Najnovije

Svet

EU će postepeno otvarati granice za „treće zemlje“

Nakon skoro četiri meseca, putnici iz trećih zemalja će konačno moći da putuju u Evropskoj Uniji, javlja schengenvisainfo.com.Od 1. jula Evropska komisija otvoriće granice turistima koji putuju iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, niti šengenskog prostora.Evropska komisija takođe je raspravljala o merama koje su preduzele države članice na unutrašnjim granicama zbog pandemije.„Kad je reč o unutrašnjim granicama Unije više zemalja članica je u proceduri ukidanja kontrola“, rekao je potpredsednik Komisije Žozep Borel i dodao da „smatra da te procedure moraju biti završene tokom meseca juna“.Zabrana putovanja u EU, koja traje do 15. juna, uvedena je 17. marta, a produžavana je dva puta.

Srbija

Kada ćemo i kako na more?

Grčka je najavila otvaranje granica za turiste. Građani Srbije još uvek ne mogu da putuju u Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i sve zemlje EU. Na osnovu međudržavnog sporazuma građani Srbije mogu da putuju u Rumuniju i Bugarsku, prenosi RTS.  Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se situacija sa koronavirusom globalno pogoršava i da u onim zemljama koje su popustile mere raste broj novozaraženih. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) izjavio je za Javni servis da prve grupe turista, kreću u Grčku već od ponedeljka.„Mnogo je nepoznanica, videćemo kako će se stvari odvijati kako bude odmicalo leto i kako se bude razvijala epidemiološka situacija. Prva grupa turista kreće 15. juna za Grčku i to će zapravo biti test – kako će oni proći i u pozitivnom ili negativnom smislu se odraziti na ovu sezonu,“ naveo je Seničić. Prema njegovim rečima pola putnika sa uplaćenim aranžmanima želi da putuje, polovina odbija, a rešenje je pronađeno u odlaganju.„Sa druge strane, naši ozbiljni problemi nastaju sa partnerima u inostranstvu koji su već primili naš novac, jedan deo njih ne želi da radi pod ovim uslovima jer imaju povećane troškove, treba da se prilagode nekim novim pravilima rada,“ objašnjava Seničić.Podseća da je Grčka vlada saopštila da će svi eventualno zaraženi putnici biti lečeni i smešteni u karantin o trošku države, kao i da su i Turska i Tunis najavili slične mere. Gostujući na RTS-u, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marjan Ivanuša izjavio je da su zemlje slobodne da donose odluke o otvaranju granica i karantinu.„Ja bih ipak preporučio da ako je neko bolestan - ne putuje, jer ako se razbolite negde bez obzira što vam te zemlje garantuju neku zdravstvenu negu, imajte na umu da to može imati velike posledice i na povratak jer možda nećete moći da se vratite istim avionom kojim ste planirali ili treba ostati duže i to može biti povezano sa troškovima koje niste planirali, tako da treba biti jako pažljiv,“ objašnjava Ivanuša.Seničić je podsetio i šta sve od troškova može da se pokrije putem osiguranja.„Osiguranjem pokrivaju sve do momenta dijagnostifikacije virusa. Tog trenutka prestaje njihova obaveza, ali imaju obavezu da urade repatrijaciju. Imamo zemlje koje prihvataju te troškove, nećemo imati dodatne troškove po pitanju lečenja hospitalizacije i karantina,“ naveo je direktor YUTE i napominje da neke osiguravajuće kuće mogu da pomognu oko dodatnih troškova transfera u slučaju karantina koji traje od 14 do 28 dana. Prema podacima YUTE turista još nema u Srbiji, postoje najave za septembar, ali to zavisi od nekog novog talasa zaraze.Otvaranje unutrašnjih granica Šengena završiće se do kraja juna, a zatim sledi postepeno otvaranje spoljnih granica EU, početkom jula, najavljeno je u Briselu.

Srbija

NBS smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da nastavi sa ublažavanjem monetarne politike ireferentnu kamatnu stopu je snizio za 25 baznih poena, na nivo od 1,25%.Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da razmere krize u svetuizazvane širenjem virusa korona (Covid-19) zahtevaju dodatnu podrškumonetarne politike domaćoj ekonomiji, da bi se ublažili negativni efekti tekrize i podstakao privredni rast u narednom periodu. Izvršni odbor je imaou vidu prethodno donete mere znatnog ublažavanja monetarne politike ifiskalne podsticaje, ali i činjenicu da je, zahvaljujući odgovornom vođenjuekonomske politike, Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijojmakroekonomskoj poziciji nego prethodne krize. Na taj način je otvorenprostor da se dodatno poveća ekspanzivnost monetarne politike i pružipodrška privrednom oporavku zemlje.Izvršni odbor naglašava da je odluku o dodatnom smanjenju referentnekamatne stope doneo u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, čijeje usporavanje nastavljeno i u aprilu, na 0,6% međugodišnje, u skladu sočekivanjima Narodne banke Srbije. Prema oceni Izvršnog odbora,inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granicedozvoljenog odstupanja od cilja (3±1,5%) u uslovima niže agregatne tražnje,kao i nižih uvoznih cena, uključujući i cene nafte. Postepeno približavanjeinflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bitrebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne ifiskalne politike.Širenjem virusa korona svetska privreda je uvedena u recesiju bez presedanai sve je izvesnije da će njeno „otvaranje“ biti postepeno, što je uticalo i dabrojne centralne banke donose nove mere za podsticanje bržeg oporavka. Zanas je posebno važan oporavak zone evra, koji bi trebalo da bude podstaknutnedavno donetim dodatnim merama Evropske centralne banke, kojima sepovećava likvidnost i pruža podrška povoljnim uslovima finansiranja.Koordinirane akcije monetarne i fiskalne politike u mnogim zemljama svetatrebalo bi da doprinesu povoljnijim uslovima finansiranja i podsticanjuoporavka privrede u narednom periodu. Izvršni odbor je imao u vidu i da sezbog lošijih izgleda za globalni privredni rast očekuje da će ceneprimarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega cene nafte, ostati narelativno niskom nivou i u narednom periodu.Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu da će dodatnim smanjenjemreferentne kamatne stope, zajedno s prethodno donetim merama monetarne ifiskalne politike, efekti pandemije na privredu Srbije biti znatnoublaženi. Gotovo je izvesno da su se najveći efekti krize, kao i u većinidrugih evropskih zemalja, u Srbiji osetili u aprilu, ali i da će u narednimmesecima uslediti oporavak, podstaknut preduzetim merama, koji će voditirastu bruto domaćeg proizvoda u 2021. godini od najmanje 6%, bez ugrožavanjacenovne i finansijske stabilnosti.Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalnepolitike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljihnegativnih uticaja iz međunarodnog okruženja. Narodna banka Srbije će idalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihove implikacije na domaćuekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutucenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede naodrživim osnovama.Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka oreferentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. jula.

Svet

Zara zatvara radnje i jača onlajn prodaju

Kompanija Inditeks, koja je vlasnik poznatog španskog modnog brenda fokusiraće se na onlajn prodaju, jer je pandemija koronavirusa izazvala haos i oborila promet za 44 odsto, piše londonski Gardijan. Kompanija je saopštila i da će zatvoriti između 1000 i 1200, uglavnom malih prodavnica. Zatvaranja Zarinih prodavnica očekuju se u Aziji i Evropi, a manje je verovatno da će 107 prodavnica koje poseduju u Velikoj Britaniji biti značajnije pogođeno.Kompanija je saopštila da će račun firme biti stabilan, a zaposlenima će ponuditi druge poslove, poput otpremanja robe koja je prodata putem Interneta.Širom sveta Zara ima 7412 prodavnica. U okviru reorganizacije, pored zatvaranja nekih radnji, biće otvoreno 450 novih. Od početka februara do kraja aprila, prodaja je veoma opala, za čak 44 odsto.Za prvi ovogodišnji kvartal prijavljen je neto gubitak od 409 miliona evra, a četvrtina prodavnica bila je zatvorena do 8. juna.Gubici su, pored Zare, zadesili i druge Inditeksove brenove – Beršku, Pull & Bear i Masimo Duti.Rast prodaje na internetu nadoknadio je neke gubitke, jer je duplo skočio u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je u aprilu bila veća za 95 odsto.Vlasnici radnji širom sveta, bili su primorani da preispitaju svoj model poslovanja tokom pandemije, jer su u radnjama imali manje zaliha robe tokom dužeg vremena.Prema planu za oporavak kompanije, prodaja putem interneta činiće više od 25% ukupne prodaje do 2022. godine, što je za 11 odsto više nego 2019. Veće prodavnice preuzeće ulogu čvorišta za distribuciju robe prodate onlajn.Inditeks, čiji je osnivač vlasnik Amancio Ortega, u naredne dve godine uložiće milion evra u internet ponudu, kao i dodatnih 1,7 milijardi evra kako bi se prodavnice uklopile sa onlajn platformama. To podrazumeva bržu isporuku robe i praćenje pošiljki u stvarnom vremenu.

Svet

Lufthanza ukida 26.000 radnih mesta

Nemački avio-prevoznik Lufthanza saopštila je da će otpustitit 22.000 stalno zaposlenih, a da će ukupno prekinuti radni odnos sa 26.000 radnika, usled koronavirusa koji je rezultirao smanjenjem broja letova, prenosi BBC.Lufthanza ocenjuje da će obavljati 100 letova manje u odnosu na period pre krize i spor oporavak, a navodi da će polovina svih otpuštenih biti iz Nemačke.Kompanija očekuje da će mere i uslove o smanjenju radne snage dogovoriti sa sindikatima do 22. juna.Prošlog meseca Lufthanza je sa nemačkom vladom dogovorila sporazum devet milijardi evra vrednoj , kako bi se spasila od kolapsa poslovanja.Po postignutim uslovima, Nemačka će preuzeti 20 odsto udela u kompaniji, koji namerava da proda do kraja 2023. godine, a Evropska komisija je, kako bi odobrila ovaj vid državne pomoći, od Lufthanze tražila da proda deo slotova na aerodromima u zemlji.Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) ove nedelje je saopštila da će avio-prevoznici ove godine izgubiti 84 milijarde dolara zbog krize.'Devet milijardi evra neće biti dovoljno za spas Lufthanze'

Srbija

Delez Srbija imenovala novog generalnog direktora

Kompanija Delez Srbija je dodatno pojačala liderski tim imenovanjem novog generalnog direktora Jan-Vilem Dokhejra. On će se zvanično pridružiti kompaniji u Beogradu 1.septembra 2020., navodi se u saopštenju kompanije. Dokhejr ima bogato lidersko iskustvo u različitim industrijama širom sveta i više od dvadeset godina uspešne profesionalne karijere, saopštili su iz Delezea. U okviru jednog od najvećeg globalnog maloprodajnog lanca Ahold Delez bio je odgovoran za rukovođenje divizijom „To go“ u okviru brenda Albert Hejin, gde je ostavio snažan doprinos u širenju novih kanala prodaje i lansiranju inovativnih digitalnih projekata koji su podigli ukupno iskustvo kupovine na najviši nivo.U protekle dve godine predvodio je jednu od najvećih fitnes kompanija u Holandiji, gde je u potpunosti reorganizovao posao i ponovo pokrenuo novu digitalnu platformu od fitnesa do zdravlja. Jan-Vilem Dokhejr predvodiće u Srbiji gotovo 13 000 zaposlenih, a pozicija generalnog direktora u kompaniji Delez Srbija biće prilika da bogatim internacionalnim iskustvom podrži već stabilan lokalni tim, kao i da inovativnim i liderskim pristupom podigne poslovanje kompanije na naredni nivo.Dokhejr je rođen u Holandiji, diplomirao je na Univerzitetu Groningen, a liderski potencijal je dodatno usavršavao na Harvard Bussines School, navodi se u saopštenju Delezea. 

Srbija

U Srbiji radi manje od 30 odsto hotela

U Srbiji je trenutno otvoreno manje od 30 odsto hotela, 112 od ukupno 380 radi, a popunjenost smeštaja je usled pandemije je svega 10,79 odsto, saopštilo je danas Poslovno udruženje hotelsko-ug...

Svet

Kina usvojila objedinjeni građanski zakonik

Nacionalni narodni kongres, najviše zakonodavno telo Kine, usvojio je objedinjeni građanski zakon te zemlje, koji bi trebao da stupi na snagu 1. januara 2021. godine, navodi CMS Law-Now.Od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine do danas, tamošnje vlasti su u četiri navrata pokušale da objedine stavke civilnog zakona, međutim, svi ovi pokušaji su propali iz različitih razloga.Stupanje na snagu novog zakona značiće istovremeno ukidanje brojnih postojećih zakona koji su do tada uređivali oblasti kao što su imovinska prava, ugovore, lična prava, brak i porodicui pravo nasledstva.Novi zakon će imati ukupno 1.260 članova i donosi više novina, poput uspostavljanja starateljstva nad decom, u slučaju vanreednog stanja poput COVID-19, u slučaju da su roditelji sprečeni da ispunjavaju svoje starateljske dužnosti, odredbe o zaključivanju elektronskih i 15 drugih tipova ugovora, poglavlje o ličnim pravima, koja Kina do sada nije uređivala posebnim zakonom."Mnogi komentatori smatraju da je Građanski zakonik Kine najvažniji korak ka sistematizovanijem i jasnijem pravnom sistemu. Zakon će imati uticaja na skoro sve poslovne aktivnosti u Kini i na kompanije koje posluju tamo. Međutim, ostaje da se vidi kako će se taj zakon sprovoditi u praksi. Samo praksa će pokazati stvarni uticaj novog zakona", navodi se u CMS analizi.Pravni eksperti iz te kompanije ukazuju i da za sada još uvek nije potpuno jasno da li će brojna postojeća tumačenja Vrhovnog narodnog suda Kine o gorepomenutim oblastima biti ukinuta, i dalje na snazi ili izmenjene u skladu sa novim Građanskim zakonikom, a dodaju da će tamošnji vrhovni narodni sud svoje tumačenje novog zakona objaviti u toku ove godine.

Svet

Radni vek Evropljana sve duži, razlike među polovima manje nego ikad

U poslednjih 10 godina trajanje radnog veka u porastu, sa izuzetkom Rumunije.Prosečni radni vek za odraslo stanovništvo (15 i više godina) Evropske unije u 2019. godini bio je 35,9 godina. To je 0,2 godine duže od proseka za 2018. godinu i 3,6 godina duže nego 2000. godine, navodi eurostat.Očekivalo se da će muškarci u 2019. raditi duže od žena, 38,3 godine za muškarce u poređenju sa 33,4 godine za žene.Od početka prikupljanja podataka muškarci su imali duži radni vek, ali razlika između polova u radnom stažu se konstantno smanjuje.Prema proseku iz 2000. godine, muškarci su radili 7,1 godinu duže od žena, ali se do 2019. godine ta razlika smanjila na 4,9 godina. Očekivano trajanje radnog veka najduže u Švedskoj, najkraće u ItalijiMeđu državama članicama EU, Švedska i Holandija su imale najduži radni vek, 42 godine Švedska, a 41 godinu Holandija prema proseku iz 2019. godine.To su bile jedine dve države članice EU u kojima je očekivano trajanje radnog staža duže od 40 godina. Za njima išle su Danska sa 40, Nemačka sa 39,1 i Estonija sa 39 godina.Nasuprot tome, najkraće očekivano trajanje radnog veka zabeleženo je u Italiji sa 32 godine, zatim slede Hrvatska sa 32,5, Grčka 33,2, a Belgija i Poljska obe imaju prosečni radni vek od 33,6 godina. Najveći rast trajanja radnog veka zabeležen je na Malti, najmanji rast u Danskoj, a jedini pad u RumunijiU poređenju sa 2000. godinom, prosečno trajanje radnog veka povećalo se za sve države članice EU u 2019. godini, sa izuzetkom Rumunije, koja je zabeležila pad od 2,2 godine. Najveća povećanja u periodu od 2000. do 2019. zabeležena su na Malti sa 7,6 godina, Mađarskoj 6,9 godina i Estoniji 5,6 godina, a najmanja povećanja u Danskoj 1,7 godina i Grčkoj 1,8 godina.

Srbija

Fabrika guma u Zrenjaninu: Prvo dozvola, pa onda ekologija

Godinu dana od početka izgradnje Gradska uprava Zrenjanina objavila je zahtev kineske kompanije Linglong da se odluči o potrebi proceni uticaja buduće njene buduće fabrike automobilskih guma na životnu sredinu. Nevladina organizacija Građanski preokret pozvala je građane da se aktiviraju i dostave gradskoj upravi svoje mišljenje o tom problemu.Predstavnik Građanskog preokreta, Dušan Kokot izjavio je tim povodom da je na delu pokušaj zaobilaženja ekoloških propisa u izgradnji fabrike.„Pred nama je pokušaj da nam se na njivama prve kategorije, u neposrednoj blizini rezervata prirode Carska bara, podigne gigantska fabrika automobilskih guma, uz zaobilaženje ekoloških propisa. Mi živimo u gradu koji više od decenije ne može da izađe na kraj sa smradom iz kafilerije. Sada je trenutak da nateramo nadležne organe da postupaju po zakonu, umesto što ga zaobilaze,“ poručio je Kokot i pozvao građane da svoje mišljenje do 15. juna dostave Gradskoj upravi Zrenjanina.Izgradnja fabrike guma kineske kompanije Linglong počela je pre godinu dana. Nakon što joj je Grad Zrenjanin pokloni zemljište od oko 100 hektara, prglašena za buduću „najveću fabriku pod krovom u Srbiji“ u kojoj bi trebalo da se proizvodi 13 miliona automobilskih guma godišnje.Mišljenje može da se pošalje na adresu: Gradska uprava grada Zrenjanina, Odeljenje za privredu, Odsek za zaštitu i unapređenje životne sredine, Trg slobode 10, 23000 Zrenjanin.Povodom izgradnje kineske fabrike guma u Zrenjaninu, na Internetu je osvanula i peticija, kojoj se može pristupiti na sledećem linku .Građanski preokret još jednom je ukazao na problem vode za piće u Zrenjaninu. Najavljene su i tribine na tu temu, koje bi trebalo da se održe krajem meseca.

Svet

Zaštitne maske neizostavne i nakon vanrednog stanja u Španiji

Vanredno stanje u Španiji završava se 21. juna, ali će maske biti obavezne i nakon toga.Nošenje maski u javnosti biće obavezno u Španiji dok ne bude vakcine protiv korona virusa, najavio je u utorak ministar zdravlja Salvador Ilja, prenosi The Hill. Špansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da će svaka osoba starija od 6 godina morati da ima masku u zatvorenim prostorima, kao i na ulici gde se ne može uvek poštovati fizičko odstojanje.Od ovog pravila biće izuzeti ljudi sa respiratornim bolestima, ljudi sa invaliditetom ili stanjem koje im onemogućava nošenje maske.Takođe prilikom jela i pića, maske očigledno neće biti obavezne. Za kršenje ovog pravila očekuje se novčana kazna u iznosu od 100 evra. Španija je zabeležila 27.136 smrtnih slučajeva od koronavirusa, zbog čega je Vlada te zemlje naročito posvećena merama zdravstvene predostrožnosti.

Svet

OECD: Hod po žici do ekonomskog oporavka

Svetska privredna aktivnost će se tokom 2020. godine smanjiti za šest odsto ako se novo izbijanje pandemije koronavirusa ne desi pre kraja godine, ali će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) će iznositi 7,6 odsto ako usled nove opasnosti od bolesti dođe do ponovnog uspostavljanja restriktivnih mera, ocenila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).U publikaciji o ekonomskim izgledima, pod nazivom "Svetska ekonomija u hodu po žici", OECD navodi da je po prvi put u istoriji svoje projekcije zasnovao na dva, prema njihovoj oceni, podjednako moguća scenarija.Ako drugi talas COVID-19 izazove uvođenje mera zabrana kretanja i okupljanja, nezaposlenost u državama OECD bi se više nego udvostručila nego pre krize, uz minimalan oporavak radnih mesta sledeće godine.Ako se izbegne drugi talas infekcija, očekuje se da će nezaposlenost u državama koje OECD obuhvata će skočiti sa 5,4 koliko je iznosila 2019. godine na 9,2 odsto tokom tekuće godine.Ekonomski uticaj strogih i relativno dugotrajnih zastoja u Evropi biće posebno oštar, obzirom da se očekuje da će BDP evrozone ove godine pasti za 11,5 odsto ako izbije drugi talas i za preko 9 odsto, čak i slučaju da se izbegne drugi talas."BDP u Sjedinjenim Američkim Državama će pasti za 8,5 odsto u pesimističnijem, odnosno 7,3 odsto u optimističnijem, ekonomija Japana od 6 do 7,3 odsto. U međuvremenu, zemlje u razvoju, poput Brazila, Rusije i Južne Afrike, suočavaju se sa posebnim izazovima napregnutih zdravstvenih sistema, pored poteškoća prouzrokovanih padom cena, a njihove ekonomije će pasti za oko 9,1, 10, odnosno 8,2 odsto u negativnom scenariju", navodi se u izveštaju.Dodaje se ida će BDP Kine i Indije biti relativno slabije pogođeni, s padom od 3,7 i 7,3 u slučaju jačeg drugog talasa, odnosno 2,6 i 3,7 odsto u slučaju jednog talasa."U oba scenarija, nakon prvobitnog brzog nastavka (privrednih) aktivnosti, trebaće puno vremena da se proizvodnja vrati na nivo pre pandemije, a kriza će ostaviti dugotrajne ožiljke, koji uključuju pad životnog standarda, visoku nezaposlenost i slabe investicija. Gubici posla u najugroženijim sektorima, poput turizma, ugostiteljstva i zabave, naročito će pogoditi radnike sa slabijim kvalifikacijama, mlade i neformalne obrazovane", zaključuje se u izveštaju.

Srbija

Šest najpopularnijih kriptovaluta

Danas, malo ko dovodi u pitanje opstanak tržišta kriptovaluta.One se nezadrživo razvijaju uprkos zabrinutosti vezanih za snažne turbulencije.  Već postoje na stotine različitih kriptovaluta i njihov broj i dalje raste. Ovo može biti mač sa dve oštrice.On stvara glavobolje ljudima koji pokušavaju da izaberu najbolje valute za investiranje.Ono što je shodno uraditi jeste uzeti u obzir nekolicinu ključnih faktora kao što su tržišna vrednost i obim kupovine. Prateći njih otkrivamo da mali broj kriptovaluta zauzima veliku većinu ovog digitalnog ekosistema. Bitcoin je prvobitni izvor svih kriptovaluta i iz njega su nastale mnoge druge kripto mreže. Mi ćemo se fokusirati na 6 glavnih opcija i objasniti njihove specifičnosti. 1. BitcoinKada je u pitanju tržišna vrednost, Bitcoin je i dalje vodeća kriptovaluta.  On je takođe pionir na tržištu, prvi virtuelni novac koji je nastao na principu peer-to-peer mreže. To se dogodilo 2009 godine, kada je izrudaren prvi novčić. Narednih deset godina je bilo obeleženo mnogim usponima i padovima vrednosti. Danas, i pored ove burne istorije, Bitcoin i dalje uživa poverenje korisnika. Njegov obim dnevne kupovine u martu ove godine je iznosio preko 48 milijardi dolara. Ljudi i dalje rado šalju ovu valutu iz jednog u drugi digitalni novčanik.Trenutno, vrednost Bitcoin-a je oko 9,739 dolara. Ona prevazilazi vrednost većine drugih kriptovaluta na tržištu. Napokon, Bitcoin podržavaju i najeminentnije berze kriptovaluta, digitalni novčanici, kao i mnogi istaknuti investitori.2. EthereumEthereum je jedan od glavnih konkurenata Bitcoin-u. Kreirao ga je Vitalik Buterin 2015. godine. Njegova ideja je bila da stvori platformu koja će koristiti opšti jezik za pisanje skripti. Ova značajna inovacija je omogućila olakšano stvaranje pametnih ugovora i decentralizovanih aplikacija (DApps). U trenutku kada je Ethereum lansiran, već je 11.9 milliona novčića bilo izrudareno, što je 13% maksimalne količine koja može da cirkuliše. Ovaj početni uspeh nije sprečio da se 2016. godine kriptovaluta razdvoji na dva dela: Ethereum i Ethereum Classic. Prva beleži impozantne 23 milijarde dolara u vrednosti dnevne kupovine, što je značajno više od Classic verzije. Ethereum je takođe veoma popularan u poslovnom svetu, među preduzetnicima iz raznih sektora privrede. 3. Litecoin Čarli Li, bivši zaposleni kompanije Google, pokrenuo je 2011. godine Litecoin. Ova kriptovaluta je grana Bitcoin-a koja je donela nekoliko inovacija. Naime, ona skraćuje vreme kreiranja bloka i povećava gornju granicu novčića u opticaju. Valuta takođe koristi drugačiji algoritam baziran na skripti. Zbog toga je Litecoin dobio i nadimak „srebro kripto sveta“, sveta u kojem je Bitcoin svakako zlato. Tokom godina, mnogi korisnici su se pridružili ovom globalnom sistemu vršenja transakcija. Njime ne upravlja ni jedan čovek već skripta, a njeno dekodiranje zavisi od kompjuterske moći mreže. Ovakvo uređenje, koje se zasniva na blockhain i public ledger tehnologijama, donosi bržu verifikaciju transakcija.Po obimu dnevne kupovine, Litecoin zaostaje za teškašima kao što su Bitcoin i Ethereum. Njegova budućnost se ipak čini svetlom, pošto sve veći broj prodavaca počinje da prima ovu valutu. 4. Dash Sledeći na listi kripto šampiona je Dash.Ova valuta je nastala 2014. i predstavlja open-source digitalni novac Drugim rečima, ona funkcioniše kao decentalizovana i autonomna organizacija korisnika ukorenjena u blockchain tehnologiji.  Mrežna arhitektura je jedinstvena i napisana u C++ programskom jeziku. Ona se sastoji od redovnih rudara i privilegovanih servera koje se nazivaju Masternodes. Oni su zaduženi za verifikaciju svih transakcija koje nastaju na mreži. Jedna od osnovnih prednosti Dash-a je privatnost korisnika. To je zato što ova valuta dozvoljava transakacije kojima se ne može ući u trag. Pored toga, brzina transkacija je veća od glavne konkurencije. U trenutku pisanja teksta, vrednost Dash-a je 62.44 dolara. U opticaju je oko polovine maksimalnog broja koina u ponudi.  5. Bitcoin Cash (BCH)Kao što ime nagoveštava, Bitcoin Cash je izdanica Bitcoin-a. On je nastao 2017. godine u pokušaju da se Bitcoin učini praktičnijim za svakodnevne transakcije. Ova valuta ima veliku istorijsku težinu zbog toga što je bila jedan od najranijih i najuspešnijih primera tvrdih račvanja (hard fork) iz Bitcoin-a. Naime, u vreme rađanja BCH, Bitcoin transakcije su trajale dugo (oko četiri dana). Plaćanje provizije nije bilo isplativo kod manjih kupovina i prodaja. BCH je povećao veličinu bloka (sa 1 na 8 MB) i ukinuo protokole koje su ograničavali njihov prostor. Ideja je bila da se postigne veća brzina transkacija, što je i uspešno ostvareno. Zbog toga ne čudi da je Bitcoin Cash četvrta valuta po obimu dnevne prodaje (6.06 milijardi dolara). 6. Tether (USDT)Tether je prvi i najpoznatiji Fiat Pegged Stablecoin. Lansiran je u Julu 2014. i prvobitno se zvao RealCoin, a u Novembru 2014. je preimenovan u Tether od strane Tether Limited (kompanije koja je odgovorna za održavanje rezervi u Fiat valuti).Tether Limited emituje sve tether-e koristeći samo Omni Layer protocol. To je protokol koji koristi bitcoin-ov blockchain, pa su stoga svi postojeći tether-i uključujući i istoriju transakcija, javno vidljivi pomoću alata koji se pružaju na https://omniexplorer.info/. Od Januara 2018. godine za USDT je omgućeno da bude i na Ethereum mreži kao ERC20 token. Ubrzo nakon toga je postao vodeći ERC20 token po trading volume-u.Pored toga što je prvi i najpopularniji stablecoin, trenutno je rangiran na trećoj  poziciji na coinmarketcap.com po tržišnoj kapitalizaciji. Trenutno obim trgovanja na Tetheru je veći od obima trgovanja na Bitcoin-u.ZaključakOd pojave Bitcoin-a, tržište kriptovaluta se proširilo i diversifikovalo van svih očekivanja. Polje izbora je gotovo nepregledno i teško je odlučiti gde započeti potragu. Mi smo nastojali da vam olakšamo taj poduhvat i pomognemo da doneste ispravan sud.  Navedene kriptovalute bi trebale biti razmatrane pri svakoj investicionoj odluci. One uživaju značajno poverenje potrošača i prihvaćene su od strane raznih kompanija, investitora, i drugih aktera. Neke od njih imaju napredne odlike i nude unikatne pogodnosti. Pored ovih aspekata, obratite pažnju na tržišnu vrednost i cenu valuta, koje ukazuju na to koliki je rizik investiranja u njih. Najpopularnije kriptovalute možete pronaći na platformi ECD.rs. AC

Srbija

Konferencija „Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu“ 23. juna

Drage kolege,U nastavku šaljem najavu za konferenciju "Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu" koja je zakazana za novi termin - 23. jun.Konferencija "Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu", održaće se 23. juna 2020. u hotelu Crowne Plaza u Beogradu Sajber rizici, klimatske promene, odgovornost menadžera, a sve u kontekstu pojačanih opasnosti usled pandemije - teme su konferencije "Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu", koja će biti održana 23. juna u beogradskom hotelu Crowne Plaza.·        Broj hakerskih napada tokom pandemije u proseku je rastao za 33 odsto mesečno, a na meti su bile i zdravstvene ustanove, i finansijske institucije, i kompanije i građani. Ukupne štete se na godišnjem nivou mere hiljadama milijardi dolara i iz godine u godinu se povećavaju.·        Štete od klimatskih promena svake godine u proseku se povećavaju za šest odsto, a u Srbiji se već sada mere milijardama evra: najugroženije su poljoprivreda i elektroprivreda. Iako je manje kretanje tokom pandemije uticalo na to da se pojedini delovi prirode oporave, stručnjaci tvrde da to nije značajno uticalo na oporavak planete, i da štete od klimatskih promena i dalje predstavljaju veću opasnost od pandemije, kako za poslovanje tako i za građane.  ·        Pogrešne odluke menadžera kompaniji mogu naneti višemilionsku štetu. Kako domaća regulativa tretira menadžersku odgovornost, i da li i domaći menadžeri zbog pogrešne odluke mogu otići u dužničko ropstvo?·        Domaće kompanije koje se na vreme informišu o ovim opasnostima imaće veće šanse da sačuvaju svoj biznis od finansijskih rizika. Cilj konferencije je da privrednici u Srbiji sagledaju kakvi sve rizici prete njihovom poslovanju u doba obeleženo četvrtom tehnološkom revolucijom, kakva je preventiva moguća i kako je sprovesti, i kako nadoknaditi finansijske gubitke ukoliko se šteta dogodi. Ove informacije pomoći će im da lakše planiraju poslovanje, definišu budžete i investicije u preventivu i osiguranje.Konferencija je namenjena top menadžmentu, vlasnicima preduzeća, finansijskim direktorima, risk menadžerima u kompanijama i javnim preduzećima, kao i donosiocima odluka u lokalnim samoupravama.O potencijalnim rizicima govoriće predstavnici institucija - Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Nacionalnog CERT-a, Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Udruženja banaka Srbije, Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.O mogućnostima preventive govoriće međunarodno poznati stručnjak za sajber bezbednost i pronalazač Dragan Pleskonjić, o opasnostima po firme etički hakeri poznavaoci block-chain tehologije, a najnovije trendove u zaštiti od sajber rizika u svetu predstaviće kompanija Sky Express.O mogućnostima finansijske nadoknade u slučaju štete govoriće predstavnici osiguravajućih kompanija Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR, SWISS Re, a na pitanja o tome koliko je domaća regulativa u oblasti odgovornosti menadžera usklađena sa evropskom, odgovaraće advokat Ljubica Tomić, stručnjak za međunarodno pravo.Konferenciju organizuju portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs .Program i prijave na sajtu www.konferencije-rizici.rs

Srbija

Sastajalište „kod konja“ ponovo radi (FOTO)

Završena je rekonstrukcija još jednog simbola Beograda - spomenika Mihailu Obrenoviću na Trgu Republike, saopštili su predstavnici gradske vlasti, a preneo RTS. Skinut je sloj nečistoće na reljefima koji prikazuju delove srpske istorije, urađena je rekonstrukcija postamenta i četiri kandelabra pored spomenika. Sa postamenta su uklonjeni i grafiti.Spomenik je podignut 1882. godine i predstavlja prvi javni monumentalni spomenik sa predstavom vladara na konju u srpskoj sredini.  Svečano je otkriven na Svetog Nikolu, krsnu slavu Obrenovića, a događaj je zamišljen povodom proglašenja Кraljevine Srbije. Autor je italijanski skulptor Enriko Paci, a reljefi su rađeni prema crtežima arhitekte Кonstantina Jovanovića.Spomenik je posvećen oslobođenju Srbije od turskog ropstva, o čemu govori kneževa desna ruka podignuta i uperena prema još neoslobođenim gradovima Srbije, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika Beograda. Na zadnjoj severnoj strani spomenika nalazi se scena Srpski guslar, a na prednjoj južnoj strani predstava Кnjaz Miloš u Takovu. Dva bočna reljefa prikazuju Narodnu deputaciju pred knjazom Mihailom i Srbe kako polažu zakletvu nad grobom svog vladara. Na čeonoj južnoj strani postamenta je grb Obrenovića, a na bočnim stranama pozlaćenim slovima su ispisani nazivi gradova, oslobođenih 1867 u vreme Mihailove vladavine: Beograd, Smederevo, Кladovo, Soko, Užice i Šabac. Spomenik knezu Mihailu, koji je ubijen u atentatu na današnji dan 1868. godine proglašen je za kulturno dobro od velikog značaja.

Srbija

Od danas prijava za kredite za sektore najpogođenijim COVID-19

Fond za razvoj Srbije danas je počeo da prima zahteve za kredite namenjene likvidnosti i nabavci obrtnih sredstava za preduzeća koja posluju u sektoru turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja.U skladu sa uredbom koja utvrđuje uslove finansijske podrške firmama u navedenim sektorima, predviđeno je izdavanje kredita sa rokom otplate od pet godina, koji uključuje grejs period do dve godine.Krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima po kamatnoj stopi od 1 odsto na godišnjem nivou.Maksimalan iznos kredita za jednog korisnika sa povezanim licima zavisi od veličine preduzeća, tako da preduzetnici i mikro pravna lica mogu da dobiju do 20 miliona dinara, mala pravna lica do 80 miliona, srednja do 180 miliona dinara.Najviši iznos odobrenog kredita može biti do 80 odsto ostvarenih poslovnih prihoda po poslednje predatom finansijskom izveštaju, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.Korisnik u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka tri meseca nakon puštanja sredstava u korišćenje, može imati smanjenje broja zaposlenihU zavisnosti od iznosa kredita, korisnici kredita dostavljaju sledeća sredstva obezbeđenja:- do iznosa od 5.000.000,00 dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita i jemstvo jednog ili više osnivača ili jemstvo fizičkog lica koje je zaposleno na neodređeno vreme, kod podnosioca zahteva za kredit ili drugog privrednog subjekta- do iznosa od 20 miliona dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita, jemstvo jednog ili više osnivača i jemstvo povezanog pravnog lica ili jemstvo bonitetnog privrednog subjekta koji nije povezano pravno lice sa korisnikom kredita- do iznosa od 80 miliona dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita, jemstvo jednog ili više osnivača i jemstvo bonitetnog privrednog subjekta koji nije povezano pravno lice sa korisnikom kredita- za iznos iznad 80 miliona dinara, sredstvo obezbeđenja su menice korisnika kredita, zaloga na opremi, robi i/ili vozilima u vlasništvu korisnika kredita ili zalogodavca i/ili hipoteka prvog reda. Za klijente iz portfolia Fonda koji već imaju uspostavljene realne/odgovarajuće kolaterale, krediti će se odobravati uz kolateral višeg reda.Nepokretnosti odnosno oprema koje služe kao obezbeđenje po kreditima u skladu sa ovim programom ne moraju biti osigurane i polisa ne mora biti vinkulirana u korist Fonda.Zaloga na opremi, robi i/ili vozilima ili hipoteka mogu biti obezbeđenje i za iznose kredita manje od 80 miliona dinara.Ukoliko su osnivači lica koja su strani državljani ili privredna društva registrovana u inostranstvu u tom slučaju se ne dostavljaju menice osnivača.Pretežne šifre delatnosti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja na koje se primenjuju posebni uslovi nalazi se OVDE.Zahtevi se podnose elektronski, sa kompletnom skeniranom dokumentacijom na elektronsku adresu: tus_prijemzahteva_covid19@fondzarazvoj.rs

Svet

Maske obavezne za sprečavanje drugog talasa COVID-19

Novi talas COVID-19 je po mnogim stručnjacima vrlo moguć, a nošenje maski moglo bi biti jedno od rešenja kako ga zaustaviti.Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Kembridžu i Griniču, navodi da sam karantin neće biti dovoljan da se suzbije novi talas pandemije, ali da će maske u velikoj meri pomoći pri tome, prenosi Rojters.„Naše analize pokazuju da bi javnost trebalo da nosi maske“, rekao je Ričard Stat koji je vodio istraživanje na Kembridžu.Stat je objasnio da bi maske u kombinaciji sa fizičkim distanciranjem i karantinom bile prihvatljiv način kontrolisanja pandemije, dok se ne razvije efikasna vakcina protiv virusa.Otkrića studije objavljena su u naučnom časopisu "Proceedings of the Royal Society A".Na početku pandemije naučni dokazi o efikasnosti maski za lice u usporavanju prenosa respiratornih bolesti bili su ograničeni.Međutim, nova studija pokazuje da nošenje maski u javnosti značajno ograničava širenje zaraze.Preko 7 miliona ljudi širom sveta zaraženo je ovim virusom, a od toga je 414.125 izgubilo život.