Najnovije

2020

NLB Banka donirala „Torlaku“ laboratorijski materijal

NLB Banka je donirala laboratorijski materijal Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", koji je do sada bio jedina institucija koja radi testiranje na korona virus u Srbiji, sa željom da da doprinos sprečavanju širenja korona virusa, navodi se u saopštenju ove banke. „Proteklih dana smo u medijima imali priliku da vidimo poruke zvaničnika Svetske zdravstvene organizacije, koji ukazuju na veliki značaj testiranja u cilju usporavanja i zaustavljanja širenja korona virusa. S obzirom na to da je i predsednik Republike Srbije najavio promenu pristupa u borbi protiv korona virusa, koji podrazumeva veći broj testiranja, odlučili smo da damo doprinos tim naporima i donirali laboratorijski materijal koji će omogućiti Institutu „Torlak“ da u narednim danima realizuje što veći broj testiranja“, rekao je povodom donacije Institutu „Torlak“ Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke. Greganović je dodao da je banka u proteklim danima realizovala niz mera za zaštititu zdravlja svojih zaposlenih i klijenata, omogućila rad od kuće za svoje zaposlene, reorganizovala rad ekspozitura i unapredila sisteme dezinfekcije svih poslovnih prostorija.

Srbija

Kakve veze predsednik Vučić ima sa zlatnim rezervama

Od izbijanja korona krize, svakih sedam dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić uverava građane Srbije da imamo više novca nego druge zemlje, da su javne finansije u dobrom stanju i da Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i rezervi zlata. Time se kod običnog građanima stvara utisak da se za zlatom i deviznim rezervama, u krizi kao što je aktuelna. može posegnuti po potrebi i novac trošiti za povećanje plate lekara i ostale potrebe budžetskih korisnika.  "Srbi ne mogu da veruju da je Srbija ekonomski uspešna. Mi ćemo imati problema, ali ćemo imati manje problema nego drugi, lakše ćemo ih prevazići jer imamo punu stabilnost javnih finansija. Imamo dovoljno i deviznih rezervi. Sećate se da ste mi se smejali kada sam rekao da ćemo kupovati zlato? Imamo u Bernu, tako da možemo sada to zlato u pare da pretvorimo. Zlato je sada najbolje, pa bakar, nafta ne postoji", kazao je predsednik Srbije ponovo preksinoć u gosotvanju na TV Prva.Međutim, zlato koje je deo deviznih rezervi ni u kom slučaju ne mogu koristiti za potrebe budžeta Srbije. Niti o sudbini zlata odlučuju predsednik Srbije i Vlada Srbije."Ukazujemo da za finansiranje plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija ne mogu da se koriste, niti se koriste devizne rezerve Republike Srbije, navela je NBS u odgovoru na pitanje Nove ekonomije.NBS navodi da je Zakonom o Narodnoj banci Srbije, između ostalog, regulisano i upravljanja deviznim rezervama.Članom 50. Zakona, propisano je da Narodna  banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama, na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Dakle, iz deviznih rezervi se ne mogu vršiti nikakva plaćanja Republike Srbije u zemlji.Zakonom je takođe propisano da Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti, te iz toga proizilazi njihova osnovna svrha, a to je očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.Zlatom, u smislu ovog zakona, smatraju se zlatne poluge, zlato na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu i kovano zlato.Kako je navedeno na sajtu NBS, devizne rezerve NBS se NE MOGU koristi za:- investicije u privredu (kreditiranje privrede, prodaja deviza po posebnom kursu), - kupovinu stanova, isplaćivanje plata, penzija...- podsticanje proizvodnje (pomaganje postojećim firmama),- kao zaloga za neke druge kredite,...jer bi time izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće inflaciju.Na samom sajtu NBS se navodi da devizne rezerve kojima upravlja NBS služe za:- izmirenje obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocimaIz deviznih rezervi vrše se plaćanja glavnice i kamate po kreditima koje Republika Srbija dobija od inostranih kreditora, npr. za izgradnju puteva, rekonstrukciju bolnica, škola i sl. Kreditni ugled zemlje i mogućnost dobijanja jeftinih kredita zavisi od njene sposobnosti da na vreme izmiruje obaveze prema inokreditorima;- održavanje stabilnosti kursa dinaraStabilnost kursa dinara održava se transakcijama koje NBS vrši na međubankarskom deviznom tržištu s ciljem ublažavanja preterane dnevne promene kursa dinara prema evru i obezbeđivanja neophodne likvidnosti. Transakcije podrazumevaju prodaju ili kupovinu evra;- održavanje stabilnosti bankarskog sistemaBanke imaju obavezu da deo svojih deviza drže na računima kod NBS, što znači da NBS garantuje da će ta izdvojena sredstva biti isplaćena klijentima banaka u slučaju poremećaja u poslovanju banaka;- zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih krizaVisok nivo deviznih rezervi NBS obezbeđuje ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize na privredu i građane Srbije, jer, u slučaju da banke nemaju dovoljno deviza, NBS može koristiti devizne rezerve radi povećanja njihove devizne likvidnosti;- finansiranje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvomImajući u vidu da privreda Srbije znatno više uvozi nego što izvozi, razlika u vidu trgovinskog deficita može se finansirati iz deviznih rezervi. To znači da uvoznici mogu od banaka da kupuju devize za potrebe plaćanja uvezene robe i usluga.Ukupne bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile su 14,7 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka) iznosile 13,45 milijardi evra. Od toga, više od 30 tona je u zlatnim polugama čija je vrednost  1,45 milijardi evra. Činjenica je da je NBS poslednjih godina kupovala zlato, a intenzivno u poslednje dve godine, upravo da bi se spremila za teška vremena i potencijalno novu ekonomsku krizu. Podsećamo, predsednik Vučić je guvernerki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.NBS nije prodavala zlato od 2005. godine, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, naveli su u NBS za Novu ekonomiju u aprilu 2019.Rumuni traže da im se vrati zlato, a evo gde se čuvaju rezerve Srbije Narodna banka Srbije može izvoziti i iznositi u inostranstvo, kao i uvoziti i unositi iz inostranstva, zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku.Narodna banka Srbije može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, a može koristiti i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga.

2020

Mlekara Šabac donira dodatnih 100.000 evra, preusmerenih iz budžeta za marketing

Mlekara Šabac ulaže 100.000 evra u donacije umesto da novac uloži u promociju novih proizvoda – voćnih jogurta, koje je nedavno lansirala na tržište.„Ova inicijativa dolazi od naših zaposlenih, u vreme pandemije virusa COVID – 19 i pokazuje želju Mlekare Šabac, da pružimo neku vrstu sigurnosti i oslonca onima koji su najugroženiji, kao i da pokažemo solidarnost u ovim teškim trenucima. Do sada smo donirali 8 hiljada litara dugotrajnog i Poppy čokoladnog mleka, kao i više od 10 tona ABT jogurta, voćnih jogurta, A La Kajmaka, Mediteraneo sira – morska so i Sirko mlečnog namaza. U svemu ovome nam pomažu Banka hrane Beograd, putem koje je već distribuirano 5000 paketa za najugroženije Beograđane, Crveni krst Novi Beograd, Privredna komora Srbije i drugi. U toku je podela i 270 poklon paketa za zaposlene na Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, kao i 100 poklon paketa za penzionere Mlekare Šabac“, izjavila je Ivana Stevanović, direktorka Marketinga Mlekare Šabac.Iako je delatnost Mlekare Šabac već više od 70 godina na tržištu Srbije vezana za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, Mlekara je angažovala firmu iz Šapca da uslužno proizvede 10 000 maski za lice koje će Mlekara Šabac donirati za Vojsku Srbije, čija je uloga danas od izuzetne važnosti tokom sprovođenja vanrednog stanja.Zato što se ponašamo #odgovorno uveli smo sve preporučene mere zaštite i pratimo preporuke Vlade Republike Srbije, podržavamo zaposlene, privredu od proizvođača sirovog mleka do proizvodnje u fabrici, preko distribucije i redovnog snabdevanja tržišta. Kao i u redovnim uslovima, proizvodni proces u Mlekari Šabac je postavljen na takav način da svi naši proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, budu potpuno sigurni i zdravstveno ispravni za sve naše kupce.

Srbija

Kupovina preduzeća mora da se prijavi, ali nema kazne za kršenje rokova

Kompanije su i dalje dužne da republičkoj Komisiji za zaštiti konkurencije tokom vanrednog stanja podnose prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće, ali trenutno ne mogu snositi posledice svog kršenja rokova koji su propisani zakonom, navodi se u saopštenju.Dodatno, preduzeća ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima vezanih za sektorske analize.Takođe, rokovi koje Komisija ima za preduzimanje upravnih radnji vezanih za okončanje postupka ili za odlučivanje u istim postupcima, a koji ističu za vreme vanrednog, smatraće se isteklim kad 30 dana nakon prestanka vanrednog stanja.Dostavljanja dokumenata u upravnom postupku od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti, kao što su rešenja, zaključaci kojima se okončava postupak, zaključaci o zaštiti podataka, a koje su izvršene tokom trajanja vanrednog stanja, smatraće se izvršenim 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja."Stranke u postupku ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima ili drugim nalozima Komisije... uključujući postupke pokrenute po zahtevu stranke i postupke pokrenute po službenoj dužnosti. Pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja je u interesu stranke, te (ih) Komisija poziva da postupaju blagovremeno u meri u kojoj je moguće u okolnostima vanrednog stanja", dodaje se u saopštenju.- učesnici na tržištu Komisija će nastaviti da rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom, pri čemu će dosledno primenjivati Uredbu.

Svet

Južna Koreja građanima isplaćuje pomoć, ali ne najbogatijima

Južna Koreja će svojim građanima pružiti novčanu pomoć hitnim gotovinskim isplatama, javlja Rojters.Predsednik Južne Koreje Mun Dže-in izjavio je da će država novčanu pomoć pružiti svim porodicama, izuzev najbogatijima, i da će radi olakšanja posledica epidemije koronavirusa u aprilu biti donet novi, dopunski budžet.On je nakon hitnog sastanka sa kreatorima ekonomske politike rekao da će sva domaćinstva osim 30 odsto najbogatijih dobiti novčanu pomoć od milion korejskih vona (740 evra), što ukupno iznosi oko 9,1 hiljada milijardi vona (više od 6 i po milijardi evra), kao „hitnu isplatu zbog prirodne nepogode“.  „Građani su dovoljno propatili zbog koronavirusa i svi zaslužuju da budu nagrađeni za bol koji su podneli i učešće u naporima za prevenciju“, rekao je Dže-in.Korejski zvaničnici su izjavili da će parlamentu u aprilu predstaviti novi budžet sa dodatnih 7,1 hiljada milijardi vona (5 milijardi i 251 milion evra) i da će neka mala i srednja preduzeća biti izuzeta od plaćanja računa za komunalne usluge.Ministar finansija Hong Nam-ki rekao je da će vlada morati da izda obveznice za pokriće deficita kako bi barem delimično finansirala drugi budžet.Južna Koreja je uglavnom uspela da kontroliše epidemiju koronavirusa i dobila je pohvale iz sveta za sveobuhvatno testiranje.

Svet

Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog pandemije koronavirusa

Pandemija koronavirusa nanosi štetu proizvođačima povrća i voća širom Evrope, koji upozoravaju na moguće nestašice, piše Rojters (Reuters).Jedan od problema sa kojim se susreću jeste nedostatak sezonskih radnika, izazvan ograničenjem kretanja radi suzbijanja pandemije.Proizvođač bobičastog voća iz Švajcarske Hajnc Šibli rekao je za Rojters da bi u ovo doba inače na njegovim poljima ili u stakleniku radilo oko 30 radnika iz Slovačke, Rumunije i Poljske, na pripremama za berbu prikupljanje prvih jagoda ili sadnju nove ture. Do sada ih je došlo samo 12.„Najgori scenario bi bio da ne možemo da posadimo svo voće kao što obično radimo nakon prve berbe, ili da čak ne možemo da obavimo berbu“, rekao je Šibli.Kako bi pomogla malim proizvođačima poput Šiblija, Švajcarska je objavila da će im ukoliko ostanu bez prihoda dati kredite po niskoj kamati ili bez kamate u vrednosti od 20 milijardi franaka (nešto manje od 19 milijardi evra).Nemački ministar za poljoprivredu je radi rešavanja problema nedostatka sezonskih radnika pregovarao sa aviokompanijom Lufthanza, kako bi prevoz radnika bio obezbeđen, pod uslovom da mogu da dokažu da nisu zaraženi koronavirusom. Jedna od mogućnosti je i privremeno produženje perioda za sezonski rad, koji inače traje 70 dana. Prehrambeni sektor Nemačke se godišnje oslanja na oko 286.000 sezonskih radnika.Poseban problem za poljoprivrednike predstavlja prodaja tokom vanrednih mera, pa su počeli da se okreću prodaji putem interneta, uz pomoć preduzimljivih pojedinaca.Tako je Francuz Viktor Gobur pokrenuo je kompaniju koja pomaže prodavcima voća i povrća u onlajn prodaji. On je za Financial Times rekao da prodaja na njegovoj internet platformi Olka (Ollca) dostiže nivo kao u vreme Božića. No, kako piše Financial Times, širenje onlajn prodaje voća i povrća u Francuskoj i još nekim evropskim zemljama tek treba da se desi.U regionu su se uključili i lanci supermarketa. Tako je hrvatski Konzum objavio da će početi sa otkupom voća i povrća od malih domaćih proizvođača, koji su do vanrednih mera prodaju obavljali na pijacama, prenosi N1.  „Poštujemo sve odluke Štaba civilne zaštite Republike Hrvatske jer su usmerene na zaštitu zdravlja i sigurnosti građana, ali istovremeno želimo pomoći prvenstveno malim porodičnim proizvođačima kojima više nije dostupan važan kanal prodaje te im je na taj način ugrožena egzistencija“, rekao je član uprave Konzuma Zoran Mitreski.Glas Istre piše da je grad Umag u dogovoru s lokalnim poljoprivrednicima omogućio prodaju u holu tamošnjeg bioskopa i pozorišne dvorane, jer je zbog epidemije koronavirusa prodaja moguća samo u zatvorenom, pod strogo kontrolisanim uslovima.U Bosni i Hercegovini je ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Tuzlanskog kantona, u kojem se zajedno sa Posavskim kantonom nalazi četvrtina poljoprivrednih gazdinstava u BiH, odlučilo da poljoprivrednicima pomogne iz budžeta. Kako prenosi Al Džazira, ministarstvo je za podršku poljoprivredi opredelilo budžetska sredstva u iznosu od 4 500 000 konvertibilnih maraka (2.300.000 evra).Operativni štab za podršku privredi Crne Gore odlučio je da registrovani poljoprivredni proizvođači, zaposleni u agroindustriji i ribarstvu budu izuzeti su od zabrane prevoza, javlja RTCG. Oni će moći da koriste međugradski putnički saobraćaj uz odgovarajuće rešenje.U Srbiji su poljoprivredni proizvođači počeli da razmišljaju o kućnoj dostavi, a novosadski povrtari su već prešli na prodaju preko društvene mreže Fejsbuk.

Svet

Povećan rizik od nasilja u porodici tokom pandemije

Zbog mera izolacije donetih širom sveta zbog pandemije koronavirusa, žrtve nasilja u porodici sve su sve više ugrožene. Od Azije do Evrope, žrtve nemaju izbora i često su primorane na izolaciju sa svojim zlostavljačima.Kako piše američki magazin Forin polisi (Foreign Policy), u Kini je zbog mera izolacije tokom epidemije došlo do porasta prijava nasilja u porodici. U nekim mestima su se pozivi policiji utrostručili u odnosu na isti period prošle godine.  Kineska aktivistkinja za prava žena Guo Jing, koja se krajem prošle godine doselila u Vuhan, odakle je pandemija i počela, rekla je za BBC da joj se tokom karantina za pomoć zbog nasilja između roditelja obratilo više mladih osoba. Jing kaže da one nisu znale kome da se obrate.Aktivistkinja Sjao Li iz kineske provincije Henan zatražila je pomoć na društvenim mrežama nakon što je njenu rođaku napao bivši suprug.„U početku je bilo nemoguće da obezbedimo dozvolu da joj pomognemo da napusti selo. Na kraju je policija, posle mnogo ubeđivanja, konačno dala dozvolu, kako bi moj brat mogao da ode do nje i njene dece“, rekla je Li za BBC.Grupe za prava žena u Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji već zvone na uzbunu. Britanska dobrotvorna grupa Ženska pomoć za Foreign Policy kaže da će poziv vlade na izolaciju imati „neposredan uticaj na žene i decu koji trpe nasilje u porodici“. Ta grupa brine da će zlostavljači upotrebiti mere društvene distance i samoizolacije kao „sredstvo prinude i kontrole“, kako bi žrtvama blokirali puteve ka bezbednosti i podršci.  „Samoizolacija je važan korak u robi protiv koronavirusa... ali može predstavljati opasnost za hiljade dece koja rastu okružena nasiljem“, ocenjuje Emili Hilton iz britanskog Nacionalnog društva za prevenciju okrutnosti prema deci.Situacija nije bolja ni u Francuskoj. Ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner izjavio je da su, od početka mera izolacije 17. marta, prijave nasilja u porodici širom zemlje porasle za više od 30 odsto, javlja Euronews. Samo u Parizu, broj prijava se uvećao za 36 odsto.   Kastaner je rekao da će vlada uvesti nove mere za pomoć. Žene će u Francuskoj moći će da se za pomoć obrate u apotekama.„Žena koja trpi nasilje u porodici mora da bude u mogućnosti da u apoteci pozove u pomoć kada, kada tamo ode bez muža“, rekao je Kastaner. On je dodao da će za žene koje se kreću u pratnji biti uvedene šifre za poziv u pomoć, koje već postoje u Španiji.Porast prijava za nasilje u porodici očekuje se i u regionu. Koodinatorka Nacionalne SOS linije za žrtve porodičnog nasilja u Nikšiću Nataša Međedović rekla je za list Politika da se može očekivati eskalacija.„Za žrtve porodičnog nasilja kućna izolacija znači bespomoćnost. Ovo je tek početak, i u narednom periodu možemo očekivati eskalaciju i povećan broj poziva“, izjavila je Međedović.Prema saopštenjima Ministarstva unutrašnjih poslova, u Srbiji je od 19. do 30. marta pod „osnovanom sumnjom“ za nasilje u porodici uhapšeno više osoba. Policija je intervenisala u Zaječaru, Jagodini, Sremskoj Mitrovici i Inđiji.Nevladina organizacija Autonomni ženski centar izrazila je zabrinutost da će mere izbegavanja kontakata i samoizolacija „omogućiti nasilnicima da pojačano kontrolišu i zlostavljaju žrtve“. Centar smatra da bi saveti za bezbednost i planiranje zaštite za žrtve nasilja trebalo da budu „sastavni deo uputstava“ koje Vlada šalje javnosti i nadležnim institucijama.„Pozivamo Vladu da prilikom planiranja mera i akcija za prevenciju širenja koronavirusa među prioritete uvrsti i bezbednost i specifične potrebe žena i dece“, saopštila je organizacija.Mreža organizacija Žene protiv nasilja smatra da je tokom jačane izolacije i ograničenog kretanja, kao što u vreme vanrednog stanja, moguće i „pojačano nasilje prema ženama i deci“ i kao primer navodi slučaj od 19. marta.Mreža ocenjuje da su višestruko ranjive grupa žena, kao što žene koje žive na selu i u udaljenim naseljima, Romkinje, žene sa invaliditetom, izbegle i raseljene i žene starije od 65 godina, uvođenjem vanrednih mera našle u „izrazito teškoj i delikatnoj situaciji“.Državne institucije su već donele neke mere po pitanju nasilja u porodici. Tako je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu 18. marta donelo uputstvo prema kojem će za vreme vanrednog stanja tužilaštvo, pored ostalog, „postupati u predmetima nasilja u porodici“, a ranije zakazana saslušanja za ovo krivično delo „se ne otkazuju“. 

Priče i analize

Život pod koronom: Pariz

Francuska se trenutno nalazi na petom mestu u svetu po broju zaraženih koronavirusom, kojih je do sada u toj državi preko 40.000. Vlast, kao i u drugim zemljama, redovno donosi nove mere radi suzbijanja pandemije, a kako izgleda život u glavnom gradu za serijal „Život pod koronom“, govori Dunja, koja studira i radi u Parizu. Dunja, ParizOvde je dozvoljen izlazak iz kuće, ali od početka prošle nedelje kretanje je ograničeno na sat vremena dnevno i u radijusu od jednog kilometra od adrese prebivališta. Postoji i dokument, koji imaš da skineš sa interneta ili sam napišeš na papiru, gde je neophodno navesti razlog izlaska i samo određeni razlozi se prihvataju, poput kupovine hrane, lekova, odlaska kod lekara, da pomogneš nekome ko nije u stanju sam da ode u nabavku, ako posao to zahteva i za fizičku aktivnust. Često podižu i iznose kazni za nepoštovanje pravila, prvo je bilo 35 evra, pa 120, a sada je kazna 200 evra, ako se prekrši nešto od propisanih mera. Ja stanujem u studentskom domu i u kompleks ne može da se uđe bez studentske kartice. Mi možemo da se šetamo, mogu da izađem svakog dana, ali nije ozvoljeno okupljanje ili kretanje u grupama. Obično izađem u sklopu studentskog kompleksa, sada kada je dozvoljeno zadržavanje do sat vremena. Prevoz je ograničen u Parizu, ukinuli su neke stanice metroa, kakva je situacija u gradu trenutno?Prevoz ide mnogo ređe, nema ni potrebe za prevozom, jer se ljudi ne kreću. Ovde se dosta koriste i gradski bicikli i elektronski tronineti, koji se plaćaju putem aplikacije. Ja sam na jugu Pariza, gde je inače manja gustina naseljenosti i ne idem često u centar poslednjih dana.Od kada su uveli strože mere ima manje ljudi na ulicama. Do početka prošle nedelje su bile otvorene pijace, obzirom da je to mesto gde se nabavlja hrana, ali je bilo previše ljudi, pa je sada i to zatvoreno. U Francuskoj je poljoprivreda dosta razvijena, pa su se poljoprivrednici bunili zbog zatvaranja, sada je država nametnula supermarketima da otkupljuju robu od lokalnih proizvođača i prodaju u marketima. To je mera uvedena da se zaštite poljoprivrednici. Šta je još uvedeno od ekonomskih mera? Još na samom početku su rekli da će država izdvojiti novac za pomoć firmama, naročito manjim. Na primer, veće firme mogu da traže od države da bude garant kada traže kredit u banci. I kod većih i kod manjih firmi država daje određenu pomoć pri isplaćivanju plata radnika, pa tako velike firme popur Er Fransa (Air France), mogu ljude da pošalju kući, a država učestvuje u određenom procentu u isplati plata. U određenim zemljama su studenti napuštali studentske domove na početku pandemije i vraćali se kući, da li je to slučaj i u Parizu? Postoji deo ljudi koji je otišao čim su videli u kom pravcu ovo ide, to je najviše slučaj kod onih koji su bili na razmeni, jer oni nisu ovde duži vremenski period i ne rade, već idu samo na predavanja, koja su sada onlajn. U mom domu je smeštaj podeljen po državama i svaka kuća je fondacija neke države, kod mene najviše ima američkih studenata, koji često dolaze na razmenu i zadržavaju se jedan semestar. Nas je trenutno ostalo manje od trećine, koji smo ostali u domu. Obično ostaju ljudi koji rade, samo su prešli na rad od kuće. Predavanja će verovatno biti onlajn do kraja školske godine. Da li trenutno u gradu ima nestašice robe i da li je bilo paničnih kupovina, kao u nekim zemljama?Trenutno je nestašica maski, poslednjih desetak dana koga god sam pitala nije uspeo da nađe masku. Ovde maske uglavnom nose stariji ljudi. Što se hrane tiče, bio je taj nalet panike vikend pre nego što su zvanično objavili karantin, jer su svi znali da će stupiti uskoro. Bili su zakazani lokalni izbori, pa se vodila polemika da li će se uopšte održati. Prvi krug je održan u nedelju 15. marta, ali je u tom periodu već počeo da raste broj zaraženih, pa su odložili drugi krug izbora. Već od utorka je krenuo karantin. Tog vikenda su ljudi masovno krenuli da kupuju po marketima, dešavalo se da se potpuno isprazne police sa svom robom koja duže traje, od paste za zube do dugotrajne hrane. Kod mene u kraju je normalno sve, ima robe u prodavnicama, možda se duže malo čeka, ali je sada sve u redu. Ljudi su shvatili da su radnje normalno snabdevene i da možeš svaki dan da kupiš sve što je potrebno. Do sada ima preko 40.000 zaraženih u Francuskoj, kakva je situacija u bolnicama po onome što se može čuti u medijima? Francuska generalno ima problem sa zdravstvenim radnicima, nema ih dovoljno i dosta je opterećen sistem. To je sada još izraženije. Medicnsko osoblje radi veliki broj sati dnevno i očigledno je da i ovde nema dovoljno respiratora, a ni radnika koji bi se brinuli o tim ljudima. Zato i apeluju da se ostaje kod kuće, jer nije problem u tome da će umreti svako ko se zarazi, velika većina neće, ali je problem sa onima kojima je potrebna intezivna nega. U tom smislu je slična situacija, kao u drugim državama. Država je uvela i plaćen smeštaj zdravstvenim radnicima, ako rade van mesta gde žive, plaćen je prevoz i organizovana su posebna mesta ili vrtići, koji rade da bi čuvali decu medicinskih radnika. Kako ovo vanredno stanje utiče na tvoj život, da li si razmišljala da se vratiš u Srbiju? Prvo sam htela da dođem, baš pred taj vikend kada se znalo da će biti uveden karantin. Trenutno se radi od kuće i većina Francuza koji imaju vikendice ili roditelje van Pariza je otišlo, pa sam razmišljala i ja da dođem u Beograd. Ima nekoliko stvari o kojima sam razmišljala. Trenutno sam na praksi u i čekam da dobijem stalno zaposlenje, pa nisam htela da komplikujem situaciju. Drugi razlog je bio što se ne zna  kako će se ovo razvijati u Francuskoj, ali i u Srbiji. Može da se desi, na primer, da se ovde sve vrati u normalu, a u Srbiji još uvek ne, jer je tu kasnije sve i nastupilo. Onda bih mogla ostati blokirana tu. Poslednja stvar o kojoj sam razmišljala je da sam na aerodromu, u avionu ili negde usput mogla da pokupim virus, pa da prenesem nekome tu. Na kraju se ispostavilo da je dobro što sam ostala, jer je postojala mogućnost da se zaglavim negde u transportu ili na granici, a i tu bih bila u karantinu 28 dana. Posao uglavnom teče normalno, imamo jedan sastanak ujutru i onda radimo od kuće. Radni dan u isto vreme počinje i završava se, sa tim što ustaneš kasnije pa si odmorniji. Mogu li se uporediti mere uvedene u Francuskoj i Srbiji? Prvo, ne bih rekla da je ovde bio tolko akcenat na starijima, oni više nose maske od mlađih, to se primećuje na ulici, ali nisu samo oni pogođeni. Priča se često o ljudima sa hroničnim bolestima poput dijabetesa ili visokog pritiska, koji su osetljivi. Čudno mi je malo to kontradiktorno ponašanje u Srbiji, prvo je bilo kao „šaljite žene u Italiju, sada su tamo popusti“, a onda odjednom kreće panika penzioneri ne smeju napolje i uvodi se policijski čas.Mislim da je taj policijski čas kontraproduktivan, jer je dozvoljeno da se izlazi u određenom vremenskom periodu. Kada se ograniči kretanje, na primer nedeljom do tri sata, onda svi moraju da završe šta imaju u prepodnevnim časovima i automatski se više ljudi skuplja na istom mestu u tom periodu kada je dozvoljen izlazak. Samim tim se povećavaju šanse da se virus prenese na više ljudi.Isto važi i za izvođenje kućnih ljubimaca, pa se onda svi okupe u tih pola sata od pola devet do devet. Teško je i u prodavnicama da se drži udaljenost od metar ili metar i po, ako su svi došli u isto vreme. Poenta treba da bude da se ljudi što više udalje od drugih osoba, a ne da izlaze svi u isto vreme.V.Vuksanović  

Srbija

Od srede kraće radno vreme i za kladionice i frizere

Beogradski frizerski saloni, kladionice i ostali objekti uslužnih delatnosti od srede, 1. aprila, će raditi po skraćenom radnom vremenu, a po odluci Gradskog štaba za vanredne situacije.Na današnjoj sednici beogradskog štaba, Sekretarijatu za privredu preporučeno je da se ograniči radno vreme maloprodajnih objekata i objekata uslužne delatnosti, poput frizerskih radnji, kladionica i slično, vikendom do 13 časova, a radnim danima do 15 sati.U objektima uslužne delatnosti može se nalaziti samo jedan klijent, uz poštovanje svih mera zaštite. Prethodno je putem Sekretarijata za privredu "Gradskim pijacama” i gradskim opštinama preporučeno da rad pijaca i drugih maloprodaja prilagode preporukama Vlade Srbije, usled zdravstvene krize izazvane koronavirusiom.Poslednja revizija restriktivnih mera zabranjuje kretanje građana vikendom nakon 15 časova, dok je tokom radne nedelje ograničeno do 17h.

Svet

UN: Pandemija može izazvati globalnu nestašicu hrane

Protekcionističke mere nekih vlada tokom pandemije koronavirusa mogle bi da dovedu do nestašice sveže hrane, voća i povrća.“Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane", rekao je za britanski "Gardijan" Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza.Tako je Rusija zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana, Kazahstan je ograničio isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta. Neke zemlje suočile su se  i sa problemom manjka radnika za žetvu zbog zatvaranja granica i ograničavanja kretanja zbog karantina.Farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju, kako prenosi “Blumberg”, da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se nešto uskoro ne promeni. Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da beru plodove, a sledeći na udaru biće proizvođači zelene salate, paradajza, luka i graška.Nemci kojima već nedostaje 300 hiljada sezonaca pokrenuli su poseban sajt kako bi se farmeri povezali sa onima koji mogu da pomognu, pre svega sa studentima čiji su poslovi prestali zbog pandemije koronavirusa.

Srbija

Novinarska udruženja traže opremu i olakšice zbog koronavirusa

Novinarska udruženja i asocijacije zatražili su od Vlade Srbije da u što kraćem roku obezbedi zaštitnu opremu za predstavnike medija koji rade i tokom pandemije koronavirusa i da im se omogući putem online platformi praćenje konferencija za medije i postavljanje pitanja.Predlažu i ekonomske mere koje bi trebalo da ublaže efekte krize. Od umanjenja ili oslobađanja plaćanja doprinosa i poreza na zarade za vreme vanrednog stanja, umanjenja ili oslobađanja od plaćanja poreza na dobit za to vreme, do oslobađanja od naplate komunalnih naknada i ostalih nameta gradova, uključujući tu i porez na imovinu.U pismu upućenom Vladi zahtevaju i trajno oslobađanje plaćanja PDV-a, umanjenje  poreza na prihod i doprinosa za socijalno osiguranje za samostalne preduzetnike, subvencionisanje cene štampe za lokalne medije, isplatu novca prema ugovorima zaključenim preko javnih konkursa u što kraćem roku.Pored toga novinarska udruženja traže i obustavljanje plaćanja naknada RATEL-u, REM-u, ETV-u, kao i organizacijama za autorska prava dok traje vanredno stanje.  Među zahtevima su i onaj za formiranje posebnog fonda koji bi brzo i istinito izveštavao o vanrednom stanju i bio dostupan i novinarima frilenserima kao i davanje podsticaja za one koji ulažu u lokalne medije.  Novinarska udruženja predlažu Vladi da se frilenserima isplati prosečna republička plata ako eventualno budu na bolovanju i da im država plati poreze i doprinose dok traje kriza i dva meseca posle toga.Medijska udruženja podsećaju da su u vreme krize posebno ugroženi lokalni mediji i slobodni novinari.“Njihova ionako teška ekonomska pozicija, uvođenjem vanrednih mera postaje još teža i čini ih potpuno ekonomski neodrživim, navodi se u pismu koje je uputilo šest novinarskih udruženja i asocijacija među kojima su i NUNS, NDNV kao i granski sidnikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost".Pomoć i ove mere, kako navode medijska udruženja važile bi samo za one medije koji ne otpuštaju radnike tokom vanrednog stanja i pridržavaju se etičkih standarda u izveštavanju.

2020

United Grupa pomaže zemljama u regionu sa 3 miliona dolara

United Grupa, koja posluje u sedam zemalja u regionu, u duhu solidarnosti zbog borbe sa virusom COVID 19, doniraće medicinsku opremu i novac u ukupnoj vrednosti od 3 miliona dolaraZa Srbiju je namenjeno milion dolara. Pored novčane donacije od 220.000 dolara, naručeno je 8.800 najkvalitetnijih kompleta testova za virus, 11 medicinskih ventilatora (hirurških respiratora), 250.000 maski, 440 toplomera i 7.000 zaštitnih naočara u vrednosti od 800.000 dolara. Celokupna medicinska oprema naručena je i plaćena još 15. marta, a na organizaciji isporuke koja počinje ove nedelje United Grupa je radila sa vladama u regionu.U danima u kojima je svima potrebna hrabrost i podrška, United Grupa želi da pomogne da svi zajedno što pre prebrodimo jednu od najvećih svetskih zdravstvenih kriza i da olakša medicinskim radnicima obavljanje posla, a građanima omogući dodatnu sigurnost.U okviru United Grupe u Srbiji posluju SBB, United Cloud, United Media sa televizijskim kanalima N1, Nova S, Sport Klub, Grand, Pikaboo, Vavoom, Cinemania, Lov i ribolov, IDJ, Brainz, portalom nova.rs i marketing agencijama Cas Media i Direct Media.Zbog epidemije koja je uslovila ostanak građana kod kuće United Grupa već je otključala TV kanale na svojim platformama u celom regionu za koje je dobila dozvole, uverena da je bitno da svi budemo solidarni i da je svaka podrška građanima u celom regionu važna.United Grupa je vodeći provajder telekomunikacionih i medijskih usluga u Jugoistočnoj Evropi. Kao deo vodeće međunarodne investicione kompanije BC Partners posluje u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.

2020

I&F McCann Grupa kupila 5 respiratora

I&F McCann Grupa donirala je sredstva za nabavku 5 respiratora za zdravstvene ustanove u Srbiji. Na ovaj način I&F McCann Grupa je podržala akciju UNICEF-a za nabavku respiratora, prateće zašt...

Srbija

Stepanović: Neophodna pomoć malim preduzećima

Glavna i odgovorna urednica Nove ekonomije Biljana Stepanović gostovala je u Novom danu, na televiziji N1 i govorila o vanrednom stanju, neophodnosti pomoći malim preduzećima od strane države, kao i o pojedinm odlukama državnih institucija, poput one da se medicinskim radnicima u izolaciji isplaćule 65% zarade i naručivanju istraživanja o rejtingu ministra Aleksandra Vulina od strane Ministarstva odbrane.  Komentarišući smanjenje plata zaposlenima koji su u samoizolaciji u KC Niš, da je predsednik na samom početku rekao da će medicinskim radnicima da poveća plate 10 odsto. "Da se donese neki propis da se vanrednom isplatom nadoknadi ljudima koji su se razboleli, ugrozili svoj život pomažući drugima. Ustav se krši, Skupština je raspuštena, vanredno stanje je uvedeno bez Skupštine, a pozivamo se na Zakon o radu da se ljudima smanjuje plata na bolovanju", navodi Stepanović.Govoreći o najavi predsednika da će biti uvedena zabrana kretanja 24 sata "ako građani ne promene ponašanje", Stepanović kaže da "to deluje kao neki pokušaj da nas prepada, što bi bilo u redu da ne deluje kao da u tome uživa"."Koliko znam, i Francuska i Italija su uvele da nema izlaska iz kuće ako nema potrebe za prodavnicu i apoteku. To je u redu. Način na koji nam predsednik to saopštava mislim da je pogrešan. Mislim da to nije održivo, videćemo kako će da bude i na koji način. Mislim da i on zna da nas ne može zatvoriti sve na 15 dana da niko ne izađe. Stvarno ne razumem ljude koji su neodgovorni, koji se šetaju, sede po klupama kad nema kafića... Meni to stvarno nije jasno", kaže ona."Nećemo zaboraviti da nam je izgovoreno da idemo u Milano, da se predsednik smejao iza tog lekara. Od toga da neće biti zatvarane škole, do "sedećete u kućama 24h". Druga stvar, način na koji predsednik države iznosi to nije dobar, jer kod ljudi izaziva revolt. To mora da se kaže smireno. Gledala sam kako se Putin obraća građanima, koji nije moj ljubimac, obraća se smireno, jasno, kratko, odlučno, da svima bude jasno. Mislim da je komunikacija pogrešna, izaziva revolt kod izvesnog broja ljudi, a to nije dobro", ističe Stepanović i dodaje "To je u našem interesu, naših roditelja, svih nas, da se uozbiljimo. Ovo više nema veze ni sa kakvom vlašću, nego sa našim životom", kaže ona.Istakla je da je pomoć malim preduzećima neophodna kad ne rade, da ljudima isplate minimalac. Predsednik je najavio da će država obezbediti pomoć malim i mikro preduzećima tako što će vlasnicima i njihovim zaposlenim platiti minimalnu zaradu za tri meseca, ako tokom vanrednog stanja ne otpuste više od 10 odsto radnika."Svaki vlasnik preduzetničke radnje mora sam da odredi i da se opredeli šta će da radi dalje, kad isteknu ova tri meseca. Mislim da je besmisleno davati 100 evra svakom punoletnom građaninu. Trebalo bi napraviti neku selekciju da se pomoć da kome je potrebna, a ne da to dobiju svi, pa i oni koji neće osetiti".Kako je rekla, ne treba zaboraviti da "moramo da nastavimo da živimo i poslujemo i posle koronavirusa" i dodala "Onoliko koliko nam opstane privreda i uspe da se povrati, toliko ćemo mi kao društvo i kao zemlja uspeti da nastavimo normalan život".Komentarišući smanjenje plata lekarima koji su u samoizolaciji u KC Niš, Stepanović kaže da je predsednik na samom početku rekao da će medicinskim radnicima da poveća plate 10 odsto."Smanjenje jeste, strogo gledano, prema zakonu, kad ste na bolovanju primate 65 odsto plate, ali treba videti šta se dešava kad se žrtva povrede na radu, kako bi se ovo moglo tretirati. Ili da se donese neki propis da se vanrednom isplatom nadoknadi ljudima koji su se razboleli, ugrozili svoj život pomažući drugima. Ustav se krši, Skupština je raspuštena, vanredno stanje je uvedeno bez Skupštine, a pozivamo se na Zakon o radu da se ljudima smanjuje plata na bolovanju. Nađite način, pomozite ljudima".Ministarstvo odbrane je usred vanrednog stanja raspisalo javnu nabavku za uslugu ispitivanja "rejtinga ministra", a Biljana Stepanović o tome kaže: "To je dosledno njegovom nenormalnom ponašanju. Drugu reč nemam, mislim da Vulina treba skloniti iz javnog života, treba dovesti nekoga ko se ponaša primereno situaciji. Ništa što je rekao i uradio za mene nije normalno, on je davno morao da nestane iz javnosti. Mislim da je baš njegovo pojavljivanje na Sajmu, gde je napravljena privremena bolnica, izazvalo veliki otpor kod ljudi, strah. On radi propagandu, tome nije ni mesto, ni vreme. Ponaša se govori neprimerene stvari". Istakla je i da je kultura neophodna, "Ljudi treba nečim da se zabave, da skrenu misli, da se osećaju lepo. Stres jeste veliki, ali je važno da u tome nađemo neki način da što bezbolnije, makar mentalno, kroz to prođemo".

2020

TeleGroup donirala novac za respiratore

Kompanija TeleGroup donirala je sredstva za nabavku dva respiratora za zdravstvene ustanove u Srbiji priključivši se akciji koju je pokrenula međunarodna organizacija UNICEF. Cilj akcije je pružanje p...

Svet

Ne plaćaju kiriju tokom krize

Poznati sportski brend “Adidas” neće plaćati kiriju za prostore koje je zakupio u Nemačkoj.  Njihovim koracima krenuli su i “H&M” i “Dajhman”. "H&M" je već p...