Najnovije

Srbija

Ukinute carine na naftu, smanjene akcize na gorivo

Odlukama Vlade ukinuto je plaćanje carinskih dažbina za naftu i ulja dobijena od bitumenoznih minerala i smanjene su akcize na olovni i bezolovni benzin i gasna ulja.Cene goriva se zamrzavaju samo za poljoprivrednike Akcize su privremeno smanjene usled rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu i u narednih mesec dana, do 11. aprila će iznositi 49,2 dinara za olovni benzin, 46,27 dinara za bezolovni benzin i 47,58 dinara po litru za gasna ulja.Do sada je akciza za olovni benzin bila 61,5 dinara po litru, za bezolovni benzin 57,84 dinara, a za gasna ulja 59,48 dinara.Vlada je juče donela i novu uredbu o ograničenju cena goriva na pumpama i to tako što maloprodajna cena goriva Evro dizel i Evro premijum BMB 95 ne sme biti viša od prosečne veleprodajne cene plus šest dinara. Istim dokumentom propisano je da će cena dizel goriva ostati ograničena na 179 dinara po litru samo za poljoprivrednike.Zahtev za povraćaj akcize na gorivo ubuduće podnosite elektronski

Svet

Duplirao se broj ruskih milijardera pod udarom zapadnih sankcija

Jedanaest milijardera iz Rusije bilo je pod sankcijama SAD, EU ili Velike Britanije pre napada Rusije na Ukrajinu 24. februara. Taj broj je dosad porastao na 20 najbogatijih Rusa, izbrojao je Forbs.Najpre je Ujedinjeno Kraljevstvo sankcionisalo trojicu milijardera koji su već pod sankcijama SAD — Timčenka, Borisa Rotenberga i Igora Rotenberga. EU je sankcionisala 336 poslanika ruskog parlamenta koji su glasali za priznanje otcepljenih ukrajinskih oblasti Lugansk i Donjeck, a na listi su bila i dva milijardera, Andrej Skoč i Leonid Simanovski.Forbs saznaje da je samo nekoliko sati nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu 24. februara, predsednik Vladimir Putin pozvao  u Kremlj 37 najvećih biznismena u zemlji, uključujući najmanje 12 milijardera. Dvojica milijardera, Mihail Gucerijev i Sulejman Kerimov, bili su u to vreme pod sankcijama SAD ili Evropske unije.Svrha sastanka je bila da ih informiše o razlozima za napad, pri čemu je Putin tvrdio da nije imao izbora osim da izvrši invaziju i da razume da će Rusija verovatno biti pogođena novim sankcijama. Drakulić: Tajkuni uz srpsku vlast su uplašeni Nakon što je Putin progovorio, navodno je napustio prostoriju ne dozvolivši nikome od poslovnih ljudi da komentariše ili postavlja pitanja. Prema rečima jedne osobe koja je prisustvovala, sastanak je prvenstveno bio trenutak napravljen za TV osmišljen kako bi Putin izgledao dobro, ostavljajući mnoge prisutne frustriranima.Od sastanka, devet ruskih milijardera koji nikada ranije nisu bili kažnjeni dobili su ekonomska ograničenja. EU je 28. februara uvela zabranu putovanja, zamrznula sredstva i obećala da će krenuti za jahtama, privatnim avionima i luksuznim kućama sledećih ruskih milijardera: Alekseja Mordašova, druge najbogatije osobe u Rusiji; Mihaila Fridmana i Pjotra Avena, suvlasnika Alfa banke;Na spisku je i investitor Alisher Usmanov; i tajkun za nekretnine Aleksandar Ponomarenko. Genadija Timčenka, koji je već bio na crnoj listi SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, takođe je sankcionisala EU. SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo 3. marta uvele su Usmanovu zamrzavanje imovine i zabranu putovanja. EU je 9. marta uvela sankcije još trojici milijardera: Andreju Meljničenku, Vadimu Moškoviču i Dmitriju Pumpjanskom. Ujedinjeno Kraljevstvo je 10. marta sankcionisalo Olega Deripasku i Romana Abramoviča, vlasnika Čelsija.

Srbija

Mladi pozvali biznis zajednicu da im obezbedi praksu i preduzetnička znanja

Na panelu "Šta mladi očekuju od biznisa", poslednjeg dana Kopaonik biznis foruma, predstavnici mlade generacije istakli su izazove sa kojima se suočavaju njihovi vršnjaci, dok su članovi biznis zajednice predočili koja bi mogla da bude uloga privrede u njihovom rešavanju. Mladi u Srbiji suočavaju se sa brojnim izazovima prilikom ulaska na tržište rada, a najveći je pronalaženje posla. To je velikim delom i zbog manjka radnog iskustva u odnosu na odrasle koji su nezaposleni, a upravo to ih čini nespremnim da se suoče sa izazovima modernog tržišta rada – pokazali su, između ostalog, rezultati istraživanja koje je UNICEF predstavio na panelu "Šta mladi očekuju od biznisa" na 29. Kopaonik biznis forumu. U istraživanju, u kojem je učestvovalo 1.033 mladih, uzrasta 15-25 godina (36 odsto uzrasta 15-19 godina i 22 odsto uzrasta 20-25 godina), istaknuto je da samo 5 odsto njih smatra da preduzeća u Srbiji vode dovoljno računa o deci i mladima, a 85 odsto ima velika očekivanja od poslovnog sektora da ih podrži na njihovom budućem razvojnom putu, kroz obezbeđivanje praksi, pružanje mentorstva i mogućnosti za volontiranjem, kao i drugih prilika za sticanje poslovnog iskustva. Na panelu na kojem su prvi put mladi na Forumu imali priliku da kroz razgovor sa biznis zajednicom podele svoje poglede na svet i očekivanja od biznisa, učestvovali su Milica Otović, Kai Vainomaa i Nikola Samardžić, predstavnici UNICEF-ovog omladinskog odbora, Miloš Đuričanin, direktor strategije Nordeus fondacije, Dragan Filipović, predsednik UO Generali osiguranja, i Marko Mitrović, analitičar UNICEF-a. Panelu se onlajn priključio i Branko Milutinović, CEO Nordeusa."Jako je važno da se mladi ljudi sretnu sa biznis sektorom dok su još u školi, kada možemo uz neka praktična znanja da se bolje pripremimo za različite poslovne izazove",  izjavila je Milica Otović, studentkinja prve godine Fakulteta za bezbednost u Beogradu.Analiza tržišta rada u Srbiji pokazuje nepovoljnu situaciju za mlade ljude, pošto je stopa nezaposlenosti ovog dela stanovništva skoro dva puta veća od opšte stope nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina za treći kvartal 2021. godine iznosila je 23,1 odsto. Tako se mladi u Srbiji suočavaju sa lošijim izgledima na tržištu rada od svojih vršnjaka u Evropske unije, gde je 2021. stopa nezaposlenosti mladih iznosila 16,2 odsto, sa 17,6 odsto mladih u NEET kategoriji. Najveći problem u vezi sa zapošljavanjem mladih predstavlja to što poslodavci zahtevaju radno iskustvo i praktične veštine. Prvo, mladi sami ne mogu da steknu radno iskustvo; drugo, obrazovanje, u celini gledano, ne predviđa praksu na radu. Sa druge strane, poslodavcima trebaju spremni i motivisani zaposleni koji se mogu brzo adaptirati na zahteve posla.Kompanije u Srbiji ukazuju na nedostatak stručne radne snage, a njihovo nezadovoljstvo uglavnom proizilazi iz nedostatka neophodnih praktičnih kompetencija svršenih srednjoškolaca. Prvi korak sa kojim se susreću mladi je izbor budućeg karijernog puta koji nastaje uglavnom prilikom izbora fakulteta. Međutim, uzimajući u obzir da se pojedini mladi ne opredeljuju za tercijarni nivo školovanja, za njih taj korak nastaje mnogo ranije. Obrazovanje je previše "tradicionalno" u stručnim školama i gimnazijama ne postoji dovoljno projektnog učenja, inovativnih kurseva, obuka, praksi i mogućnosti za volontiranje. Takvi programi u zajednicama bi omogućili mladima sticanje dodatnih veština neophodnih u njihovom procesu razvoja i tranzicije ka zapošljavanju."Ono što je posebno važno je da kompanije otvore svoja vrata mladim ljudima i omoguće plaćenu praksu, mentorstvo, volontiranje. Sigurna sam da bi to omogućilo većem broju mladih ljudi nađu posao, a kompanijama da dobiju spremnije i produktivnije zaposlene", izjavila je Kai Vainomaa, učenica gimnazije.Pokretanje biznisa jedno je od rešenja ka kojima naginje određeni procenat mladih, međutim udeo onih koji zaista i pokrenu svoj biznis značajno je manji. Pored nedostatka iskustva i rizika koji je u preduzetništvu neizbežan, mlade u velikoj meri odvraća poslovno okruženje koje ne pruža nikakvu podršku (nedovoljan početni kapital i finansijska održivost biznisa, nepostojanja institucionalne zaštite, nedostatak informacija, nepostojanje adekvatnih kurseva i obuka koje prethode započinjanju biznisa).Veliki broj firmi koje osnuju mladi ljudi ugasi se već u prvoj godini, te su stoga početnicima u poslovanju, pored finansijske podrške, mnogo značajnije mentorske podrške iz ugla biznisa, obuke o finansijama, vođenju knjiga, pregovaranju, menadžerstvu i kompletno karijerno savetovanje, a koje nedostaju."Iako se u nekim školama uče predmeti koji se tiču preduzetništva, to je sve na nivou teorije. Nama bi bilo dragoceno da smo imali prilike da praktično u školi učimo te veštine tako što bi imali priliku da posetimo preduzetnike, ili da nam oni pričaju praktične stvari koje moramo svakodnevno da rešavamo", rekao je Nikola Samardžić koji je sa 20 godina započeo svoj privatni biznis.Direktor Generali osiguranja, lider industrije osiguravača u Srbiji, ističe da oni ulažu u obuku novozaposlenih, nude i radne prakse za mlade ljude koji su na početku karijere. Dragan Filipović predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranje Srbija istakao je da je fakultetsko znanje važno, da je znanje najjače oružje koje imamo."Danas mladi imaju priliku da putem programa praksi u raznim kompanijama mogu da vide i osete kako ono što uče izgleda u praksi. Prosečna starost zaposlenih u Generaliju je 42 godine, a od 1.700 zaposlenih 24 odsto čine ljudi starosti do 35 godina i više od 50 odsto milenijalci. Iako generacijska pripadnost ne bi trebalo da ima veliki značaj u tome kako se osećamo i identifikujemo, ne možemo odbaciti činjenicu da svetski događaji, tehnološki napredak i društveni razvoj utiču na naša lična iskustva i oblikuju stavove koje ćemo imati kao odrasli. Razumevanje ovih nijansi pomaže nam da komuniciramo i da se povežemo sa ljudima iz različitih generacija", izjavio je Filipović dodajući da bez učešća mladih u poslu nema budućnosti.Osnovana prošle godine, Nordeus fondacija se prihvatila upravo izazova mladih koji se tiče nedostatka veština i znanja potrebnih za uspeh u savremenoj ekonomiji. Sa partnerskim organizacijama nastoji da se deca stave u središte obrazovnog procesa koji im pomaže da ranije otkriju svoja interesovanja i mogućnosti, kako bi ostvarila svoj pun potencijal i ostala da stvaraju u našoj zemlji.Miloš Đuričanin direktor strategije Nordeus fondacije istakao je da je obrazovanje i budućnost dece u Srbiji nije samo odgovornost škole, već svih nas koji činimo ovo društvo. "Na Forumu smo osetili veliku iskrenu podršku ljudi koji rade u našim kompanijama da postanemo partner obrazovanju i pomognemo da mladi budu spremniji za život i posao već po izlasku iz škole. Udružili smo se sa organizacijama koje već rade na podršci mladima i obrazovanju. Pored UNICEF-a, tu su i Inicijativa Digitalna Srbija, Centar za promociju nauke, Junior Achievement, i druge organizacije što nam u startu omogućava kontakt sa više od 2/3 srednjih škola u Srbiji. Na nama je da budemo katalizatarori promena kako na nacionalnom, tako i lokalnom nivou i povežemo znanja. Sve organizacije i ustanove koji žele da nam se priključe u ovoj inicijativi su dobrodošle, a na sajtu Nordeus fondacije postoje i informacije na koji način to mogu da učine",  rekao je Miloš Đuričanin.Nordeus fondacija uveliko podržava razvoj kreativnosti i inovacija u školama, fokusirajući se na kvalitet učenja i upotrebu digitalnih tehnologija, podršku u interdisciplinarnom pristupu obrazovanju koji decu stavlja u središte obrazovnog procesa, a Branko Milutinović CEO Nordeusa kaže da je priča Nordeusa i Nordeus fondacije tek počela."Pred nama je šansa da iskoristimo ovaj trenutak u kome znanje menja svet. Živimo u vremenu u kome nikad veći uticaj na ekonomski prosperitet nije imalo znanje i sposobnost populacije da znanjem stvara vrednost. Istorijski gledano, zemlje koje su najviše ulagale u znanje i inovacije drastično su menjale svoju poziciju u svetu, i kvalitet života i prilika koje pružaju svojim građanima. Danas je jedino važno šta znaš i kakvu vrednost možeš da napraviš i to će biti  još surovije, ili još veća prilika u decenijama koje dolaze. Sreća da je Srbija u poziciji da mi to možemo da konvertujemo dosta uspešno ako budemo pametni", ocenio je Milutinović na Kopaonik biznis forumu.U želji da podrži napore institucija u Srbiji, UNICEF u Srbiji će učiniti radne prakse dostupnim. Program Unapređenje zapošljivosti mladih će poslodavcima pružiti mogućnost da se, u skladu sa svojim potrebama, angažuju i pruže šansu mladima iz posebno osetljivih kategorija. Program je počeo 1. novembra 2021. godine i trajaće do kraja 2022. godine.Plan je da se kroz obuku i plaćenu radnu praksu poveže najmanje 2.000 mladih i 500 poslodavaca. Zainteresovani mladi i poslodavci mogu da se prijave i uzmu učešće u ovom programu putem platforme za prijavu Biram uspeh – program unapređenja zapošljivosti mladih www.biramuspeh.com.

Svet

Blumberg: EU inflaciju više plaši nego sukob u Ukrajini

Evropska centralna banka (ECB) neočekivano je ubrzala smanjenje akcija u svojoj monetarnoj politici, prenosi Bloomberg. Kako se ocenjuje da je više zabrinuta zbog rekordne inflacije nego zbog slabog ekonomskog rasta koji je izazvala ruska invazija u Ukrajini.Akcija u monetarnoj politici, odnosno, monetarni stimulansi, podrazumevaju smanjenje kamatnih stopa, sa ciljem da se stimuliše ekonomski rast.Predsednica ECB, Kristin Lagard izjavila je da je prognoza inflacije za 2022. godinu podignuta sa 3,2 na 5,1 odsto. Prosek inflacije za 2024. godinu, kako je dodala biće 1,9 odsto, malo ispod cilja ECB od dva odsto inflacije.Odluka ECB, koja rat u Ukrajini naziva prelomnim momentom za Evropa je kako se dodaje, usledila nakon ubrzanja inflacije koja je tokom februara bila 5,8 odsto.ECB će tokom maja ograničiti kupovinu obveznica na 30 milijardi evra, kako i tokom juna, na 20 milijardi evra, navodi se u saopštenju. Taj program bi, kako se dodaje, mogao da se zaustavi već u trećem godišnjem kvartalu.Kako se dodaje, oslabile su italijanske državne obveznice, što je povećalo zaradu od prodaje desetogodišnjih hartija od vrednosti u iznosu od 1,87 odsto.Sa druge strane, vrednost evra u odnosu na dolar malo se popravila tako da evropska valuta sada vredi 1,1084 dolara.Kako se dodaje, za sada je sigurno da će invazija Rusije u Ukrajini podstaći rast inflacije, jer na nju utiče sklapanje ugovora kojima će EU zameniti rusku naftu i gas.Inflacija u januaru 8,2 odstoInflacija u evrozoni dostigla novi rekord Ekonomski analitičari su, kako se podseća, očekivali odlaganje važnih političkih odluka kako bi se političarim omogućilo da bolje procene trenutnu situaciju.Kompanija Goldman Sachs saopštila je kako će se ekonomski rast u evrozoni smanjiti u drugom tromesečju zbog rata u Ukrajini, uz prognozu da će inflacija porasti na 8 odsto.ECB je takođe odlučila da produži olakšice koje obezbeđuju evro centralnim bankama država koje nisu članice evrozone do 15. januara 2023. godine.Međugodišnja inflacija u novembru 7,5 odstoInflacija u Evropskoj uniji 5,6 odsto u januaru

Srbija

Da li će biti odlaganja rokova za nove fiskalne kase?

Neće biti produženja roka za prelazak na novi model fiskalizacije koji traje do 30. aprila ove godine, tako smo čuli od resornog Ministarstva, rekao je Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije u “Pojačalo” podkastu. Podsećamo Nova ekonomija je pisala da Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika predlaže da se odloži primena Zakona o fiskalizaciji, redefiniše zakon i bolje razmotre potencijalni efekti na sivu ekonomiju. “Rok je produžen do 30. aprila inače je bio 1. januar 2022. godine. Tačnije, mi smo insisitirali posle komunikacije sa privredom, kada smo videli koliki je to posao i zbog činjenice da je pandemija izazvala poremećaj u snabdevanju. Naša preporuka svim kompanijama da već danas krenu u prelazak na novi model, da ne čekaju poslednji rok. Neće biti produženja roka, tako smo čuli od resornog ministarstva i nemamo više argumente da tako nešto tražimo”, rekao je Malinović. SUBVENCIJE ZA NOVE FISKALNE KASE, PRIJAVE PRODUŽENE DO 5. APRILA Korisnici će sa novom fiskalizacijom imati dosta podataka koji će kasnije eventualno uz neki softver moći da obrade pa da saznaju neke pametne stvari o svom poslovanju, lageru, protoku, rekao je Miloš Knežević iz A1.  NOVE FISKLANE KASE DOLAZE U NEZGODNO VREME

Lifestyle

Plogging: Dobro za telo, još bolje za životnu sredinu

Preko dva miliona ljudi u više od 100 zemalja sveta svakog dana praktikuje plogging. U pitanju je sportska disciplina u kombinaciji sa skupljanjem smeća. Nastala je 2016. godine i to u Švedskoj, a sama kovanica nastala je od dveju reči - plocka upp (podići) i jogga (trčati). Sam koncept ekološkog bavljenja sportom osmislio je Erik Ahlstrom zabrinut za ogromne količine (plastičnog) otpada na koji je nailazio dok je trčao na rubovima grada. Ubrzo je ovaj koncept bavljenja sportom zaživeo i van granica Švedske.Dakle, trčite, saginjete se, kupite smeće, stavljate u džak i nastavljate dalje. Možda deluje jednostavno, ali stručnjaci kažu da se plogging-om obuhvataju tri aktivnosti korisne za telo. Pritom, misli se i na životnu sredinu, biljke i životinje čiji opstanak veoma ugrožava ogromno nagomiljavanje plastičnog otpada. Iako se čini da mnogi gradovi nemaju problem sa nagomilavanjem smeća, zapravo imaju. Gde god je veliki broj turista, tu su i brda plastike, a ima je i na rubovima skoro svakog grada. U SAD plogging stiže 2018. godine. U Tenesi, Njujork i Indijanapolis prvo, ali se širi i po Evropi: Velika Britanija, Španija, Nemačka. Ripu Daman Bevil poznatiji kao Plogman of India prvi je čovek u toj zemlji koji je krenuo da praktikuje plogging. Od 2018. do danas organizovao je preko 500 trka u više od 80 gradova širom Indije. Veliku popularnost ova vrsta sporta doživela je kada se u jednoj misiji priključio i aktuelni premijer Indije Narendra Modi. Plogging stigao i u SrbijuKod nas ova vrsta sporta i te kako ima poentu. Posla ima za sve jer samo tokom jedne trke, kažu u Beogradskom trkačkom klubu, može da se prikupi i do 300 džakova punih smeća. Dakle, plogging-uje se i u Srbiji, ali to ne znači da ne moramo da vodimo računa o tome gde i na koji način odlažemo smeće.                                                                             foto: Beogradski trkački klub (BRC)

Srbija

Grad Novi Sad sprečava peticiju protiv rudnika litijuma, tvrde organizatori

Četvoro overivača potpisa povučeno je sa četiri lokacije sat i po vremena nakon što je počelo prikupljanje potpisa protiv rudarenja litijuma u Srbiji, koje organizuje nevladina organizacija Kreni-promeni, javio je portal 021.Kako se podseća, pokrenuta je Narodna inicijativu sa ciljem da prikupi ukupno 30.000 potpisa. Njima bi se Narodnoj skupštini uputio predlog zakona o trajnoj zabrani istraživanja i rudarenja bora i litijuma na teritoriji Srbije.U tome im pomaže Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), a u Novom Sadu je organizaciju prikupljanja potpisa na sebe preuzeola organizacija Most solidarnosti. Početak prikupljanja potpisa u Novom Sadu najavljen je i počeo danas na četiri lokacije, a gradska uprava je odobrila joverivače, ali je potom, kako se dodaje, čitava stvar naprasno prekinuta."Na jednoj lokaciji je sakupljanje potpisa trebalo da počne u 11 časova, ali su meni sad zabranili da uopšte dovedem overivača jer je on, kao i preostalo troje overivača, preusmeren na neke druge poslove", kaže Milenko Vujić iz nevladine organizacije Most solidarnosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, građanima sada moraju da objašnjavaju kako je gradska uprava praktično zabranila tu aktivnost i da, nezvanično čujemo, nećemo dobiti overivače pre izbora zbog 'obima posla'."Bukvalno nam kradu 45 od 90 dana za prikupljanje potpisa. Reč je o nameri da se zabrani inicijativa u Novom Sadu jer su shvatili da smo ozbiljni i dobro organizovani", ocenjuje Vujić, koji dodaje da je ta odluka "čisto politička".On dodaje da je namera bila da se potpisi sakupljaju do kraja marta.RIO TINTO PREISPITUJE PRAVNI OSNOV UKIDANJA PLANA ZA "JADAR" Lokacije koje su određene za prikupljanje potpisa u Novom Sadu su Mesna zajednica Liman, Mesna zajednica Liman 3, Mesna zajednica Ivo Andrić i prostorije Grupe za konceptualnu politiku u Pariske komune.Inicijativu u Novom Sadu je na društvenim mrežama najavio i predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i direktor kampanje grupe građana Kreni-Promeni, Savo Manojlović.Iza Kreni-Promeni je oko stotinak peticija i mnoštvo protesta, ali je najzapaženija akcija ona usmerena na borbu protiv poslovanja kompanije "Rio Tinto" u Srbiji, sa akcentom na zabranu eksploatacije litijuma i bora.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA

Srbija

Proglašen najbolji finansijski direktor u Jugoistočnoj Evropi

 Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije farmaceutske kompanije Galenika i najbolji finansijski direktor u Srbiji za 2020. godinu, na konferenciji ,,Winning in a disruptive world’’ održanoj u Zagrebu,  proglašen je za finansijskog direktora godine za region Jugoistočne Evrope* za 2020. godinu, na prvoj regionalnoj dodeli ove nagrade u organizaciji konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte. Pobednik je ovu nagradu dobio u konkurenciji najboljih finansijskih direktora iz zemalja regiona – Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.“Nakon nagrade za najboljeg finansijskog direktora Srbije u 2020. godini u organizaciji kompanije Deloitte i Udruženja finansijskih direktora Srbije, regionalna nagrada predstavlja dodatno priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i veliki podstrek za mene. Osećam obavezu i dodatnu motivaciju da ovo priznanje opravdam daljim ličnim i profesionalnim razvojem kao i daljim uspešnim poslovanjem kompanije u kojoj radim. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodišnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora za region Jugoistočne Evrope prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja,” rekao je Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije u kompaniji Galenika.Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je 2016. godine pokrenuo izbor najboljeg finansijskog direktora u Hrvatskoj, dok je u Srbiji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini izbor pokrenut prošle godine i tako dobio regionalni karakter. Za najboljeg regionalnog finansijskog direktora, pored Nenada Mijailovića, takmičili su se i najbolji finansijski direktori iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije:  Ružica Petričec Fabijanec (RASCO), Maid Jabandžić (Madi) i Sabina Župec Kranjc (Nova KBM).  „Izuzetno mi je drago što je titulu najboljeg regionalnog finansijskog direktora poneo Nenad Mijailović, izvršni direktor za finansije Galenike, posebno što je ovo prvi izbor koji je Deloitte organizovao na regionalnom nivou. Smatram da je potrebno da nastavimo da radimo na podizanju svesti o značaju kvalitetnog i transparentnog upravljanja korporativnim finansijama jer prisustvo dobre prakse korporativnog upravljanja značajno doprinosi ekonomskoj snazi kompanije i njenog okruženja,“ istakla je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u Srbija.Nagrada ,,CFO godine” dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. Ova inicijativa promoviše transparentno korporativno upravljanje i jedan je od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i jačanje ekonomije. Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora regiona Jugoistočne Evrope činili su: prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb, Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S u Srbiji, prof. dr Jelena Poljašević, Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjaluci, prof. dr Aljoša Valentinčić, Ekonomski fakultet Univerziteta u Ljubljani, i Marina Tonžetić, partner u Deloitte-u Hrvatska.Nagrada je dodeljena na svečanosti u Hrvatskoj udruzi poslodavaca u Zagrebu, i uručio ju je prof. dr sc. Boris Tušek s Ekonomskog fakulteta Zagreb koji je ujedno i predsednik nezavisnog žirija koji je odabrao regionalnog finansijskog direktora godine.

Srbija

Poljoprivrednici traže hitno smanjenje akcize na gorivo

Udruženje poljoprivrednika Klub 100P plus saopštilo je da je izuzetno zabrinuto stanjem u domaćoj poljoprivredi, pa je Vladi Srbije predložilo da "pod hitno" smanji akcizu na gorivo. Udruženje smatra da najnovije mere Vlade Srbije koje su usvojene kao pomoć poljoprivrednicima, neće dati dugoročne rezultate.Akcize za gorivo, kako se dodaje, treba da uradi vlada koja je u tehničkom mandatu, a obavezno "kada se izabere nova vlada", a među ostalim merama, Klub 100P plus predlaže:- da svi poljoprivrednici dobiju mogućnost da nabave gorivo za sve poljoprivredne površine upisane u Registar poljoprivrednih proizvođača po tako smanjenoj ceni;- da se podele poljoprivredna gazdinstava (PG) na profesionalna i ostala;- da se omogući da profesionalna gazdinstva dobiju veće subvencije, naročito za investicije;- sprovede reforma penzionog sistema za poljoprivrednike;- da se pronađe rešenje za pomoć stočarima koji su u nezavidnoj situaciji;- da se sačini model za povećano oporezivanje prilikom kupovine poljoprivrednog zemljišta za one koji se ne bave poljoprivredom (neprofesionalna gazdinstva).Manji prinosi domaćeg agrara doneće novo poskupljenje hraneBaštenske zajednice, novi vid urbane poljoprivrede "Smatramo da mere koje je preduzela vlada, kako bi bar delimično zaštitila građane od poskupljenja, odnosno ograničila cene osnovnih namirnica, a pre desetak dana zamrzla i cene goriva, dugoročno neće doneti boljitak", dodaje se u saopštenju.Udruženje podseća da cene mineralnih đubriva i goriva u strukturi proizvodnje ratarskih kultura čine i do 35 odsto ukupnih troškova.Kako se ocenjuje, promene koje se trenutno dešavaju na globalnom tržištu se sa dalekosežnim posledicama preslikavaju i na Srbiju, a cene osnovnih troškova proizvodnje u agraru brzo rastu i slobodno može da se kaže kako su dostigle istorijski maksimum."Tu prvenstveno mislimo na cenu energenata i mineralnih đubriva. Povećanje cene gasa, koje ima veliku ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva, će neminovno dovesti do smanjenja njihove upotrebe", dodaje se u saopštenju.Zašto država ne pomaže poljoprivrednicima? Situaciju na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako se ocenjuje, neće umiriti ni trenutno visoke cene poljoprivrednih proizvoda (pšenice, kukuruza, soje, suncokreta),  jer 85 odsto poljoprivrednika svoje proizvode prodalo tokom jeseni."Do prve žetve i realizacije proizvoda je još pet meseci i taj period treba premostiti. Poremećaji koji će se desiti na tržištu imaće značajnu socijalnu notu i najviše će pogoditi manje imućne slojeve društva", naglašava se u saopštenju.Podseća se i da je prepreka intenzivnijoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji usitnjenost farmerskih poseda, takvim proizvođačima ulaganje u veću poljoprivrednu proizvodnju nije isplativo, a stabilno tržište, kako se dodaje, obezbeđuju veliki proizvođači.Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine

Srbija

Subvencije za nove fiskalne kase, prijave produžene do 5. aprila

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je novi rok za subvencije države koje su namenjene obveznicima fiskalizacije da pređu na novi model fiskalizacije, koji će trajati od 15. marta do 5. aprila, kako bi svi koji se ranije nisu prijavili mogli da dobiju pomoć države, prenosi eKapija."Pozivam sve se nisu prijavili za subvencije da sada to učine", rekao je Mali i dodao da ima novca u budžetu za subvencije, da je sve isplaćeno na vreme i u dinar, te da će tako biti i sa onima koji se budu prijavljivali u narednom periodu.On je podsetio da važi pravilo od 1. maja za sve koji treba da budu obveznici novog sistema da moraju da imaju nove fiskalne kase i uređaje i da potpuno rade po novom sistemu, kao i da svi obveznici mogu da biraju između 200 softverskih i hardverskih rešenja.PREUZIMANJE BEZBEDNOSNIH ELEMENATA NA OBELEŽENIM ŠALTERIMA eFISKALIZACIJAPrethodni rok do kada su obveznici mogli da se prijave za subencije za novu fiskalizaciju bio je 31. januar ove godine.NOVE FISKALNE KASE DOLAZE U NEZGODNO VREME

Svet

Litijum pronađen i na Himalajima, ekolozi zabrinuti

Kineski naučnici nedavno su otkrili velike količine litijuma, na Himalajima, u blizini Mont Everesta, prenosi portal Eco Business. Ekolozi tvrde da bi rudarenje litijuma na Himalajima ostavilo nepovratne ekološke posledice, a naročito bi zagadilo izvore vode.Glaciolog Mauri Pelto, profesor na Nikols koledžu u Masačusetsu u Sjedinjenim Državama, kaže da bi rudarenje litijuma na Himalajima zahtevalo velike količine vode i energije: "Potrebna je najverovatnije hidro energija, za kopanje i za odvajanje litijuma. Za oba procesa potrebna je voda".On procenjuje da bi voda morala da se obezbedi iz obližnjih glečera, kao i da bi za njeno korišćenje trebalo izgraditi rezervoar. Dodaje kako u blizini eventualnog rudnika litijuma ne može da se napravi fabrika za preradu rude, pa se zbog toga postavlja pitanje ekonomske isplativosti.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA? Prema njegovim rečima, ekstenzivno rudarenje u regionu moglo bi negativno da utiče na reke Jangce i Žutu reku, koje su dva najveća izvora sveže vode u Kini koji zavise od glacijalne vode sa Tibeta.Direktor Laboratorije za istraživanje mineralnih resursa Kineske akademije nauka, Ćin Kedžang kaže je za ScienceNet.cn da je lokacija za rudarenje litijuma na Himalajima pogodna za eksploataciju jer ima betonski put.Dodao je kako nema potrebe za dubokim iskopavanjem, jer su stene u kojima se nalazi litijum lako dostupne i naglasio da se sve za sada nalazi u istražnoj fazi.ORGANIZACIJE NAJAVILE NOVI PROTEST PROTIV ISKOPAVANJA LITIJUMAKineska akademija nauka procenila je kako bi na Himalajima moglo da se dobije oko milion tona litijum-dioksida, kao i da bi to mogao da postane treći najveći rudnik litijuma u Kini.Nalazište je na oko tri kilometra od Ćingđanga, planinskog vrha koji se nalazi na kineskoj strani Mont Everesta, ali tačna lokacija još nije objavljena.Iako je Kina jedan od najvećih proizvođača litijuma na svetu, ona i dalje uvozi oko 70 odsto tog metala.Rio Tinto preispituje pravni osnov ukidanja plana za "Jadar" Na Himalajima se već dugo rudare brojni metal, ali je tek nedavno počelo industrijsko rudarenje kada su otkrivene velike dragocenih metala vredne 60 milijardi dolara.Tražnja za litijumom povećala se zajedno sa tražnjom za električnim automobilima. Ta vozila koriste baterije napravljene od litijuma.U Srbiji se takođe traga za litijumom, a za sada je najpoznatiji projekat anglo-australijske kompanije Rio Tinto, koja je istraživala nalazišta u okolini Loznice i dolini reke Jadar. Projekat je za sada obustavljen, jer su širom Srbije zbog nje, ali drugih kompanija koje istražuju litijum organizovani protesti.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA

Srbija

Rudarsko-geološki fakultet kontrolisaće izradu elaborata za metro

Rudarsko-geološki fakultet radiće tehničku kontrolu izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa. Naručilac usluge bilo je preduzeće "Beogradski metro i voz", a vrednost ugovora koji je dodeljen fakultetu je 10 miliona dinara. Poznat izgled beogradskih metro stanica (FOTO)Tehnička kontrola obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa projektnim zadatkom, projektom detaljnih inženjersko-geoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve linije, zakonom i drugim propisima. Zadatak je i da se proveri i usklđenost elaborata sa tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa. "BG metro i voz" traži kontrolora usklađenosti projekta prvih linijaKo sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Posao izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa dobila grupa je ponuđača koju čine Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora iznosila je 239,6 miliona dinara (sa PDV-om). Geotehnička dokumentacija treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za potrebe izrade Idejnog projekta za izgradnju druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa, piše u projektnom zadatku. Namena dokumentacije je definisanje stanja i svojstava terena i stenskih masa, kao i stvorenih uslova u terenu koji će se ostvariti pri realizaciji metro sistema.Na osnovu njih će se definisati geotehnički uslovi i preporuke za izgradnju buduće metro linije za nivo Idejnog projekta.Koga će sve metro zaobići?

Srbija

Nagrade opštinama: Krupanj najefikasniji, Vrnjačka Banja najtransparentnija

Opštine Krupanj, Vrnjačka Banja, Veliko Gradište i Ćuprija su dobile nagrade u vidu bespovratnih sredstava, kao najbolje lokalne samouprave u četiri oblasti, piše u odluci ministarke državne uprave i lokalne samouprave Marije Obradović.Svaka opština dobiće po 2,3 miliona dinara, što je ukupno 9,2 miliona.Da li će privrednici "bežati" u opštine s manjim nametima? Prva nagrada u oblasti "Efikasnost i odgovornost" je dodeljena opštini Krupanj za uvođenje šest elektronskih usluga, koje su postavljenje na portalu eUprave. Krupanj je razvio elektronske usluge naknade zarada za vreme porodiljskog odustustva, podnošenje predstavki komunalnoj miliciji, saobraćajnoj inspekciji i primedbi na odluku o izradi planskog dokumenta u toku ranog uvida i premedbi na nacrt planskog dokumenta u toku javnog uvida i prijave komunalnog problema. Vrnjačka Banja je dobila nagradu kao najtransparentnija opština zbog uključivanja građana u izradu Odluke o budžetu i organizovanja javne rasprave.U oblasti "Odgovornost i vladavina prava" prvu nagradu je dobila opština Veliko Gradište zbog donošenja lokalnog antikorupcijskog plana.Bespovratna sredstva za inovacije u lokalnim samoupravama Ćuprija je dobila prvu nagradu u oblasti "Ravnopravnost i anti-diskriminacija" zbog organizovanja besplatnih terapijskih tretmana logopeda i senzorne integracije za osobe sa invaliditetom i kreativnih radionica tokom koji su učesnici pravili predmete koje su nakon toga prodavali svojim sugrađanima tokom novogodišnjig praznika.MDULS je dodelio i posbena priznanja Zrenjaninu i Pirotu u oblasti efikasnosti i delotvornosti, Somoboru i Arilju za transparentnost i Dimitrovgradu, Rumi i Loznici za ravnopravnost i anti-diskriminaciju.Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Srbija

Pola milijardi dinara opštinama za razvoj, od sanacije klizišta do e-skupštine

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je donelo odluku o raspodeli 450,8 miliona dinara lokalnim samoupravama za realizaciju novih ili započetih projekata, uvođenja e-uprave, organizaciju događaja, kao i za podršku projektima u vezi sa sprečavanjem klimatskih promena.Za podršku novim ili započetim projektima koji se finansiraju iz budžeta lokalne samouprave MDULS je za 17 opština dodelio ukupno 256,5 miliona dinara.Objavljeni strateški partneri za novu obilaznicu oko Kragujevca Najviše novca, 28 miliona dinara, dobila je opština Topola, za rekonstrukciju sportske sale u Srednjoj školi "Kralj Petar I".Podržani su i projekti uvođenja sistema video nadzora u Beloj Palanci sa 26,5 miliona dinara, infrastrukturno opremanje sportskog kompleksa u Bečeju sa 25 miliona dinara, kao i zamena fasadne stolatije na gradi Gradske uprave u Prokuplju.Uvođenje e-uprave i savremenih informacionih tehnologija u rad organa lokalnih samouprava je podržano sa 136,3 miliona dinara, a novac je dodeljen za 17 opština.Najviše novca MDULS je dao za razvoj sistema za "bekap" podataka u Subotici, 17 miliona dinara, za unapređenje i kontrolu sisteme naplate i evidencije pijačnina elektronskim putem u Novom Sadu 15 miliona dinara. Novac je dodeljen i a uvođenje e-skupštinskog sistema u Petrovcu na Mlavi (11,8 miliona dinara), Velikom Gradištu (8 miliona dinara) i Zaječaru (6,6 miliona dinara).U oblasti organizovanaj događaja, Novi Kneževac je dobio milion dinara za organizovanja događaja "Deca su ukras sveta - eko bajka".MDULS je dodelio ukupno 57 miliona dinara za projekte koji doprinose preventivnom delovanju na smanjenju rizika od klimatskih promena, kao i elementarnih i drugih nepogoda. Novi Pazar je dobio 26 miliona dinara za sanaciju klizišta, a Požarevac za 12,5 miliona dinara za tretman distibutivne vodovodne mreže.

Srbija

Neformalno obrazovanje za 110 polaznika iz cele Srbije

Program obuke iz neformalnog obrazovanja i stručnog osposobljavanja u različitim zanimanjima za građanstvo u  proteklom periodu pohađalo je 110 polaznika iz cele Srbije. Ovo je jedna od mera podrške ekonomskog jačanja povratnika i lokalnog stanovništva koje finansira Vlada Nemačke, zahvaljujući kome je 51 povratnik iz inostranstva po bilo kom osnovu, besplatno unapredilo svoje kvalifikacije za domaće tržište rada. Obuke je održana u okviru programa Nemačke razvojne saradnje "Migracije za razvoj" koji u Srbiji sprovodi GIZ, realizovao ju je Zanatsko obrazovni centar "Adžija" u saradnji sa Nemačkim informativnim centrom za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK). Obuke su se realizovale u 4 različite oblasti: informacionih tehnologija (IT), administraciji, nezi lepote i zanatima, iz preko 30 različitih zanimanja. Kursevi iz oblasti IT i administracije su bili održavani onlajn, pružajući mogućnost polaznicima iz cele Srbije da iz svojih domova prisustvuju nastavi, što se pokazalo kao odličan modalitet za vreme pandemije Kovid-19. Obuke je završilo 63 žene i 47 muškaraca, od kojih su se neki svesno odlučili za deficitarna zanimanja kao što su krojačko, zavarivanje, upravljanje građevinskim mašinama ili krojačko zanimanje, dok je kurs grafičkog dizajna pobudio jednako interesovanje među oba pola."Pored podrške u edukaciji i zapošljavanju, program je obezbedio i savetovanje polaznika kurseva, kako o uspešnijem korišćenju ostalih mera podrške za socijalnu i ekonomsku (re)integraciju koje nude nacionalne institucije, međunarodne i nevladine organizacije, tako i o drugim mehanizmima pomoći koje obezbeđuje Nemačka razvojna saradnja, posebno kroz DIMAK", navedeno je u saopštenju. Promocija zapošljavanja jedan je od strateških ciljeva DIMAK centra i podrazumeva individualno savetovanje i informisanje o mogućnostima stručnog obrazovanja, zapošljavanja i reintegracije, kao i obukama za pripremu radne biografije i prijavljivanje za posao. Partneri DIMAK-a su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalna služba za zapošljavanje i Komesarijat za izbeglice i migracije.

Srbija

Uskoro isplata subvencija za biljnu proizvodnju

U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, najavio je direktor Uprave za agrarna plaćanja, Marko Kesić. Na prethodno održanim protestima poljoprivrednici su tražili da im se isplate subvencije od 200 evra po hektaru."U narednih sedam do deset dana poljoprivrednicima će biti isplaćeno 8.000 dinara podsticaja po hektaru, zapravo radi se o podsticajima 6.000 dinara po hektaru i 2.000 dinara kao pomoć za situaciju koju danas imamo, sa opštim rastom cena energenata, semena, đubriva, goriva", izjavio je Kesić.Kako se napominje, sredstva će biti isplaćena svim poljoprivrednicima koji su protekle godine ostvarili pravo na taj podsticaj, iako taj zahtev nisu podnosili za 2022. godinu.Još nema rešenja za poljoprivredne penzionerePoljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi Poljoprivredni proizvođači koji su registrovali svoje gazdinstvo u periodu od 30.09.2020 do 30.09.2021 godine, ili pre tog perioda, a koji prošle godine nisu ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, zahteve će podnositi Upravi za agrarna plaćanja putem mejl adrese podsticaji.pohektaru@minpolj.gov.rs do 30. aprila 2022. godine.Podnosilac zahteva treba da dostavi sledeće podatke:- ime i prezime;- matični broj (JMBG) i- broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG).Kako se navodi, korisnicima koji nisu tehnički u mogućnosti da upute mejl biće dostupne filijale Uprave za Trezor.Poljoprivrednici su krajem februara protestovali, tražili ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.

Svet

Nemačkim nuklearkama ipak neće biti produžen radni vek?

Ministarstva ekonomije i životne sredine Nemačke ne preporučuju da preostale nuklearne elektrane u toj zemlji ostanu otvorene. Nakon sagledavanja kratkoročnih i dugoročnih scenarija, ministarstva su odlučila da su troškovi i rizici zadržavanja nuklearnih postrojenja veći od ograničenih koristi. "Nakon vaganja između koristi i rizika, ne preporučuje se produženje životnog veka tri preostale nuklearne elektrane", navodi se u zajedničkom saopštenju ministarstava. Poslednje preostale nuklearne elektrane u Nemačkoj treba da budu zatvorene ove godine.Nemačka planira promene u svom energetskom sistemu kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa koji čini dve trećine njenog uvoza prirodnog gasa. Krajem prošlog meseca, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, izašla je sa idejom da zadrži nuklearne elektrane. Ministar ekonomije Robert Habek rekao je da bi prvi terminal sa tečnim prirodnim gasom, najavljen prošle nedelje, trebalo da bude gotov kroz dve godine. "Potpuno se slažemo da električne mreže, terminali sa tečnim prirodnim gasom i obnovljivi izvori  energije moraju biti izgrađeni 'brzinom Tesle", rekao je Habek.