Najnovije

Srbija

Manji doprinosi, Vlada pomaže RFZO sa 3,2 milijarde dinara

Vlada Srbije rasporediće iz tekuće budžetske rezerve 3,2 milijarde dinara Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za redovan rad usled smanjenog priliva doprinosa, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Ocenjuje se da su smanjeni doprinosi za zdravstveno osiguranje posledica zarazne bolesti Covid-19. Prema poslednjim analizama Fisklanog saveta, rebalans budžeta trebalo bi da pokaže koliki je minus u zdravstvenom fondu i za koje iznose je kupljena zdravstvena oprema tokom pandemije.

Srbija

Dunav-Union dobio dozvolu za pružanje platnih usluga

Narodna banka Srbije dala je dozvolu za obavljanje platnih usluga privrednom društvu „Dunav-Union doo.Kako je objavljeno u najnovijem službenom glasniku, Dunav-Union, kao platna institucija može pružati platne usluge: prenosa novčanih sredstava s platnog računa, odnosno na platni račun, i to: transferom odobrenja, direktnim zaduženjem, uključujući jednokratno direktno zaduženje, i korišćenjem platne kartice ili sličnog sredstva.Zatim, može pružati usluge izvršavanja novčane doznake kod koje pružalac platnih usluga prima platiočeva novčana sredstva bez otvaranja platnog računa za platioca ili primaoca plaćanja, isključivo radi stavljanja tih sredstava na raspolaganje primaocu plaćanja ili radi prenosa tih sredstava primaočevom pružaocu platnih usluga, koji ih stavlja na raspolaganje primaocu plaćanja.Preduzeće ima sedište u Beogradu, Zvezdara, Ulofa Palmea 17, sprat 2, stan 6. U registru platnih institucija NBS, nalazi se 13  kompanija.

Srbija

Subvencije kao kompenzacija za visok rizik poslovanja

Intervju: Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u BeograduO pozitivnom uticaju spoljnih faktora, tj. velike ponude jeftinog kapitala na svetskim tržištima, na priliv SDI govori i podatak da su i druge zemlje Zapadnog Balkana u prethodnih par godina ostvarivale relativno velike prilive po ovom osnovu. Tako je u prethodne tri godine, prosečan iznos priliva SDI u zemljama Zapadnog Balkana iznosio preko 6% BDP-a, dok je u Srbiji u proseku iznosio blizu 7% BDP-a.Da bi privreda Srbije rasla po stopi od oko 4-5% godišnje u dužem periodu, potrebno je da ukupne investicije budu na nivou od oko 25% BDP-a. Budući da su strane investicije već visoke, da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je osetno povećanje domaćih privatnih investicija, koje su niske zbog male domaće štednje i nepoverenja domaćih preduzetnika u uslove poslovanja, objašnjava Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Strane direktne investicije su prošle godine dostigle oko 3,8 milijardi evra. Šta je po vašem mišljenju glavni razlog visokih priliva SDI?Na veliki priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji uticali su i spoljni i unutrašnji faktori. O pozitivnom uticaju spoljnih faktora, tj. velike ponude jeftinog kapitala na svetskim tržištima, na priliv SDI govori i podatak da su i druge zemlje Zapadnog Balkana u prethodnih par godina ostvarivale relativno velike prilive po ovom osnovu.Tako je u prethodne tri godine, prosečan iznos priliva SDI u zemljama Zapadnog Balkana iznosio preko 6% BDP-a, dok je u Srbiji u proseku iznosio blizu 7% BDP-a. S druge strane, kada je o unutrašnjim faktorima reč, na snažan priliv SDI u Srbiji pozitivno je uticalo smanjenje makroekonomskih rizika, usled uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, kao i postojanje veoma izdašnog sistema finansijskih i nefinansijskih podsticaja za strana ulaganja.Kada investitor bira zemlju u kojoj će realizovati svoju investiciju, u obzir uzima očekivani prinos, kao i očekivane troškove, tj. rizike po osnovu tog ulaganja. S obzirom da se za privlačenje investicija u Srbiji dodeljuju izdašni finansijski podsticaji, to može značiti da su opšti uslovi poslovanja, tj. rizici povezani sa poslovanjem u Srbiji (pravna nesigurnost, korupcija, neefikasnost administracije i sl.) i dalje visoki, zbog čega je potrebno da država dodeli subvencije, kako bi za investitora prinosi od ulaganja bili veći od rizika.To bi značilo da je iznos subvencija koje je potrebno dodeliti da bi se investicija realizovala obrnuto srazmerna kvalitetu poslovnog ambijenta.Takođe, uočava se da je priliv SDI u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, u relativnom iznosu, višestruko veći nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), što se delimično može objasniti i razlikom u visini troškova zarada. Tako je prosečna nominalna neto zarada u zemljama CIE za oko 80% veća nego u Srbiji, dok je u odnosu na prosek Zapadne Evrope ta razlika i znatno veća (preko 5 puta).Kako ocenjujete aktuelni model privlačenja SDI?Država bi po pitanju privlačenja investicija trebalo veći napor da uloži u otklanjanje ključnih izvora rizika za poslovanje, kao što je neefikasnost sudstva i administracije, kao i korupcija. Ipak, u uslovima kada većina zemalja Zapadnog Balkana i CIE dodeljuje određenje podsticaje za ulaganja, verovatno je neophodno da neki sistem podsticaja postoji i u Srbiji.Postojeći model privlačenja SDI koncipiran je sa ciljem da podstakne masovno zapošljavanje srednje i niže kvalifikovanih radnika, budući da su podsticaji usmereni pre svega na projekte kojima se otvaraju radna mesta za relativno nisko plaćene manuelne poslove, koji stvaraju relativno malu dodatu vrednost.S obzirom da je nezaposlenost među tom grupom ljudi u Srbiji znatno smanjena, usled emigracija i zapošljavanja, u narednom periodu fokus bi trebalo da bude na podsticanju ulaganja koja generišu pozitivne eksterne efekte za društvo u celini.Tu se pre svega misli na investicije koje dovode do zapošljavanja visoko kvalifikovane radne snage, koja će biti angažovana na složenijim poslovima i usled čega će iz te aktivnosti proisteći veća dodata vrednost kreirana u Srbiji. Osim toga, određeni vid podsticaja je opravdan i za veće investicije, koje će za sobom povući klaster manjih investicija, kao i za poslove istraživanja i razvoja, te generisanja inovacija.U tom smislu, uvođenje poreskih podsticaja u domenu poreza na dobit preduzeća u 2019. godini, usmerenog na podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija, se ocenjuje kao jedan od mogućih pravaca delovanja.Da li još ima prostora za rast javnih investicija u BDP-u?Nakon dugog perioda niskih javnih investicija, one su u prethodnih par godina u Srbiji beležile rast, tako da su u 2019. godini iznosile 4,9% BDP-a, što se ocenjuje kao adekvatno, imajući u vidu stanje u budžetu i razvijenost infrastrukture. Akutni problemi sa kojima se privreda Srbije suočava usled izbijanja pandemije uticaće na pad poreskih prihoda i rast tekućih rashoda (na zdravstvo, subvencije, socijalnu pomoć i sl.), što će neminovno uticati na povećanje fiskalnog deficita.U tom pogledu, prioritet države u raspodeli sredstava će, opravdano biti na tekućim rashodima, tako da je moguće da zbog toga, kao i zbog nemogućnosti da se neki radovi fizički izvode u uslovima ograničenja kretanja, nivo javnih investicija u Srbiji u 2020. godini bude i manji. Ipak, po završetku ove krize, za koju se očekuje da bude privremena, javne investicije bi već od naredne godine trebalo vratiti na nivo od oko 4,55% BDP-a, koji omogućava hvatanje priključka sa zemljama CIE u pogledu razvijenosti infrastrukture.U kojoj meri je važno upravljanje javnim investicijama i da li tu ima prostora za napredak?Da bi pozitivno uticala na privredni rast, politika javnih investicija mora da bude održiva i efikasna. Pod održivošću se podrazumeva zahtev da javne investicije, u iznosu od 4,5-5% BDP-a budu uklopljene u održivi nivo fiskalnog deficita, koji u srednjem roku ne bi trebalo da bude veći od 1% BDP-a. S druge strane, da bi javne investicije bile efikasne, potrebno je da budu fokusirane na društveno najisplativije projekte i da se realizuju na efikasan način. To znači da je potrebno uvesti meritorni sistem ocene isplativosti i selekcije projekata  koje će država finansirati, ugovaranje radova vršiti na transparentan i otvoren način, putem tendera, te unaprediti sistem nadzora nad kvalitetom i brzinom realizacije projekata. Osim toga, potrebno je uvesti i sistemske podsticaje (i penale) za opštine i gradove, koji bi učinili da i lokalne samouprave povećaju iznos i efikasnost realizacije investicija u lokalnu infrastrukturu.

Srbija

U pet lokalnih samouprava napravljeni razvojni planovi uz učešće građana

U Srbiji je do sada pet lokalnih samouprava - Mali Zvornik, Bački Petrovac, Petrovac na Mlavi, Kuršumlija i Sjenica dobilo planove razvoja usklađenih sa potrebama građana, koji su kroz učešće u kreiranju javnih politika odlučili šta su prioriteti za njihova mesta, prenosi portal Euractiv.Ovo je saopštila programska direktorka za planski sistem i javne finansije Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Milena Radomirović.Reč je o pilot projektima koji će biti prošireni na sve gradove i opštine u Srbiji."U svakoj od ovih opština smo uspeli da sa lokalnom samoupravom organizujemo partnerske forume koji su uključivali zainteresovane predstavnike lokalne zajednice - udruženja, organizacije civilnog društva, privrednike, tako da sa sigurnošću možemo reći da planovi razvoja koji su pripremljeni u dobroj meri odražavaju prioritete koje su građani potencirali", rekla je ona.EU naročito insistira na unapređenju kreiranja i sprovođenja javnih politika u okviru reforme javne uprave.Radomirović je i menadžerka EU projekta EXCHANGE 5, programa koji predstavlja kontinuiranu podršku EU lokalnim samoupravama u Srbiji od 2004. godine, čiji je ukupan iznos bio više od 33 miliona evra i koji je u velikoj meri doprineo unapređenju kreiranja javnih politika na lokalnom nivou kroz podršku strateškom planiranju.Ona je navela da građani treba da znaju da pored izbora, postoje i drugi načini ušešća u formiranju lokalnih politika i odlučivanja, kao što su referendum, narodna inicijativa, zbor, javna rasprava, a odnedavno i proces konsultacija lokalnih samouprava sa građanima."Ovo daje mogućnost da građani učestvuju u formulisanju i donošenju odluka, ali i da sami iniciraju promenu. Kada govorimo o lokalnim politikama, pričamo o širokom spektru stvari koje su vidljive i koje utiču na građane i privredu u jednoj lokalnoj samoupravi – u domenu kulture, sporta, privrede, lokalnog razvoja i infrastrukture, ali i ulaganja i održavanja puteva, ulica, vodovoda. Građani uključivanjem u donošenje javnih politika mogu u nekim slučajevima da utiču vrlo konkretno na najbliže životno okruženje i na uslove u kojima će ostvarivati svoja prava u lokalnoj zajednici", objasnila je Radomirović.Kako je navela, lokalna samouprava ima obavezu da za određena pitanja organizuje javnu raspravu, ali i građani mogu, najmanje njih sto sa biračkim pravom, da iniciraju sprovođenje javne rasprave po bilo kom pitanju.Prema njenim rečima, neke lokalne samouprave su praktikovale koncept kontinuiranih konsultacija koje podrazumeveju da se tokom sprovođenja, evaluacije javnih politika, kao i pripreme novih javnih politika kontinuirano dešava interakcija, odnosno građanima se objašnjava šta su efekti politika, a građani su uključeni u proces sa svojim predlozima, komentarima, zahtevima za promenu."Ti konsultativni procesi nisu precizno određeni i mogu se realizovati putem anketa, korišćenjem lokalnog medijskog prostora, novina, televizija, internet prezentacija lokalnih samouprava, zatim aktiviranjem same lokalne administracije da posećuje neke socijalno ugroženije grupe, mesne zajednice, što je posebno značajno u razuđenijim ruralnim opštinama", precizirala je Radomirović.Kako bi javne politike bile uspešno ostvarene, lokalne samouprave, navela je, treba da budu transparentne kod pripreme planskih dokumenata, da informišu lokalne zajednice blagovremeno i da omoguće svim zainteresovanim stranama da u tim procesima učestvuju, dok građani, udruženja i privreda treba proaktivno da pristupe tome."Da bi jedna lokalna politika bila dobra važno je i da budu utemeljene na realnom finansijskom okviru.Potrebno je da se približi građanima okvir lokalnog budžeta, potencijali njegovih promena, razvoja, povećanja ili smanjenja i da se u skladu sa tim razumeju i ograničenja prilikom formulisanja tih politika", rekla je Radomirović.Ukazala je i da su u poslednje dve godine pojedine lokalne samouprave nagrađene za dobru upravu, poput Rume, koja je dobila priznanje u oblasti transparentnosti i efikasnosti, dok je Užice ove godine dobilo priznanje i nagrade za intenzivno uključivanje i konsultovanje građana o raspodeli lokalnog budžeta."Užice je nekolicinu projekata, koji se odnose na nešto zdravstvenih ustanova, ali pre svega predškolskih i uređivanje javnih površina, sprovelo na osnovu predloga građana, odnosno prioriteta za koje su oni tokom godine glasali", kazala je Radomirović.Jedan od dobrih primera primene javnih politika na lokalnom nivou je i projekat održive urbane mobilnosti u Valjevu."Grad Valjevo je realizovao projekat City walk sa još 17 partnera iz devet Podunavskih zemalja, a u okviru dunavskog transnacionalnog programa Interreg. U okviru projekta ključ je bio na unapređenju uslova pešačenja, kao oblika održive urbane mobilnosti, ali i drugih vidova urbane mobilnosti i bicikliranja i javnog prevoza", kazao je agenciji Beta savetnik za upravljanje projektima u Gradskoj upravi Valjeva Nenad Branković.Dodao je da su u čitav proces bili uključeni svi zainteresovani."Pri samom procesu izrade planova smo organizovali nekoliko radionica. Najpre početnu radionicu gde smo predstavili projekat, plan izrade i ključne metodološke postavke, a zatim i informativnu radionicu gde smo nastojali da uključimo što veći broj zainteresovanih strana i medija, kako bi se u što većoj meri raširili ideje i ciljevi, ali i koristi koje građani Valjeva mogu imati u donošenju jednog takvog dokumenta", rekao je Branković.Prem njegovim rečima, organizovane su i radionice za definisanje vizije i ciljeva, kao i utvrđivanje mera i intervencija."Posebno je bila interesantna i radionica 'U šetnji' (Walk shop) gde su građani i zainteresovane strane iz javnog, privatnog i nevladinog sektora zajedno na terenu, ulicama grada Valjeva sagledavali i ocenjivali različite aspekte problematike urbane mobilnosti i pronalazili najbolja rešenja za konkretne probleme na koje smo nailazili na terenu", kazao je Branković.Dodao je da tokom čitavog procesa građanima bio dostupan upitnik u kome su mogli da navedu predloge i dopune, dok je završna radionica bila u formi javne rasprave i diskusije na temu predloženog nacrta plana gde su svi zainteresovani mogli davati sugestije za korekciju, odnosno unapređenja plana."Ovaj projekat je proglašen kao najbolji projekat EU prošle godine u konkurenciji velikog broja projekata finansiranih od strane EU, što Valjevo, ali i Srbiji, daje sjajnu referencu i ugled za dalje konkurisanje i dobijanje sredstava iz evropskih fondova", istakao je Branković.On je kazao da su u vreme epidemije održivi vidovi transporta dobili na značaju, zbog čega smatra da je plan osnova Valjevu, ali i drugim gradovima koji imaju ovakve planove za konkurisanje za sredstva iz evropskih fondova.

Srbija

Ministarstvo rada odalo priznanje fabrici “Vlasinka” za izuzetna postignuća u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Fabrika za proizvodnju i promet vode “Vlasinka” dobitnik je Povelje “28. april” koju tradicionalno dodeljuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Fabrika iz Surdulice, poznata po brendu Rosa koji spada u red najomiljenijih voda u Srbiji, osvojila je prvo mesto za izuzetna postignuća iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu za 2019. godinu, u kategoriji preduzeća sa manje od 250 zaposlenih. Briga o bezbednom i zdravom radnom okruženju, prioritet je u kompaniji koja posluje u sastavu Coca-Cola Sistema već 15 godina. Dosledna primena svih važećih propisa i međunarodno priznatih standarda ali i poštovanje visokih internih pravila, učinilo je da Vlasinka bude primer odgovornog poslodavca kome je briga o zaposlenima na prvom mestu.  “Ovo značajno priznanje, za nas u Vlasinki, nije moglo doći u važnijem trenutku. Sačuvati zdravlje i bezbednost kolega, a ne narušiti proizvodni proces je veliki izazov, posebno u ovim vremenima. Ponosni smo na naš tim koji je prethodnih meseci demonstrirao da je moguće ostvariti oba prioriteta. COVID kriza je pokazala svu snagu našeg tima i dodatno nas ujedinila. Sad je jasnije više nego ikad koliko je naša posvećenost bezbednosti i zdravlju zaposlenih opravdana i važna“, izjavio je Gjoko Stojčevski, direktor Vlasinke koji je u ime kompanije primio prestižno priznanje.  Stalnom komunikacijom sa zaposlenima i sprovođenjem edukativnih aktivnosti, Vlasinka radi na jačanju svesti o važnosti bezbednog ponašanja. Tradicionalno u ovoj fabrici se  organizuje Nedelja bezbednosti i zdravlja na radu kako bi se zaposleni motivisali da u još većoj meri brinu o sebi, ali i o drugim kolegama. Koliko je ovaj tim posvećen bezbednosti na radu ukazuje i činjenica da već nekoliko godina nije došlo do povrede na radu zaposlenog u ovoj fabrici.  Nacionalna povelja “28. april” ustanovljena je 2010. godine, a Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada dodeljuje ga kompanijama i pojedincima za izuzetan doprinos i afirmaciju ove oblasti. Kriterijumi za dobijanje nagrade su, osim ostalog, primena mera bezbednosti na radu, inovativnost u razvoju zaštite, informisanje, izuzetno nizak stepen povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kao i rad na edukaciji zaposlenih.

Svet

Britanski supermarketi ograničavaju prodaju tolet papira i sredstva za dezinfekciju

Britanski lanci supermarketa Tesco i Morisons počeli su da ograničavaju prodaju nekih osnovnih potrepština, kao što je tolet papir, zbog straha da će strože mere zaključavanja dovesti kupce ponovo u paniku, piše Biznis Insajder.Nakon što je premijer Boris Džonson najavio strože mere protiv širenja korona virusa, neki kupci ponovo su počeli da prave zalihe nekih osnovih potrepština.Supermarketi su ograničili prodaju određene robe ranije tokom pandemije, a Morison je postao prva velika prodavnica koja je ponovo uvela ove mere kada je u četvrtak ograničila prodaju određenih artikala na tri proizvoda po kupcu. To je uključivalo testenine, supu, sredstvo za pranje ruku i sredstvo za dezinfekciju ruku, kao i tolet papir i kuhinjski ubrus.„Naše zalihe ovih proizvoda su dobre, ali želimo da osiguramo da budu dostupne svima“, rekao je portparol Morisonsa za Biznis Insajder.Supermarketi i prodavnice su u martu videli talas panike dok su se kupci suočavali sa realnošću karantina. Većina velikih supermarketa ograničila je prodaju osnovnih proizvoda, uključujući mleko, hleb, supu, brašno i proizvode za čišćenje.

Svet

Arhitektonske megastrukture u Njujorku: Mandragora za Ruzvelta

Predstavljen projekat megalomanskog objekta za njujorško ostrvo koji nosi naziv The Mandragore, biće visok 737 metra, a oblik zgrade inspirisan je i ljudskim obličjem, prenosi portal Gradnja.rs.Sa rešenjem je izašao pariski arhitektonski studio Rescubika, a zamisao je da se kreira veza između čovečanstva i prirode i podseti na značaj očuvanja životne sredine, jer čovečanstvo mora da živi u simbiozi sa prirodom.Ovaj projekat predstavlja odgovor na ideju o „gradu budućnosti“ koji će ozbiljno razmotriti emisiju ugljenika i postići karbonsku neutralnost do 2050. godine, piše Designboom. SMANJENJE EMISIJE C02Kako bi se postigao ovaj ambiciozni cilj, studio Rescubika predstavio je rešenje ekološkog stambenog tornja, koji u svojoj unutrašnjosti sadrži rezervoar koji apsorbuje više ugljendioksida nego što ga stvara.Ako bi se ovaj projekat realizovao, The Mandragore bi bila najviša zgrada na svetu koja troši više CO2 nego što proizvodi.Iako još uvek nije poznata detaljan struktura objekta The Mandragore, arhitekte su predložile upotrebu materijala zasnovanih na drvetu kao i primenu raznovrsnih mera za dekarbonizaciju vazduha. Takođe, predviđena je i upotreba obnovljivih izvora energije, poput toplotnih pumpi na principu funkcionisanja vazduh-zemlja.Kroz projekat se razmatra i koncept nazvan „energetska trezvenost“ kojim se promovišu promene u načinu života građana i raznovrsnim gradskim transformacijama radi postizanja karbonske neutralnosti.Imajući ovaj cilj na umu svaki stan objekta će imati radnu sobu, kako bi što više ljudi moglo da radi od kuće i kako bi se smanjila gužva u saobraćaju.Prema predstavljenom projektu The Mandragore će imati preko 160 spratova, a čitav kompleks bi sadržao 36 vetrogeneratora, 1.600 stabala, 24.500 kvadrata zelenih zidova, kao i 7.000 kvadrata fotonaponskih fasadnih panela.Ipak, teško je reći hoće li takva zgrada ikada ugledati svetlost dana, ali je, kako se naglašava jedino sigurno da takve ideje podstiču ljude da više razmišljaju u kakvim uslovima živimo i hoćemo li sačuvati planetu za buduća pokolenja.

Srbija

Pčelice su uspešnije u životu

Živimo u vremenu neizvesnosti. Posebno nakon epidemije korone, neizvesno je kako će svet dalje funkcionisati i kakve će sve posledice korona ostaviti na ekonomiju i naše živote ukupno. Poredeći teme u medijima i diskusije na društvenim mrežama u Srbiji i Holandiji (na primer), upada u oči upadljiv selektivan fokus na određene životne teme u Srbiji. Čini se da se mi u Srbiji skoro isključivo bavimo političkim temama. Naravno, politika (kao upravljanje javnim poslovima) je vrlo važna oblast, jer u velikoj meri utiče na kvalitet života svakog pojedinca. Ali, da li je to jedini faktor koji utiče na naše lično zadovoljstvo, ispunjenost, dobrobit i sreću? Istraživanja zadovoljstva ljudi pokazuju da stepen uređenosti društva i pre svega briga za socijalna pitanja, u velikoj meri utiču na stepen zadovoljstva, ali daleko od toga da država i politika određuju ukupan stepen zadovoljstva. Naše lično zadovoljstvo je, u krajnjoj liniji, zavisno pre svega od toga šta lično preduzimamo da bismo ga dostigli. Čak i kada postoje „ometanja“ sreće spolja, lično, a posebno u saradnji sa drugima, možemo dosta da uradimo i na opštem planu i da utičemo na tu politiku koja nam smeta i koja nas ometa.Zato u daljem tekstu nekoliko korisnih smernica iz usta jednog od najeminentnijih i najkontroverznijih mislilaca današnjice, kliničkog psihologa i profesora Džordana Pitersona (Jordan Peterson).Faktori uspehaLični uspeh u životu zavisi od nekoliko faktora vezanih za pojedinca, tj. njegovo psihološko funkcionisanje. Istraživanja tako pokazuju da uspeh u životu najviše zavisi od nivoa inteligencije. Nažalost, na opšti nivo inteligencije ne možemo mnogo da utičemo jer je inteligencija uglavnom određena genetikom. Ipak na stepen „propadanja“ inteligencije, što je prateći proces starenja, možemo da utičemo.Da bismo usporili starenje našeg mozga najbolja preporuka je da se bavimo fizičkim aktivnostima. Naime, održavanje kardiovaskularnog sistema i dobre prokrvljenosti mozga, usporava njegovo propadanje i obezbeđuje dovoljan dotok kiseonika do nervnih ćelija. Takođe, pravilna ishrana je veoma bitna. Naročito je važno redovno unositi omega 3 masne kiseline, jer naš organizam ne može sam da ih sintetiše, a one su neophodne za očuvanje i funkcionisanje naših nervnih ćelija. Kao drugi faktor po značaju ističe se crta ličnosti nazvana savesnost (conscientiousness). Savesnost čine dva subfaktora: vrednoća (industriousness) koja se definiše kao: sposobnost da se istraje u naporu da se postigne planirani cilj i organizovanost (orderliness), koja se definiše kao: tendencija da se planira, organizuje i sistematizuje. Osobe koje imaju izraženiju crtu vrednoće i urednosti, po pravilu su i uspešnije u životu. Ovo posebno važi za crtu vrednoće, koja od svih crta ličnosti najviše korelira sa životnim uspehom. 

Svet

EU supervizori: Oporavak od pandemije nije počeo, ne zna se koliko će trajati

Prvi put od izbijanja pandemije tri evropska supervizora objavljuju prvu procenu rizika u finansijskom sektoru i izražavaju pojačanu zabrinutost, jer je neizvesno kada će ekonomski oporavak početi i koliko će trajati, saopštilo je Evropsko telo za bankarstvo (EBA). U izveštaju Evropskog tela za bankarstvo, Evropskog nadzornog organa za hartije od vrednosti i tržišta, Evropskog tela za osiguranje i profesionalne penzije naglašava se da je pandemija pojačala zabrinutost za profitabilnost i povećala izazove likvidnosti u segmentima investicionih fondova. To posebno ukazuje na ekonomsku i tržišnu neizvesnost, kao ključne izazove za predstojeći period dok će jedna od ključnih briga je uticaj krize na kvalitet aktive banaka u EU.Rizik, kako se navodi postoji i od razdvajanja finansijskog tržišta i osnovnih ekonomskih aktivnosti, kao i od stvaranja okruženja koje će se dugoročno odraziti nižu vrednost kamatnih stopa i to će se odraziti na likvidnost i solventnost finansijskih institucija, a uticaće i na procene rizika. Neposredno nakon izbijanja COVID-19 u Evropi, obezbeđena je regulatorna fleksibilnost, podstaknuta operativna otpornost i naglašena je važnost zaštite potrošača.PREPORUČENE POLITIKE KONTOLE Neophodno je nadgledanje rizika i testiranje otpornosti, rizici za procenu vrednosti, likvidnost, kreditnu sposobnost i solventnost povećali su se u finansijskim sektorima. Važno je nadgledati upotrebu i primenjivost rešenja za upravljanje likvidnošću u sektoru investicionih fondova treba kontinuirano nadgledati.Treba podsticati fleksibilnost tamo gde je to neophodo, a supervizori i banke se podstiču da je koriste u postojećem regulatornom okviru, uključujući upotrebu rezervnog kapitala i likvidnosti za pokrivanje gubitaka.Važna je podrška realnoj ekonomiji, kapitalna olakšica treba da se koristi kao podrška njenom kontinuiranom kreditiranju jer je taj sektor u padu.Finansijske institucije EU moraju da budu dobro pripremljene za bilo kakve poremećaje sa kojima oni i njihovi klijenti mogu da se suoče okončanjem Bregzita.Treba da se prati digitalna transformacija, jer je za finansijske institucije i pružaoce njihovih usluga ključno da pažljivo upravljaju svojim informaciono-komunikacioinim i bezbednosnim rizicima.

Srbija

Stranke žele da privuku mlade, ali iz pogrešnih razloga

Stranke žele da privuku mlade ali iz pogrešnih razloga, dok je interesovanje najmlađeg dela populacije za politička pitanja konstantno niska. Ni jedan politički sistem nije otvoren niti dizajniran na mlade, oni će uvek nailaziti na otpor, ali je prostor civinog društva sfera u kojoj mogu da se aktiviraju kako bi proizveli smislene promene u lokalnoj zajednici, glavne su poruke panela "Politički aktivizam: Da li su mladi zaista pasivni?" Vanredna profesorka Filozofskog fakulteta Isidora Jarić navodi da je ne iznenađuje pasivnost i razočarenje mladih u političke procese, već da je to trend koji je uočen pre dve decenije.Ona dodaje da su mladi duži povlačenju iz sfere politike i distanciraju od nje, te da za njih izazov predstavlja i sama artikulaciju svojih potreba. U seriji istraživanja koja je sa svojim kolegama sprovodila od 5. oktobra do kraja 2000-ih, Jarić je dokumentovala da je vrlo brzo nakon demokratskih promena zabeležen pad entuzijazma mlađih generacija."Socijalni kontekst (od tada) nije promenjen, zapravo je još više neprijateljski prema mladima. Mi vidimo da je još teže naći posao, da do inicijacije u odraslost u Srbiji dolazi još kasnije... Ovo što se dešava sa pandemijom gura te generacije još dalje od stvarnog sveta i dobijaju još veću distancu prema svakodnevici", ocenila je Jarić.Ona ipak napominje da "ima nade", a da, iako je situacija trenutno loša u Srbiji, da ventil treba videti u spremnosti na socijalni aktivizam, koji je u ostatku Evrope u porastu."To je mesto na kome treba raditi, 5. oktobar ne bi mogao da se desi bez jakog civilnog sektora, ali mladi (u Srbiji) i dalje to ne prepoznaju kao prostor u koji mogu da iskorače... To je tema kojom se treba baviti, senzibilisati mlade da osvoje taj prostor", kaže Jarić.To bi, prema njenim rečima, moglo da se postigne aktivacijom na manjim, životnim temama, koje ih se direktno tiču, poput izmena nastavnog programa.Milica Borjanić, koordinatorka projekta u Krovnoj organizaciji mladih (KOMS) ocenjuje da političke partije suštinski ne žele mlade kao ravnopravne partnere u donošenju odluka, već da im trebaju kao "sledbenci koji će da se slikaju u pozadini".Ako bi morala da ponudi novi naziv za poslednji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih koji je KOMS objavio, Borjanić kaže da bi to bilo "nepoverenje", obzirom da omladina ima ogromno i sistemsko nepoverenje prema institucijama.Dodaje i da u svakom od istraživanja preko 50 odsto mladih navodi da želi da napusti Srbiju.Glavni razlozi su nezaposlenost, kvalitet obrazovnog sistema i partijsko zapošljavanje, ali i percepcija da ne mogu da izazovu pozitivne promene."Ono gde smo mi videli neki blagi pomak, preko 55 odsto je navelo da je problem mali uticaj na proces donošenje odluka, (dobro je) da su oni prepoznali da je to problem... Ne volim da kažem da su mladi pasivni, već mi to nazivamo 'sistemski obeshrabreni'", kazala je Borjanić.Smatra da problem treba rešavati na lokalu, ali i na državnom nivou. Primer toga je Ministarstvo omladine i sporta, koje preko 90 odsto svog budžeta zapravo troši na sport."Suštinski nemama mehanizme da sprovodimo akcione planove i strategije... iako imamo taj okvir bolji od većine okruženj", zaključila je ona.Politikolog Boban Stojanović ocenjuje da mladi u trenutnoj situciji imaju izbor između odlaska iz zemlje ili "odsustva kičme", koje podrazumeva integrisanje u sistem koji im je odbojan."Drugacije je teško izboriti se... Najveći problem je što kada govorimo o mladima gledamo samo Beograd, a kada krenete južnije vidite da su oni u još goroj situaciji", kaže Stojanović.Iako navodi da partije nisu organizacije sa vrednostima, nego "servisi za zapošljavanje", ipak smatra da omladinu bilo koje političke opcije treba podržati, uz ocenu da će sitacija kada onu počnu da se pitaju za nešto biti znatno bolja."Jako mali broj mladih je zainteresovano za bilo kakav angažman, delom zbog sveprisutnog defetizma, delom zbog toga što nemaju vremena... Različit je nivo aktivizma između srednjoškolaca, studenata i onih koji uđu u život, sa poslovnim i porodičnim obaveza", dodaje on.Stojanović kaže da u Srbiji ne postoji politička kultura da građani kontinuirano učestvuju u donošenju odluka, kulturu komunikacije sa političkim predstavncima, već da naprotiv imaju gađenje prema strankama."Bez partija nema demokratija i dok ljudi ne shvate to, dok se to ne desi, ništa se neće promeniti", smatra Stojanović.Član odbora "Zelene omladine" Milan Zlatanović najveću šansu vidi u srednjoškolcima, za koje kaže da imaju više nade, i da nemaju osećaj da su svi isti. Dodatno, smatra da prostor zelenih politika može biti najprivlačniji omladini.Svoj stav zasniva na tome da su pitanja životne sredine inherentno bilska svim ljudima podjednako, a političke prilike su globalno naklonjena zelenim idejama.Iz ličnog iskustva kaže da obrazovni sistem ne podstiče aktivizam mladih, zbog čega smatra da je internet važan i koristan za mobilizaciju."Onlajn aktivizam je dobar za osvešćivanje i obrazovanje, ali je i mač sa dve oštrice - smanjuje šansu da se desi neka akcija, zato što ljudi veruje da su lajkovanjem nešto promenili", kaže Zlatanović.Dodaje i da je najveći izazov zelenih politika manjak sluha, obzirom da svi predlozi ipak moraju da prođu kroz zvanične političke strukture."Ovo nije pitanje samo motivacije (građana), nego i okolnosti i kapaciteta organizacija civilnog društva, među kojima ima puno onih kojima obaveze na poslu ili fakultetu ne dozvoljavaju da se više uključe u politiku.Panel su organizvale Fridrih Ebert fondacija i Business Info Group.

Srbija

Udruženje banaka: Pažljivo birajte način otplate kredita nakon moratorijuma

U sredu 30. septembra ističe drugi moratorijum u otplati kredita, pa će banke u narednim danima klijentima dostavljati nove načine otplate, poštom ili mejlom, a rok za izjašnjavanje biće sedam dana, saopštilo je Udruženje banaka Srbije.„Savetujemo klijentima da sa pažnjom pročitaju dopis svoje banke i odaberu opciju koja im najviše odgovara. Prva mogućnost je da prihvate plan otplate koji ponudi banka, u kome je rok otplate produžen za dužinu trajanja moratorijuma, a kamate iz moratorijuma raspoređene na preostalo vreme otplate kredita“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Prema njegovim rečima, druga mogućnost, ako im to finansijska situacija dozvoljava, jeste da odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu. „Treća mogućnost je da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum. U svakom slučaju odluka je na građanima i važno je da oni to znaju“, dodaje Vasić.Drugi moratorijum prihvatilo je 82% građana i 69% preduzeća. Ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.Od izbijanja krize zbog pandemije Covid-19 banke su se na različite načine uključile da omoguće stanovništvu i preduzećima da lakše savladaju posledice. Prvi moratorijum proglašen je u martu i bio je vredan oko 2 milijarde evra, drugi krajem jula, dok je garantna šema za kreditiranje preduzeća bila vredna oko 2 milijarde evra.KOLIKO ĆE NOVI MORATORIJUM UVEĆATI RATU KREDITA

Svet

Zbog epidemije znatno manje zahteva za azil u EU

U drugom kvartalu 2020. u članicama EU 46.500 tražilaca azila prijavilo se prvi put za međunarodnu zaštitu, što je za 69 odsto manje nego u prva tri meseca godine i za 68 odsto manje nego u drugom tromesečju 2019, saopštila je Evropska statistička služba, prenosi portal Euractiv.Znatan pad broja zahteva za azil u posmatrana tri meseca rezultat je mera za suzbijanje širenja epidemije korona virusa koje su članice EU počele da uvode od marta.Sirijci su sa 7.700 zahteva između aprila i juna 2020. najveća grupa koja je tražila međunarodnu zaštitu u članicama EU. Slede Avganistanci sa 4.200 zahteva podnetih prvi put i Venecuelanci sa 3.000.Državljani te tri zemlje čine gotovo trećinu svih podnosilaca zahteva za azil u drugom tromesečju 2020, naveo je Eurostat.U posmatranom periodu najveći broj zahteva za azil podnetih prvi put registrovan je u Nemačkoj i to 31 odsto svih zahteva u EU, a slede Francuska sa 19 odsto i Španija sa 15 odsto.Na te zemlje odlaze gotovo dve trećine svih zahteva za azil podnetih prvi put u drugom kvartalu.Gledano prema populaciji, najviše zahteva za azil podnetih prvi put zabeleženo je na Kipru - 989 na milion stanovnika, u Sloveniji 441 i Grčkoj 376.S druge strane, najmanje zahteva registrovano je u Mađarskoj i Poljskoj - po dva na milion stanovnika, i Estoniji, tri na milion.U EU kao celini u drugom kvartalu je bilo 104 zahteva za azil podnetih prvi put na milion stanovnika.Istovremeno je u drugom kvartalu u EU bilo manje i zahteva za međunarodnu zaštitu na čekanju, odnosno onih koje još razmatraju relevantne nacionalne vlasti.Na kraju juna na razmatranju kod nacionalnih vlasti u članicama bilo je 841.600 zahteva za azil, za 9 odsto manje nego na kraju marta 2020. i za isto toliko manje nego na kraju juna 2019.Najviše zahteva na razmatranju bilo je u Nemačkoj 34 odsto, Francuskoj 19 odsto i Španiji 14 odsto i te tri zemlje na kraju juna zajedno su pokrivale 67 odsto ukupnog broja zahteva na čekanju u EU, pokazuju podaci Eurostata.

Svet

Aplikacije za praćenje COVID-19 „izneverile očekivanja“

Nakon što je Velika Britanija lansirala aplikacije za praćenje izloženosti korona virusu, došlo je krajnje vreme da se utvrdi koliko su one primenljive u praksi, piše Politico, naglašavajući da vlade mnogih država u borbi protiv pandemije polažu velike nade u digitalnu tehnologiju.Engleska i Vels su u četvrtak među poslednjima u Velikoj Britaniji uvele aplikaciju za praćenje korona virusa i kako se dodaje, stiče se utisak da njena dosadašnja uloga u Evropi i svetu u najboljem slučaju neujednačena.U najgorem slučaju, skreće pažnju sa nekih drugih aktivnosti u sprečavanju pandemije koja je širom sveta odnela skoro milion života.Aplikacije za praćenje podržane su, gotovo isključivo, tehnologijom Google-a i Apple-a i omogućavaju ljudima da prate koga su kontaktirali i da budu obavešteni ako je bilo rizičnih susreta.U većini zemalja podaci se čuvaju samo na telefonima vlasnika, u cilju da se  izbegnu zloupotrebe podataka.Sada, kada se slučajevi COVID-19 u porastu, a zemlje poput Britanije i Španije razmatraju nove restriktivne mere, neuspesi aplikacija su očigledniji nego ikad, a u srcu samog problema leži nepoverenje ljudi.Da bi ovi digitalni alati bili uspešni, procenjuje se da skoro dve trećine stanovništva neke zemlje mora da preuzme, dok drugi sugerišu da je potrebno da učestvuje samo 15 procenata. Među zemljama gde se beleži veća popularnost tih aplikacija su Island i Finska, gde je ih je preuzelo između 30 i 40 odsto stanovnika, a u zemlajama gde tradicionalno vlada nepoverenje u vlast, one su manje popularne.U Nemačkoj je poseduje pet odsto stanovnika, dok je u Francuskoj, zemlji koja koristi spostveno rešenje za aplikaciju taj procenat manji od osam.POUZDANOSTInače, u svim zemljama aplikacije i dalje šalju nekoliko upozorenja i postavljaju pitanja da li su ljudi zaista iskreni u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem.Sledeća slepa ulica su podaci građana i ko sve ima pristup njima, nakon što su Google i Apple lansirali svoj „decentralizoivani pristup“ u obradi podataka.To je stvorilo problem zdravstvenim vlastima, koje su manje u situaciji da prikupe podatke o slučajevima zaraze korona virusom, jer su podaci o tome „zaključani“ na telefonima.Problem je za sada jedino rešila Irska, koja je prilikom instalacije aplikacije uvela pitanje o tome da li se građani slažu da svoje informacije podele sa zdravstvenom službom i polovina korisnika se sa tim složila.U Evropskoj uniji inače postoji problem sa umrežavanjem aplikacija nekoliko zemalja, zastoj je bio u vezi sa umrežavanjem francuske aplikacije, koja nije bila kompatibilna sa drugim aplikacijama iz drugih država.NADLEŽNI RAZMATRAJU UVOĐENJE KOVID APLIKACIJE U SRBIJI

Svet

Nemačka katolička crkva platiće žrtvama zlostavljanja do 50.000 evra

Nemački biskupi složili su se u četvrtak oko uspostavljanja novog sistem za obeštećenje žrtava seksualnog zlostavljanja od strane sveštenstva koji će obezbediti isplate do oko 50.000 evra, piše nemački portal The Local.Govoreći nakon jesenje skupštine Nemačke biskupske konferencije, predsednik Georg Becing rekao je da će biti uspostavljen nezavisni odbor koji će ispitivati žalbe i odlučivati o isplatama od 1. januara 2021. Takođe će biti pokriveni i troškovi terapije žrtava.Nekim žrtvama jednokratna suma do 50.000 evra je „nezadovoljavajuća“, priznao je biskup Becing. „Ali ja to vidim kao korak napred“, rekao je on na konferenciji za novinare u centralnom gradu Fuldi.Grupa žrtava brzo je kritikovala najavu pozivajući na iznose od 400.000 evra po preživelom kako bi se uzela u obzir trauma koja je trajala "decenijama dugo zbog sistematskog prikrivanja zločina nad decom i adolescentima od strane Crkve“.Izveštaj koji je naručila crkva iz 2018. godine zaključio je da je sveštenstvo u Nemačkoj izmedju 1946. i 2014. godine zloupotrebilo najmanje 3.677 ljudi, a više od polovine žrtava bilo je mlađe od 13 godina, dok su skoro trećina njih bili dečaci, sveštenikovi pomoćnici. Episkop se izvinio zbog zlostavljanja.Prema prethodnom sistemu, zlostavljani su za pretrpljenu patnju dobijali oko 5.000 evra.

Srbija

Preduzeća sa nula ili jednim zaposlenim sve više opterećuju srpsku privredu

Efekti poslovanja preduzeća sa 0 ili 1 zaposlenim predstavljaju tranzicioni raritet, koji sve više opterećuje poslovanje privrede Srbije, ocenjuje se u najnovijoj publikaciji o poslovanju privrede Republičkog zavoda za statistiku. Naime, više od 50% preduzeća u privredi je sa 0 ili 1 zaposlenim koja konstantno stvaraju 1/3 tekućih i više od 40% kumuliranih gubitaka, navodi se u publikaciji Performanse poslovanja Privrede Republike Srbije 2015-2019.Podvlači se činjenica da je primetan kontinuiran rast broja preduzeća sa 0 ili 1 zaposlenim u periodu 2015-2018. za 15% (7.200 novih preduzeća), na 54.626 preduzeća. Mada je njihov broj u 2019. smanjen za 3% i broj zaposlenih za 1,3% (sa 23.180 u 2018. godini na 22.877 u 2019. ), efekti njihovog poslovanja su još više pogoršani.Tekući gubici predstavljaju 33% ukupnih gubitaka privrede, dok kumulirani gubici dostižu 41,3% kumuliranih gubitaka privrede.Sve jači uticaj stranih kompanija na poslovanje srpske privrede