Jedina realna dodatna pomoć koju je država u ovom trenutku obezbedila privredi (ako se ne računa odricanje od kamata i penala na odloženu otplatu obaveza prema državi) jeste isplata minimalca. Kao izvor likv...
Vlada Estonije odobrila je izmene Zakona o strancima sa ciljem da počne sa izdavanjem vize za digitalne nomade. Kada se administrativni poslovi privedu kraju, trebalo bi da postane jedna od prvih zemalja u svetu koja je omogućila tu vrstu pogodnosti, prenosi internet portal Schengen Visa Info.Predsednik Vlade Estonije, Mart Helme, izjavio je da će prilikom izdavanja vize za digitalne nomade važiti uobičajeni propisi.„Nijedan digitalni nomad nema pravo na vizu sam po sebi. Njihovi zahtevi obrađivaće se kao i zahtevi svi ostalih podnosilaca,“ naglasio je on.Objašnjava i da će se voditi računa o eventualnim zloupotrebama i naglasio da država na taj način očekuje i oporavak od zastoja u ekonomijiv tokom pandemije.Program će biti primenjivan postepeno, a u početku, za nju moći će da konkurišu stranci koji dokažu da su digitalni nomadi. Skoro 2 hiljade ljudi moglo bi u Estoniji da preda papire za vizu namenjenu digitalnim nomadima, pokazuju prve procene.Digitalna nomadska viza namenjena je za ljude čiji posao ne zavisi od određenog vremena ili lokacije. Obično rade u oblasti IT industrije, finansija ili marketinga. Za sada tu vrstu pogodnosti nude i Nemačka, Kostarika, Norveška, Meksiko, Portugal i Češka Republika.
Španija 1. jula otvara granice turistima, a vlada je tražila savete kako da osigura da se na plažama poštuje fizičko rastojanje.Telekomunikaciona kompanija Telefonika (Telefónica) razvila je sistem video nadzora koji koristi 4G mrežu sa ciljem da spreči prenatrpanost na plažama, saznaje telecompaper.com.Sistem će koristiti snažan softver koji izračunava popunjenost plaže u realnom vremenu, omogućavajući vlastima da odrede maksimalan broj kupača i time spreče prenatrpanost. Kako kažu iz Telefonike, sistem jednostavno detektuje područja koja su zauzeli kupači na plaži bez snimanja slika ili čuvanja bilo kakvih ličnih podataka.Španija je zabeležila 27,136 smrtnih slučajeva od korona virusa i vlada pokušava da turistima pruži bezbedno letovanje.
Bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije u prvom kvartalu 2020. godine pao je u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine za 2,6 odsto, dok je BDP evrozone u istom periodu manji za 3,1 odsto, saopštio je danas Eurostat.Statistička kancelarija navodi da je ukupna privredna aktivnost EU u prva tri meseca 2020. godine, u odnosu na period oktobar-decembar 2019. godine, manja za 3,6 odsto, dok je desezonirani pad BDP-a u evrozoni iznosio 3,2 odsto.Desezonirani pad je najveći od 1995. godine, od kada Eurostat prati podatke o zajedničkom BDP-u na kontinentu, dok je pad u odnosu na isti kvartal lane najveći od globalne finansijske krize 2009. godine.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za prvi kvartal tekuće godine, Irska, Bugarska, Rumunija i Švedska još uvek beleže pozitivni rast u odnosu na prethodno tromesečje, dok je BDP opao u svim ostalim državama članicama EU.Najveći pad zabeležen je u Francuskoj i Italiji (obe po 5,3%), kao i Španiji i Slovačkoj (obe po 5,2%).Prema podacima koji rast BDP-a porede na međugodišnjem nivou, privreda Srbije je imala najbolje rezultate od svih članica Evropske unije, a jedina koja je zabeležila slične rezultate isrska, koja je u odnosu na prvi kvartal 2019. godine porasla 4,5 odsto.Sa druge strane, ako se posmatraju desezonirani podaci, koji porede prvi kvartal 2020. godine sa poslednjim 2019. godine, od Srbije veći privredni rast, odnosno manji pad ima sedam država: Bugarska, Irkska, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.
Vlada Slovenije ublažila je mere ograničenog ulaska u zemlju koje su zbog pandemije korona virusa uvedene početkom marta, objavio je portal Schengen Visa Info.Bez karantina u Sloveniju mogu da ulaze građani Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Letonije, Litvanije, Lihtenštajna, Norveške, Slovačke, Švajcarske i sami slovenački državljani, navodi se u saopštenju.Građani Austrije, Mađarske i Slovenije neće morati da prolaze graničnu kontrolu. To važi i za građane Slovenije koji dolaze iz EU i Šengenske zone, kao i za Italijane i Slovence koji poseduju ili zakupljuju zemlju u graničnoj zoni ili u obe države.Svi ostali, uključujući i srpske državljane, nakon ulaska u Sloveniju moraće da prođu kroz dvonedeljni karantin.Karantin se ne odnosi i na ljude koji obavljaju važne servisne usluge, prelaze granicu zbog hitnih slučajeva, a vraćaju se u roku od 24 časa.Izuzeće od karantina za osobe sa potvrđenom rezervacijom za noćenje, više ne važi. Uprkos uredbi, određena država može da se skine sa zelene liste ukoliko se epidemiološka situacija u njoj pogorša.Mere su počele da se primenjuju 8. juna.
Tehnološki gigant IBM objavio je da će obustaviti razvoj hardvera i softvera za prepoznavanje lica, kao i da više neće prodavati rešenja drugih kompanija državnim institucijama, poput policije.Softver za prepoznavanje lica bio je na meti teške kritike zbog problema sa rasnom pristrasnošću i pitanjima privatnosti, zbog čega IBM obustavlja sve projekte vezane za ovu tehnologiju, navodi The Verge.Direktor IBM-a Arvind Krišna obratio se Američkom Kongresu rekavši da se kompanija "odlučno protivi" upotrebi bilo koje tehnologije za prepoznavanje lica, uključujući i rešenja koja nude drugi dobavljači, kako bi izbegli "opasnosti masovnog nadzora, rasnog profilisanja, kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda"."Verujemo da je sada vreme da započnemo nacionalni dijalog o tome da li i kako treba dopustiti upotrebu ove tehnologije", dodao je on.Tehnologije za prepoznavanje lica značajno su napredovale tokom poslednje decenije, zahvaljujući napretku veštačke inteligencije.Međutim, mnoge privatne kompanije koje pružaju ovaj softver nisu dovoljno regulisane, pa tako upotreba softvera može dovesti do rasnog profilisanja, što ga čini "nepouzdanim za sprovođenje zakona".Prošle godine je Nacionalni institut za standarde i tehnologiju SAD (NIST) objavio rezultate istraživanja koji su govorili u prilog tome da sistemi za prepoznavanje lica češće greše ako su u pitanju Azijati ili Afroamerikanci, nego kada su u pitanju belci.
Kataj Pacific objavio je plan dokapitalizacije koji će mu pomoći da održi konkurentnost i poslovanje nakon pandemije, istovremeno nastavljajući da ispunjava svoje obaveze prema Hong-Kongu kao međunarodnom vazduhoplovnom, finansijskom i komercijalnom čvorištu.Plan sadrži dokapitalizaciju u tri tranše. U prvoj, kompanija izdaje povlašćene akcije Vladi Hong-Konga, sa opcijama na udele, u iznosu od 2,5 milijardi američkih dolara, nakon što dobije odobrenje akcionara. U drugoj, kompanija će pokrenuti izdavanje prava na akcije u iznosu od 1,5 milijardi dolara postojećim akcionarima, nakon već dobijene saglasnosti.U trećoj Vlada Hong-Konga pomaže sa milijardu dolara za kredit, kako bi kompanija odmah mogla da povuče novac od tog zajma.Plan je osmišljen kako bi se pretrpeo pad prometa i obezbedila stabilna finansijska platforma u novoj globalnoj dinamici poslovanja.Kataj Pacifik suočio se sa nizom izazova poslednjih nekoliko godina. Pozitivni zamah 2018. godine doneo je dobre rezultate u prvoj polvini 2019. Nakon toga, došlo je do naglog pada putničkog saobraćaja u Hong Kongu zbog izbijanja pandemije virusa COVID-19, što se odrazilo na poslovanje.Većina analitičara predviđa vrlo postepen i dugotrajan oporavak u globalnoj industriji. Međunarodno udruženje za avionski saobraćaj predviđa da će se globalna potražnja za putovanjuma vratiti na nivo pre krize, tek 2023. godine.Kataj Pacifik je ranjiviji od većine sličnih aviokompanija, s obzirom da nema domaću mrežu i u potpunosti se oslanjaju na prekogranična putovanja. Ona su i dalje veoma ograničena i podložna karantinskim ograničenjima, bez najave da će se uskoro vratiti na uobičajeno.Tokom pandemije kompanija je uvela mere štednje: smanjenje plata, odlaganje nabavke novih aviona, povlačenje starih letelica, a 80 odsto zaposlenih otišlo je na poseban godišnji odmor.
Četvrtina poljoprivrednika koji su se prijavili za subvencije prošle godine nisu dobili novac zbog pokušaja prevare, saopštio je na hitnom brifingu direktor Fonda za poljoprivredu Vasil ...
Uprava za agrarna plaćanja objavila je danas javni poziv za odobravanje projekata za IPARD podsticaje u ruralnom turizmu, u okviru takozvane Mere 7 (Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslo...
Bioskopi u Srbiji će, nakon tromesečne pauze, od 1. jula početi sa radom, povodom čega sekcije distributera i prikazivača u Grupaciji kinematografije, uz podršku Privredne komore Srbije i Filmskog cen...
Nakon prošlonedeljnog pokušaja nelegalnog oduzimanja CarGo automobila, danas je podneta krivična prijava protiv inspektora drumskog saobraćaja Momira Mirosavljevića zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi.Kako je navedeno u krivičnoj prijavi podnetoj Višem javnom tužilašvu u Beogradu, inspektor je prekoračio svoja ovlašćenja i izvršio pretres bez dozvole suda.Nakon podnošenja krivične prijave Odeljenju za borbu protiv korupcije, direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić rekao je da se nada da će prošlonedeljna drama brzo dobiti svoj sudski epilog.„Znamo da oni veruju samo u sud svoje taksi mafije, ali nadamo se da će izaći pred sud naše zemlje i tamo objasniti zašto i po čijem nalogu gaze po zakonima i maltretiraju građane. Nezamislivo je da hajka traje i nakon što je sud utvrdio da CarGo nije ni taksi ni javni prevoz već da posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije”, rekao je direktor CarGo.Guberinić je rekao da je rešenje unapred bilo napisano od strane naručioca ovog prljavog posla, a da istovremeno zapisnik o inspekcijskom nadzoru nije ni sastavljen ni uručen. „Za nas zapisnik sa terena koji se piše u kancelariji neće predstavljati dokaz, već isključivo napismeno priznanje da je inspektor izvršio krivično delo. Pored dokaza koje smo danas predali, naknadno ćemo poslati i ovaj zapisnik jer mi verujemo u pravosudne institucije”, kazao je on.Direktor CarGo i predsednik Udruženja CarGo pozvali su nadležno tužilaštvo da pokrene krivični postupak i da zahteva najstrožu moguću kaznu i krivičnu osudu protiv inspektora drumskog saobraćaja.
Ako ste prihvatili tromesečni moratorijum na otplatu kredita ili drugih finansijskih obaveza, taj podatak neće biti evidentiran u Kreditnom birou, kažu u Birou za Novu ekonomiju. Što se tiče kreditnog rejtinga, ta odluka je na banci za svakog pojedinačnog klijenta na osnovu niza različitih faktora. Kreditni predstavlja samo registar obaveza i urednosti u njihovom izmirivanju, navode u Kreditnom birou.Prema podacima koji su banke dostavile NBS, 94% građana i 93% privrede prihvatilo je moratorijum u otplati kredita, zbog pandemije izazvane korona virusom. U uslovima povećane neizvesnosti zbog pandemije, banke očekuju smanjenje tražnje za kreditima u drugom tromesečju.
Smitsonijan se udružio sa InterAkademi partnerstvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom kako bi edukovali decu o COVID-19, javlja weforum.org.Naučno-obrazovni centar Smitsonijana pomogao je pri osmišljanju projakata za decu od 8 do 17 godina koji se poklapaju sa UN planom za održivi razvoj.„COVID-19! Kako mogu zaštititi sebe i druge?“ obuhvata sedam zadataka koji pomažu mladima da uče o korona virusu, definišu njihov odgovor na njega i istražuju načine da ostanu bezbedni.Plan se fokusira na kritičko razmišljanje, istraživanje i ispitivanje.„Važno je da deca razviju svoje naučno razumevanje i racionalno razmišljanje,“ kaže profesor Voker ter Mulen, predsednik InterAkademi partnerstva.„Samo tako mogu donositi racionalne odluke na osnovu nauke i dokaza i na osnovu toga prilagoditi svoje ponašanje tako da čuvaju sebe i svoje porodice od infekcija poput COVID-19", dodao je on.Nakon što ispune svih sedam zadataka i vode dnevnik o tome kako se osećaju, učenici će istaknuti dva ili tri plana za koje smatraju da najbolje deluju sebi, porodici i zajednici, a zatim će to preneti u akcioni plan.
Beogradska berza danas je donela rešenje kojim su akcije Valjaonica bakra Sevojno sa Open Market segmenta tržišta, navodi se u saopštenju.Isključenje je izvršeno na zahtev vlasnika Valjaonice, kome je prethodio postupak prinudnog otkupa akcija, a tako da je oduka o prestanku svojstva javnog društva doneta jednoglasno.Rešenje stupa na snagu i primenjuje se odmah po završetku berzanskog sastanka organizovanog na dan donošenja ovog rešenja.Kiparski Ist point metals LTD (East point metals LTD) ponudio je u februaru preuzimanje 19,13 odsto akcija Valjaonice bakraza preko 330 miliona dinara.Ist point metals je pre toga imao 80,87 u tom preduzeću, preuzimanjem dodatnog paketa premašio je 93 odsto udela, nakon čega je u aprilu sproveden prinudni otkup ostatka.Prethodno je uprava i sindikalna organizaija Valjaonice bakra Sevojno dala pozitivno mišljenje o kompletnom preuzimanju preduzeća.
Neto vrednost Džefa Bezosa je 150 milijardi dolara, prema Bloombergovom indeksu milijardera, navodi Business Insider. Početkom marta, uoči pandemije, kompanija je primetila veliki porast potražnje i morali ...
Prošlo je skoro tri meseca od kako su Belgijanci mogli da se nađu sa prijateljima na pivu, ali od ponedeljka vlada Belgije dodatno popušta zabrane u vezi sa pandemijom, saznaje Politico. Belgi...
Nezavisna multimedijalna platforma 5Gtalks u sredu, 10. juna od 16 časova organizuje Zoom razgovor o regulatornom okviru, neophodnom za uspostavljanje strategije i akcionog plana za razvoj IKT infrastrukture, pre svega sa fokusom na 5G mrežu. Prijava je otvorena i dostupna OVDE.Teme razgovora biće zaštita zdravlja, životne sredine, fer konkurencija i sigurnost i privatnost građana prilikom uvođenja novih tehnologija, sa posebnim osvrtom na 5G. Gosti narednog 5G razgovora su:- Irini Reljin, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija;- Dragana Ilić, šefica Jedinice za konkurentnost i digitalizaciju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED);- Zoran Brankovic, rukovodilac Službe za radiokomunikacije, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).Panel diskusiju će voditi Nataša Kažić i Natali Delić, konsultanti za razvoj poslovanja i suosnivači 5Gtalks.5Gtalks je otvorena i nezavisna platforma za razgovor, razmenu, deljenje i informisanje o svim aspektima 5G tehnologije."Kroz tematske događaje, stručne tekstove i specijalizovane podkaste, ova platforma će pokušati da 5G približi široj zajednici, ali i predstavnicima najrazličitijih industrija koje će imati veliki potencijal za transformaciju i inovaciju sa ovom novom generacijom mobilne telefonije. Sve teme i sva pitanja će se obrađivati paralelno kroz tehničke, poslovne i socijalne aspekte kako bi se osiguralo pokrivanje celokupnog spektra interesovanja javnosti", navode organizatori.
Državama članicama Evropske unije, uključujući Britance, kao i građanima Šengenske zone biće dozvoljen ulazak u zemlju od 15. juna, odlučilo je Švajcarsko savezno veće, prema schengenvisainfo.com.Građani Norveške, Lihtenštajna i Islanda takođe će moći da uđu u zemlju, a kako je Švajcarska ranije navela odložiće otvaranje granice sa ItalijomŠvajcarske vlasti izjavile su da je prerano ukinuti graničnu kontrolu sa Italijom, rekavši da će morati da koordiniraju otvaranje granica sa italijanskim vlastima.Prema saopštenju Švajcarskog saveznog veća, njihova odluka je u skladu s odlukom mnogih evropskih zemalja, pozivajući se na činjenicu da će i nekoliko drugih zemalja poput Francuske i Islanda istog dana otvoriti svoje granice.O eventualnom ukidanju dodatnih ograničenja za zemlje trećeg sveta odlučiće se kasnije, uz konsultacije sa zemljama Šengenske zone.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
