Najnovije

Svet

Banka HSBC obustavila planirana otpuštanja

Britanska banka HSBC odlučila je da obustavi planove za otpuštanje 35.000 zaposlenih, jer ne želi da ih ostavi bez posla tokom krize zbog pandemije koronavirusa, javlja BBC.Banka je u februaru najavila otpuštanja kao deo velikog programa za smanjenje troškova. Izvršni direktor HSBC Noel Kvin rekao je da će većina ukidanja radnih mesta sada biti odložena zbog izuzetnih okolnosti.HSBC je zabeležila pad profita od 50 odsto zbog pandemije. Tokom prvog kvartala iznosio je 2,9 milijarde evra, što je manje nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio  5,6 milijarde evra. HSBC očekuje porast loših kredita na 2,7 milijarde evra, jer klijenti zbog krize sada ne mogu da ih otplate."Ekonomski udarac koronavirusa na naše klijente bio je glavni pokretač promene naših finansijskih rezultata", rekao je Kvin.Ranije ove godine, HSBC je saopštio da namerava da smanji broj ranih mesta sa 235 000 na oko 200.000 tokom naredne tri godine, kao deo programa restruktuiranja sa ciljem da se troškovi do 2022. smanje za 4,1 milijardu evra.Sajmon Frenč, glavni ekonomista britanske investicione banke Panmjur Gordon, rekao je za BBC da će odlaganje otpuštanja izazvati različita osećanja."Ovo je verovatno najbolja vest za zaposlene. Ali to nne znači da je ona nužno dobra vest za deoničare i povratak na veću profitabilnost", rekao je Frenč.Izvršni direktor HSBC Noel Kvin je ranije u aprilu obavestio zaposlene da će sledećih šest meseci u dobrotvorne svrhe dati četvrtinu svoje plate, koja iznosi oko 183 000 evra. Kvin je rekao da će se odreći i godišnjeg bonusa, koji je mogao iznositi i do 1,3 miliona evra.Glavni finansijski direktor Juen Stivenson rekao je da će i on slično postupiti, a predsednik banke Mark Taker će celu platu za 2020, koja iznosi oko 1,7 miliona evra, dati u dobrotvorne svrhe.Slične odluke donele su uprave i drugih velikih banaka u Velikoj Britaniji, uključujući RBS i Lojds (Lloyds). Ranije je britanska centralna banka uputila poziv na ograničenje bonusa tokom pandemije.

Srbija

Divac fondacija izabrala inicijative na konkursu „Solidarnost pre svega“

U okviru konkursa Solidarnost pre svega Fondacija Ana i Vlade Divac izabrala je šest udruženja, sedam neformalnih grupa i tri medija koja će podržati u širom Srbije, navodi se u saopštenju fondacije. Fondacija Ana i Vlade Divac, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške, odabrala je projekte organizacija civilnog društva, neformalnih grupa i medija, pristiglih na konkurs Solidarnost pre svega. Ukupan fond za podršku iznosio je 1.876.000 dinara, a odabrani projekti na najbolji način promovišu građansku solidarnost i duh zajedništva u vremenu krize izazvane pandemijom koronavirusom. „Oduševljeni smo kreativnošću ideja koje su pristigle na konkurs i željom građana da se uključe u različite lokalne akcije. Od važnosti očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja, preko podrške najugroženijim grupama širom Srbije, do pogleda u budućnost i ekonomski oporavak, ovaj konkurs je pokazao da ne postoje granice ljudske solidarnosti i da briga za druge nije zaboravljena vrednost našeg društva.“, izjavila je Jelena Rakić, menadžerka ovog projekta.     Na konkurs su pristigle ukupno 202 prijave udruženja, medija i neformalnih grupa građana, što govori o velikim potrebama građana Srbije, ali i o kreativnosti i mobilnosti civilnog društva. Građani će moći da se besplatno informišu o svojim radnim pravima uz pomoć UG Tim 42 iz Leskovca, seoska staračka domaćinstvima dobiće neophodnu pomoć od Udruženja za lokalni razvoj Kamenica, deca bez roditeljskog staranja i hranitelji biće podržani od Udruženja Polet, dok će 3D vizionari iz Saveza mladih osoba sa invaliditetom sa juga Srbije praviti vizire za medicinske radnike. Udruženje fizioterapeuta i masera Zlatne ruke iz Valjeva omogućiće građanima Srbije online pristup fizikalnoj medicini 24/7, a majstori fotografije iz foto kolektiva Kameredes zabeležiće život ljudi u doba korone.  Dnevni list Danas, portal www.mojnovisad.com i Radio City iz Niša, doprineće boljoj informisanosti građana o različitim aspektima borbe protiv virusa, te pružiti podršku ekonomskom oporavku preduzetnika i mikro-biznisa, koji su najteže pogođeni krizom.   Neformalna grupa za Tebe #važnoje promovisaće važnost mentalnog zdravlja, neformalna omladinska grupa Hajde da ponudiće recepte za solidarnost starima i mladima sa invaliditetom, dok će dva drugara Luka i Uroš šiti maske za sve Užičane. Baka Milunka iz Etno sekcije penzionera Kruševca praviće pamučne igračke za decu, a Maske na dar is Bača praviće igračke. Grupa građana iz Kaluđerice volonitraće u svom kraju, a Gradske vesti iz Despotovca pravovremeno i slobodno će informisati svoje komšije. Spisak svih izabranih možete videti na linku OVDE

Srbija

BIRN: Milionski poslovi porodice Kisić sa javnim preduzećima, ministarstvima

Kompanije bliske Bojanu Kisiću, suprugu ministarke pravde Nele Kuburović i bratu doktorke Darije Kisić Tepavčević, dobile su 27 ugovora sa javnim preduzećima i ministarstvima, prenosi Bаlkаnskа istrаživаčkа mrežа (BIRN). U periodu od 2013. godine do danas, firme NITES grupe, u kojoj je Kisić jedan od direktora, potpisale su ugovore vredna približno 27 miliona evra, smostalno ili u konzorcijumu sa drugim firmama.NITES je samo prošlog meseca sklopio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti od 3,2 miliona evra."Tako će NITES i Telekom Srbija održavati neke od najvažnijih medicinskih softvera u Srbiji, uključujući održavanje nacionalne platforme za prevenciju i dijagnostiku, održavanje integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, kao i rad na razvoju softvera za elektronsko izdavanje potvrda o smrti", navode u BIRN-u.Najvredniji ugovori koje je NITES na ovaj način potpisao u Srbiji tokom poslednjih sedam godina je upravo sa Ministarstvom zdravlja, ukupne vrednosti preko 14 miliona evra, a slede Elektroprivreda Srbije (10,7 miliona evra), pa Ministarstvo finansija (preko milion evra).Kisić Tepavčević je pisanim putem na više pitanja koje je postavio BIRN samo navela da njen brat nije zadužen za COVID-19 informacioni sistem, a ministarka Kuburović je negirala je da je povezana sa firmom u kojoj radi njen suprug."Ni na koji način nisam povezana sa firmom u kojoj radi Bojan Kisić, niti sam u mogućnosti da utičem na poslovanje jedne multinacionalne kompanije koja posluje širom sveta. Vlada i ministarstva imaju stroge procedure kada je u pitanju poslovanje i zaključivanje ugovora sa različitim firmama, koje podrazumevaju rano prepoznavanje eventualnog sukoba interesa", rekla je Kuburović.NITES DOO Beograd je deo NITES Grupe vlasnika Miodraga Škrbića, a Bojan Kisić je glavni izvršni direktor češkog ogranka grupe, NITES A.S, koja je zajedno za srpskim NITES-om dobila nekoliko tendera javnih preduzeća.Osim u Srbiji i Češkoj, NITES kompanije rade i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Rusiji i Velikoj Britaniji.BIRN navodi da je je NITES u Srbiji na tenderima uglavnom nastupao kao deo konzorcijuma "sa moćnim domaćim državnim i privatnim firmama koje su povezane sa Srpskom naprednom strankom", poput Telekoma Srbija, Prointer IT-a i Asseco SEE."Igor Brnabić, brat predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, zaduženi je u firmi Asseco SEE za Srbiju. Asseco SEE i NITES su 2017. i 2018. sarađivale na projektima za EPS i Ministarstvo finansija, a ta dva ugovora vredna su skoro tri miliona evra. Dalje, Prointer IT i NITES su ponudile IT usluge EPS-u i EPS Distribuciji u 2016. i 2017. godini za 3,1 miliona evra. BIRN je o Prointeru pisao u martu 2017, kada je otkriveno da je SNS u svojoj predizboroj kampanji koristio telefonsku centralu upravo ove firme", prenosi BIRN.

Svet

Lufthanzini piloti se odriču dela plate da pomognu kompaniji

Piloti kompanije Lufthanza (Lufthansa), najvećeg nemačkog avio prevoznika, žele da se odreknu dela plate kako bi pomogi kompaniji, javlja Rojters.Lufthanzini piloti spremni su da se odreknu 45 odsto plate tokom naredne dve godine kako bi smanjili troškove kompanije, saopštio je sindikat pilota Cockpit."Taj ustupak donosi više od 350 miliona evra i predstavlja značajan doprinos održivosti kompanije", saopštio je Cockpit.Ponuda obuhvata pilote Lufthanzinog istoimenog glavnog brenda, odseka za prevoz robe i niskobudžetnog prevoznika Germanwings. 

Svet

Grčka planira prijem turista od jula

Hoteli u Grčkoj počeće da rade 1. juna, a zemlja se sprema da prve turiste dočeka u julu, javlja Rojters."Pretpostavljam da je to pitanje za milion dolara. Cilj nam je da se otvorimo (za turiste) tokom jula. Ova sezona neće biti kao prošlih godina, bio bih budala kad bih verovao da je to uopše moguće. Ipak, možemo da uradimo mnogo toga da ponovo pokrenemo turističku ekonomiju", rekao je ministar za turizam Hari Teoharis.Za Grčku turizam predstavlja veliki izvor prihoda. Prošle godine ugostila je 34 miliona posetilaca, od čega je ostvarila prihod od 18 miliona evra, što predstavlja 10-12 odsto ukupne ekonomske aktivnosti.U grčkom turizmu radi oko petina ukupne radne snage zemlje."Turizam se suočava sa najvećom krizom u našoj generaciji. Imaćemo vrlo nisku stopu popunjenosti. Ne znamo da li će se naši hoteli otvoriti i kada, tako da smo sada na pragu vrlo teških vremena", rekao je predsednik Asocijacije hotela na Krfu Haralambos Vulgaris, koji je i vlasnik dva odmarališta.Prema podacima Poslovne asocijacije za prevoz putnika, putovanja trajektom su pala za čak 90 odsto, a Služba civilnog vazduhoplovstva u martu je zabeležila pad domaćih i međunarodnih letova od 59 odsto.  

Srbija

Generalni direktor Hemofarma: Primio bih vakcinu protiv Covid-19

Ceo svet, ne samo globalna privreda, bili su apsolutno nespremni za ovo što nam je priredio korona virus. Mislim da niko nije imao predstavu da će nešto što se dešavalo u Kini tokom januara u ovoj meri i ovom snagom pogoditi čitavu planetu, ostavljajući možda čak i razornije posledice nego finansijska kriza 2008. godine, kao je dr Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije Hemofarm i predsednik Nemačko-srpske privredne komore.Kako se Hemofarm, kompaniju koju vodite unazad osam godina, suočio sa trenutnom pandemijom?Pazite, mi smo morali da radimo još više kako bismo u ovim neredovnim uslovima obezbedili redovnost snabdevanja lekovima. Zamislite koliko je to zahtevno – omogućiti redovnost u neredovnosti. Ukratko, naš osnovni zadatak bio je da se postaramo da lekova ima dovoljno kako pacijenti koji uzimaju terapiju ne bi brinuli. Mi smo im time što smo radili 24/7 barem tu jednu brigu odagnali. I ne pričam samo o Hemofarmu, već o celoj Štadi u okviru koje poslujemo. Ja imam zaista dobar tim u Hemofarmu koji je još početkom marta reagovao u nekoliko smerova: da dodatno podigne nivo mera zaštite unutar fabrika kako korona ne bi ušla u pogone, da obezbedi sve uslove da oko 2.000 zaposlenih može da radimo maksimalnim kapacitetom i da omogući da stotine zaposlenih van proizvodnje, pakovanja i logistike rade od kuće. Možete li da zamislite taj nivo organizacije!? I kako to izgleda kad u farmaceutskoj industriji u kojoj su higijenski standardi super-visoki, dodatno pojačate nivo zaštite? Ali baš zato što smo na vreme i toliko detaljno reagovali, uspeli smo u tome da nas korona ne zaustavi. To znači da je uredno snabdevanje lekovima bilo vaš prioritet u ovom periodu?Naš zadatak bio da obezbedimo lekove u dovoljnoj količini, ali i da pomognemo druge koji biju glavne bitke sa korona virusom. Zato smo donirali 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Reč je o donaciji vrednoj čak 45 miliona dinara, skoro 400.000 evra, i to zemljama u kojima ova kompanija ima proizvodne pogone. Međutim, naša podrška nastavljena je i kroz novčanu pomoć Hemofarm fondacije u vrednosti od pet miliona dinara Vršcu i Šapcu, gradovima u kojima se nalaze proizvodni pogoni kompanije. To je bilo naše hvala za poverenje građana koje traje 60 godina i naša podrška njima u ovom teškom času.Kakva je, po Vašem mišljenju, bila reakcija farmaceutske industrije globalno?Od farmaceutske industrije se očekuje da upravo u ovim prilikama reaguje brzo. Ako neće sada, kada će. Mislim da je generalno dobro reagovala, a svaka kompanija pravila je prioritete za sebe. Naš je bio, kao što sam rekao, da proizvodnja ne stane i da lekova bude dovoljno. Štada je u ovom periodu prednost dala proizvodnji lekova za kojima postoji velika potražnja tokom pandemije, kao što su antiinfektivni lekovi, imunostimulatori i lekovi protiv bolova. Takođe, cilj joj je bio i obezbeđenje redovnog snabdevanja lekovima koji se koriste u drugim važnim terapijama poput lečenja karcinoma. To su pacijenti na koje smo posebno mislili. Kada je reč o inovativnim kompanijama, one uveliko vode trku koja će prva patentirati vakcinu protiv COVID-19 i to mi je posebno zanimljivo da pratim. U Nemačkoj počinju testiranja vakcine na ljudima, nadam se dobrim rezultatima. To znači da ćete, ako bude bilo potrebno, primiti vakcinu?Da, naravno. Mi kao da zaboravljamo da su pranje ruku odnosno uvođenje osnovnih higijenskih standarda, otkriće penicilina i vakcina za razne bolesti najvažniji civilizacijski pomaci zbog kojih danas živimo duže i kvalitetnije. Šta možemo da očekujemo u svetu posle korone? Kojom brzinom će se privreda oporaviti, da li sledi ozbiljna recesija?Pandemija nam je u lice tresnula dokaze da globalni sistem koji smo napravili i mislili da je otporan na sve ipak to nije već da je slab i pun rupa. Pogledajte samo šta se desilo u lancu nabavke koji pokazuje da nije stabilan upravo zbog svog globalnog (interkontinentalnog) karaktera. Ako budemo pametni i primenimo naučeno iz ove lekcije, ekonomija posle korone moraće da bude manje kratkovida, lanac nabavke više lokalan, a međunarodna i državna finansijska podrška funkcionisanju privrede značajna. Kada je reč o zdravstvenom sistemu, nadam se da smo na primeru SAD naučili koliko je opšta zdravstvena zaštita važna. Ja nisam pristalica onih najcrnjih procena da nam sledi recesija slična onoj s početka prošlog veka, mislim da svet ima kapacitete da reaguje, ali moraćemo da budemo brzi, spretni i vrlo pametni kako bismo iz ovoga izašli sa što manje štete.Postoji i jedna pozitivna lekcija koju nam je korona dala – koliko je digitalizacija u svim segmentima značajna. Primećujem da su čak i neke „najkonzervativnije“ lokalne firme sada otišle onlajn. Svet posle korone definitivno će biti mnogo više digitalan. 

Srbija

Tomislav Marković, najveći proizvođač šljiva: Samo u Srbiji nisi bogat sa puno zemlje

Pre 35 godina Tomislav Marković odlučio je da napusti državni posao i počeo  skoro bez mehanizacije da obrađuje neplodnu zemlju sedme i osme kategorije, u Gornjoj Trešnjevići kod Aranđelovca.Vratio se na zemlju koju je njegov predak starac Radislav počeo da obrađuje davne 1760. Godine, iako su u početku svi bili protiv njegove odluke da napusti siguran državni posao. Veliku podršku pružila mu je supruga Gordana, sa kojom ima četiri sina i dve ćerke, tako da danas u kraju Korušac tri generacije ove porodice žive od poljoprivrede, obrađuju oko 70 hektara zemlje, a od toga 18 hektara pod šljivom, što je našeg domaćina svrstalo u red najvećeg proizvođača u Šumadiji i Srbiji. Radi dan i noć, bez letovanja.Da li sada mislite da ste uspeli?Mislim da sam uspeo u onome što sam sam sebi opredelio kao cilj. Ali, veći mi je problem da sada ne potonem, nego kada sam krenuo bez zemlje, mehanizacije...Veliki je disparitet seljačkog proizvoda u odnosu na cenu nafte. Nekada je bio litar mleka litar nafte, jedno jagnje mi je bilo potrebno za 200 litara nafte, a danas tri ili četiri. To nas satire, kao i penziono i zdravstveno osiguranje. Odgovorno tvrdim da je to penziono opustelo srpska sela i rasteralo omladinu u grad. Lepo je da seljak ima penziju, ali ono što proizvede nije dovoljno da podmiri i plaćanje penzije. Lično sam imao ogroman dug i nisam mogao da prevedem zemlju dok ga ne platim. Prodao sam šest krava i izmirio, ali šta će seljak koji nije u mogućnosti da ovo uradi? Troškovi su ogromni za ovako veliko imanje. Da moji sinovi upredo ne rade s drvima, ne bismo mogli da sastavimo kraj s krajem.Svako pomisli da kad neko ima mnogo zemlje da je bogat, ali u Srbiji to nije tako. I pre 18 godina sećam se da sam šljivu prodavao po 18 dinara, ali tada je cena nafte bila oko 50 - 60 dinara. Sada šljivu prodajem po istoj ceni, a nafta je otišla u nebo.Kako se desilo da se vratite na selo i postanete najveći proizvođač šljiva u Šumadiji i Srbiji?Moj deda Života mi je usadio ljubav prema selu i bio je protiv mog odlaska u školu, jer je tvrdio da će imanje da opusti ako ostanem u gradu. Nakon završetka srednje škole živeo sam jedno vreme u Kragujevcu i radio kao mašin-bravar u Zastavi, a onda i u Aranđelovcu na održavanju. Kada nam se 1985. godine rodio drugi sin, supruga Gordana i ja odlučujemo da napustimo posao i grad i vratimo se na selo. Svi su bili protiv, a među njima i moj pokoji otac Milovan, da napustim siguran državni posao. Prognozirali su da ću da potonem kao poljoprivrednik, jer to tada nije bilo normalno, pogotovu jer nismo imali ni neku mehanizaciju, ni mnogo zemlje. Imali smo tada motokultivator i neke dve krave. Ali, upornim radom pokupovao sam zemlju sa 22 katastarske parcele, objedinio ličnom komasacijom, pa danas moja porodica ima ukupno 70 hektara. Ujedno smo ratari i stočari, imamo nešto pod šumom i livadama, ali najdraži su šljivici. Moja supruga Gordana i ja imamo šestoro dece, četiri sina i dve ćerke i desetoro unučadi i tu sam prebogat i presrećan čovek. Kada smo dobili četvrtog sina, to mi je dalo volju i bio sam još uporniji da uspemo. Pola života smo podizali decu i kupovali zemlju. Ulagali smo sve što smo zaradili i u jedno i u drugo. Nismo išli ni na letovanja, ni na zimovanja. Sve sam to radio sa verom da će se na kraju isplatiti meni i mojoj deci, a kad se svi skupimo u ovoj kući ispod Lipove ravni ima nas 24-oro.Da li je bilo dovoljno raditi dan i noć da biste stvorili sve što danas imate?Moram da kažem da nas je u startu, po povratku na pradedovsko imanje, spasao tov junadi i rad preko ZZ Rasadnik kada nisam 80-ih godina razmišljao da li imam para ili ne, da li imam nafte ili nemam. Sve je išlo na karticu i kad predam junad, dug se prebije. Kada sam kupovao zemlju nisam imao šta da naplatim, ali sam sa takvim tovom imao sigurnost. Da li će to sada biti s ovim tipom zadruge koji se forsira, ne znam. U ono doba dobro je to išlo, mogao sam da kupujem mehanizaciju, da uzimam zemlju u zakup, tako da smo dosta tuđe zemlje radili, jer je za tov bila potrebna velika količina kabaste hrane. Kada su počeli ratovi 90-tih to je stalo i više se nikada posao sa tovom junadi nije povratio na period s kraja 80-tih. Zapravo sam i napustio državni posao da bih se na selu ovim bavio, nisam ni sanjao tada o šljivicima. U to doba u Donjoj i Gornjoj Trešnjevici je bilo 27 tovilišta. Bili smo najjači u Srbiji.Sav zarađeni novac ste ulagali u zemlju i mehanizaciju?Da. Pritom smo prvo isekli svu šumu, sve ono što su čuvali i pradeda i deda i otac i kupovali zemlju. Shvatio sam da ne može ozbiljna proizvodnja da se zasnuje na tuđoj zemlji i nisam pogrešio, a znam kroz šta sam sve prošao kad sam uzimao zemlju u zakup. Hteo sam da budem samostalan, da sam odlučujem i da na svojoj zemlji radim ono što ja hoću. Kada je tov junadi stao, počeli smo da radimo s drvima, a time se i danas bave moji sinovi. Kupovali smo šumu u kojekakvim ambisima, gde smo prevrtali i konje i traktore sekući je i čupajući. Tu smo zarađivali novac da se isplaćuje zemlja. Deca su već tada porasla, pomagala i išla sa mnom u šumu, izučavala posao, osposobila se, ojačala. Kod mene je bila disciplina i sinovi to sada priznaju i kažu: da nas Toma nije držao u šaci, crnje bande ne bi bilo u okolini.I kada je na red došao uzgoj šljive?Odmah kako je stao tov junadi, dakle pre 25 godina. Naša je opština prva u Srbiji uvela agrarni budžet s namerom da se revitalizuje selo. Davali su sadnice i bio je to beskamatni kredit koji bi se vraćao za tri godine. I tada sam zasadio prvih 1.500 sadnica šljive na tri i po hektara. Redom sam kupovao parcele, sadio nove i danas imam oko 9.500 stabala šljiva, najveći zasad u jednom komadu u zemlji. Verovatno sam jedini proizvođač šljiva koji gaji sve vrste, tako da kod mene berba traje od juna do kraja oktobra. Godišnje uberem 17 vagona plodova. Nisam pogrešio, šljive na mojoj zemlji, na oko 60 metara nadmorske visine, rađaju.Može li da se proda tolika šljiva?Može. Nisam imao problem ni prošle godine sa ekstra rodom, iako sam se plašio da neću imati kupce. Doduše, donekle sam se obezbedio jedne godine kada je bila loša cena i nisam hteo da me iko ucenjuje, pa sam kupio kace za oko dva vagona džibre i burad u koje može da stane 3.000 litara rakije. To stoji za slučaj loše godine ako neće niko šljivu. Potražnja nije stala. Problem je bio što nas je grad tukao dva puta, ali smo se i tada izvukli. Kada nas je grad pogodio pre tri godine kao pomoć Ministarstva poljoprivrede dobio sam 300 kilograma đubriva. Bruka i sramota. Pomogla nas je opština Aranđelovac, koja je uvek vodila brigu o seljacima i prebacila mi je na ime šteta 132.000 dinara. Mala su ta budžetska sredstva, ali to što ima se pošteno podeli i  podigli su nam moral. Za primer su. Sada kupuje opština 50 junica da podeli seljacima i učestvuje u finansiranju sa 80 posto. Kada bi tako radilo Ministarstvo poljoprivrede, kao naša opština, bilo bi super za sve seljake Srbije.Ko su kupci šljive kod nas?Ima švercera, ima ljudi koji kupuju za sebe i svoje potrebe.  Prodavao sam u Osečini, voćari u Jarmenovcima. Iz Aleksandrovca je dolazio čovek i kupovao da bi distribuirao dalje po supermarketima. Imam parcele na 670 metara nadmorske visine i pripremio sam za tih četiri hetara oko 2.000 sadnica i na jesen ćemo podići tu još jedan nasad, jer kupci traže šljivu kad je niko nema. Poslednja sada stiže italijanska rosa felicija koja je do sada stizala najkasnije. Brali smo je do 20. oktobra prošle godine.Ima li domaćin i poljoprivredni proizvođač kakav ste vi, beneficije kada je u pitanju država?Ne. Beneficije nikada nisam imao od države, već samo „zavrzlamu“ od Ministarstva poljoprivrede.Konkurisali smo za navodnjavanje voćnjaka, urađen je projekat i obavešteni smo od strane Ministarstva da smo prošli i da su nam odobrili skoro dva miliona dinara da dovedemo vodu do tih 18 hektara pod šljivom. Nikada nam nisu isplatili taj novac. Ministar poljoprivrede, prvi na listi, Branislav Nedimović bio je ovde u Trešnjevici, posetio moj zasad i ispričao sam mu koji sam problem imao sa njegovim Ministarstvom. Pitao me je imam li dokumentaciju i dao sam mu šta sam imao, između ostalog i opomenu pred tužbu koju je podnela Poljoprivredna stručna služba iz Kragujevca, kao nosilac projekta. Nisu odgovorili, a meni je stigla poruka ministra Nedimovića, preko narodnog poslanika i predsednika opštine Aranđelovac da tužim državu. Nikad to nisam uradio u životu i ne pada mi na pamet ni sada da idem i „mlatim“ se po sudu i dangubim. A oko tog projekta izdangubio sam sigurno mesec dana, jer je trebalo gomila papirologije i saglasnosti za taj vodovod dug dva kilometara i dvesta metara. Prelazio je preko više imanja, bila je potrebna saglasnost vlasnika i maltretirao sam i vodio ljude da potpisuju. Obećao sam ljudima, ako prođemo, pečem jagnje. Dobio sam obaveštenje da sam dobio pare od države za projekat, koje nikada nisu isplaćene, ali je jagnje ispečeno i pojedeno. Ja sam moje ispunio...Jeste li doveli vodu na kraju?Jesam, sopstvenim sredstvima. Ali, to je voda za piće i da polivamo, ali ne za navodnjavanje kako je osmišljeno projektom.U međuvremenu sam napravio i ogromnu aktumulaciju od 36.000 litara i nameravam da se voda izbacuje pumpom na brdo, a posle da teče prirodnim padom. To je za moj voćnjak spas za najsušniji period, jer je to zemlja sedme kategorije i struktura joj je takva da brzo gubi vlagu.Da li su to sve kako rekoste „zavrzlame“ s državom?Kao zadruga konkurisali smo u Ministarstvu za regionalni razvoj koji vodi Milan Krkobabić za finansijsku pomoć u izgradnji destilerije. S obzirom da kao zadrugari imamo 46 hektara pod šljivom, mislio sam da je to dovoljna „vizit karta“ i da ne treba nikoga da zovem radi urgencije da pospešuje razvoj pravih zadruga u Srbiji. Ispostavilo se da nije tako. Pogrešio sam. Mi nismo prošli, ali je zato prošao zasad na 3,5 hektara u drugom selu, a davali su ranije i bez ijedne posađene šljive. Angažovali smo i sredstva informisanja, ispala je velika gužva, uvideli su grešku i rekli da konkurišemo ponovo i sada bi trebalo da prođemo.Da biste preživeli, ali i napredovali rekoste da ste se bavili svim i svačim i da ste imali i krečanu i ćumur...?Sada imam i mini stočnu framu sa sedam krava, nešto junica, 50-ak ovaca. Sinovi rade sa drvima. Preračunaju i kažu da je bolje da prodam krave, a ako nemam kome, zafrkavaju se sa mnom - jeftinije ti je da ih pokloniš. Imamo veliki kredit i još dve godine isplate po 7.000 evra godišnje. I te krave moram da držim dok ne isplatim. Ako omane voćnjak, tih sedam krava će pokriti jednu ratu. Dotle nema prodaje.I na kraju postoje li planovi i cilj kada je u pitanju Vaše gazdinstvo?Naravno, da se podigne zadružna destilerija gore na platou gde mi je šljivik. Nas petoro – šestoro smo članovi zadruge i imamo 46 hektara pod šljivom. Ali u celoj Trešnjevici je oko 100 hektara šljivika. Znači ima posla za destileriju, sušaru i hladnjaču, kao i mali prerađivački pogon za džemove i slatka. To je neka moja vizija, ali bi tu morala država da nam pomogne. Ima tu mesta i za seoski turizam, za razvoj škole u prirodi. Da li ćemo uspeti, videćemo. Moje vizije poremetilo je Ministarstvo poljoprivrede kada je obavestilo da sam dobio pare i da je projekat prošao i da će vodovod neka firma da odradi, a onda neko taj novac „smanuo“. Zašto? Jer je sve to napravilo pometnju kod mojih sinova. Nisu mogli da veruju da je tako nešto moguće i da to nudi perspektivu razvoja sela. Do tada smo zajednički kupovali mehanizaciju, zemlju, nove sadnice, pripremali za vodovod...Tada su počeli da pričaju da moraju da napuste selo i prebacili se s poljoprivrede na drva i sve je spalo na mene... Pomažu kad ima mnogo posla, ali niko od nas ne vidi računicu na ovom brdu.Selo Vukasovce ste nam pokazali uz opasku da tamo nema više dece, da je prazno. Koja je budućnost?Mi smo se dosad borili i ostali na imanjima, a ljubav koju je prema selu meni usadio deda, ja sam preneo na moje naslednike. Iz moje kuće petoro dece ide u svako jutro u školu, dogodine će i šesto. Ne prima ni jedno dečiji dodatak. Dovijamo se, snalazimo, radimo i nismo potonuli i ne razmišljamo o gradu. Kupili smo hvala bogu dosta zemlje, ali smo došli u problem da opstanemo sa vlastitom zemljom.

Srbija

Članova sindikata manje nego članova SNS

Broj članova sindikata u Srbiji opada, a krivicu za to snose sve strane u tripartitnom socijalnom dijalogu - država, poslodavci i sindikati, saglasni su predsednici pet najvećih sindikalnih centrala u seriji razgovora za sajt Nezavisnost.org, preneo je RTV pre mesec dana. Ključni krivac je vlast jer je opadanje sindikalnog organizovanja posledica kontinuiranog urušavanja osnovnih radnih prava, smatraju čelni ljudi Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) i Udruženih sindikata "Sloga".Država privlači strane investitore, dajući im nerazumno velike finansijske subvencije ali i nezakonita obećanja i garancije da im sindikati neće praviti nikakve probleme što kapital, posebno vanevropski, koristi za najgrublju eksploataciju i mobingovanje radnika, ocena je sindikalnih čelnika."Sve veći broj radno aktivnih ljudi i ne može da se sindikalno organizuje jer rade na daljinu i po ugovorima na određeno vreme koji im ne garantuju osnovna prava. To su uglavnom mladi. Veliki je problem da sindikati dođu do tih ljudi koji su maksimalno eksploatisani a koji sami ne mogu da se zaštite", rekao je predsednik SSS Ljubisav Orbović.Lider "Nezavisnosti" Zoran Stojiljković ocenjuje da su sindikati i institucionalno hendikepirani, jer mogu da brane samo interese stalno zaposlenih, a ne i svih drugih radno angažovanih što onda prepolovljuje potencijalnu sindikalnu klijentelu."Kada je reč o uticaju na izbore danas svi sindikati zajedno imaju jedva 500.000 članova što je manje od vladajuće stranke", kaže Stojiljković.Predsednica ASNS Ranka Savić ističe da ni posle 2000. godine i demokratskih promena nije raskršćeno sa nasleđem iz socijalističkog perioda."Fabrički sindikat se i sada registruje u Ministarstvu rada kao posebno pravno lice, pa danas ima bezmalo 30.000 sindikata. Ta rascepkanost onemogućava da imate fond solidarnosti ili štrajkački fond", ukazuje Savić.Lider KSS Ivica Cvetanović kaže da sindikalnu organizovanost, recimo u trgovini, sprečavaju poslodavci iako je to pravo garantovano međunarodnim poveljama."Generalno, položaj radnika u Srbiji je od nekakvog početka tranzicije sistemski sve nepovoljniji. Problem je i što sindikati ne dobijaju pravovremene informacije, jer radnici ćute i trpe", navodi Cvetanović.Predsednik Sloge Željko Veselinović ocenio je da su se izmenama radnog zakonodavstva urušavala prava zaposlenih, ali i njihovih sindikata."Prvo je to urađeno Zakonom o radu 2001, zatim 2005, a da i ne govorimo o važećem iz 2014. Sistemski se radilo na umanjivanju radnih prava, a dovodile su se i još se dovode firme koje brane sindikalno organizovanje" izjavio je Veselinović.

Srbija

Moguće da država otkupi arapski udeo u Er Srbiji

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavila je mogućnost nacionalizacije avio-kompanije Air Serbia. Ona je, odgovarajući na pitanje kako bi država mogla da pomogne ovoj kompaniji koja ima gubitke, za TV Prva rekla da je ceo saobraćaj u ozbiljnim problemima.Videćemo da li će biti nabavki nekih dodatnih aviona, da razgovaramo da li da otkupimo možda i naš deo deonica od Etihada. Ima nekoliko mogućnosti. Sada se pokazalo koliko je značajno da imamo nacionalnu avio-kompaniju. Air Serbia je sada uradila jako važan posao, sada je red da država njoj omogući uslove da ona može da nastavi komercijalno da radi. Air Serbia, je u prethodnih nekoliko godina povećala svoj broj destinacija za preko 40, povećala prihode - navela je ministarka.Što se tiče minusa kompanije Air Serbia, ministarka kaže da je on za sada oko 30 mil EUR, a da procene kažu da će do kraja godine sigurno biti bar još toliko.Kaže i da su u Evropi procene da će avio-saobraćaj pretrpeti štetu od 150 mlrd EUR.Podsećamo, Er Srbija je nacionalna avio kompanija u kojoj je 51 odsto vlasnik država, a 49 odsto kompanija Etihad iz UAE. 

Svet

Najveći šok u svetskoj energetici u poslednjih 70 godina

Pandemija koronavirusa izazvala je najveći šok u globalnom energetskom sistemu u više od 70 godina. Pad potražnje energenata ove godine biće veći od udara tokom finansijske krize 2008, uz rekordan godišnji pad emisija ugljenika od skoro osam odsto, saopštila je međuvladina Međunarodna agencija za energetiku (IEA)."Ovo je istorijski šok za ceo svet. Pad potražnje skoro svih glavnih goriva tokom aktuelne krize je zapanjujući, posebno kada su u pitanju ugalj, nafta i gas. Tokom ovog do sada neviđenog pada, samo obnovljivi izvori energije se drže. Još je rano za predviđanje dugoročnih posledica, ali će energetska industrija posle krize biti značajno drugačija nego pre", rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.U izveštaju IEA od 30. aprila predviđa se da će potražnja za energentima ove godine pasti za šest odsto, što je sedam puta više od pada nakon globalne finansijske krize 2008. u apsolutnom smislu, ovaj pad je bez presedana – jednak je gubitku celokupne potražnje za energentima u Indiji, koja je na svetu treća po potrošnji.Najveći pad očekuje se u naprednim ekonomijama, u SAD od devet odsto, a u EU od 11 odsto. Uticaj krize na energetsku potražnju u velikoj meri zavisi od trajanja i rigoroznosti mera za suzbijanje koronavirusa.IEA je uočila da svaki mesec mera izolacije širom sveta na nivou onih iz aprila smanjuje globalnu energetrsku potražnju za oko 1,5 odsto na godišnjem nivou.Promene u korišćenju struje tokom trajanja mera izolacije izazvale su značajan pad u ukupnoj potražnji. Potpuno "zatvaranje" oborilo je potražnju struje za 20 ili više odsto, dok je delimično "zatvaranje" imalo manji uticaj.IEA očekuje pad potražnje električne energije od 5 odsto ove godine, što je najveći pad od Velike depresije tridesetih godina 20. veka.Mera izolacije su istovremeno pokrenule veliki pomak ka niskougljeničnim izvorima električne energije, uključujući vetar, solarnu, hidro i nuklearnu energiju.Nakon što su pretekli ugalj po prvi put 2019. godine, očekuje se da niskougljenični izvori energije ove godine dostignu 40 odsto globalne proizvodnje električne energije, što je šest odsto više od udela uglja.Proizvodnja energije pomoću vetra i sunca nastaviće se i ove godine, podstaknuta projektima dovršenim prošle i početkom ove godine.Proizvodnja energije pomoću uglja i prirodnog gasa potisnuta je niskom ukupnom energetskom potražnjom i povećanom proizvodnjom iz obnovljivih izvora.Zbog toga se ove godine očekuje pad zajedničkog udela prirodnog gasa i uglja u energetskoj proizvodnji na svetskom nivou za tri odsto, na nivo nezabeležen od 2001. godine. Posebno će biti pogođena globalna potražnja uglja.IAE očekuje da će ona ove godine pasti za osam odsto, što je najveći pad od Drugog svetskog rata. Proizvodnja energije uz pomoć uglja ove godine će pasti za više od deset odsto.Posle decenije neprekidnog rasta, očekuje se da će potražnja za prirodnim gasom pasti pet odsto ove godine, što je najveći zabeleženi pad od razvoja potrošnje prirodnog gasa tokom druge polovine 20. veka.IEA očekuje da će ove godine rast doživeti samo obnovljivi izvori energije, čiji će udeo u globalnoj proizvodnji struje porasti zahvaljujući prioritetnom pristupu mrežama i niskim operativnim troškovima. Uprkos njihovoj otpornosti na krizu izazvanu koroanvirusom, ove godine će njihov rast biti manji nego proteklih.Kao rezultat ovih trendova, pretežno pada upotrebe uglja i nafte, emisije ugljen-dioksida ove godine će prema očekivanjima IEA pasti za skoro osam odsto, na najniže nivoe od 2010. godine.Istovremeno, to će biti najveće smanjenje emisija ikada zabeleženo, skoro šest puta veće od prethodnog rekorda 2009. godine, kada su emisije zbog globalne finansijske krize pale za 400 miliona tona.

Srbija

Tužba od 300 miliona evra protiv Srbije zbog trgovačkog centra u Beogradu

Privredno društvo BRIF TRES i njegovo zavisno društvo BRIF T-C dostavili su tužbu protiv Srbije vrednu 300 mil EUR pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova zbog spora koji je usporio izgradnju trgovačkog centra u Beogradu, saopštili su njihovi zastupnici iz Advokatske kancelarije Stanković.Kako se ističe, spor se tiče dugoročnog ugovora o zakupu koji je BRIF T-C potpisao sa Vladom Srbije 2004. godine nakon tenderskog postupka – u skladu sa kojim su se investitori obavezali da na lokaciji ranije deponije na reci Dunav izgrade moderan trgovački kompleks. U skladu sa uslovima zakupa, privredno društvo BRIF T-C bi rukovodilo trgovačkim centrom kada bude izgrađen.Privredna društva BRIF tvrde da su investirala značajna sredstva u pripremne radove koji su bili neophodni na lokaciji, ali su im njihova ulaganja oduzeta usled niza postupaka i propusta nadležnih organa u Srbiji.- Treće lice je naime, podnelo konkurentski zahtev 2007. godine u pogledu jedne parcele zemljišta na čijem uređenju su privredna društva radila u skladu sa uslovima zakupa. To je dovelo do niza upravnih postupaka i na kraju do sudskog postupka koji se tiče zakonitosti inicijalnog tenderskog postupka. Sudski postupak je i dalje u toku – saopštili su njihovi zastupnici.Kako navode, u isto vreme je katastar nepokretnosti u Srbiji odbio da upiše pravo zakupa privrednih društava BRIF u vezi sa zemljištem – sprečavajući ih da obezbede neophodno finansiranje za nastavak projekta.- Obaveštenje o sporu je predato u julu 2019. godine u skladu sa Bilateralnim sporazumom o zaštiti investicija koji je Srbija potpisala sa Ekonomskom unijom Belgije i Luksemburga, ali strane nisu uspele da postignu mirno rešenje spora. Privredna društva BRIF tvrde da njihova potraživana iznose približno 300 mil EUR – kažu iz Advokatske kancelarije Stanković i dodaju da je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova 27. aprila registrovao tužbu koju je dostavilo privredno društvo BRIF TRES i njegovo zavisno društvo BRIF T-C.Iako su oba BRIF pravna lica registrovana u Beogradu, tužba je, kako navode, predata u skladu sa Bilateralnim sporazumom o zaštiti investicija koji je Srbija potpisala sa Ekonomskom unijom Belgije i Luksemburga.- Po shvatanju publikacije Global Arbitration Review, privredna društva BRIF se oslanjaju na taj sporazum budući da njihovo matično društvo ima sedište u Luksemburgu – kažu zastupnici.BRIF TRES zastupaju advokati iz četiri firme: White&Case u Parizu, luksemburška firma CAS, Advokatska kancelarija za parnice i arbitražu Oplus sa sedištem u Parizu i advokati iz kancelarija Stanković u Beogradu.Srbija ima tri  spora pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova. Detaljniji podaci o jednom od njih su nedavno objavljeni - tužba vredna 67 mil EUR koju su podneli kanadski investitori zbog navodne eksproprijacije farme mleka – nakon što je Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova objavio nekoliko dokumenata iz ovog predmeta u februaru.