Najnovije

Svet

EIB: Banke u regionu očekuju rast nenaplativih kredita

Koronavirus će se negativno odraziti na skoro sve aspekte poslovanja banaka u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE), koje će se suočiti sa jednom od najgorih poslovnih godina od Svetske ekonomske rize, navodi se u najnovijem istraživanju Evropske investicione banke (EIB).Prolećne izdanje ovogodišnjeg "EIB Bank Lending Survey in CESEE" je rađeno na 14 grupacija i 80 lokalnih banaka, koje ukupno čine polovinu domaćeg bankarskog sektora.Region CESEE je u krizu uplovio u dobroom stanju, uz sve blaže uslove kreditiranja i sa robusnom potražnjom za kreditima. Nakon šoka koji je izazvao COVID-19, sve veći broj bankarskih grupacija koje posluju u regiji CESEE je nagovestio ponovni početak ciklusa smanjenja stepena zaduživanja (deleveraging - deleveridžing).Potražnja za kreditima nastavila je da raste tokom poslednjih šest meseci, a očekivanja za naredno polugodište (od aprila do septembra 2020.) su se preokrenula tokom marta."Pre nego što je COVID-19 uticao na region, banke su očekivale porast potražnje za kreditima, dok su se očekivanja posle pandemije naglo promenila i u zoni su kontrakcije prvi put u poslednjih šest godina", navodi se u izveštaju.Očekuje se da će kriza izazvana koronavirusom negativno uticati na kreditnu ponudu u narednih šest meseci, što će značiti naglo pooštravanje uslova za sve klijente.Razmera nenaplativih kredita pre krize nastavila je da se poboljšava, mada manje nego u poslednjih šest meseci."Očekuje se da će se ovaj pozitivni trend drastično preokrenuti u okruženju posle COVID-19, pri čemu velika većina banaka očekuje da će se odnos nenaplativih kredita povećati", dodaje EIB.Uz lošije uslove zaduživanja očekuje se i pad kvaliteta prijava za kredite, što će, po prvi put od 2015. godine, izazvati rast broja nenaplativih kredita."Da bi se aktivnost bankarski sektor vratila na nivo pre krize i da bi bio u stanju da obezbedi finansiranje malih preduzeća, pružanje podrške putem instrumenata poput Evropskog garantnog fonda i drugih biće od suštinskog značaja. Oni mogu podržati brži i snažniji oporavak", oceila je glavna ekonomistkinja a EIB-a Debora Revoltela.

Srbija

Ako ste pažljiv vozač, veći popust za auto-osiguranje

Pažljivi i savesni vozači mogu da očekuju veče popuste na premije osiguranja od autoodgovornosti, predviđeno je izmenama odluke Narodne banke Srbije. Reč je o vozačima u prvom i drugom premijskom stemepnu. Za osiguranike u prvom premijskom stepenu iznos bonusa je uvećan za 10 procentnih poena, a za osiguranike u drugom premijskom stepenu za 5 procentnih poena.  Veći bonusi će se primenjivati od 30. juna 2020. godine.U skladu sa Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, na premiju osiguranja od autoodgovornosti primenjuje sistem bonusa (popusta) i malusa (doplatka). Ovaj sistem omogućava da nižu premiju plaćaju osiguranici koji nemaju štete, a da oni koji štete prouzrokuju, plaćaju višu premiju osiguranja.Očekuje se da će ovaj sistem uticati da se poveća opreznost u saobraćaju.Prema sajtu Osiguranik.com, sistem bonus-malus funkcioniše tako što vozač koji prvi put kupi polisu obaveznog osiguranja dobija 4. premijski stepen. Dakle, kada prvi put kupite auto, nevažno da li je nov ili polovan, dobijate osnovni 4. stepen.Kada nakon godinu dana produžavate registraciju, a niste izazvali ni jednu štetu, idete na 3. stepen i dobijate bonus (popust) od pet odsto.Još jedna godina bez štete dovodi vas na 2. stepen i donosi popust od 10 odsto.Ako ni treće godine ne izazovete štetu, stižete na 1. stepen i dobijate 15 odsto popusta. Međutim, svaka izazvana šteta vodi vas tri stepena gore – malus.Na primer, ako ste na 4. i napravite jednu štetu, idete na sedmi stepen, što znači da vam osiguranje za sledeću godinu poskupljuje za 50 odsto.Skrivite li dve štete u istoj godini, idete na 10. stepen, što znači da vam osiguranje za sledeću godinu poskupljuje za 110odsto.Ako napravite tri ili više šteta u istoj godini, idete na 12. stepen, te vam osiguranje za sledeću godinu poskupljuje za 150odsto.U slučaju da imate maksimalan bonus, tj. na 1. ste stepenu, nakon izazivanja štete „skačete“ na 4. stepen.Dakle, svaka izazvana šteta – 3 stepena gore, svaka godina bez štete – 1 stepen dole.

Svet

Zbog blage zime i korone pala tražnja i za gasom

Zbog pandemije i izuzetno blage zime na području severne polulopte, očekuje se da globalna potražnja za prirodnim gasom u 2020. padne za 4 odsto, odnosno za 150 milijardi kubika, što je dvostruko više od pada potražnje zabeleženog tokom krize 2008. godine, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju ističe da je aktuelna kriza do sada više uticala na naftu i ugalj, ali da nije mimoišla ni prirodni gas.„Potražnja prirodnog gasa do je sada pretrpela manji uticaj krize od potražnje nafte i uglja, ali daleko je od toga da je imuna na trenutnu krizu. Rekordni pad ove godine predstavlja dramatičnu promenu okolnosti za industriju koja je navikla na velika povećanja potražnje,“ naglasio je Fatih Birol.Iako se oporavak očekuje sledeće godine, IEA ne očekuje brz povratak na stanje pre krize. Prema Birolovom mišljenju, postepeno će se oporavljati u naredne dve godine.„Koronakriza će imati dugotrajan uticaj na buduća tržišna kretanja gušeći stope rasta i povećavajući neizvesnosti,“ rekao je Birol.

Svet

Evropski fudbalski klubovi ostvarili rekordne prihode u prošloj sezoni

Evropsko fudbalsko tržiste ostvarilo je 28,9 milijardi evra prihoda u sezoni 2018/19, saopštila je revizorska kuća Deloitte (Dilojt).Rast je pretežno ostvaren zahvaljujući “velikih pet” evropskih liga koje su ostvarile rekordnih 17 milijardi evra prihoda u tom periodu, i koje su dobile najveci deo od dodatnih 700 miliona evra koje je UEFA raspodelila klubovima.Ukupni prihodi klubova Premijer lige su premašili 5,9 milijardi evra, što je povećanje od 7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je omogućilo da se dodatna sredstva potroše na nove talente. Operativni profit Premijer lige se smanjio za 5 odsto na 935 miliona evra, što je treći najviši nivo ikad zabeležen. Istovremeno, klubovi najgledanije lige na svetu zabeležili su gubitak pre oporezivanja od 187 miliona evra, usled pada prihoda od transfera igrača i rastućih troškova amortizacije.Deloitte-ov Sektor za analizu sportskog poslovanja predviđa da će prekid sezone 2019/20 smanjiti prihode klubova Premijer lige za približno 1,1 milijardu evra. Gotovo 50 odsto tog iznosa čini gubitak prihoda od zakazanih utakmica u redovnom kolu, kao i zbog gubitaka na prava prenosa i komercijalnih ugovora od odloženih utakmica i onih koje će biti igrane bez publike. Prihodi engleske  lige su bili čak 73 odsto veci od najbližeg konkurenta, španske La Lige, koja je ostvarila 3,4 milijarde evra prihoda. La Liga je imala prijavljeni rast prihoda od preko 300 miliona evra, ili 10 odsto, što je drugi najveće povećanje među “velikih pet” liga, nadmašivši Bundesligu , koja je prihodovala 3,3 milijarde evra.Klubovi u nemačkoj ligi ostvarili su rast prihoda od 177 miliona evra, najviše zahvaljujući povećanju prihoda od prava na emitovanje od skoro 20 odsto.Raniji početak takmičenjau Bundesligi tokom prekinute sezone 2019/20 verovatno će dovesti do toga da u tekućoj godini nemačka liga prestigne špansku u nastavku sezone.I u italijanskoj Seriji A (2,5 milijardi evra prihoda) i francuskoj Prvoj ligi (ukupno 1,9 milijardi evra prihoda) primećen je značajan rast od preko 10 odsto. U Italiji je početak novog trogodišnjeg međunarodnog ugovora o medijskim pravima doveo do povećanja prihoda od emitovanja za 11 odsto, dok su francuski klubovi samo od emitovanja prihodovali dodatnih 110 miliona evra.Razlike između prihoda najvećih evropskih fudbalskih liga nastavila je da raste, a taj trend će verovatno biti još izraženiji zbog pandemije Covid-19, navodi se u izveštaju. Deloitte ocenjuje da će najveći klubovi verovatno imati još više ugovorno zaštićenih prihoda, a da će se manji klubovi više oslanjaju na prihode od zakazanih utakmica i komercijalne ugovore.

Svet

Broj gejmera ove godine skočio gotovo 50 odsto

Broj igrača kompjuterskih igrica u svetu, u prvih pet meseci ove godine, porastao je za 46 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju koji je objavio Unity Technologies. Pandemija je izazvala promene u životnim navikama ljudi širom sveta, a mnogi od njih okrenuli su se video igrama kao načinu da održe socijalne konekcije i ispune svoje vreme.Video igrice igra više ljudi nego ikada, čak je i gejming na mobilnim telefonima porastao za 17 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Razlika u vremenu potrošenom na video igrice radnim danima u poređenju sa vikendima se smanjila na globalnom nivou za 63 odsto.  Mikrotransakcije i plaćanje dodatnih usluga u samim aplikacijama poraslo je za 24 odsto. Impresija reklama u mobilnim aplikacijama povećala se za 57 odsto, a prihodi od reklama za 59 odsto u poređenju sa istim vremenskim periodom prošle godine.Takođe, mobilni igrači instaliraju mnogo više aplikacija i broj instalacija se povećao za 84 odsto. Ova pandemija predstavlja događaj bez presedana za vrlo konkurentnu industriju video igara.

Srbija

Festivali širom Evrope otkazani, ali Srbija održava svoje

Ovog leta neće biti velikih koncerata na otvorenom u Evropi, bikova koji trče ulicama Španije ili festivala piva u Nemačkoj, ali će biti Egzita, Guče, Birfesta i ostalih srpskih festivala.Pandemija je primorala gotovo sve velike evropske festivale na otvorenom da odlože ili otkažu svoje programe.Biće to ozbiljan ekonomski gubitak za manifestacioni sektor.Tako su, između ostalih, britanski Glastonberi, hrvatski InMjuzik, mađarski Siget, kao i nemački Rok em ring i Oktoberfest otkazani.Jedan od najvećih svetskih festivala elektronske muzike, Tumoroulend, održaće se digitalno tokom vikenda od 25. do 26. jula, što može u velikoj meri oblikovati festivale u budućnosti.Međutim u Srbiji će se većina festivala održati, neki u kasnijim terminima nego inače.  Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić po preporuci Kriznog štaba zamolila je Egzit Festival da ne otkazuje svoj program, već da pomere datum za kasniji termin.Ona se sastala sa predstavnicima manifestacionog turizma, kako bi odredili uslove neophodne za održavanje festivala tokom avgusta i septembra.Sastanku su prisustvovali predstavnici festivala Egzit, Guča, Birfest, Nišvil i drugi, na kojem su izložili probleme održavanja festivala zbog pandemije.Brnabić je istakla da je održavanje manifestacija i festivala veoma važno, kako u cilju promocije lokalnog turizma, tako i u cilju oporavka manifestacionog sektora, koji je teže pogođen pandemijom.Zvanično je potvrđeno da će Egzit obeležiti 20 godina postojanja od 13. do 16. avgusta.Organizatori festivala rekli su da će blisko saradjivati sa nacionalanim kriznim štabom Republike Srbije, a kao jedna od mera biće i smanjenje kapaciteta festivala na pola od uobičajnih 55.000 posetilaca po danu.Nišvil i festival Lavfest u Vrnjačkoj Banji održaće se od 7. do 16. avgusta, odnosno od 6. do 8. avgusta.Sabor trubača u Guči, koji je bio najavljen od 3. do 9. avgusta, održaće se od 14. do 18. oktobra, kada je Sabor i osnovan 1961. godine.Beogradski festival Birfest na Ušću biće održani od 20. do 23. avgusta, a Beogradski festival igre počeće 11. septembra.

Svet

Hrvatski pomorci: jedni ne mogu kući, drugi na more

Povratak hrvatskih pomoraca, koji su trenutno na brodovima, a istekao im je ugovor o radu i zbog korona virusa ne mogu da se vrate kući, očekjuje se krajem ovog i početkom sledećeg meseca, piše Slobodna Dalmacija. „U ovom trenutku takvih pomoraca ima oko četiri hiljade, a ukupno ih je iz Hrvatske u svetskim morima oko osam hiljada. Ovima drugima normalno traju ugovori,“ izjavio je za Slobodnu Dalmaciju Neven Melvan, glavni sekretar Sindikata pomoraca Hrvatske.Melvan je naglasio da je situacija veoma dramatična, kao i da ih dnevno zovu desetine ljudi. Smatra da nadu o skorom povratku uliva, takozvano „otvaranje Azije“.„Polako se otvaraju Singapur, Hong Kong, Južna Koreja, Šri Lanka, odnosno ona područja u kojima se zatekao najveći broj hrvatskih pomoraca. Osim toga, mi u Hrvatskoj imamo i veliki broj pomoraca koji zbog koronavirusa ne mogu da se ukrcaju na brod i ne mogu da zarade svoju platu,“ kaže Neven Melvan.Pomorcima kojima je ugovor istekao, a ne mogu kući, kompanije će platiti vreme za koje su bili „zarobljeni“ na brodu. Mnoge, kako kaže sekretar pomorskog sindikata imaju bonuse za nenadane situacije, kao što je pandemija korona virusa.

Svet

Termalne kamere na železničkim stanicama u Grčkoj

Termalne kamere postavljene su na ulazu na perone na stanicama Larisis u Atini i Neos Statmos u Solunu, saznaje Ekathimerini.Železnički operater Trejnose (TrainOSE) će danas uključiti termalne kamere koje su postavili na dve glavne železničke stanice u Atini i Solunu. Služiće kao dodatna mera predostrožnosti protiv širenja korona virusa i zaštite putnika i osoblja.Iz kompanije Trejnose izjavili su da će se u potpunosti pridržavati zakona o privatnosti, kao i higijenskih propisa koje su grčke vlasti najavile kao deo napora za suzbijanje širenja virusa.

Svet

Grčka u iščekivanju turista sprečava širenje virusa

Dok se Grčka priprema da otvori granice za turiste lekari pozivaju građane da se potrude i poštuju mere zaštite od koronavirusa jer je poslednjih dana došlo do novog širenja infekcije, piše Katimerini. Posebno ih brinu izveštaji o nepridržavanju propisanih mera zaštite, tokom produženog vikenda.Koliko će to uticati na odluke o daljim koracima biće poznato do kraja sledeće nedelje, posebno ako se ispostavi da su zaraženi pojedinci bili prisutni u prenaseljenim područjima, rekli su stručnjaci, podsećajući da period inkubacije traje virusa do 14 dana.Izveštaji o borju ljudi koji stižu u Grčku iz inostranstva i krše karantinska pravila predstavljaju još jednu glavobolju za vlasti, jer je za sledeću nedelju najavljeno otvaranje granica za strance.Tada će se na korona virus testirati samo putnici koji dolaze iz zemalja sa visokom stopom zaraze.Stručnjaci su izrazili posebnu zabrinutost zbog gužve u javnom prevozu, na trajekatima i u barovima, jer je teško pratiti kontakte onih koji su već zaraženi.U međuvremenu, zdravstvene vlasti reaguju na pojavu lokalna žarišta.Četiri škole na severoistoku Grčke zatvorene su na 10 dana nakon što je učitelj koji radi u njima pozitivan na virus.Grčko lekarsklo društvo saopštilo je da je striktno praćenje javnog zdravlja i pridržavanje mera zaštite ključno u sprečavanju pojave pandemije.Budući da je nemoguće da se testira od 5 do 10 miliona turista, koliko ih se u Grčkoj očekuje ove godine, građani moraju da preuzmu odgovornost.„Ako se građani pridržavali mera protiv virusa, na taj način daće primer turistima,“ poručilo je Grčko lekarsko društvo.U Eshiusu, koji se nalazi u Tesaliji, zbog širenja korona virusa, uvedeno je ograničlenje kretanja od 9 sati uveče do 7 sati ujutru. Tokom tih sedam dana biće zatvorene sve škole i vrtići, a na javnim mestima obavezno je nošenje zaštitnih maski.

Priče i analize

Nauka o podacima u industriji medija kroz iskustvo Süddeutsche Zeitung

Data Science Srbija je tokom pandemije Covid-19 nastavila sa aktivnostima u smeru povezivanja i razmene iskustava između profesionalaca koji se bave podacima i veštačkom inteligencijom, i sa fizičkih meetup događaja preselila se u vrituelno okruženje. Do sada je organizovano 6 različitih događaja a pokazalo se da online donose prednosti u vidu lakšeg povezivanja učesnika ne samo iz Srbije već i šire, ali i mogućnost da se događaji jednostavno snime i omogući im se pristup preko YouTube kanala u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta.Gosti predavači na šestom po redu webinaru, bili su data scientisti iz čuvenog Süddeutsche Zeitung-a, najveće novinske kuće u Nemačkoj. Svoje iskustvo i primere dobre prakse podelili su Christopher Pramstaller, Analyst i Audience Development Editor i još dva člana njihovog Data Science tima Carmen Heger i Jie Bao.Tema webinara bila je “Kako biti informisan ali ne i terorisan podacima/How to be informed and not terrorized by data”.  Imali smo priliku da čujemo koji su to izazovi sa kojima se oni suočavaju, da li se i koliko oni razlikuju od izazova drugih medijskih ali i nemedijskih kompanija, i na koji način se podaci prikupljaju i koriste. Naročito je bilo korisno čuti šta je zaista važno iz ugla jednog data scienece tima, kako obezbediti dovoljnu količinu podataka, kako ih staviti u  funkciju pravovremenog i pametnog donošenja odluka, ali i kako ne biti zaslepljen dovoljnošću samog procesa. Vreme koje je sada, nadamo se iza nas, donelo je promene, za koje još uvek ne znamo da li će postati nova normala ili ćemo se uskoro vratiti na staro, ali svakako glad za informacijama bila je prisutna i mnogo više vremena se provodilo online u potrazi za odgovorima nego pre epidemije. Slično se dešavalo i u Nemačkoj, pa je tako i Süddeutsche Zeitung beležio rekorde u posetama tokom marta i aprila meseca, kao i druga ponašanja korisnika koja do tada nisu bila zabeležena. To su ujedno bili i izazovi sa kojima se i njihov data science tim suočavao.Osim toga, predavači su podelili i svoje viđenje uloge data science stručnjaka u jednoj novinskoj kući, šta su česte greške i zablude i na koji način kompanija treba da koristi podatke u čije prikupljanje i analizu ulaže.  Prikupljanje podataka i merenje jeste važno i predstavlja prvi korak, ali nije i najvažnije, jer nema vrednost samo po sebi. Veoma je tanka linija između osećaja sigurnosti koje svi ti podaci i grafikoni mogu dati i realne vrednosti istih u trenucima donošenja odluka.Često se dešava, naročito u krugovima višeg menadženta, da se smatra da je samo merenje i prikupljanje podataka dovoljno za otkrivanje objektivne istine, da je praćenje tuđih primera dobre prakse dovoljno za postizanje istih rezultata i da ukoliko podaci postoje i možemo ih videti na grafikonima, pratiti u trendovima, imamo sve što je neophodno za donošenje odluka koje će nužno obezbediti unapređenje poslovanja. Ali u najvećem broju slučajeva to nije tako. Dešava se i da se traženje odgovora u podacima usmerava na način koji će samo potkrepiti neku odluku, koji će opravdati neki plan i traži se zanemarivanje svega što ne govori u prilog tome. To je zamka u koju je lako upasti i zato je treba prepoznati na vreme.Zašto su merenja i prikupljanja podataka danas toliko značajna?Odgovor je u promenama, konstantnim i brzim promenama koje se dešavaju u svim industrijama. Donosioci odluka svesni su da znanje i iskustvo koje poseduju nije lako održati relevantnim i zato je stalno preispitivanje sveprisutno. Potreban im je kompas koji će im dati smer u kom treba da idu, razmišljaju i delaju. Podaci tu igraju glavnu ulogu, kao objektivni sudija u realnom vremenu, ali ne samostalno. Moraju biti kombinovani sa iskustvom kao još jednim, empirijskim, parametrom, jer jedino tako daju mogućnost sagledavanja koje predhodi odlučivanju. Traže se dokazi, potvrde zasnovane na podacima i analizama, koje će biti iza neke odluke. Ekonomski pritisak je sve veći, i potraga za novim i boljim poslovnim modelom je stalna. Odgovor može biti u podacima, ali samo ako se meri ono što je važno, ako se analizira ono što je u direktnoj vezi sa nekom odlukom i ukoliko menadžment ima dovoljno razumevanja u radu sa podacima. U tom slučaju, nauka o podacima i jedan data tim u nekoj medijskoj kući može biti dragocen u rešavanju mnogih prepreka na putu koji danas za svaku kompaniju jeste turbulentan.Ali podaci nam daju informacije samo ako radimo sa njima, ako ih transformišemo. Ako samo služe za generisanje grafikona nisu ništa više osim mrtvo slovo na papiru, nema suštinske vrednosti. Upravo za transformaciju od podatka do informacije neophodna je nauka o podacima i stručnjaci iz ove oblasti, jer oni daju smisao i kontekst podacima, pretvaraju ih u upotrebljivu informaciju na osnovu koje se mogu donositi odluke. Istina je da mnoge kompanije ne mogu sebi priuštiti data timove jer to ponekad zahteva mnogo vremena i ulaganja. Ponekad može biti dovoljno osloniti se na iskustvo, možda čak i intuiciju, teoriju i neke klasičnije oblike istraživanja tržišta koji još uvek mogu dati važne uvide i ne trebaju se odbaciti.Kombinacija svega navedenog je često dobitna kombinacija, spoj metrika i drugih tehnika, uz svesnost menadžmenta da je i njihova uloga ključna kada je razumevanje svih ovih procesa u pitanju. Uloga Data Science tima na primeru Süddeutsche Zeitung-aPraktični primeri koji su se odnosili na predikciju mogućnosti da neki broj korisnika prestane da koristi neku uslugu kao i primer kako se analizira i predviđa broj pretplata i pretplatnika po kategorijama, pokazali su koliko je važno imati podatke u slučaju kada se radi na pomenutim segmentima poslovanja jedne novinske kuće, naročito za medije koji se ne oslanjaju više samo na print izdanja.Cilj ali i zadatak data stručnjaka je da uz pomoć analize i modela mašinskog učenja pruže podršku i optimizuju proces privlačenja i zadržavanja pretplatnika.Podaci koji se prikupljaju i analiziraju, imaju vrednost kako za redakcije, kada se radi o instant uvidima i reakcijama na tek objavljene sadržaje, tako i za druge učesnike/stakeholdere, poput marketing tima i uvida u uspešnost i dobit za vreme i nakon određenih kampanja.Primeri su pokazali svu složenost procesa, koji ne uključuje samo razvoj modela mašinskog učenja, već je to možda i manji segment u odnosu na ostale zadatke poput prikupljanja i verifikacije podataka, razvoja alata za analizu i procesiranje, tumačenje i način prezentovanja rezultata kao i stalni monitoring celog procesa.Izazovi sa kojima se data tim iznova i iznova suočava su: ● na koji način omogućiti uvid u navike i ponašanja korisnika koja se često menjaju,  ● kako odgovoriti na stalne zahteve prilagođavanja poslovnog modela u vidu verifikacija potreba za novim funkcionalnostima i proizvodima i ● kako pri tom ostati u granicama propisa o zaštiti ličnih podataka koji se takođe s vremenom menjaju.Sa druge strane, kontinualno se javljaju i tehnička pitanja i izazovi koji prate ceo proces poput toga da li modeli rade na očekivan način, da li su pretpostavke na kojima se baziraju buduće odluke validne i da li je stepen zaštite podataka dovoljan.Ono što su i gosti zaključili je da se mora eksperimentisati što znači da kompanija mora biti otvorena za testiranje različitih modela i mora se prilagođavati. Nauka o podacima jeste i može biti podrška u procesu donošenja odluka, ali veliki udeo u tom procesu i preporukama za menadžment dolazi od eksperata koji kontinualno unapređuju svoja znanja i iskustva kako bi na pravi način prikupljali, obrađivali i tumačili podatke.“Data Science Srbija je organizacija koja okuplja kompanije i pojedince koji se bave ili žele da se bave podacima. Upotrebu podataka posmatramo holistički, od arhitekture, inženjeringa, analitike, mašinskog učenja, veštačke inteligencije, preko regulatornih okvira, etike, privatnosti i sigurnosti, do načina interpretacije informacija, donošenja poslovnih odluka i uticaj na ekonomiju i društvo u celini. Naša misija je da podstičemo razvoj data science-a u Srbiji i stvaramo uslove za razvoj eksperata koji praktično primenjuju svoje znanje za dobrobit ekonomije i društva. Zagovaramo Data Science kao nacionalno značajnu oblast specijalizacije Srbije.”Jovana Jočić menadžer komunikacija Data Science SrbijaWebinar “How to be informed and not terrorized by data”: 

Svet

Tehnološki giganti se sve više mešaju u slobodu izražavanja

Mogućnost tehnoloških kompanija da utiču na slobodu izražavanja i sadržaj koji je dostupan ljudima na internetu postaje sve vidljiviji, a njihovo mešanje ili nemešanje u političke diskusije izaziva sve oštrije reakcije javnosti i medija.Kompanija koja održava program za video-pozive Zum (Zoom) je privremeno zatvorila je naloge koji pripadaju grupi kineskih aktivista sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što su preko njihove platforme održali komemoraciju povodom 31. godišnjice demonstracija na Trgu Tjenanmen, saznaje Axsios.Portparol Zuma potvrdio je tom portalu da je zajednički nalog zatvoren "u skladu sa lokalnim zakonom" i rekao da je sada ponovo aktiviran."Kao i svaka globalna kompanija, moramo se pridržavati važećih zakona u zemljama u kojima poslujemo. Cilj nam je da radnje koje preduzimamo ograničimo na one koje su neophodne da bi se usaglasile sa lokalnim zakonima", navodi se u izjavi.Ovo sugeriše da je Zum zatvorio račun zbog Kine, koja zabranjuje bilo kakav razgovor o protestima na Tjenanmenu 1989. godine.Prodemokratski aktivisti i politički disidenti suočavaju se sa problemima i nadzorom čak i izvan granica Kine. Američke kompanije koje su prisutne u Kini takođe su pod prismotrom prilikom postupanja sa sadržajem koji kineske vlasti smatraju osetljivim.Zum nije jedini tehnološki gigant koji cenzuriše sadržaj na svojoj platformi.Nedavno je potvrđeno da je Jutjub automatski brisao komentare koji sadrže određene fraze na kineskom jeziku, povezane sa kritikom vladajuće Komunističke partije (KPK) u zemlji. Kompanija je potvrdila za portal The Verge da se to događalo "greškom i da radi na rešavanju problema".Epl je takođe uklonio "Pocket Casts", popularnu platformu za slušanje podkasta sa kineskog tržišta, jer je Kina tvrdila je da se ona može koristiti za pristup sadržaju koji se u zemlji smatra ilegalnim.Gugl je do nedavno radio na cenzuriranoj verziji svog pretraživača za Kinu, koji je trebalo da cenzuriše sve pretrage o ljudskim pravima, demokratiji, religiji i protestima.Međutim, Guglova potpredsednica za javnu politiku Karan Batija rekla je da je rad na cenzuriranom kineskom pretraživaču "okončan".U proteklim nedeljama, Tviter je cenzurisao neke od Trampovih objava na toj društvenoj mreži jer, kako je ocenjeno, "podstiču nasilje", a uz njih je stao i aplikaija Snepčet, koja je obustavila promovisanje sadržaja sa Trampovog naloga.Izvršni direktor Fejsbuka, Mark Zakerberg, sa druge strane, odbio je da prati primer Tvitera i Snepčeta, i dodao da kompanija koju predvodi "neće da određuje šta je istina" i da je sloboda izražavanja vrlo važna na njihovim platformama. 

Srbija

Od 2000. najviše investicija stiglo iz Italije i SAD

Od izjednačavanja prava stranih i domaćih investitora 2002. godine iznos investicija u Srbiji se drastično povećava. Sa 326 miliona USD u 2002. godini na 1 milijardu USD u 2003. godini, do 4,2 milijarde USD u 2006. godini. Nakon pada SDI od 2008. do 2010. godine, 2011. je godina sa nadprosečnim iznosom, međutim u 2012. vidimo opet nagli pad gde se zatim vrednost SDI ponovo povećava iz godine u godinu i 2018. dostiže nivo od 3,5 milijardi EUR, navodi se u najnovijoj ediciji Nove ekonomije Investicije u Srbiji 2000-2020.Najviše SDI je pristiglo iz zemalja EU, zatim iz Amerike i od 2014. godine značajnije iz Azije, naročito Bliskog Istoka.Međutim kada se pogleda procentualno prema broju projekata najveći broj investicija stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno. Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, međutim vrednosnom podelom ne zaostaju mnogo i Austrija (11,2%) i Češka (10,8%).

Srbija

Paušalci uglavnom otišli u DOO zbog testa samostalnosti

Najveći pritisak zbog Testa samostalnosti uvedenog početkom godine osećaju preduzetnici koji rade sa stranim klijentima, jer sva odgovornost se sva odgovornost padanja testa svaljuje na njih. Kako bi to izbegli, mnogi su odlučili, ili su bili prinuđeni da otvore Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), kažu za Novu ekonomiju sa portala pausal.rs.„Test samostalnosti koji je početkom godine uveden za preduzetnike sa paušalnim statusom sadrži 9 kriterijuma koji određuju u kojoj meri je on samostalan. Kroz te kriterijume treba da se posmatra odnos sa klijentom, a ukoliko je on takav da ispunjava 5 ili više kriterijuma, pada se na testu,“ podsećaju sa portala pausal.rs i naglašavaju da je važno da test rade sami preduzetnici, kao i da ne postoji forma koja se ispunjava u poreskoj upravi prilikom registracije ili sklapanja ugovora.Prema njihovim rečima bitno je da se test uradi zbog inspekcije.„U slučaju kontrole, inspektori mogu potvrditi ili osporiti prolaznost testa. Međutim, svakako je bolje da preduzetnici imaju popunjene odgovore i obrazloženja, koja mogu podupreti sa dokazima, na kriterijume testa samostalnosti, kako bi lakše u slučaju kontrole argumentovali svoje mišljenje da su samostalni.“KAKO SE RADI TEST SAMOSTALNOSTI?„Test se radi sa svakim klijentom i ukoliko ga preduzetnik padne, to ne znači da ne može više da posluje kao preduzetnik uopšte, već da sa tim klijentom ne može da nastavi saradnju na taj način. Prihod koji je ostvario sa tim klijentom se onda oporezuje kao ostali prihod, bez obzira što su već plaćeni porez i doprinosi po poreskom rešenju.“ Sa portala pausal.rs napominju i da je sa testom samostalnosti uvedena velika nesigurnost u poslovanje preduzetnika, upravo zbog toga što ne postoji garancija prolaska i da neće zavisti od odluka inspektora koji vrše kontrolu. „Preduzetnici koji rade sa domaćim klijentima, a smatraju da padaju test samostalnosti su se uglavnom kod njih i zaposlili. S druge strane, preduzetnici koji rade sa inostranim klijentima nemaju ovu opciju, pa su uglavnom upravo oni otvarali DOO društva kako bi prilagodili svoje poslovanje,“ kažu naši sagovornici i napominju da su to uglavnom digitalci, bilo iz IT industrije, konsaltinga, edukacija i slčnih oblasti, koji rade sa strancima ili kod njih.U pausal.rs smatraju da olakšice koje je država uvela za paušalce pomažu u zapošljavanju radnika, s obzirom da su troškovi značajno niži. Međutim, tvrde i da prema njihovom iskustvu, veliki broj paušalaca nema potrebu da zapošljava radnike, jer sav posao obavljaju sami.Čedomir Savković