Suzbijanje i sprečavanje daljeg širenja bolesti COVID-19 ili lečenje zaraženih lica ne može biti blanko opravdanje za bilo koju obradu podataka o ličnosti, navodi se u Vodiču za zaštitu podatak...
Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) zahteva dodatne ekonomske mere od države kako bi se izbegao bankrot agencija, objavila je Ekapija. Turističkim agencijama je, kako navode, prioritet da država podrži izdavanje vrednosnih vaučera za uplaćene aranžmane koji bi se iskoristili za neko drugo putovanje nakon završetka krize, jer bi putnici tako dobili uslugu koju su platili.- U obraćanju prema nadležnim institucijama, tražimo i da takozvani "korona vaučeri" imaju dodatne garantne mehanizme kako ih ne bi ugrozio eventualni bankrot neke od turističkih agencija. Ističemo da ne izbegavamo nijedan vid odgovornosti, te će biti moguć i povraćaj novca onim putnicima koji se odluče za tu opciju, kada se za to steknu finansijski uslovi - stoji u njihovom zahtevu.Sličan model, kako se ističe, već su usvojile mnoge zemlje EU.Predlog dopunskih mera poslat je na adrese Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva finansija i Vlade Srbije. Predlažu i da Vlada i Narodna banka Srbije izdaju direktivu osiguravajućim društvima da aktiviraju polise ukoliko dođe do bankrota agencije zbog vanrednog stanja, iako to nije predviđeno sklopljenim ugovorima i opštim uslovima osiguranja, koji su njihov neodvojivi deo.- Smatramo da je potpuno neosnovano da u ovom slučaju osiguravajuće kuće nemaju obavezu da nadoknade štetu putnicima, a imaju je, na primer, u slučaju bankrota usled sumnje da je on izazvan krivičnim delom. Ova mera bi naročito imala za cilj dodatnu zaštitu prava putnika, a to je prioritet i turističkim radnicima i resornom ministarstvu - navode.Ističu i da je u turizmu "stanje zaista alarmantno", kao i da će oporavak trajati više godina, te je zahtevi i da se razmotri mogućnost za kratkoročne beskamatne kredite, do pet godina, uz grejs period od godinu dana, a kako bi se obezbedila osnovna likvidnost i nastavak poslovanja.- U skladu sa poteškoćama sa likvidnošću, tražimo i privremenu suspenziju obaveze da na kraju svakog meseca imamo određeni depozit na bankovnom računu. Ova mera je potrebna tokom narednih šest meseci, dok se ne obezbedi likvidnost iz tekućih sredstava ili kredita, a trajala bi najkasnije do donošenja nove regulative o garancijama putovanja. U cilju očuvanja likvidnosti, predložili smo i da banke otpišu kamate za odlaganje rata kredita tokom proglašenog moratorijuma na kredite od tri meseca - piše u dopisu.Ključni meseci za uplatu prolećnih putovanja i rezervaciju letovanja su mart, april i maj, a turističke agencije nisu bile u mogućnosti da obavljaju svoju delatnost baš u tim najbitnijim danima.- Iako nemaju nikakav priliv novca od februara, agencije ipak nastavljaju da izmiruju tekuće troškove i vraćaju putnicima novac za otkazane aranžmane gde god je to moguće. Iz tog razloga predlažemo da se otpišu porezi i doprinosi na primanja u okviru postojećeg plana pomoći privredi, a ne da se odlože do januara 2021. godine, jer će mnoge agencije biti dugo u finansijskim poteškoćama i potencijalno bez priliva i početkom sledeće godine kada će ove obaveze doći na naplatu.Ovo udruženje je predložilo dodatnu meru pomoći koja se tiče posebnih subvencija turističkim agencijama i preduzetnicima u turizmu.- Naš predlog je da to bude subvencija koja bi nadoknadila razliku između ostvarenih mesečnih prihoda u 2020. i 70% od onoga što je agencija prihodovala u istom periodu prošle godine. Procene pokazuju da je potrebno 70% očekivanih prihoda kako bi se pokrili osnovni troškovi poslovanja i sve ispod toga bi ugrozilo opstanak agencija. Naš predlog je da se ove mere primenjuju do kraja godine jer će, kako smo već naveli, putovanja biti otežana mesecima po završetku vanrednog stanja i biće potrebne godine da se turizam potpuno opravi.
Đački turizam je, takođe, izuzetno pogođen, te je njihov predlog da se školama da nekoliko smernica.- Predlažemo da se sva dogovorena putovanja realizuju kad se steknu uslovi, a najkasnije do kraja 2020. godine, da se ova putovanja ne otkazuju i da škole ne aktiviraju menice agencija jer bi to dovelo u pitanje njihov opstanak. Kako bi sve navedeno moglo pravno da se zaokruži, potrebno je da Ministarstvo prosvete odobri potpisivanje aneksa ugovora koji bi obezbedio nove termine i uslove putovanja, kao i da smanji ustanovljeni minimalan broj dece po odeljenju za realizaciju ekskurzija i nastave u prirodi - kažu u UTAS-u.
Generalni direktor Telenora Srbija Majk Mišel je novoizabrani predsednik Saveta stranih investitora (Foreign Investors Council – FIC), dok je novi zamenik potpredsednika Saveta ge...
Tehnomanija je donela odluku da pomogne medicinskom osoblju u Srbiji koje se nalazi na prvoj liniji odbrane za vreme pandemije korona virusa. Stoga, je donaciju uređaja u vrednosti od 1.000.000 dinara uputila upravo zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Zemunu.,,U vremenima krize veoma je važno da se vratimo izvornim vrednostima i pomognemo jedni drugima. Tehnomanija se trudi da svojim delima pruži podršku i zahvalnost našim medicinarima koji čine sve za nas u teškim vremenima. Verujemo da ćemo ovakvom podrškom, dati svoj skromni doprinos u našoj zajedničkoj borbi“, rekao je direktor marketinga Tehnomanije, Lovro Vučković.U narednom periodu, kompanija Tehnomanija će nastaviti sa pružanjem podrške i pomoći onima kojima je to najviše potrebno.
U Kliničkom centru Srbije (KCS) je zaraženo je 60 zdravstvenih radnika koronavirusom, a od toga 24 lekara i 36 medicinskih sestara, od kojih je jedna trećina hospitalizovana, a ostali su u izolaciji, iz...
Od početka COVID19 krize, građani i kompanije se zajedničkim snagama bore protiv posledica pandemije korona virusa, donirajući ukupno 8,9 miliona evra. Vrednost ovih donacija prikupljenih u periodu od šest nedelja jednaka je sumi koja je u 2019. godini bila donirana za tri meseca.Kompanije su doprinele borbi protiv pandemije sa čak 69 odsto ukupne donirane sume, što ih čini najvećim donatorima. Na drugom mestu nalaze se privatne fondacije sa 12,8 odsto, dok su građani u ukupnim donacijama učestvovali sa 4,6 odsto. Polovina svih dobrotvornih akcija povodom COVID19 krize usmerena je ka nabavci medicinske opreme, a 29,7 odsto je usmereno na potrošnu robu. Humanitarna pomoć ugroženima čini 8,3 odsto akcija, dok je preostalih 12,1 odsto namenjeno podršci tokom izolacije.Istraživanje „Srbija daruje“ deo je Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, predvođena Fondacijom Ana i Vlade Divac. Ostali članovi koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, Smart kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Istraživanje je sproveo Catalyst Balkans u partnerstvu sa Trag fondacijom, a uz dodatnu podršku Čarls Stjuart Mot fondacije, Fond braće Rokfeler i Balkanskog fonda za demokratiju.Srbija daruje 2019.Prema istraživanju fondacije Catalyst Balkans Srbija daruje 2019, građani i kompanije u Srbiji donirali su 34,5 miliona evra za opšte dobro u 2019. godini što pokazuje rast dobrotvornih davanja od 26,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je aktuelna borba protiv korona virusa ujedinila građane i kompanije koji su od početka krize do sredine aprila donirali skoro 9 miliona evra.Ovogodišnji izveštaj beleži najveći iznos donacija otkako se sprovode istraživanja o stanju filantropije u Srbiji, što pokazuje da dobročinstvo više ne podrazumeva samo urgentnu pomoć ugroženima, već i doprinos za prevazilaženje drugih kriznih situacija. Blagi porast donacija od građana i poslovnog sektora beleži se u 2019. godini. Građani su drugi put zaredom najveći darodavci sa učešćem od 43,3 odsto u ukupno darivanoj sumi, čime je potvrđen pozitivan trend uspostavljen prethodne godine.Troškovi lečenja su namena za koju se najviše donira. Oko jedne trećine svih dobrotvornih akcija posvećeno je tome. Na drugom mestu je podrška marginalizovanim grupama sa 22,9 odsto aktivnosti. Prvi put posle više godina, zabeležen je porast donacija namenjenih smanjenju siromaštva, koje su sa 10,8 odsto u 2018. skočile na 14,4 odsto u 2019. godini. Obrazovanje je na četvrtom mestu sa 12,9 odsto dobrotvornih akcija.
Francuska će iz paketa finansijske pomoći za ublažavanje posledica pandemije isključiti firme registrovane u ofšor poreskim rajevima, piše Business Insider.Ministar za ekonomiju i finansije Bruno Le Mer izjavio je da kompanije koje su ili registrovane u poreskim rajevima ili imaju podružnice u njima neće moći da dobiju sredstva iz paketa pomoći, u vrednosti od 110 milijardi evra."Podrazumeva se da kompanija koja ima poresko sedište ili podružnicu u poreskom raju, ovo želim da naglasim, neće moći da dobije državnu pomoć. Postoje pravila koja se moraju poštovati. Ako ste dobili pomoć iy državne blagajne, ne možete isplatiti dividende i ne možete otkupiti deonice. A ako vam je glavno sedište u poreskom raju, očigledno je da ne možete dobiti državnu pomoć", rekao je Le Mer.Slične inicijative pokrenute su širom Evrope. U Holandiji to nisu predložile vlasti.Kako piše portal Dutchnews, opozicione partije Zelena levica (GroenLinks) i Radnička partija (PvdA, socijaldemokrate) zatražile su da se za dodelu državne pomoći uvedu strogi uslovi, koji uključuju i zabranu za kompanije sa sedištem u poreskim rajevima.Lider Zelene levice Jese Klaver izjavio je da vlada treba da se postara da novac poreskih obveznika "ne završi u džepovima deoničara“. To podrazumeva i isključenje kompanija koje isplate bonuse ili dividende iz bilo kojeg budućeg paketa pomoći.Klaver smatra da Holandija uopšte ne treba da pruži pomoć kompanijama baziranim u poreskim rajevima, i da treba da sledi primer Danske, koja je ranije donela takvu odluku."Verujem da ukoliko pomognemo velikim firmama, one takođe treba da plate, a to znači da plate porez u Holandiji i kada su vremena dobra", rekao je Klaver.
Hoteli širom Evrope počeli su da prave planove za letnju sezonu, razmatraju kako će ubuduće raditi i koje mere predostrožnosti će morati da sprovode.Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić ocenio je za Betu da će ove godine gubici u domaćem turističkom sektoru iznositi do milijardu evra zbog pandemije koronavirusa.Komentarišući mogućnost da Grčka otvori turističke objekte, Seničić je za N1 rekao da treba biti optimista i očekivati da će se deo turističke sezone ove godine, ipak, realizovati."U Grčkoj je stabilna situacija sa koronavirusom već dvadesetak dana. Od 15. juna je očekivano da se otvore ostrva, da se polako otvaraju objekti za smeštaj i da sezona može da krene od 1. jula", rekao je on.Sa druge strane, ćelnici pet najvećih hotelskih grupa u Grčkoj ocenili su za Katimerini da ovogodišnja turistička sezona neće početi pre jula, i da su neophodni panevropski zdravstveni protokoli, koji će turistima uliti sigurnost.Španski hotelijeri kažu da ne mogu čekati kraj godine. Hotelski lanci Melia i Room Mate planiraju da hotele u Španiji otvore u julu, piše španski portal Euro weekly news."Sektor ne može da priušti luksuz da ostane zatvoren do decembra. Turizam je motor španske ekonomije i najveći generator zaposlenosti", rekao je Kike Sarasola, osnivač i predsednik hotelskog lanca Room Mate.Gabrijel Eskarer, osnivač i izvršni direktor lanca hotela Melia kaže da hoteli ne mogu čekati vakcinu skrštenih ruku."Moramo da obavimo masovno testiranje i radimo na protokolima za bezbednost i higijenu, što će promeniti funkcionisanje objekata. To već radimo u Kini gde smo otvorili tri hotela, sada kada su restrikcije blaže".Odbor za turizam i provincijalna Asocijacija hotela Alikantea, na jugu Španije, za hotele će uvesti sertifikat za bezbednost od koronavirusa, uz zabranu grljenja, rukovanja i ljubljenja za klijente, piše britanski list The Sun.Osoblje će morati da nosi zaštitnu opremu a liftovi će se koristiti glasom. Hoteli na Majorki će prvo početi da primaju lokalne posetioce, zatim iz cele Španije, i tek na kraju posetioce iz sveta.Kako javlja Bloomberg, turizam u regiji Algarve na jugu Portugalije će se možda oporaviti tek iduće godine."Ove godine hoteli u Algarveu će morati da se oslone na lokalne posetioce, kojih nema dovoljno da bi mnogi objekti mogli a ostanu otvoreni. Mnogi hoteli se neće otvoriti ove godine", kaže Elideriko Vijegas, šef Asocijacije hotela i turističkih preduzeća Algarvea.Ako sve bude kako treba, on očekuje povratak stranih turista u aprilu sledeće godine.Na isti korak odlučila se i Turska, piše Hurijet. "Počeli smo proces sertifikacije kako bismo sistemski utvrdili u kojim zonama nema koronavirusa. Razvijaćemo ga korak po korak. Prvo ćemo napraviti međunarodno priznat sistem sertifikacije“, rekao je ministar za kulturu i turizam Mehmet Nuri Ersoj. Glavni akteri turske turističke industrije nadaju se da će početi sezonu u junu, prenosi Al-Monitor.Hoteli u regionu će poput mnogih drugih u Evropi raditi uz posebne mere. Kada počnu sa radom, hoteli u Hrvatskoj će recepcioneri meriti temperaturu gostima. Svi u hotelima nosiće maske i neće biti bliskih kontakata. Gostima će biti dezinfikovati koferi, a na večeru će ići tek kada budu obavešteni da imaju slobodan sto. Uz to moraće da drže odstojanje sa drugim gostima i osobljem hotela.Radio Slobodna Evropa javlja da se u Crnoj Gori omogućavanje rada ugostiteljima i uslužnim delatnostima, uz poštovanje epidemioloških pravila i procedura, planira za drugu polovinu maja. "Otvorićemo i naše marine za sva plovila i zahtevam da se od danas pripremamo za korišćenje tog resursa", rekao je crnogorski premijer Duško Marković tokom sastanka sa hotelijerima i predstavnicima turističke privrede.Hoteli u Švajcarskoj nisu bili zatvoreni, a sada su otvorili barove, spa centre i saune i objekte, s tim što će trenutno moći da ih koriste samo gosti, piše švajcarski The Local.
NBS ostvarila neto dobit u 2019. godiniNarodna banka Srbije je u 2019. godini ostvarila ukupnu dobit posle oporezivanja od 37,2 milijardi dinara.a dan 31. decembar 2019. godine Banka ima 2.390 zaposlenih (31. decembar 2018. godine: 2.348 zaposlenih).Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule iznosio je 24.5 mlrd u odnosu na 17,3 mlrd u prethodnoj godini.ovni cilj Banke je postizanje i održavanje stabilnosti cena. Pored osnovnog cilja, Banka ima za cilj i očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, kao i da, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje navedenih ciljeva, podrži sprovođenje ekonomske politike Vlade RS, poslujući u skladu s načelima tržišne privrede.Banka obavlja sledeće funkcije:– utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;– upravlja deviznim rezervama;– utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema;Zlato u aktivi banke procenjuje se na 158 miliajrdi dinara i skoro je duplirano u odnosu na 87,7 milijardi u 2018, godini. skladu sa Zakonom, posle dostizanja iznosa minimalnog osnovnog kapitala (iz stava 3. člana 77), i iznosa posebnih rezervi (iz stava 4. člana 77), dobit koja nije proistekla iz kursnih razlika i revalorizacionih rezervi, Banka raspodeljuje 70% u korist budžeta Republike Srbije rema Zakonu, Banka ne može odobravati kredite, pozajmice, prekoračenja po računu ili druge vidove kreditnih olakšica Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, javnim preduzećima i drugim pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno u kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave imaju kontrolno učešće, niti može davati garancije za izmirenje obaveza tih subjekata ili na drugi način obezbeđivati izmirenje njihovih obaveza.
Kad je direktor javnog preduzeća u v. d. stanju, on nema kapacitet da misli dugoročno, jer uvek može biti smenjen. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra.Od 33 preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, što znači da se na njih odnosi Zakon o javnim preduzećima, na čelu njih 20 nalaze se vršioci dužnosti direktora. Ovo svojevrsno v. d. stanje u kome se nalazi javni sektor (zato što i u državnim organima nezanemarljiv broj funkcionera je u v. d. stanju) u potpunosti je suprotno profesionalizaciji i korporativizaciji javnih preduzeća o kojima se već najmanje pola decenije govori kao o prioritetu u ekonomiji. I ova godina je slično počela, sa najavama kako će reforma javnih preduzeća biti tema nakon izbora i u fokusu buduće vlade „jer će reforma omogućiti da javna preduzeća pružaju bolju i kvalitetniju uslugu građanima, ali i uticati na ekonomski rast zemlje“ (premijerka Ana Brnabić 17. januara 2020). Ona je ocenila da se nije išlo u reformu javnih preduzeća, jer se Vlada bavila drugim reformama, stečajevima i privatizacijama RTB Bor, Galenike, Železare... Ta reforma o kojoj je govorila predsednica Vlade izgleda da ne podrazumeva odvajanje partijskih uticaja od javnih preduzeća, inače velikog i bitnog dela srpske privrede. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanje da li će se država konačno pozabaviti izborom direktora na konkursima nakon prigovora predstavnika MMF-a, odgovorio: „Ne dam, ja ne dam. E pa zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačan privatni sektor i da sve pozapošljavaju u javni sektor. I da to ne može privatnik da izdrži. Sve je sistem spojenih sudova“, rekao je Vučić na TV Prva odgovarajući na pitanje da li će se ukinuti v. d. stanje direktora javnih preduzeća, dodajući da ne voli v. d. stanje, nego disciplinu i odgovornost.Zanimljivo ili pre neverovatno zvuči izjava predsednika, s obzirom na to da je nedvosmisleno i direktno protivzakonito da javna preduzeća vode vršioci dužnosti direktora duže od jedne godine. Dva puta je menjan Zakon o javnim preduzećima, 2012. i 2016, uvek najavljujući obračun sa javnim preduzećima i uvođenje reda i profesionalnosti, ali možda je bilo malo previše očekivati od vlasti da zakon sprovede, kao što je iluzorno očekivati od koze da sačuva kupus.Opet je ovu temu pokrenuo Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji. „Imamo vršioce dužnosti direktora koji vode javna preduzeća, iako je Zakon o javnim preduzećima jasan po tom pitanju kako se biraju direktori i koliko dugo mogu biti vršioci dužnosti. Oni imaju skraćen horizont prilikom odlučivanja, a takođe imaju i zakonska ograničenja u postupanju. Treba da se odrede pokazatelji performansi i da se prema njima određuje da li će direktori ostati na čelu javnih preduzeća ili ne“, poručio je Ndegva. Prema njegovim rečima, velika državna preduzeća loše utiču na konkurenciju, s jedne strane zato što su tako velika, a s druge što država može da ih zaštiti od tržišta, da odredi cene itd. „Oko 60 odsto subvencija je dato državnim preduzećima, a ona su stvorila oko 20 odsto dodate vrednosti. To nije baš efikasno korišćenje sredstava“, ocenio je Ndegva, rekavši da su prošle godine javna i državna preduzeća koštala državu 300 miliona evra. To je bolje od milijardi koje su slupane u javna preduzeća tokom svetske ekonomske krize, ali i dalje je gubitak za budžet i za društvo.Dve trećine direktora su v. d.Umesto da budu izabrani na konkursima, kako nalaže zakon, dve trećine direktora javnih preduzeća Vlada Srbije je imenovala kao vršioce dužnosti. Na ovaj način na najviše pozicije u javnim preduzećima i državnoj upravi dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi, koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predviđene zakonom.Još u februaru 2017. godine raspisani su konkursi za izbor direktora javnih preduzeća Putevi Srbije, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbije i četiri nacionalna parka. Tri godine kasnije ova preduzeća i dalje vode vršioci dužnosti. Među svim brojnim v. d. direktora javnih i državnih preduzeća u Srbiji svakako je najdugovečniji Zoran Drobnjak koji je 2007. godine izabran za generalnog direktora JP Putevi Srbije, da bi od 2009. bio degradiran na vršioca dužnosti i tako sve do danas. Najveća i najvažnija kompanija u Srbiji je takođe pod upravom vršioca dužnosti. Milorad Grčić, mali privrednik iz Obrenovca je v. d. direktora EPS-a od oktobra 2016. godine, a pre toga je četiri godine bio direktor rudnika uglja „Kolubara“. Ali ova kompanija je mnogo duže u v. d. stanju. Prethodni direktor Aleksandar Obradović je bio vršilac dužnosti od 2012. do 2014, kada je na konkursu izabran za direktora, ali to redovno stanje je potrajalo svega dve godine. I druga značajna javna preduzeća poput JP Pošta Srbije vodi vršilac dužnosti, a to što su neka reorganizovana i iz statusa javnog preduzeća prešla u akcionarska društva nije promenilo praksu, pa recimo tri od četiri akcionarska društva nastala od Železnica Srbije vode vršioci dužnosti, dok četvrto i nema direktora, jer je prethodni osumnjičen za korupciju i nalazi se u pritvoru.Ovom pojavom se svojevremeno bavila i Transparentnost Srbija, a Nemanja Nenadić, programski direktor ove organizacije, kao glavni razlog za višegodišnje trajanje v. d. stanja u javnim preduzećima vidi to što očigledno nije postojala iskrena volja da se izvrši profesionalizacija upravljanja u javnom sektoru Srbije. „Tu javna preduzeća nisu jedinstveni primer, već je veoma slična situacija i u javnoj upravi (na primer, vršioci dužnosti pomoćnika ministara) a i u mnogim javnim ustanovama. Izgleda da je zakonska reforma, i ona iz 2012. i ona iz 2016. bila motivisana pre svega željom da se udovolji preporukama međunarodnih finansijskih institucija koje prate reformu javnih preduzeća, a ne istinskom željom da se upravljanje učini nezavisnijim od svakodnevne volje političkih moćnika. Međutim, taj pritisak očigledno nije bio dovoljno snažan, ne samo da se ostvari puna profesionalizacija, već ni da se formalno ispune zakonske obaveze“, objašnjava Nenadić. Odluka uvek pripada političarimaJavna preduzeća su pod upravom države. Vlada bira direktore, postavlja članove nadzornih odbora, donosi dokumenta i zakone kojima posredno upravlja poslovanjem javnih preduzeća. Postavlja se pitanje zašto se onda ne izaberu direktori i umesto njih se postavljaju vršioci dužnosti.„Na prvi pogled, može se postaviti pitanje zbog čega Vlada ne postavi nakon konkursa osobe koje imaju političku podršku, budući da konkursi nisu nepremostiva prepreka za tako nešto. Naime, krajnja odluka pripada političarima, tako da su kandidati koji nemaju takvu podršku prilično obeshrabreni da se uopšte jave na konkurs. Međutim, kako bi i tako postavljeni direktori mogli da se na neki način otrgnu kontroli, a razloge za njihovo razrešenje bi trebalo obrazložiti nekim ozbiljnim propustom, na primer u pogledu neostvarivanja programa rada preduzeća, očigledno je da se Vlada Srbije opredelila za to da zadrži v. d. stanje, koje joj omogućava da vršioce dužnosti smeni bez ikakvog obrazloženja u slučaju da se ne pokažu kao dovoljno poslušni i da na njihova mesta postavi nekog drugog“, napominje Nenadić.I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je to način da se ostvari veći uticaj na javna preduzeća od strane partijskih struktura vladajuće stranke.„To su pre svega neformalni uticaji koji se mogu lakše ostvariti ukoliko je direktor vršilac dužnosti. To je posledica partizacije države, pa i javnih preduzeća. Napravljen je korak unazad u profesionalnom menadžmentu javnih preduzeća. Čini se da je sada partijska lojalnost iznad svega. A motivi su jasni, javna preduzeća raspolažu velikim resursima i preko njih se oni mogu raspodeljivati preduzećima bliskim vladajućoj partiji, a i zapošljavaju veliki broj ljudi što opet služi partijskom zapošljavanju. Neko ko je izabran na konkursu bi možda rekao da neće to da radi, ali ovako je lako smenjiv“, ocenjuje Arsić, dodajući i da ljudi na tim pozicijama često ne bi ni trebalo da budu na mestu generalnih direktora javnih preduzeća.Kada je početkom 2015. godine zaključen stendbaj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, program se bazirao na tri stuba: makroekonomska stabilizacija, privatizacija i strukturne reforme i reforme javnih preduzeća.Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je fiskalna konsolidacija i stabilizacija javnih finansija očigledan uspeh. U privatizaciji su napravljeni ozbiljni pomaci prodajom RTB-a Bor, Železare Smederevo, Galenike, koncesijom Aerodroma, pa i nedavno Komercijalne banke.„Što se tiče strukturnih reformi i reformi javnih preduzeća, tu je urađeno malo toga na unapređenju efikasnosti i produktivnosti i korporativnog upravljanja. Zakon je dao solidan okvir, a ta preduzeća upravljaju ogromnim resursima, budžetima, imovinom. Tim pre je važno da se time upravlja na pravi način. Recimo godišnja amortizacija EPS-a je 40 milijardi dinara. To je oko jedan odsto BDP-a. Zamislite samo da se toliko investira svake godine. Međutim, u tom delu je urađeno najmanje od ova četiri segmenta. U Železnicama je čini se najviše urađeno na reformi, prevedena je u akcionarsko društvo. Najavljuje se i prelazak EPS-a iz JP u AD, ali kao što se može videti iz primera Telekoma, koji takođe nije javno preduzeće već akcionarsko društvo, pravna forma nema mnogo efekta ako se ne obezbedi suštinski profesionalni menadžment“, ukazuje Ranđelović.Stručnjaci su jednoglasni da ljudi na poziciji vršioca dužnosti nisu skloni da razmišljaju dugoročno, a to utiče na investicije.„Neko izabran na pet godina bi pokušao da uradi nešto za preduzeće, nešto važno, ali ovako kad zna da svakog časa može biti smenjen, to je teško“, napominje Arsić.Slično razmišlja i Nemanja Nenadić, direktor Transparentnosti Srbija.„Ne možemo nikada znati šta bi bilo kad bi bilo, odnosno u kojoj meri bi profesionalni direktori bolje radili svoj posao od sadašnjih vršilaca dužnosti. S obzirom na nesigurnost njihovog položaja, može se pretpostaviti da je rad javnih preduzeća pod njihovom upravom takav da su spremni da žrtvuju dugoročne interese preduzeća i ostvarivanje programa rada, zarad ispunjavanja nekih kratkoročnih ciljeva političara kojima duguju zahvalnost za svoje mesto. Najopasnija posledica nezakonitog v. d. stanja, naročito u slučajevima kada su prekoračeni maksimalni zakonski rokovi za takvo stanje, jeste to što su sve odluke takvih direktora nezakonite – počev od banalnih odluka o zapošljavanju ili raskidu radnog odnosa, pa do ugovora koji mogu vredeti milione evra“, upozorava Nenadić.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je večeras na TV Pink da će bespovratna novčana pomoć od 100 evra automatski biti isplaćena svim 1,7 miliona penzionera i za 200.000 korisnika novčane socijalne pomoći.Kako je kazao, oni će dobiti novac automatski odmah po okončanju vanrednog stanja, a onda će se preostalim punoletnim građanima dati mogućnost da se prijave hoće li ili neće tih 100 evra. Mali je u jednom trenutku rekao i da će isplata početi nakon 15. maja. „Ako im treba 100 evra, samo jednim telefonskim pozivom na kol centar ili online da se prijave i tih 100 evra će odmah dobiti“, kazao je ministar Mali i dodao da je proteklih dana bilo ljudi koji su rekli da im ne treba.On je najavio da se sutra biti usvojena uredba kojom će biti regulisana dodela pomoći od 100 evra i da je taj novac predviđen rebalansom budžeta.Mi ovako pokazujemo našu snagu javnih finansija, kazao je ministar. Podsećamo, Fiskalni savet kritikovalo je plan vlade da bespovratnu pomoć dodeli svima jer će ta mera koštati budžet skoro 600 miliona evra, kojima budžet ne raspolaže.Kako je ocenio Savet, ova mera je ekonomski neefikasna jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna finansijska pomoć i fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast.Ministra je kazao i da je paket ekonomskih mera za podršku privredi zbog krize izazvane koronavirusom vredan 608,3 milijarde evra što je pola bugžeta Srbije ili 11 odsto BDP. To znači da je planirano da će se svi punoletni građani dobiti bespovratnu pomoć.
Kina je prošle nedelje otpočela sa testiranjem sopstvene digitalne valute u pojedinim regionima, sa ciljem da ukloni sav papirni i metalni novac iz cirkulacije, javlja Saut čajna morning post (South China Morning Post). Pilot programi pokrenuti su u Šenženu, Sužouu i Čengduu, kao i u posebnoj ekonomskoj zoni provincije Hebei, rekao je neimenovani visoki zvaničnik Instituta za istraživanje digitalnih valuta Narodne banke Kine za tehnološki portal ZDNet. O novoj digitalnoj valuti se malo zna, nije poznato kada bi trebala da stupi u upotrebu, a veći broj medija je u međuvremenu javio da je određenom delu kineskih zvaničnika deo poslednje plate isplaćen putem aplikacije koja je neophodna za transakcije novom valutom.Narodna banka Kine je potvrdila da testove sprovodi u "zatvorenim sistemima", odnosno da novom valutom za sada nepoznatog imena nije moguće obavljati "obične" kupovine.Mekdonalds, Starbaks i Subvej su među prvim stranim kompanijama koje će testirati novu kinesku suverenu digitalnu valutu, objavila je kineska centralna banka, u manjim transakcijama sa lokalnim partnerima, prenosi SCMP.Metju Grajem, generalni direktor Sino Global Capital, investicione firme iz Pekinga, rekao je za ZDNet da "nijedna druga država nije ostvarila toliko napretka kao Kina u oblasti digitalnih valuta", kao i da su kineske vlasti uložile značajne napore u istraživanje i razvoj ovog rešenja.Navodno, prvu širu primenu nova digitalna valuta bi trebala da doživi tokom Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. godine.Po svemu sudeći, "digitalni reminbi" neće biti kriptovaluta u pravom smislu te reči, obzirom da će se na početku distribuirati putem banaka i drugih finansijskih institucija, odnosno da će sistem biti centralizovan.Za razliku od u Kini rasprostranjenih AliPay i WeChat Pay fintek rešenja, koji se oslanjaju na internet, tehnologija koju koristi Narodna banka Kine će omogućiti razmenu digitalne valute bez interneta, slično kao prilikom korišćenje fizičkog gotovine, navodi agencija Sinhua.Ako stvari budu tekle po planu, Kina će biti prva država koja lansira digitalnu valutu. Internet gigant Fejsbuk je već prošle godine najavio da radni na sopstvenoj digitalnoj valuti, Libri, ali se suočio sa brojnim poteškoćama usled protivljenja državnih regulatornih tela.
Italijanske kompanije za proizvodnju automobila će biti među prvim firmama koja će nastaviti sa radom 4. maja, kada u Italiji počinje popuštanje vanrednih mera protiv širenja koronavirusa, javlja Bloomberg.Zamenik ministra zdravlja Italije Pjerpaolo Sileri saopštio je da će zajedno sa njima početi da rade i kompanije u građevinskom sektoru."Od 4. maja, sektori za proizvodnju, atomobile, modu i dizajn, kao i mnogi drugi sektori, uključujući i građevinski, ponovo će raditi, ali samo ako garantuju poštovanje mera zaštite i društvene distance", rekao je Sileri.On kaže da će proces pokretanja rada biti postepen i da će početi sa onima u kojima je rizik od širenja koronavirusa najmanji.Prodavnice i tržni centri moći će da počnu sa radom sredinom maja, ali restorani, barovi, bioskopi i pozorišta će duže ostati zatvoreni, kaže Sileri, jer je u njima teže garantovati mere udaljenosti. Škole će ostati zatvorene još nekoliko meseci.Vlada Italije trenutno razmatra povećanje najmanje obavezne udaljenosti između osoba na javnim mestima sa jednog na dva metra, rekao je Sileri.
Raiffeisen Banka pustila u funkciju ažuriranu verziju aplikacije za mobilno bankarstvo za instant plaćanja na prodajnim mestima i plaćanje računa skeniranjem IPS QR koda Narodne banke Srbije (NBS), navodi se...
Ukupne devizne doznake emigranata svojim porodicama u matičnim državama će usled ekonomske krize izazvane koronavirusom pasti za oko 20 odsto, odnosno za 109 milijardi tokom tekuće godine, ocenjuje Svetska b...
Građani širom Srbije imaće priliku da od 27. aprila tokom trajanja vanrednog stanja besplatno obave brze i lake konsultacije sa lekarom putem DokTok-a, prve platforme za onlajn medicinsko savetovanje....
Većina startapa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije COVID-19, dve trećine startapa beleži pad prodaje od preko 60%, a polovina digitalnih firmi i frilensera beleži pad prihoda veći od 30%, rezultati su Skenera digitalne privrede koji je danas predstavila Inicijativa "Digitalna Srbija". U izveštaju koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju koronavirusa na domaću digitalnu privredu navodi se da većina aktera na ovom tržištu ne planira otpuštanja, ali da 40% digitalnih kompanija i četvrtina startapa planira da zaposlenima usled krize umanji platu."Digitalni sektor je uglavnom pesimističan. Čak dve trećine digitalnih kompanija, 50% startapa i 46% frilensera misli da će se situacija još pogoršavati. Za sada, uslužne kompanije su pogođene više od onih koje prihoduju od prodaje svojih proizvoda... Kada je reč o negativnim efektima COVID-19, podaci pokazuju da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih", navodi se u istraživanju.Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85% njih misli da će zbog posledica COVID-19 morati da traži alternativne načine prihoda. "Ovo je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuju na internetu, sa čak četiri frilensera na 1.000 stanovnika. Ipak, stručnjaci predviđaju ciklično negativan uticaj na frilensere uz strukturalno pozitivan uticaj koji se može očekivati na dugi rok", dodaje se u analizi.Skener digitalne privrede ukazuje su ove kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu i od kuće, kao i da 10% digitalnog sektora vidi rast prihoda usled porasta tražnje za njihovim proizvodima tokom pandemije.Autori istraživanja naglašavaju da će digitalna privreda imati vrlo važnu ulogu u budućem ekonomskom poretku, kao i da je uticaj tehnoloških rešenja u periodima kriza, poput ove pandemije, "ogroman".Nebojša Đurđević, direktor Inicijative "Digitalna Srbija", ukazuje na važnost saznanja koja Skener digitalne privrede donosi svima onima koji rade u ovom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija."Na osnovu ovih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom ekosistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije. To je svakako ono što ćemo i mi u Inicijativi 'Digitalna Srbija' uraditi,” ističe Đurđević.
Kompanija za proizvodnju ambalaže Ball korporacija saopštila je danas da je međunarodna inicijativa "Science Based Targets" odobrila njihove ciljeve, koji podratumevaju da do 2030. godine smanje apsolutnu emisiju ugljenika u svojim operacijama za 55 odsto, odnosno za 16 odsto u okviru čitavog lanca vrednosti.Početne vrednosti navedenih ciljeva su usvojeni 2017. godine, kažu u Ball korporadciji.U saopštenju se navodi da se time potvrđuju napori te kompanije da u okvirima svoje industrije podrži ekonomije sa niskim učešćem ugljen-dioksida i ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepena Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom o globalnom zagrevanju.Ball korporacija je prva kompanija u industriji proizvodnje limenki sa odobrenim naučno zasnovanim ciljevima, navodi se u saopštenju."Privatni sektor ima vitalnu ulogu u ubrzavanju ekonomije sa niskim učešćem ugljenika i kao vodeći svetski dobavljač aluminijumske ambalaže za osvežavajuća pića, posvećeni smo svom obavljanju posla za naše korisnike širom planete. Ovi odobreni, naučno zasnovani ciljevi prikazuju našu posvećenost pomoći našim korisnicima u cilju postizanja održivosti i isporučivanju ambalaže sa niskim sadržajem ugljenika, koja omogućava održivu ekonomiju", rekla je Ketlin Pitri, izvršna direktorka komercijalnog poslovanja i održivosti te kompanije. U organizaciji neprofitne organizacije CDP, a podržan od strane Ujedinjenih nacija, Instituta za svetske resurse i Svetskog fonda za očuvanje prirode, inicijativa "Science Based Targets" sarađuje sa više od 800 globalnih kompanija koje su odredile ciljeve za smanjivanje emisije gasova straklene bašte.Odobreni, naučno zasnovani ciljevi sledeći su korak u klimatskoj strategiji Ball korporacije, navode u toj firmi."Tokom prošle godine, Ball korporacija je potpisala sporazume o obnovljivim izvorima energije za rešavanje 100% energije koju koristi u Severnoj Americi i postala je prvi svetski proizvođač limenki koji je dobio najvažniji sertifikat za svoja 23 postrojenja i dokazala svoju poziciju na Dow Jones indeksu, sedmu godinu za redom", dodaje se u saopštenju.Ball korporacija će ove godine objaviti dodatne sporazume o obnovljivim izvorima u okviru Evropske unije i pokrenuti uporednu procenu životnog ciklusa proizvoda u SAD i Brazilu sa ciljem da pomogne industriji pića i njenom okretanju ka potpuno održivoj ekonomiji.Više informacija o naporima Ball korporacije u pogledu održivog poslovanja dostupni su OVDE.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
