarstvo pravde procenilo da je smrt žene rezultat kasno pružene nege usled hakerskog napada. Ukoliko se potvrdi da je napad direktno prouzrokovao smrt, krivično delo biće kvalifikovano kao ubistvo.Prema do sada dostupnim informacijama, napad na bolnicu bio je nenameran. Na jednom od servera pronađena je poruka sa nalogom da Univerzitet Hajnrih Hajne stupi u kontakt sa počiniocima.Iz bolnice je navodno rečeno da nije bilo nikakvih novčanih zahteva, karakterističnih za ovakve napade, dok pojedini mediji navode da je hakerska grupa povukla zahtev tek kada se u slučaj umešala policija. U međuvremenu, bolnici je sistem „otključan”, i ona je povratila kontrolu nad njim.

Srbija

Srbija ima 30 malih aerodroma, koliko su oni isplativi?

Naša država u svom vlasništvu poseduje aerodrome u Nišu, Kraljevu, Užicu, Kruševcu i Boru, ali se postavlja pitanje koliko je usplativo ulaganje u njihovu infrastrukturu, piše portal RTS-a."Nisu svi i ne trebaju svi aerodromi da budu međunarodni i da imaju redovan saobraćaj. Kada pričamo o isplativosti malih aerodroma, moramo znati da pre svega ti aerodromi sami po sebi ne mogu biti komercijalno održivi ako o tome govorimo, ali doprinos koji mogu da daju zajednici je neizmeran", napominje direktor JP "Aerodromi Srbije Mihajlo Zdravković.Nadomak Kruševca trenutno je u izgradnji aerodrom Rosulje i kada bude završen služiće za komercijalne i kargo-letove, a država je do sada uložila 32 miliona dinara u taj projekat.U Ministarstvu gređevine kažu da će u taj aerodrom uložiti šest miliona evra do 2023. godine.Sa aerodroma Morava u Lađevcima prošle godine letelo se za Beč, pandemija je sprečila uspostavljanje linije do Soluna, ali se ne odustaje od tih planova.Gradske vlasti u Kraljevu najavljuju da će biti izgrađena i nova pista, pa se nadaju da će aerodrom postati i centar kargo saobraćaja u ovom delu Srbije.BOR I UŽICE IMAĆE KOMERCIJALNE AERODROME"To je baza za pilote, to je nešto što u ovom trenutku može da radi takozvani neki tercijarni saobraćaj. Ne verujem da postoji mali aerodrom u Evropi koji je finansijski isplativ, ali ih ima svugde", primećuje pilot Goran Bošković.Za privrednike širom Srbije koji sarađuju sa kompanijama iz sveta avio-saobraćaj je od neprocenjivog značaja."Mi u namenskoj na postojanje takvog aerodroma gledamo u pogledu privrednog razvoja i posete potencijalnih stranih investitora koji bi investirali u razvoj novih firmi i u razvijanje postojećih", napominje Života Vučić iz kompanije PPT Namenska Trstenik.Od mreže malih aerodrome direktno ili indirektno najviše koristi imaće privreda, turizam, ali i ljudi koji žive u dijaspori.AERODROM PONIKVE KOD UŽICA ČEKA BOLJE DANE, SELO OPORAVAK POLJOPRIVREDE

Srbija

Efektiva: Nadležni mesecima ćute o problematičnom izvršenju u Kragujevcu

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva tvrdi da se Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja mesecima ne izjašnjavaju o slučaju javne izvršiteljke iz Kragujevca, Ivane Žugić.Kako kažu u Efektivi, žalbe na rad te javne izvršiteljke upućene su još 25. februara, odnosno 1. marta, kada su prosleđene te pritužbe."Našoj članici Dragani Ignjatović, oštećenoj potpuno ilegalnim postupanjem Ivane Žugić, do dana današnjeg nije stigao nikakav odgovor od ova dva organa koja su po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ovlašćena da nadziru rad javnih izvršitelja i da preko svojih disciplinskih tužilaca pokreću disciplinske postupke protiv njih", kažu za Novu ekonomiju u Efektivi, naglašavajući da više nema opravdanja za izostanak izjašnjavanja zbog vanrednog stanja. Dodaju i da je Dragana Ignjatović pre mesec dana poslala urgenciju Komori izvršitelja, ali i da dalje nema odgovoraNaglašavaju i da Veće Osnovnog suda u Kragujevcu još nije odlučilo ni o jednom pravnom sredstvu koje mu je oštećena podnela zbog postupanja Ivane Žugić. U Efektivi sumnjaju da su sva ta sredstva možda završila u fioci javne izvršiteljke, kojoj možda ne odgovara da slučaj stigne pred sud."Priča je toliko krupna da je nedopustivo da bude pojedena i zataškana, tim pre što je Dragana Ignjatović postupanjem Ivane Žugić pretrpela štetu od najmanje 8,25 miliona dinara", dodaju u Efektivi. Zbog svega što se dogodilo, dve advokatske kancelarije, jedna iz Kragujevca i jedna iz Beograda, podnele su krivične prijave protiv Ivane Žugić zbog nekoliko krivičnih dela, a u jednoj od njih je impliciran i organizovani kriminal.  O SLUČAJU"Na osnovu pravnosnažne presude u korist tužioca, Grada Kragujevca i na osnovu rešenja o izvršenju iz 2013. godine, Ivana Žugić je dana 19.02.2020. godine u pratnji tridesetak policajaca i vatrogasaca sprovela izvršenje na imovini Dragane Ignjatović", kažu u Efektivi i obja[njavaju da se radi o lokalu u centru Kragujevca, koji je izvor njene egzistencije. Efektiva tvrdi i da izvršiteljka Ivana Žugić nije smela da preduzme nijednu izvršnu radnju u tom postupku, jer je nadležan Osnovni sud u Kragujevcu, o čemu postoje podaci na Portalu sudova.U njima se Grad Kragujevac 2013. i 2016. godine izjašnjavao da izvršenje sprovede Osnovni sud u tom gradu.U međuvremenu, Dragana Ignjatović je vodila sudsku postupak da sačuva lokal koji grad Kragujevac želi da joj oduzme i za koji još od 1992. godine kao investitor poseduje pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu. U postupku je inače, napominju u Efektivi, više puta zvanično utvrđeno da lokal nema površinu koja stoji u pravosnažnoj presudi, pa je sudski izvršitelj 2015. godine odustao d izvršenja. "Prilikom sprovođenja izvršenja, Ivana Žugić je u zapisniku navela da je izvršenje sprovela na objektu površine 25 metara kvadratnih sa jednom prostorijom, što je neistina, jer je sudski više puta utvrđeno da objekat ima površinu od 32,80 metara kvadratnih sa dve prostorije. Ivana Žugić nije prosledila Veću Osnovnog suda u Kragujevcu nijedno pravno sredstvo koje je Dragana Ignjatović podnela protiv nje", I pored svega, 22.12.2017. godine, Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem obustavio postupak a za postupajućeg izvršitelja je u istom rešenju određena Ivana Žugić, ali nije navedeno na osnovu čega je određena. Efektiva naglašava i da je izjašnjavanje nadležnih o ovom slučaju neophodno i zbog toga što sumnjaju u ispravnost izvršiteljkinog predloga za izvršenje, ali  i zbog toga što njiu poverilac nije formalno odredio za postupajućeg izvršitelja.

Svet

Mesi protiv Masija: Fudbaler pobedio u sporu oko brenda

Legendarni fudbaler Barselone, Lajonel Mesi, moći će bez problema da registruje svoje ime kao zaštitni znak za sportsku opremu i odeću, prema odluci koju je u četvrtak doneo Sud pravde Evropske unije.Mesi je bio jedan od aktera procesa pred Opštim sudom Evropske unije, kada se sudu žalio španski brend Masi (Massi), koji proizvodi opremu za bicikliste, a osnova za tužbu je bila fonetska sličnost sa imenom fudbalera.  Potvrđujući prvobitnu odluku Opšteg suda iz aprila 2018. godine, Sud pravde EU se složio sa zaključkom Opšteg suda da ne postoji verovatnoća zabune između reči MASSI i brenda fudbalera koji sadrži njegovo prezime.Brend Masi se prvo uspešno žalio Kancelariji za intelektualnu svojinu EU (EUIPO), ali je slučaj došao do suda, gde je na kraju "pobedio" Mesi. EUIPO je prvobitno odlučio da su Mesi i Masi i fonetski i vizuelno gotovo identični, te da može da dovede do zabune, ali je sud bio drugačijeg mišljenja.  Slučaj je zatim stigao do Suda pravde Evropske unije, koji je presudio u korist fudbalera.

Srbija

Koliko je Zapadni Balkan blizu Evropske unije u političkom i ekonomskom smislu?

Koja je uloga zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju nove razvojne politike Evropske unije, kako je pandemija uticala na proces evropskih integracija i da li je odgovor EU na aktuelnu krizu bio adekvatan i pravovremen samo su neka od pitanja na koja su učesnici Move.Link.Engage konferencije, koju organizuje Beogradska otvorena škola, dali odgovore, navodi se u saopštenju. Drugi dan konferencije obeležili su Vladimir Bilčik, poslanik u Evropskom parlamentu, Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, ali i Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za strategiju i razvoj u Delta Holdingu, Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke i Milivoje Jovanović, predsednik udruženja Eneka.U trenutku koji se ističe kao ključan za dalje odnose EU i država kandidata za članstvo, neophodno je usmeriti pažnju na političke elite i vlade koje su zarobile države i građanima oduzele pravo na participativnost. Iako građani u ovim državama većinski podržavaju članstvo u EU potrebno je da političke elite i donosioci odluka iskažu veću posvećenost procesu integracija što bi značajno uticalo i na percepciju Zapadnog Balkana unutar EU, istakao je Bilčik. EU bi trebalo da ne samo ostane svetionik solidarnosti već i da posmatra Zapadni Balkan kao integralni deo Unije. To su najvažnije poruke koje moraju jasno da se adresiraju, jer je proširenje jedina održiva strategija za Zapadni Balkan. Ukoliko želi da pokaže solidarnost, EU bi trebala da omogući jednak pristup resursima i isti tretman svim građanima sa ovih prostora, a da li će tako zaista biti ostaje nam da vidimo u narednim mesecima – zaključak je razgovora Bilčika i Reljića, koji je moderirao Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a.Da li će i koliko kompanije zapošljavati u narednom periodu, kakva su predviđanja za pokretanje srpske ekonomije, i da li je kriza otvorila nove mogućnosti za saradnju, su bila neka od pitanja na koja smo takođe potražili odgovore u okviru narednog panela. Pandemija je naročito uticala na ekonomiju, pa je tako ukupna vrednost paketa pomoć́i na globalnom nivou trenutno 10.000 milijarda dolara, dok svetski javni dug iznosi 101% ukupnog svetskog BDP-a. Prilagodljivost nacionalnih vlada i javnog sektora je bila neminovna, a isti put pratili su i privatni i civilni sektor. Poslovna zajednica ne samo da je prilagodila, nego je skoro u potpunosti promenila način poslovanja, a određeni sektori su pretrpeli velike gubitke poput ugostiteljstva i turizma. Samim tim, pitanje partnerstva i solidarnosti svih sektora je trenutno jedno od ključnih pitanja.Sa tim u vezi neophodno je da država preduzme ciljane mere ekonomske pomoći kako bi otklonila posledice krize i pomogla malim i srednjim preduzećima kao i najugroženijim sektorima, a posredno tako uticala i na kompanije koje sa njima posluju. Pored toga, važna je i briga o zaposlenima i prilagođavanje na novu normalnost rada. Važno je uticati ne samo na održivost poslovanja već uložiti resurse i u zaposlene. Zaključak diskusije jeste da je solidarnost i međusektorsko partnerstvo od ključne važnosti u savladavanju ekonomskih posledica pandemije kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.Sesije poslednjeg dana koferencije, 23. septembra, će otvoriti diskusije na temu posledica koje očekivana ekonomska recesija može ostaviti na budućnost mladih i pitanja pravedne energetske tranzicije.Šesta godišnja regionalna konferencija Move.Link.Engage organizuje se online od 21. do 23. septembra u Beogradu pod nazivom Development for Real: Partnership, Solidarity and Responsibility in Post-Covid 19 era. Fokus ovogodišnje diskusije je reakcija EU na pandemiju, predstavljanje ključnih karakteristika plana oporavka za EU i istraživanje uticaja najnovijih dešavanja na EU perspektivu Zapadnog Balkana. Cilj konferencije je da pruži dodatnu podršku i konkretna rešenja civilnom društvu u kontekstu regionalnog partnerstva, solidarnosti i odgovornosti. Konferenciju organizuje Beogradska otvorena škola uz podršku Kraljevine Švedske putem platforme Zoom. Više informacija možete pronaći OVDE.

Svet

Payoneer počeo da izdaje platne kartice, preuzima to poslovanje od Wirecard-a

Kompanija Payonner će početi da izdaje Mastercard pripejd platne kartice, kako bi povećala sigurnost svojih korisnika, saopštio je generalni direktor fintech kompanije Adam Koen. Kartice će izdavati Payoneer Europe segment kompanije, koja će i upravljati sredstvima koja budu demonovana na račune klijenata, a koju je Centralna banka Irske ovlastila da upravlja elektronskim novcem.Sve postojeće platne kartice kojima je upravljao Wirecard će takođe preći u Payoneer porodicu obzirom da. kako se navodi, veliki broj korisnika se ne "oseća komotnost" prilikom korišćenja usluga osramoćenog finansijskog giganta.Krajem juna je usled hapšenja i nestanka milijardi evra izbio skandal sa kompanijom Wirecard, čije je kartičarske usluge koristio i sam Payoneer. "Klijenti Payonner-a mogu nastaviti da koriste svoje postojeće kartice sa sigurnošću, znajući da Payonner Europe sigurno čuva njihova sredstva", navodi se u zvaničnom saopštenju.

Svet

Fejsbuk: Napuštamo evropsko tržište ako nam zabranite da šaljemo podatake za SAD

Tehnološki gigant Fejsbuk upozorio je da će napustiti evropsko tržište, ako irski poverenik za zaštitu podataka sprovede zabranu razmene podataka sa SAD-om, piše britanski Gardijan.Mogućnost donošenja ove odluke dolazi nakon što je u julu Evropski sud pravde utvrdio da nema dovoljne zaštite od pristupa američkih obaveštajnih agencija podacima na Fejsbuku.U sudskom spisu u Dablinu, glavni saradnik Fejsbuka napisao je da bi sprovođenje zabrane kompaniju onesposobilo za rad.„U slučaju da Fejsbuk podleže potpunoj obustavi prenosa podataka korisnika u SAD, nije jasno kako bi u tim okolnostima mogao da nastavi da pruža usluge Instagrama u EU“, saopštila je predstavnica Fejsbuka Ivon Kanan.Fejsbuk ističe da mogućnost odlaženja iz Evrope nije pretnja, već samo običan odraz stvarnosti.Pravni dokumenti podneti irskom višem sudu predstavljaju jednostavnu realnost da se Fejsbuk i mnoga druga preduzeća, organizacije i usluge oslanjaju na prenos podataka između EU i SAD kako bi pružali svoje usluge, zaključuje Kanan.Nedostatak sigurnog i legalnog međunarodnog prenosa podataka štetiće ekonomiji i kočiti rast preduzeća zasnovanog na podacima u EU, piše u saopštenju. 

Svet

Severna Irska: Nova pandemijska ograničenja, ali se pabovi ipak otvaraju

Sa ciljem da se izbegne strožije ograničenje kretanja, Severna Irska je zabranila domaćinstvima da se sastaju u zatvorenom prostoru, dok se u isto vreme širom Velike Britnije povećava broj slučajeva korona virusa, prenosi Independent."Ovo su ograničena ograničenja za koja se nadam da preduzimanjem mera u ovoj ranoj fazi znači da možemo sprečiti potrebu za drakonskim merama", izjavila je premijerka Severne Irske, Arlen Foster.Prema njenoj najavi, juče od 18 sati, ograničenja kretanja koja su se ranije odnosila samo na područja sa većom stopom zaraze, sada su proširena širom zemlje. Nove mere podrazumevaju da ne sme biti mešanja domaćinstava u privatnim stanovima, osim ako je u pitanju briga o deci i posete lekara.Tako se na primer u privatnim baštama, ne može okupiti više od šest ljudi iz najviše dva domaćinstva, a u to ograničenje nisu uključena deca do 12 godina.Ona je upozorila i da se preduzete mere direktno odnose na kućne zabave u studentskom okrugu Holiland na jugu Belfasta i na okupljanja ljubitelja sporta iz Gelskog atletskog saveza.Ranije su ograničenja kretanja važila samo u određenim područjima, u većem delu Belfasta, Belimenu i Ko Antrimu.Severna Irska je juče zabeležila oko 400 novih slučajeva korona virusa, a tokom vikenda još dva smrtna slučaja.Ipak, i pored novih ograničenja, pabovi u toj zemlji mogu da rade od danas, a ranije su zatvoreni zbog rasplamsavanja pandemije.Strožije propise o mešanju domaćinstava od Severne Irske imao je Vels, koji je u utorak uveo zabranu kretanja u trajanju od 18 sati.U Škotskoj se razmatra zatvaranje pabova, restorana, mesta za zabavu, igrališta i obustava crkvenih službi.BRITANSKA EKONOMIJA U OVOM KVARTALU MANJA ZA TREĆINU AKO PANDEMIJA POTRAJE

Svet

Aplikacija AirCare, posle Makedonije stigla i u SAD

Aplikacija za informacije o kvalitetu vazduha AirCare, čiji je autor mladi programer Gorjan Jovanovski iz Skoplja, sada je dostupna i u Sjedinjenim Državama, prenosi Glas Amerike.„Informacije dobijamo iz tri glavna izvora: iz državnih mernih stanica za zagađenje vazduha, privatnih mernih stanica i satelitskih mernih stanica kao i podataka Evropske svemirske agencije i NASA-e. Nakon što su saznali da smo se probili na američko tržište, mnogi korisnici počeli su da preuzimaju aplikaciju na svojim mobilnim telefonima, koristeći je nekoliko puta dnevno da provere zagađenje oko sebe ali i da prate požare“, kaže Gorjan Jovanovski, 27-godišnji stanovnik Skoplja i softverski je inženjer koji stoji iza aplikacije AirCare, poznate kao My Air.Aplikacija daje podatke o zagađenju vazduha u 39 zemalja, na 8 jezika i prema rečima njenog autora, kombinuje njegove dve strasti - tehnologiju i ekologiju.ZAGAĐENOST VAZDUHA U SRBIJI MOŽETE PRATITI SVAKOG DANA PREKO APLIKACIJE AIRCARE Aplikacija MojVozduh, ili AirCare, postoji od 2015. godine u Makedoniji.Od prošle godine, prva zemlja u regionu na koju se popularna aplikacija proširila je Srbija, jer se i sama suočava sa ogromnim izazovom zbog zagađenja.„Zagađenje je jedna od posledica s kojom se suočavamo zbog klimatskih promena. Svi na svetu, ne samo Makedonija kao pojedinačna zemlja, moramo da promenimo navike i radimo na čistijoj, zelenijoj, ekološkoj budućnosti ako želimo da preživimo kao ljudski rod“, poručuje Jovanovski.Preuzimanje AirCare je besplatno i podjednako dostupno korisnicima Ajfona i Android uređaja.

Svet

U Španiji dogovor da poslodavci pokrivaju troškove rada od kuće

Španska vlada složila se sa sindikatima i poslovnim liderima da poslodavci plate troškove rada od kuće nakon što su milioni ljudi počeli da rade iz svojih domova zbog pandemije, rekao je danas potpredsednik vlade Pablo Iglesijas, navodi portal Investing.„Od ključne je važnosti bilo regulisanje rada na daljinu radi zaštite prava radnika“, rekao je Iglesijas u intervjuu za državnu televiziju.Prema vladinom nacrtu predloga, kompanije bi morale da finansiraju sve troškove koje zaposleni mogu imati kada rade od kuće, uključujući računarsku opremu i nameštaj, a zaposleni mogu tražiti i fleksibilno radno vreme.Nacrt zakona mora da dobije podršku Vlade prije slanja u parlament.Pogodnosti bi se odnosile samo na zaposlene koji ostanu kod kuće najmanje 30 odsto radnog vremena, a poslodavci će imati pravo da nadgledaju prisustvo radnika na mreži poštujući dostojanstvo i privatnost i tražeći od njih da budu fleksibilni u pogledu radnog vremena.Svi aranžmani za rad kod kuće moraju biti dobrovoljni, kako za poslodavce, tako i za zaposlene.Ministarstvo rada takođe traži produženje programa prestanka rada koji treba da istekne 30. septembra.U Španiji je zaključno sa 21. septembrom registrovano 671.468 osoba pozitivnih na korona virus, a broj preminulih je 30.663.

Srbija

Beogradski sajam knjiga odložen za decembar

Međunarodni beogradski sajam knjiga, čije održavanje je planirano za period od 25. oktobra do 1. novembra 2020, odlaže se, ukoliko epidemiološke prilike budu dozvolile, za sredinu decembra ove godine, naveo je Beogradski sajam, prenosi RTS."Kako se nadležni Republički krizni štab do ovog trenutka nije izjasnio u prilog održavanju Sajma knjiga, ni o ponuđenim organizacionim modalitetima i bezbednosnim garancijama koje je Beogradski sajam ponudio, procenjeno je da u periodu koji je preostao do prvobitno planiranog termina, u potpuno neizvesnim uslovima funkcionisanja, više nije moguće kvalitetno i pouzdano izvršiti pripreme za tu manifestaciju", navodi se.Beogradski sajam će i dalje pratiti preporuke i epidemiloške procene Kriznog štaba i u dogovoru sa izdavačima, izlagačima i drugim učesnicima Sajma knjiga doneti odluku koja će biti u najboljem interesu manifestacije.

Svet

Italija smanjila parlament za trećinu

Italija će smanjiti broj članova parlamenta za trećinu nakon što je na referendumu usvojen ustavni amandman koji to predviđa, piše BBC. Skoro 70 odsto ljudi glasalo je za promenu, zbog čega će...

Srbija Rodna ravnopravnost

Žene 45+ nisu stare, svi na gubitku jer ne rade

Godinama preovlađuju uverenja i stavovi da žene pripadaju kontigentu starije radne snage od 45 i više godina, kao i da su jedna od najugroženijih grupa na tržištu rada u Srbiji, navodi u svojoj studiji o položaju žena Udruženje „Žene na prekretnici“. Navodi se da zbog nepovoljnog položaja žene iz te grupe i njihove porodice trpe gubitke, ali se naglašava da je zbog toga i društvo na gubitku. Naglašava se da je to preduslov dobrobiti žena u godinama kada završe radni vek, jer im omogućuje da ostvare penziju i druge oblike zaštite od socijalnih rizika u starosti.Inače, brojna istraživanja pokazuju da su u Srbiji rodne nejednakosti veoma izražene. Indeks rodne ravnopravnosti, kojim se one mere u Evropskoj uniji i u Srbiji, pokazuje da je upravo u domenu rada i novca položaj žena u Srbiji najnepovoljniji.Zbog toga je rodni jaz najizraženiji u poređenju sa zemljama članicama EU. ŠTA KAŽU PODACIU Srbiji je među radno aktivnim stanovništvom (od 15 do 64 godine) više od 1.5 miliona žena starijih od 45 godina, a među njima je oko 56 hiljada nezaposlenih i gotovo pola miliona neaktivnih.Analize u zemljama Evropske unije pokazuju da rodna ravnopravnost ima veći efekat na rast Bruto društvenog proizvoda (BDP) nego politike tržišta rada i obrazovanja. Povećanje nivoa školske spreme u državama članicama dovelo bi do povećanja BDP u EU do 2050. godine za 2,2 odsto.Unapređenje rodne ravnopravnosti, pre svega kroz zapošljavanje žena, dovelo bi do povećanja BDP-a po stanovniku za 6 do 9 odsto.Nepovoljan položaj tih žena inače se odražava i na njihovu decu, porodice i neposrednu zajednicu. Naglašava se da je iz socioloških istraživanja poznato da zaposlenost majke povećava šanse za buduće zapošljavanje sadašnjih devojčica.ŠTA PREDUZETIU studiji se naglašava da je obrazovanje veoma važno za pozicioniranje na tržištu rada za sve kategorije stanovništva. One žene koje imaju visoko obrazovanje imaju znatno veće šanse da budu zaposlene u odnosu na žene srednjeg, a posebno nižeg obrazovanja. Podaci pokazuju i da je većina žena sa nižom stručnom spremom u pomenutoj životnoj dobi radno neaktivna.Jedan od problema je i što su žene iznad 45 godina diskiminisane u pogledu zarade, za iste poslove dobilaju manju platu nego muškarci.Sa druge strane problem žena na selu je što su radno aktivnije u nisko profitnim poljoprivrednim zanimanjima.

Srbija

Ili Banjica ili nigde: Na ugradnju kuka čeka se tri godine

U ortopedskoj bolnici na Banjici za ugradnju kuka čeka se tri godine, a za koleno čak šest, jer od 22.000 ljudi koji čekaju na ugradnju kuka ili kolena u Srbiji, njih 12.500 želi da se operiše baš u toj ustanovi, piše RTS.U ortopedskoj bolnica na Banjici prioritet za sada imaju pacijenti s prelomima i sa malignim oboljenjima. Nedeljno uspevaju da ugrade od 50 do 70 veštačkih zglobova, ali se u istom periodu na listu čekanja prijavi od 100 do 120 pacijenata."Mi svim pacijentima kažemo – imate izbor, nemojte čekati na Banjici, idite u druge ustanove širom Srbije, možete se tamo lečiti, mnoge imaju daleko kraće liste čekanja pa pokušajte da se operišete tamo, zato što je centralnom javnom nabavkom omogućeno da svi imaju raspolažuće implantate. Međutim, ljudi biraju Banjicu", kaže prof. dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".Već pola godine korona je prioritet zdravstvenih sistema, a bolnica na Banjici već dve nedelje nije u kovid sistemu. Međutim, mnoge operacije odložene su zbog pandemije, pa je tako period čekanja dodatno produžen."Ono što mi sada radimo to su oni pacijenti koje smo pripremali za operaciju i čije smo operacije odložili zbog kovid statusa. Praktično mi sada operišemo pacijente koji su planirani za operaciju još u martu, ali jednostavno, takva je situacija. I naravno da je onda čitav sistem na listama čekanja u opravdanom zastoju", kaže Baščarević.KBC "Zvezdara" četiri nedelje nije kovid bolnica. U ovoj ustanovi će pokušati da do kraja oktobra obave sve otkazane preglede i operacije. Mi smo od prvog dana krenuli sa polikliničkom delatnošću, hitnim internističkim i hirurškim prijemom, a što se tiče hirurških operacija, u početku su se radila hitna stanja i maligniteti, a posle, već u drugoj nedelji, krenuli smo i sa elektivnim operacijama", kaže prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC "Zvezdara".Nedavno je takođe napravljen protokol snimanja magnetnom rezonancom i skenerom. Najavljeno je da će se raditi svakog dana od 7 do 19 sati i da će na svakom MR aparatu morati da se uradi 20 pregleda, a na skeneru 40.Svaka bolnica ima plan rada za naredne dve do tri nedelje, a kako će se nakon toga raditi zavisiće od epidemijske situacije.

Srbija

Neizvestan odmor sa zamenskim vaučerima

Zemlje u Evropi traže moratorijum za plaćanje svojih obaveza, pa se postavlja pitanje da li to ugrožava turističke agencije i potrošačka prava, piše list Politika.„I u slučaju da agencije ostanu bez novca, putnici će biti pokriveni garancijama putovanja koje su važile u trenutku sklapanja ugovora o putovanju, bez obzira na to da li u trenutku isplate imaju važeću licencu“, objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Yuta.U tom udruženju podsećaju i da su agencije u obavezi da isplate novac za neralizovane aranžmane od 1. januara 2022. godine, a podsećaju da je zbog moratorijuma problem veći za agencije.Uglavnom, ovogodišnja turistička sezona, još nije gotova, od 400.000 aranžmana koji su uplaćeni, više od 300.000 građana odložilo je put do kraja 2021. godine, a Grčka, Italija i Španija tražile su moratorijum na otplatu obaveza, koji bi trajao tri do pet godina.KAKO SE KORISTE TURISTIČKI VAUČERI U SLOVENIJI I SRBIJI Ukoliko bi Grčka, na primer, uspela da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije bi morale građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.Prema uredbi o zamenskim putovanjima (vaučerima) koja je doneta u Srbiji, putnici koji nisu uspeli da realizuju svoja putovanja imaju pravo da to učine do kraja sledeće godine, dok oni koji ne otputuju tek tada mogu da traže povraćaj novca. Problem je, navodno, što su agencije deo novca uplatile partnerima u inostranstvu koji, u slučaju odobravanja moratorijuma, ne bi morali da vraćaju novac u predviđenom roku, što znači da bi i naši turisti teško došli do novca, jer su agencije na rubu egzistencije. ŠTA JE REKLA EVROPSKA UNIJAEvropska unija je turističke agencije i avio-prevoznike podsetila da u direktivi jasno stoji da onaj ko ne želi zamenski vaučer ima pravo da odbije takvu ponudu i da u propisanom roku od 14 dana od otkaza putovanja dobije novac, i to kompletan uplaćeni iznos. U Srbiji je početkom leta doneta posebna uredba po kojoj putnik za otkazana putovanja, koje je uplatio delimično ili potpuno, dobija vaučer uz koji aranžman može da realizuje na istoj ili drugoj destinaciji, najkasnije do 31. decembra 2021.Onima koji ne žele putovanje nego insistiraju na novcu, prema istoj uredbi, organizator putovanja je dužan da vrati novac do 14. januara 2022. Ukoliko Grčka, recimo, uspe da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije će morati građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.

Svet

Građani kupuju nove telefone i kućne aparate iako im stari još rade

U EU se godišnje potroši više od 18 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku, navodi se u analizi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i ukazuje na mogućnosti za smanjenje ekoloških i klimatskih uticaja tih proizvoda, piše portal Euractiv.EEA navodi da zbog tehnološkog razvoja modeli električnih i elektronskih proizvoda brže zastarevaju, mada najčešće samo u očima potrošača. Razlog za kupovinu novog proizvoda je i što postojeći hardveri više nisu kompatibilni sa unapređenim softverima.Takođe se marketinškim kampanjama kupci ohrabruju da kupuju nove modele koji ponekad nude samo minimalna unapređenja.Pokretači tražnje su i pad kvaliteta mnogih proizvoda, potrošačka tražnja najnovijeg dizajna i tehnologije ili veća energetska efikasnost novih proizvoda.Pored toga, mogućnost za popravku mnogih proizvoda je ograničena, ili zbog dizajna koji ne dozvoljava laku popravku, ili zato što bi popravka koštala više nego kupovina novog.Posledica toga je da se mnogi proizvodi koji mogu da se poprave odbacuju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da popravka elektronike i za kompanije i za krajnje potrošače predstavlja rastući biznis u EU.EEA navodi da treba razviti biznis modele kružne ekonomije kako bi se tokom dužeg vremena očuvala vrednost elektronike.Za unapređenje "cirkularnosti" elektronike potebno je, smatraju u Agenciji, ojačati zahteve u oblasti eko-dizajna i unaprediti potencijale za popravku, odlaganje, ponovnu porizvodnju tih proizvoda.Među merama je i veća upotreba EU energetske oznake, razvoj zelenih javih nabavki i produžetak perioda odgovornosti proizvođača za proizvod na period do kraja njegovog veka.Navodi se i da je materijal koji se koristi za elektroniku značajan faktor kada se određuju vek proizvoda i mogućnost njegovog produženja.Prema podacima Eurostata za 2019. godinu, u EU se godišnje na tržište plasira više od 20 kilograma električnih proizvoda i elektronike po stanovniku, uključujući velike kućne aparate poput veš-mašina, usisivača, frižidera, kao i uređaje poput kompjutera, televizora i mobilnih telefona.Od te količine 60 odsto ili 11,8 kilograma proizvedeno je u EU a ostalo je uvezeno. EU, pokazuju podaci Eurostata, izvozi 2,4 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku.U izveštaju se navodi i da su u 2017. domaćinstva u EU trošila u proseku 5 odsto ukupnih rashoda za električne i elektronske proizvode.

Srbija

Kosovski mediji: Studija izvodljivosti za Gazivode očekuje se narednih meseci

U narednim mesecima biće intenziviran rad američkih stručnjaka na studiji izvodljivosti za jezero Gazivode, a u okviru sporazuma koji je 4. septembra potpisanu u Vašingtonu, izjavio je kosovski ministar ekonomije i životnse sredine Bljerim Kući, prenosi portal Kossev.info.Navodi se da je to postalo poznato nakon Kućijevog sastanka sa zamenikom pomoćnika sekretara za energetiku američkog Stejt departmenta, Metjuom Zaisom, a tema je, pored ostalog bila i energetska sigurnost na Kosovu."Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom", piše u dokumentu koji su potpisali Srbija i Kosovo.ZAŠTO SU VAŽNE GAZIVODE Značaj veštačkog jezera Gazivode koje deli administrativna linija između Srbije i Kosova, veliki je za obe strane, jer ono predstavlja izvor vode za piće i električne energije.Ono što u sporazumu neki stručnjaci vigde kao preoblematično je što nigde ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.Neke opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova već se snabdevaju vodom iz Gazivoda i dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine izjavio je nedavno za za RTS da je jedino pravo rešenje da dođe do podele proizvodnje i distribucije gde bi Beogad apsolutno kontrolisao proizvodnju, a Priština distribuciju.Hidroelektrana "Gazivode" još je u vlasništvu EPS-a i postavlja se pitanje da li novi sporazum to i dalje garantuje.Srbija je inače već osnovala preduzeća za naplatu i distribuciju struje na Kosovu, EPS Trgovina i Elektrosever, navodi se u publikaciji "Energetika od kočnice do rešenja u dijalogu između Beograda i Prištine".EPS je do sada četiri puta predavao dokumentaciju za registraciju tih kompanija, ali je Priština to odbijala.U toj publikaciji koja je inače urađena u okviru projekta "Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19", navode se tri moguća scenarija za podelu jezera Gazivode.Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977, a kredit od 45 miliona dolara kojim je izgrađena brana, nakon raspada SFRJ, nastavila je da otplaćuje Srbija.U Srbiji se nalazi petina jezera, a veći deo na teritoriji opštine Zubin Potok na Kosovu.

Svet

Najveće preuzimanje u industriji video igara: Majkrosoft kupuje Betezda Softvorks

Majkrosoft je u ponedeljak objavio da je postigao dogovor o kupovini kompanije ZeniMaks Media, matične kompanije popularnog izdavača video igara Betezda Softvorks (Bethesda), za 7,5 milijardi dolara, navodi NPR.Majkrosoftova kupovina ZeniMaksa predstavlja jednu od najvećih akvizicija u industriji video igara ikada.Kada se akvizicija obavi, Betezdina intelektualna svojina, koja uključuje naslove kao što su The Elder Scrolls, Fallout, Wolfenstein, Quake, Starfield i DOOM, biće u vlasništvu Majkrosofta. Ovi naslovi biće dodati IksBoks Gejm Pasu (Xbox Game Pass), pretplatničkom servisu za video igrice na oblaku, koji je premašio 15 miliona pretplatnika.Očekuje se da će akvizicija Betezde biti završena u drugoj polovini fiskalne 2021. godine.Dodavanjem Betezde, Majkrosoft će porasti sa 15 na 23 kreativna studijska tima.Ovaj dogovor trostruko je veći od 2,5 milijarde dolara koje je Majkrosoft platio za Mojang 2014. godine, kompaniju koja stoji iza popularnog Majnkrafta. „Još uvek smo Betezda. Još uvek radimo na istim igrama na kojima smo radili i te igre ćemo objavljivati mi", saopštio je Pit Hajns, potpredsednik Betezde.„Dogovor nam omogućava da napravimo još bolje igre u budućnosti. Majkrosoft je neverovatan partner i nudi pristup resursima koji će nas učiniti boljim izdavačem i developerom igara“, dodao je on.Najava o kupovini Betezde dolazi svega nekoliko dana pre nego što postanu aktivne prednarudžbine (pre-order) za nove konzole IksBoks Series X i IksBoks Series S. Majkrosoftov konkurent Soni počeo je da prihvata prednarudžbine za svoju PlejStejšn 5 konzolu prošle nedelje.