Najnovije

Srbija

Humanitarna akcija #WakeUpCall za pomoć najugroženijima

U novonastaloj situaciji izazvanoj širenjem virusa COVID-19, Marketing mreža, u saradnji sa donatorima-kompanijama MARS, Imlek, Jaffa Crvenka, Mioni, Delta Holding, Marbo Product, Knjaz Miloš, Mlekara Šabac i Chameleon Ruma, pokrenula je humanitarnu akciju #WakeUpCall za pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva, navodi se u saopštenju Marketing mreže. U okviru akcije donirano je oko 2.000 paketa pomoći samohranim roditeljima i porodicama bez primanja, kao i beskućnicima u Beogradu i okolini. Paketi pomoći sadrže preko 15 različitih prehrambenih artikala, koje volonteri svakodnevno dele najugroženijima. “Odmah po proglašenju vanrednog stanja smatrali smo da treba reagovati i uraditi nešto konkretno za zajednicu u kojoj živimo i poslujemo. Pozvali smo advertising industriju u Srbiji na zajedničko delovanje u cilju pomoći najugroženijoj grupi stanovništva. Vrlo brzo, našem pozivu odazvale su se kompanije, koje su pokazale humanost i solidarnost na delu. Društvena odgovornost ne sme da bude samo trend o kome se priča, već dužnost i obaveza svih nas”, rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i CEO, Marketing mreže. Ona je dodala da je želja da #WakeUpCall akcijom pokrenu talas humanosti, pomognu najugroženijima, ali i da inspirišu kompanije da pokažu koliko je važno da se oslonimo jedni na druge u teškim situacijama.Humanitarnu akciju #WakeUpCall podržalo je socijalno udruženje Banka hrane Beograd.

2020

Unilever donirao proizvode u vrednosti od 5 miliona dinara

Kompanija Unilever donirala je proizvode brendova Domestos, Dove, Signal, Lipton i Knorr u vrednosti od gotovo pet miliona dinara brojnim ustanovama koje zbrinjavaju rizične grupe širom Srbije, a koje su pogođene efektima i posledicama epidemije virusa korona. Donacija je raspoređena prema prioritetima i potrebama institucija, sa ciljem da se na ovaj način podrže svi one koji su ugroženi, kojima je pomoć neophodna, kao i oni koji se svakodnevno izlažu riziku, ali i kako bi se druge kompanije i pojedinci inspirisali da urade isto. Više od 3700 boca proizvoda Domestos Power Pine i Domestos Power Atlantic donirano je zdravstvenim ustanovama: Opšta Bolnica Valjevo, Opšta bolnica Ćuprija, Specijalna bolnica Sveti Sava, Klinički centar Srbije, KBC Dragiša Mišović Dedinje, KBC Zvezdara pedijatrija „Dr Olga Popović Dedijer“,  KBC Zemun, kao i SOS dečijem selu u Kraljevu, Ženskom centru Milica u Vrnjačkoj Banji i Sigurnim kućama u Pančevu, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Jagodini, Smederevu, Somboru, Vranju, Leskovcu, Nišu, Priboju i Beogradu. Ova donacija je upućena nakon inicijalne isporuke više od 2700 proizvoda Domestos Extended Power Pine na bazi hlora, kao i 100 kofa, 100 džogera i 300 pari rukavica za profesionalni rad zdravstvenim ustanovama Kliničkog Centra Srbije, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Gerontološkim centrima u Beogradu, Obrenovcu, Pančevu i Smederevu, kao i Prihvatilištu za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici u Beogradu. Ukupno je isporučeno više od 6420 boca proizvoda Domestos, koji je namenjen i preporučen za pravilnu dezinfekciju površina kako u objektima javnog zdravlja, tako i u domaćinstvima.Osim proizvoda brenda Domestos, kompanija Unilever je za potrebe privreme bolnice na Sajmu isporučila više od više od 14000 kutija Lipton čajeva u kesicama, dok je ustanovi VMC Karaburma isporučeno 1000 kompleta Signal pasta i četkica za zube, kao i 297 Dove tečnih sapuna.

2020

BAT donirao milion dinara Crvenom krstu u Vranju

Kompanija British American Tobacco (BAT) donirala je Crvenom krstu u Vranju pakete sa osnovnim životnim namirnicama u vrednosti od milion dinara, koje će organizacija dalje preusmeriti korisnicima kojima je pomoć najpotrebnija. Uz donaciju, doprinos prikupljanju sredstava pružili su i zaposleni kompanije BAT, kao i fabrički sindikati „Nezavisnost” i „Samostalni sindikat” učešćem na dobrovoljnoj bazi, u želji da pomognu sugrađanima, zajednici i pokažu humanost na delu. “Mi smo kao kompanija oduvek bili posvećeni odgovornom poslovanju i pomoći lokalnoj zajednici, koja je sada važnija neko ikad. Današnja donacija je samo jedna u nizu aktivnosti kojima nastojimo da pružimo doprinos, a upravo iz tog razloga kompanija neće koristiti olakšice i pomoć koju je Vlada Srbije ponudila privredi, kako bismo prebrodili krizu izazvanu pandemijom korona virusa. Sa istom praksom ćemo nastaviti i u narednom periodu, a ujedno apelujemo i na druge privredne subjekte da pokažu solidarnost i jedinstvo. Takođe, briga o zaposlenima ostaje vodeći prioritet u našem poslovanju, što pokazuje i da se broj zaposlenih u kompaniji, uprkos vanrednom stanju, nije promenio”, istakao je direktor kompanije BAT za Srbiju i Crnu Goru Milorad Krstikeski.Kao društveno odgovorna kompanija koja već 17 godina posluje u Srbiji, British American Tobacco nastavlja da pomaže državi i lokalnoj zajednici i u trenucima koji su teški za ceo svet. Od početka poslovanja u Srbiji, BAT je investirao više od milion evra u društveno odgovorne projekte, a takva praksa ostaće opredeljenje kompanije i u budućnosti. 

Srbija

Poreska uprava od 4. maja odlaže dospelost poreskih obaveza

Poreska uprava će od 4. maja 2020. godine izvršiti odlaganje dospelosti za plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica i akontacije poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti za one privredne subjekte koji su se opredelili i ispunjavaju uslove za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja u privatnom sektoru, saopštila je Poreska uprava.Naime, Poreska uprava će po završetku meseca aprila, odnosno nakon podnošenja poreskih prijava PPP PD za zaposlene, kao i automatskim putem za poreske obveznike koji nemaju zaposlene radnike, sačiniti spisak privrednih subjekata koji će biti predmet provere ispunjenosti uslova za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja  tj.  ispunjenosti uslova da nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, počev od 15. marta 2020. godine pa do 10. aprila 2020. godine, kao dana stupanja na snagu Uredbe, odnosno do 30.04.2020. godine.Privrednim subjektima koji ispunjavaju uslove predviđene u Uredbi o fisklanim pogodnostima, biće izvršena uplata direktnih davanja, kao i odlaganje dospelosti  akontacija poreza na dobit, odnosno poreza i doprinosa na prihod od obavljanja samostalne delatnosti.Poreska navodi da su akontacije za mesec mart 2020. godine proknjižene na kartici poreskih obveznika, ali će odlaganje njihove dospelosti biti evidentirano u poreskom računovodstvu dana 4. maja 2020. godine, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za korišćenje pogodnosti u skladu sa Uredbom.Dospelost akontacija poreza na dobit pravnih lica za mart, april, i maj mesec 2020. godine odlaže se do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020. godinu, odnosno za obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske godine za poreski period koji započinje ili se završava u 2020. godini, za akontacije poreza na dobit koje dospevaju za plaćanje 15. aprila 2020. godine, 15. maja 2020. godine i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave poreza na dobit pravnih lica za odgovarajući poreski period.Dospelost akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti za mart, april i maj mesec 2020. godine,  odlaže se  do predaje konačne poreske prijave za utvrđivanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu.

2020

Nectar donirao proizvode u vrednosti 1,1 milion dinara privremenim bolnicama

Za Uskrs je na adrese privremenih bolnica u Beogradu, Novom Sadu i Nišu stiglo 37.000 Nectar proizvoda - 100% sokova i nektara bogate nutritivne vrednosti, ledenih čajeva i Heba vode.Donacija ukupne vrednosti preko milion i 100.000 dinara namenjena je medicinskim radnicima i pacijentima koji su ovaj veliki hrišćanski praznik morali da provedu van svojih domova. Kompanija Nectar želela je da im i na ovaj način da podršku i ulepša praznik. Ovo je još jedna u nizu akcija kompanije Nectar, a druga u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije. Da podsetimo, Nectar je već realizovao novčanu donaciju u iznosu od 5.000.000 dinara za testove za dijagnostiku virusa COVID-19 u Srbiji, a imali su i niz akcija i na drugim tržišima na kojima posluju.  

2020

CarGo dostavio 10 hiljada obroka medicinarima i najugroženijima

 Aleksandar Vučić, direktor CarGo Fondacije, rekao je da je u organizaciji fondacije od početka pandemije dostavljeno više od 10 hiljada besplatnih obroka najugroženijim porodicama, osobama sa invaliditetom, našim najstarijim sugrađanima, volonterima ali i zaposlenima na hirurgiji u Urgentnom centru. Zahvaljujući restoranu, koji je želeo da ostane anoniman, CarGo fondacija će nastaviti da organizuje isporuku više od 300 zdravih i besplatnih obroka svakoga dana sve do kraja akutne krize.  „Pored velikih akcija, kao što je CarGo Medical, verujemo da svaki dan ima veću vrednost uz dodatne akcije. Ručak, koliko god jednostavno zvuči, mnogo znači našim herojima i olakšava im ovaj pretežak period kada žrtvuju sebe, da bi spasili nas. Svaka teška situacija je prilika da budemo najbolja verzija sebe i ne smemo da je ispustimo“, rekao je Vučić. On je istakao da je neophodno da ojačamo našu solidarnost u vreme kada se popuštaju mere kako bismo se zajednički spremili za novu realnost koja je pred nama, u kojoj će biti potrebno još više solidarnosti i dobrote, ali i rada na stvaranju novih radnih mesta.  „Posebno smo ponosni što će uskoro CarGo Butler, opcija za dostavu namirnica i proizvoda, dodatno pomoći da sačuvamo svoje najbliže i naše društvo. Distanca je neophodna i sada kada se popuštaju mere. Ali, socijalna distancija je samo fizička, ne i društvena distanca. Socijalna distanca je prilika za još veću društvenu odgiovornost, a ona je naš pokretač od samog osnivanja“, izjavio je Vučić.  Vučić, koji je i predsednik Udruženja građana CarGo, posebno je zahvalio svim humanim ljudima, članovima Udruženja CarGo, pojedincima koji nesebično pomažu i sa kojima zajedno rade na ostvarenju zajedničkog cilja – do konačne pobede.   

2020

Od Mozzarta 400.000 evra za borbu protiv virusa korona

Od proglašenja vanrednog stanja Mozzartovi operateri, zaposleni, vozači, magacioneri... stavljeni su na raspolaganje građanima Srbije, kako niko ne bi ostao bez pomoći! Zaposleni ove kompanije dostavljaju besplatne pakete našim najstarijim sugrađanima , dostavljaju dezinfekciona sredstva i neophodnu opremu u glavne centre za tretiranje pacijenata od Infektivne klinike do privremene bolnice na Sajmu. Ova kompanija je za borbu protiv virusa korona donirala čak 400.000 evra u Srbiji, u šta je uključena i nabavka deset invazivnih respiratora, i dodatnih 150.000 KM u Republici Srpskoj, opremili su televizorima Čair i sve sigurne kuće u Srbiji, programeri iz IT sektora Mozzarta samoinicijativno su napravili veb-servis koji brzo i lako povezuje volontere i one kojima je pomoć potrebna i poklonili ga državi... Uz sve to, Mozzart je među prvim firmama koje su izašle sa akcionim planom prema svojim zaposlenima, sprovedene su opsežne mere prevencije koje uključuju rad od kuće za sve zaposlene koji nisu na terenu.U jednoj od poslednjih društveno odgovornih akcija, više od million dinara regionalni lider industrije igara na sreću donirao je Opštoj bolnici u Ćupriji koja je jedno od žarišta pandemije.V.d. direktora Opšte bolnice u Ćupriji, neurolog dr Ivan Milojević, nije krio oduševljenje i zahvalnost zbog donacije, jer kako kaže velika je stvar da u vreme kada mnoge firme otpuštaju radnike, ova ustanova od Mozzarta dobija značajnu donaciju.- Kada ovakvu pomoć dobijete u verovatno najtežem trenutku u kojem se naša bolnica našla do sada, onda znate da stvarno postoje ljudi velikog srca, koji su primer društvene odgovornosti. Veliko hvala Mozzart -u, još uvek sam bez prave reči. U ovom trenutku je najbitnije to što ćemo moći adekvatno da se odbranimo i da zaštitimo naše sugrađane. Bolnica u Ćupriji se za sada nosi sa nedaćama, ali svakako će nam ova donacija omogućiti da nabavimo novu medicinsku opremu. Želja nam je da novu opremu iskoristimo pre svega za borbu protiv COVIDA, ali i da ona ostane za budućnost, za neka bolja vremena, jer moramo sačuvati naš zdravsteni sistem i kada sve ovo prođe, istakao je Milojević.U saradnji sa Vojskom Srbije, kompanija Mozzart donirala je 35 televizora i prateću opremu privremenim bolnicama za pacijente zaražene od korona virusa u Nišu. U hali „Čair“ koja prima prve pacijente sa lakšom kliničkom slikom, postavljeno je 20 televizora, dok će ostali po potrebi biti raspoređeni u dve školske sale.Prema rečima koordinatora Gradskog štaba za vanredne situacije u Nišu prof. dr Žarka Rankovića, ovom donacijom stvoriće se bolji i prijatniji uslovi boravka osobama koje će biti lečene u privremenoj bolnici u hali „Čair“.- Televizori će ovim ljudima praktično omogućiti komunikaciju sa spoljnim svetom i pomoći će im da prebrode ove ne tako lake trenutke do završetka lečenja. Trudimo se im, u meri kojoj je to moguće stvorimo kućnu atmosferu, za šta nam je veoma značajna pomoć uspešnih privrednih subjekata. Izražavam ogromnu zahvalnost kompaniji Mozzart u ime Grada Niša i kao lekar, infektolog jer i sa stručne strane znam koliko je važno da sada budemo ujedinjeni i voleo bih da i ostali sada slede primer Mozzarta - istakao je Ranković.Mozzart je prethodno u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, za manje od 48h otkad im je zahtev upućen, opremio televizorima i Sigurne kuće u 13 gradova širom Srbije kako bi školarci smešteni u njima mogli da prate nastavu koja se iz učionica preselila na televiziju, preciznije na RTS 3.U Mozzartu ističu da su svesni situacije u kojoj se nalazi naš narod u ovom trenutku, zbog čega su odlučni da pomoć i podršku upute gde god je to moguće.- Stava smo da nas status lidera obavezuje da budemo prvi i kada je odgovornost i humanitarni rad u pitanju, te je naša kompanija u borbi protiv pandemije virusa COVID-19 dosad pomogla sa više od 400.000 evra, u šta je uključena kupovina i nabavka deset invazivnih respiratora, finansijska pomoć bolnicama širom Srbije u znosi od 100.000 evra, nabavka 10.000 paketa za naše sugrađane starije od 65 godina. Novčana pomoć je u ovim trenucima važna i prekopotrebna, ali smo posebno ponosni na naše zaposlene koji su praktično od prvog dana vanrednog stanja u službi građana Srbije - rekao je Borjan Popović, direktor korporativnih komunikacija u MozzartuIz ovog privrednog giganta poručuju da društvena odgovornost, pre svega, podrazumeva brigu o zaposlenima koji su prioritet i najveći kapital kompanije, zbog čega oko 4.500 zaposlenih u sistemu ne mora da brine za svoje radno mesto. Plate će se do kraja vanrednog stanja isplaćivati redovno i otpuštanja neće biti, ističu u Mozzartu.- Delatnost naše kompanije vezana je prevashodno za sportska dešavanja širom sveta, kojih sada, zbog pandemije virusa korona, gotovo i da nema. Od početka vanrednog stanja beležimo pad prometa od čak 95 odsto, ali nas ni to ne sprečava da budemo odgovorni, prema našim zaposlenima, i prema društvu u celini. Takvu strategiju negujemo duže od decenije, a koliko je društveno odgovorno delovanje ukorenjeno u našoj kompaniji, najbolje pokazuje činjenica da se više od 300 zaposlenih samoinicijativno prijavilo da pomogne, svako iz oblasti u kojoj je najbolji: vozači da prevoze osnovne životne namirnice i opremu za medicinske centre u saradnji sa Gradom Beogradom, magacioneri da pomognu u njihovom pakovanju, utovaranju i istovaranju, programeri da prave servise koji mogu da pomognu u ovoj situaciji, dosta operatera angažovano je u dopremanju pomoći do kućnog praga najstarijim građanima... – ponosno ističe Popović.

2020

Galenika donirala 400.000 evra za borbu protiv Covid 19

Galenika a.d. Beograd je prozivela i Vladi Republike Srbije stavila na raposlaganje 372.000 tableta leka Hidroksihlorokin Sulfat. Vrednost proizvedenih lekova, koje će  Galenika donirati  zdravstvenom sistemu Republike Srbije, iznosi 400.000 (četristo hiljada) evra. Proizvodnja Hidroksihlorokina završena je danas i kompletne količine biće u narednim danima predate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Tehnologija koja je korišćena u proizvodnji hidroksihlorokina obezbeđena je od strane kompanije EMS iz Brazila, koja je vlasnik Galenike a.d. Beograd od novembra 2017. godine. Kolege iz matične kompanije su potvrdile adekvatnost tehnoloških uslova, stručnost i sposobnost zaposlenih Galenike da po tehnologiji EMS-a proizvede ovaj veoma tražen lek, u svetu tokom trajanja pandemije COVID 19. EMS je, kao svoj doprinos borbi koju Republika Srbija i njeni građani vode protiv pandemije, donirao kompletnu tehnologiju proizvodnje leka Galenici. Na ovaj način Galenika je uspela da proizvede količine koje danas u celosti donira građanima Srbije, ali je i trajno stekla proizvodnu sposobnost da u slučajevima ugroženosti redovnog snabdevanja ili vanrednih potreba našeg zdravstvenog sistema pomogne sopstvenom proizvodnjom. „Delimo brige građana Republike Srbije u ovom teškom vremenu. Ulažemo napore da obezbedimo kontinuitet snabdevanja i da pružimo sigurnost pacijentima i potrošačima obezbeđivanjem dovoljnih količina naših proizvoda. Proizvodnja i donacija hidroksihlorokina je naš doprinos zajedničkoj borbi građana Srbije i izraz želje da kao društveno odgovorna kompanija pomognemo naporima zdravstvenog sistema Srbije. Drago mi je što je naša matična kompanija EMS iz Brazila prepoznala potrebu i pružila podršku našem lokalnom timu u Srbiji i želju da pomognemo Srbiji. Svi smo izuzetno ponosni na naše zaposlene u Galenici koji su naporno i sa velikom predanošću i tokom uskršnjih praznika radili na proizvodnji hidroksihlorikina “, izjavio je Ricardo Vian Marques, generalni direktor Galenika a.d Beograd.Prošlog meseca kmpanija EMS iz Brazila, inicirala je pokretanje kliničkih ispitivanja leka hidroksihlorokin u lečenju COVID 19 koji se do sada pokazao efikasnim u terapijskoj kombinaciji sa drugim lekovima. Kao rezultat toga, Galenika je odmah ponudila svoje znanje i resurse kako bi aktivno podržala nacionalnu borbu protiv COVID 19 u Srbiji. EMS proizvodi ovaj lek u Brazilu i pre svega je namenjen lečenju lupusa, malarije i reumatoidnog artritisa. Lek se uvodi u terapiju isključivo na osnovu mišljenja lekara i njihovih uputstava o tome kako koristiti ovu terapiju. 

Srbija

Tehnomanija pokrenula prvog četbota za onlajn prodaju u Srbiji

Kompanija za prodaju računara, opreme i bele tehnike uvela je prvu četbot (chatbot) podršku pri onlajn kupovini u Srbiji, što znači da će kupci moći da se konsultuju sa digitalnim prodavcem u realnom vremenu, a da dobiju identično iskustvo kupovine i sve potrebne informacije kao i kada kupuju u prodavnicama."Tehnomanija je napravila ogroman iskorak u smeru najsavremenijih digitalnih trendova, pa će naš chatbot, naročito važan u vreme aktuelne pandemije, dati mogućnost kupcima da sa bezbedne distance, veoma lako i uz sve potrebne informacije kupuju sve što im je potrebno", rekao je Lovro Vučković, direktor marketinga kompanije Tehnomanija.U online prodavnici četbot pruža savetodavnu uslugu kroz jednostavan razgovor, čime klijent putem pitanja i odgovora dolazi do najboljeg proizvoda u skladu sa svojim budžetom i željama.Tehomanijin virtuelni prodavac je povezan i sa agentima kontakt centra, što potrošaču pruža mogućnost prelaska na direktan telefonski razgovor, za dodatne informacije o željenim proizvodima i detaljima isporuke.

Svet

Lekari i političari – ko su dobri, a ko loši momci

Pandemija koronavirusa dovela je naučnike u nezgodnu situaciju. Malo poznati epidemiolozi i virolozi sada staju pred televizijske kamere i govore ljudima da budu kod kuće i da zatvore preduzeća, dok političari govore kako samo slede nauku. Tako su se naučnici i medicinski radnici i našli na meti kritika javnosti, piše PoliticoEU.To nije zaobišlo ni Entonija Faučija, direktora američkog Nacionalnog instituta za alergiju i zarazne bolesti. Demonstranti širom SAD, koji su se pobunili protiv mera restrikcija za sprečavanje širenja koranavirusa, na protestima tokom prošlog vikenda vikali su "otpustite Faučija"."Mislim da je poruka da je to nešto što jasno nanosi štetu sa tačke gledišta ekonomije, sa tačke gledišta koja nema nikakve veze sa virusom. Ali ako virus ne stavimo pod kontrolu, pravog ekonomskog oporavka neće biti", rekao je Fauči povodom poziva na njegovo otpuštanje.U Italiji je najčešća meta napada bio Valter Rikjardi, bivši predsednik italijanskog Nacionalnog instituta za zdravlje, koji sada ima savetodavnu ulogu oko epidemije u Italiji.On je rekao da ne treba popuštati sa vanrednim merama u severnoj oblasti Lombardiji i da one u Italiji treba duže da ostanu na snazi, kako bi se sprečio drugi talas zaraze.Taj njegov stav privukao je pažnju bivšeg ministra unutrašnjih poslova Italije Matea Salvinija i njegovih pristalica, sa kojima je Rikjardi poveo raspravu na Tviteru.Tom prilikom Rikjardi je kritikovao i američkog predsednika Donalda Trampa, pa je Salvini reagovao."On se raspravlja sa svojim kolegama lekarima i guvernerima, javno vređa američkog predsednika, kaže da od maski nema koristi. Ništa u vezi sa virusom ne shvata kako treba, a sada još i vređa Trampa", napisao je Salvini na Tviteru, i pozvao vladu da smeni Rikjardija sa mesta savetnika.Rikjardi je za Politico kratko rekao: "Mislim da je moralna i profesionalna dužnost naučnika da uvek govore istinu".Napada na naučnike ima i u Nemačkoj. Tako je stručnjak za javno zdravlje Kristijan Drosten dobio je pretnje imejlom. Da bi sprečila takve napade na svoje stručnjake, vlasti Velike Britanije odlučile su ne objave imena stručnjaka iz Naučne savetodavne grupe za hitne slučajeve.Stručnjaci smatraju da uplitanje politike u pitanja nauke ne donose ništa dobro."U trenutku kada ljudi prestanu da veruju stručnjacima za javno zdravlje oko toga šta da rade, može nastati Divlji Zapad kada su u pitanju informacije kojih će se ljudi držati", smatra socijalni psiholog sa Univerziteta Kembridž Sander van der Linden."Jedna vrlo uobičajena tehnika protiv nezgodne nauke koju koriste ljudi koji joj se protive je da optuže naučnike da su politični. Naučnici poput mene, epidemiolozi i naučnici koji se bave klimatskim promenama, mi uvek imamo tu dilemu da li da kažemo nešto što će ljudi smatrati politikom", kaže kognitivni psiholog sa Univerziteta u Bristolu Stefan Levandovski.Levandovski se našao u sličnoj situaciji pre skoro deset godina, kada su mu ljudi koji ne priznaju klimatske promene pretili smrću. On smatra da današnji političari samo pogoršavaju situaciju."Lideri kao što su Donald Tramp ili Salvini u Italiji – njihovi instinkti i intuicija treba da budu jači od dokaza i nauke, činjenica i svih tih drugih dosadnih stvari", ocenjuje LevandovskiU Velikoj Britaniji ima i slučajeva da su naučni savetnici kritikovani jer se previše slažu sa odlukama vlasti. Psiholog sa Kembridža Van der Linden kaže da se naučnici teško snalaze na takvom terenu."Kada nauka postane politizovana... da bi bila upotrebljena za koje god ciljeve, tada postaje vrlo teško voditi razgovor zasnovan na dokazima", naveo je on.

Svet

Francuska obustavlja sve letove van zone Šengena

Francuska je odlučila da obustavi sve letove van Šengenske zone, piše portal Schengenvisainfo.Francuska ministarska za transport i životnu sredinu Elizabet Born saopštila je da su ukinuti sve međunarodne letovi van uže Evrope.Avioni koji dolaze izvan zone Šengena neće moći da uđu na teritoriju Francuske, a svi letovi prema destinacijama van Šengena su obustavljeni.Ona je poručila građanima Francuske koji su planirali putovanja da to neće biti moguće ovog leta. Born je rekla da sada nije vreme za planiranje letnjih odmora, već za "ukidanje izolacije i postepeni povratak u normalu". Ona je dodala da je prioritet da se aktivnosti u zemlji nastave od 11. maja."Suočavamo se sa zdravstvenom situacijom koja se menja. Ali jasno možemo videti da je ne bi bilo razumno putovati u julu... kada ne znamo će biti epidemije", rekla je Born, ali nije iznela detalje o očekivanjima za letnji period.Ranije je francuska Vlada saopštila da će granične kontrole biti na snazi sedam meseci, za razliku od produžetka takve mere od 20 dana, koji je uvela većina zemalja u zoni Šengena.Prema Evropskoj komisiji, koju zemlje članice EU moraju obavestiti o ponovnom uvođenju granične kontrole, Francuska je proširila kontrolu i na unutrašnje granice, koja će trajati do 31. oktobra.Odluka o tome doneta je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron kritikovao lidere EU zbog jednostranog uvođenja privremene kontrole unutrašnjih granica krajem marta, upozoravajući da to može značiti kraj Šengenske zone. 

Priče i analize

Život pod koronom: Skoplje

Nakon prvog teksta iz serijala “Život pod koronom”, o životu u Ljubljani za vreme pandemije, razgovarali smo sa ljudima iz različitih krajeva Evrope i sveta. Sada dolazi još jedna priča iz komšiluka, a sagovornik Nove ekonomije je Igor, koji trenutno sa porodicom živi i radi u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije. Igor, SkopljeSećam se da je objavljeno da je prvi slučaj koronavirusa u Severnoj Makedoniji zabeležen 26. februara. Izgubio sam pojam o vremenu i ne znam kada je tačno uvedeno vanredno stanje, ali mera koja i danas stoji na snazi je da su zatvorene granice, kao i aerodromi, osim za transport robe.  Svaki dan se održavaju konferencije za medije na kojima govori ministar zdravlja i saopštava nove podatke vezane za broj novozaraženih i preminulih. Deluje mi da ga gradjani prilično cene, jer izgleda da je dostupan za pitanja i realan. Grad Debar je od starta bio skroz u karantinu jer su prvi slučajevi tamo zabeleženi, sada više nije, ali je taj potez uticao na to da se smanji broj zaraženih. Bio je i jedan skandal sa doktorkom, koja je bila na skijanju u Italiji i oglušila se o mere kontrole i prevencije širenja zaraze, čak je držala i simpozijum za doktore, a kasnije se ispostavilo da je zaražena.Mere su slične kao i u Srbiji. Starijima od 67 godina je kretanje dozvoljeno samo od 10 do 12 prepodne, a za mlađe od 18 godina od 13 do 15 časova. Za sve ostale zabrana kretanja počinje u 16h i traje do pet ujutru. Takođe je u vreme trajanja Uskrsa važila totalna zabrana kretanja za sva lica od petka u 16h do utorka ujutru.  Kako teče život u Skoplju trenutno?Ovde supermarketi rade punom parom. Od 10 do 12 prepodne prednost imaju ugrožene kategorije poput starijih građana ili trudnica, a inače je sve otvoreno od 10 do 15 časova. Na samim ulazima se nalazi tečnost za dezinfekciju i nije dozvoljeno da veliki broj ljudi bude u prodavnici u isto vreme, standardno se traži da rastojanje bude dva metra i primetio sam da veliki broj ljudi nosi maske. Kafićima i restoranima je zabranjen rad, a gradski prevoz nije potpuno ukinut, ali funkcioniše povremeno, u nekom posebnom režimu. Pre nekoliko dana sam video i patrolu policije da je došla u našu malu avliju da proveri ima li ljudi napolju. Meni i porodici je svakako lakše, jer imamo dvorište, ali verujem da je ovaj Uskrs teško pao nekim ljudima koji žive u stanovima. Da li je ovo vanredno stanje uticalo na posao?Supruga i ja držimo školu jezika i organizujemo kurseve jezika u Italiji, tako da nas je ova situacija jako pogodila. Vlada Severne Makedonije je donela set odluka koje će pomoći firmama da pregrme ovaj period, uglavnom se radi o pokrivanju nadoknade zaposlenima. Trenutno držimo časove i onlajn, ali je obim posla drastično manji nego inače. Primetio sam da je ova situacija uzrokovala i otkaze radnicima u pojedinim firmama. Kakva je situacija u zdravstvu? Lično nisam dovoljno informisan oko stanja u samim bolnicama, ali mi na osnovu dostupnih informacija deluje da je situacija pod kontrolom, nema previše zaraženih i ne vidi se neka posebna panika. Redovno se objavljuju nove informacije i stiče se utisak da nema mesta za nervozu. Čitao sam jedan članak u novinama oko pravljanja baraka na otvorenom, za pacijente sa lakšim simptomima, ali to nije bilo na nivou neke velike ozbiljne bolnice. Po apotekama se dešava nekada nestašica maski i rukavica, ali smo mi uspevali da ih nabavimo kada je to bilo potrebno. Neki generalni zaključak bi bio da postoji dosta nezadovoljnih ljudi ovom situacijom, ali ima i dosta neozbiljnih, koji ne nose maske, okupljaju se u grupama i ne poštuju rastojanje. Lično sam prisustvovao jednoj situaciji u supermarketu, kada je jedan stariji gospodin ispipao povrće koje je bilo izloženo, a na kraju nije kupio ništa. Skrenuo sam pažnju zaposlenoj na to, ali je ona samo tužno slegla ramenima, da li zato što joj je dosadilo da opominje takve ljude ili joj je možda moj srpski probudio jugonostalgiju. V. Vuksanović

Svet

Rizik za korupciju i pranje novca veći tokom pandemije

Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) objavila je smernice za svojih 50 država članica, sa ciljem sprečavanja korupcije tokom vanredne zdravstvene situacije izazvane pandemijom koronavirusa.Smernice, koje je predstavio predsednik GRECO-a Marin Mrčela, naglašavaju da pandemija povećava rizike za korupciju, kojoj je posebno izložen zdravstveni sektor, i to posebno zbog velikog porasta hitnih potreba za medicinskom opremom i pojednostavljenja pravila za njenu nabavku, gužvi u zdravstvenim ustanovama i prevelikog opterećenja medicinskog osovlja.Mrčela je izjavio da ne treba potceniti rizike za korupciju u trenutku kada se zemlje suočavaju sa neporecivim hitnim situacijama, koncentracijom moći, sužavanjem prava i sloboda i slivanjem velike količine novca u ekonomiju radi ublažavanja krize."Odluke koje se odnose na mere centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti u borbi protiv pandemije moraju biti transparentne i predmet nadzora i poziva na odgovornost. Uzbunjivači u zdravstvenom sektoru moraju biti zaštićeni", rekao je Mrčela.GRECO ocenjuje da koruptivne radnje mogu zahvatiti javni ili privatni sektor kada se radi o sistemu nabavke, podmićivanju u uslugama u vezi sa medicinom, korupcijom u istraživačkim i razvojnim delatnostima, uključujući i sukobe interesa i ulogu lobiranja. Pored drugih, rizika predstavljaju i prevare u vezi sa reklamiranje medicinskih proizvoda.  On je podsetio da je transparentnost u javnom sektoru jedan od najvažnijih načina sprečavanja korupcije, bez obzira na njen oblik."Ovo se tiče širenja pandemije i rizika koje ona nosi kao takva, ali i hitnih mera koje su donete kao odgovor na nju. Ne treba da dozvolimo da koronavirus naruši naše vrednosti i standarde, uključujući i transparentnost i odgovornost", kaže Mrčela.Stručnjaci za regulaciju tržišta i poštovanje zakona kažu da pandemija predstavlja izazov i za banke, piše bankar.rs.One bi mogle da se suoče sa velikim reputacionim i regulatornim posledicama, ukoliko se ustanovi da tokom krize postupale neetično. Povećano je više rizika, uključujući i pranje novca."U ovom trenutku dolazi do povećanja rizika od prevare, pranja novca, podmićivanja i korupcije – šeme koje žele da iskoriste pandemiju – a istovremeno se može pojaviti smanjena sposobnost usklađenosti funkcija kako bi ostale sigurne", rekla je Nikolet Kost de Sevres, zadužena za istrage i regulatornu praksu u pariskoj advokatskoj firmi Majer Braun.Julian Hui, viši saradnik za regulaciju finansijskih usluga u londonskoj advokatskoj kompaniji Bejker i Mekenzi, kaže da ono što bi banke pre krize opisale kao uobičajeno poslovanje kompanija sada predstavlja i rizik od pranja novca, i to posebno u sektorima zahvaćenim propisima o zatvaranju."Bilo koja kompanija koja nastavi trgovinu kršeći hitne propise, novac koji od toga zarađuje sada je kriminalna imovina, a banke će to morati da identifikuju", kaže Hui.Sprovođenje mera za unutrašnju kontrolu može biti otežano zbog socijalnog distanciranja, manjeg broja zaposlenih, rada na daljinu ili drugih promena u radu zbog pandemije, a mogućnosti banaka da otkriju kriminalne radnje mogu biti umanjene.Među potencijalnim izazovima za banke su i krađa identiteta i lažne prijave za vladine krizne fondove. Sa njima se posebno suočavaju regionalne finansijske institucije. 

Srbija

Beograd i Novi Sad ulaze u ponudu turističkih vaučera

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će biti izdvojeno dve milijarde dinara za turističke vaučere za odmor u Srbiji koje će moći da koristi još 400.000 naših građana i dodao da je planirano da destinacije, osim banja i planina, budu i Beograd i Novi Sad, objavljeno je na sajtu ministarstva.On je naveo da će za prvih pet meseci ove godine Srbija imati štetu oko 300 miliona evra zbog manjeg deviznog priliva od stranih turista, dodajući da u to nisu uračunata domaća turistička putovanja.„Zato je ova akcija značajna, jer ćemo manjak koji će uslediti zbog manjeg dolazaka stranih gostiju bar delimično nadomestiti akcijom turističkih vaučera“, rekao je Ljajić.On je kazao da je do 26. februara ove godine podeljeno 160.000 vaučera i podsetio da je za manje od mesec i po radnih dana svih 100.000 vaučera podeljeno, te da je država morala da koristi sredstva iz budžetske rezerve za dodatnih 60.000 vaučera.„To govori o interesovanju za ovu akciju. Sa novih 400.000 vaučera razmatramo da proširimo obuhvat onih koji mogu da ih koriste“, rekao je Ljajić i dodao da su vaučere do sada najviše koristili penzioneri, čak 54 odsto, a zatim nezaposleni i oni čija su primanja manja od 60.000 dinara.Navodi da se sada razmatra mogućnost da se Beograd i Novi Sad uključe kao destinacije za odmor na vaučere, te podseća da vaučeri u tim gradovima nisu mogili da budu korišćeni jer su primat imale destinacije u unutrašnjosti Srbije, pre svega banje i planine.S obzirom da je ova akcija usledila kao odgovor na situaciju nastalu zbog vorisa korona, Ljajić kaće da se razmatra mogućnost da i ova dva grada, koja su najviše pogođena u smislu pada turističkog prometa, budu uključena, jer su, kaže, oni vukli ceo turistički promet u zemlji.Najavio je da će naredne nedelje biti pripremljen konačni tekst uredbe o korišćenju turističkih vaučera.Ljajić kaže da su se vaučeri do sada mogli koristiti u oko 1.460 ugostiteljskih objekata, a ukoliko se uključe Beograd i Novi Sad on veruje da će biti još takvih hotela i pansiona.„Nema sumnje da ćemo sa novim gostima nadomestiti gubitak koji će uslediti zbog pada međunarodnih turističkih putovanja. Ovo je pokušaj da smanjimo gubitke koji će sigurno biti veliki u ovoj godini“, istakao je Ljajić.

Svet

Nemačku ekonomiju čeka spor oporavak

Nemačka ekonomija nalazi se u ozbiljnoj recesiji i njen oporavak verovatno neće biti brz, jer bi mnoge restrikcije zbog koronavirusa mogle da traju i na duži period, navodi se u redovnom mesečnom izve&scaron...

Srbija

Abehajci Srbije u senci ruske dezinfekcije

Jedinice ABHO Vojske Srbije angažovane su širom zemlje na suzbijanju koronavirusa i raspolažu sa jednim od najsavremenijih sistema koji može da dezinfikuje do 20 hiljada kvadratnih metara za jedan sat, navodi se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže. Iako se rad domaćeg ABHO našao u senci gostujućih ruskih kolega, srpski "Abehajci" visoko su cenjeni u svetu. Njihov centar u Kruševcu pohađaju vojnici sa svih meridijana - od Kine do SAD.Domaći „Abehajci“ kao i njihove ruske kolege imaju zaštitna odela, mobilne i prskalice na kamionima predviđene za dekontaminaciju od radioaktivnih, hemijskih ili bioloških sredstava. Ta vozila službeno se nazivaju  "automobili – cisterne za dekontaminaciju" i sada služe za borbu protiv korona virusa.Jedinice ABHO Vojske Srbije u borbi protiv korone dezinfikovale su objekte i ulice u više gradova i opština. Korišćen je rastvor natrijum hipohlorita koji uništava bakterije i viruse. Takođe su uspostavili dezinfekcione punktove i dezinfikovali sve privremene bolnice u Srbiji pre prijema pacijenata.ABHO jedinice Vojske Srbije imaju iskustvo u dezinfekciji u vanrednim okolnostima i zapaženu ulogu su imali posle poplava u Obrenovcu i drugim mestima u Srbiji.Tada je brzom i efikasnom dezinfekcijom ulica, vozila i domaćinstava, kao i uklanjanjem uginulih životinja sprečeno širenje raznih zaraznih bolesti. Posebno je bilo važna akcija oko toka reke Kolubare jer je to područje pogodno za širenja opasnog bacila antraksa.U tekstu se navodi da se snaga ruskog ABHO bazira na masovnosti i činjenici da dolaze iz jedne velike zemlje, dok ABHO služba Vojska Srbije ima dugu tradiciju i spada među retke male formacije za koje se zna u svetu.Još od vremena Kraljevine Jugoslavije srpski "Abehajci" se nalaze u Kruševcu. Tamo su danas 246. bataljon ABHO i Centar za usavršavanje kadrova ABHO. Obuka stranih vojski ili inspektora međunarodnih organizacija u Kruševcu se odvija bukvalno svaki dan. Centar za usavršavanje kadrova ABHO ima status regionalnog centra za obuku u okviru NATO programa Partnerstvo za mir, što je jedno od najvećih međunarodnih priznanja za ovaj centar, navodi se u tekstu.Ističe se i da je samo dva dana pre proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, u Kruševcu  održan namenski međunarodni kurs borbe protiv biološkog oružja gde su srpski "Abehajci" zajedno sa Zavodom za javno zdravlje iz Kruševca, Centrom za toksikologiju VMA i Institutom „Vinča“ obučavali vojnike Belorusije, SAD, Bosne i Hercegovine, Grčke, Italije, Kipra, Severne Makedonije i Španije.

Svet

Grčki hotelijeri: Početak sezone ne pre jula

Čelnici pet najvećih hotelskih grupa u Grčkoj procenili su u razgovorima za Katimerini da ovogodišnja turistička sezona neće početi pre jula.Signal za sektor biće ukidanje zabrana i ograničenja u vezi sa pandemijom izazvanom Covid-19, ali to samo po sebi neće biti dovoljno. Oni naglašavaju neophodnost usvajanja panevropskih zdravstvenih protokola koji će turistima uliti sigurnost.Do tada, grčki hotelijerski sektor ispituje koji hoteli bi mogli da se otvore: možda ne svi, a sigurno ne svi odjednom.Sad se ne isplati imati more