Najnovije

Srbija

NALED traži ukidanje naknade za konverziju zemljišta

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ubrzanje i pojednostavljenje postupka ozakonjenja i uvođenje eUputa tri su reformska prioriteta za 2022. godinu po izboru članova NALED-a. Novo 14. izdanje Sive knjige donosi 100 preporuka za smanjenje birokratije, navodi NALED. Zelene javne nabavke, uvođenje eAgrara, uspostavljanje onlajn registra neporeskih dažbina, uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih taksi i naknada, uređivanje fleksibilnih oblika rada, izdavanje objedinjenog poreskog uverenja i upotreba e-otpremnica u prometu robe, nalaze se među deset prioriteta. Novina je i da su 22 preporuke označene tzv. EU bedžom i njihovo rešavanje doprinelo bi bržem približavanju evropskim standardima, od potrebe smanjenja opterećenja zarada, uvođenja instituta ličnog bankrota i uređivanja rada za strane poslodavce, usklađivanja postupaka deklarisanja i doniranja hrane do unapređenja upravljanja otpadnim vodama, uvođenja zelenog fonda i drugih tema važnih za zaštitu životne sredine. NALED: Ove godine milion dolara za razvoj digitalne ekonomijeKada je reč o reformama u prošloj godini, ocenjeno je da je sa 12 potpuno ili delimično sprovedenih predloga prethodnog izdanja Sive knjige očuvan tempo reformi  iz prethodnih nekoliko godina, a usvojeno je i nekoliko sistemskih reformi koje su važne za čitavu privredu.  "Veliki pomaci ostvareni su u oblasti finansija, kroz eFakture uvodi se jedinstveni elektronski sistem koji će unaprediti vidljivost transakcija i sigurnost naplate za oko 130.000 korisnika, dok će eFiskalizacija omogućiti evidentiranje prometa kod gotovo 200.000 obveznika u realnom vremenu, smanjiti prostor za sivu ekonomiju i doneti veću zaštitu potrošačima",  rekao je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan ĐokićPoručio je i da je resor poljoprivrede krenuo putem digitalizacije sa uvođenjem Centralnog registra objekata u poslovanju s hranom i usvajanjem zakonskog okvira za elektronsku registraciju više od 400.000 gazdinstava i prijavu za subvencije. Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. julaU saopštenju NALED-a navodi se da su zasluge za najveći broj rešenih preporuka i ove godine pripale Ministarstvu finansija, a udeo predloga za taj resor je pao sa nekadašnjih 40 odsto na četvrtinu ukupnog broja."Sve veći broj izazova postavlja se pred ministarstva zaštite životne sredine i zdravlja, ali i druge sektore i nameću potrebu da svi jednako doprinesu reformama", navodi NALED.

Lifestyle

Nacionalni dan knjige, Nova ekonomija vam poklanja

Danas je Nacionalni dan knjige koji se obeležava od 2013. godine. Ujedno se obeležava i Dan Narodne biblioteke Srbije jer je 28. februara (po novom kalendaru) knežev sekretar i ustavopisac Dimitrije Davidović uputio pismo knezu Milošu o uređenju prve biblioteke. Narodna biblioteka Srbije osnovana je 1832. godine.Ovaj Dan ima za cilj da afirmiše kulturu čitanja, ali i sačuva pisanu reč.  Tim povodom, Nova ekonomija svojim čitaocima poklanja knjige. U komentarima na društvenim mrežama ispod ove objave označite sebe ili nekog kome biste poklonili knjigu. Evo koje knjige poklanjamo:1. Nečista krv, Borisav Stanković2. 24 sata u starom Rimu, Filip Metizak3. Horoskop, Miroslav Mika Antić4. Memoari kralja Milana (na srpskom jeziku).Pomoću softvera biramo dobitnike na kraju dana. Dobitnici preuzimaju knjige lično u redkaciji Nove ekonomije, Strahinjića Bana 31A u Beogradu. 

Srbija

Za oglašavanje u novinama Beograd namenio 75 miliona dinara

Sekretarijat za informisanje Grada Beograda raspisao je nabavku usluge oglašavanja u dnevnim listovima i nedeljnicima. Procenjena vrednost usluge, koja će trajati godinu dana, je 75 miliona dinara.Usluga podrazumeva objavljivanje obaveštenja, javnih prezentacija, javnih uvida, javnih poziva, konkursa, insertera u najmanje jednom dnevnom/nedeljnom listu. Oglasi se objavljuju za potrebe svih organa Beograda u toku jedne godine, pa je, kako se navodi, njihovo broj nemoguće precizno utvrditi.Neophodno je da dnevni listovi i nedeljnici izlaze na teritoriji Srbije i da svako njihovo izdanje sadrži aktuelne vesti o društveno-političkim temama u zemlji i svetu, sadržaje posvećene ekonomiji, kulturi i turizmu, piše u specifikaciji. U tenderskoj dokumentaciji je data specifikacija usluge za dnevne listove Blic, Kurir, Večernje Novosti, Politika, Danas, Srpski telegraf, Informer, Alo, 24 sata, i nedeljnike NIN, Vreme, Novi Magazin, Pečat, Nedeljnik, Ekspres. Novi tenderi Pošte Srbije, milioni za reklamiranje u novinama i na ViberuOkvirni sporazum se zaključuje na procenjenu vrednost javne nabavke, dok će se pojedinačni ugovori zaključivati do utroška finansijskih sredstava, a najduže za period od godinuUslov da ponuđač dobije ugovor je da je tokom period od najviše poslednje tri godine drugim privrednim subjektima pružao usluge oglašavanja u sredstvima javnog informisanja (dnevni listovi i nedeljnici)  u ukupnoj vrednosti od minimum 30 miliona dinara. Ponuđač treba da ima najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu novinara, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina iskustva u radu u medijima i marketing sektoru, najmanje dva radno angažovana lica koja imaju najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima korporativnih, najmanje tri radno angažovana lica koja poseduju diplomu dizajnera. Rok za podnošenje ponuda je 28. mart. Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Srbija

Centralna banka Rusije povećala kamatnu stopu na 20 odsto

Centralna  banka Ruske Federacije podigla je svoju glavnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 odsto i uvela kontrolu kretanja kapitala, piše Bloomberg. Ruske kamatne stope su na nivou najvišem u poslednjih 19 godina (od 2003. godine), a podignute su zbog zaštite od sankcija koje se toj zemlji uvode zbor rata u Ukrajini.Takođe, kako se navodi, brokerima je na Moskovskoj berzi privremeno zabranjena prodaja hartija od vrednosti čiji su vlasnici stranci. Međutim, ne navodi se na koje hartije od vrednosti se odnosi ta zabrana.Ruske vlasti su uvele obavezu koja se odnosi na izvoznike, koji sada moraju da menjaju svoje devizne prihode za rusku rublju.Ovi koraci, kako se napominje, predstavljaju najsnažnije mere koje je preduzela Rusija nakon poslednjih sankcija koje su joj uvedene od strane evropskih zemalja i Sjedinjenih Država.SAD i Evropska unija prethodno su najavile kako će Rusiji onemogućiti pristup većem delu kapitala vrednog 640 milijardi dolara koje je nameđunarodnom tržištu ruska centralna banka.Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i "zlatni pasoši"Ko finansira Putinov rat Ruska rublja već beleži pad od 26 odsto vrednosti u ofšor trgovini, zbog povlačenja investitora od Sidneja do Hong Konga. Na Moskovskoj berzi za jedan dolar može da se dobije 90 rubalja."Ruske vlasti moraju da spreče rasprodaju ruskih hartija od vrednosti kako bi sprečile paniku investitora koji njima trguju", rekao je strateg  nemačke Commerzbank Ulrih Liktmen (Leuchtmann).Prema njegovim rečima, taj potez je štetan na duge staze, ali će ga ruske vlasti povući jer postoji na rizik od još većeg kolapsa rublje.Kompanija S&P Global Ratings u petak je spustila kreditni rejting Rusije ispod investicionog, dok je Mudis Investors Service ocenjuje da je on još niži.Takođe, probleme donosi i isključenje nekih ruskih banaka iz međubankarskog sistema SWIFT koji omogućava bezbedna i brza prekogranična plaćanja.Centralna banka Rusije zabranila je ruskim brokerima trgovinu sa klijentima van Rusije. To se, međutim, odnosi samo na Moskovsku berzu, dok transakcije na ADR tržištu (American depositary receipts), kao i na otvorenom tržištu ne mogu da se zaustave, napisao je na tviteru Mihail Kotlov iz sedišta Norvibank u Moskvi.American depositary receipts (američke depozitne priznanice) su prenosive hartije od vrednosti koje izdaju američke banka kompanijama čije sedište nije u SAD.

Srbija

Ukrajincima više ne treba negativan test da bi ušli u Srbiju

Državljani Ukrajine mogu da uđu u Srbiji bez negativnog PCR testa, sekrtifikata o vakcinaciji ili potvrde o preležanoj bolesti COVID-19, piše u iznanama uputstva koje donosi ministar zdravlja.Uputstvo je izmenjeno 26. februara, a stupa na snagu od juče, kada je objavljeno u Službenom glasniku.Torlak prihodovao 2,5 miliona evra od testiranja na koronu Do sada, neke od pomenutih uverenja nisu morali da pokažu samo državljani Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Mađarske, Severne Makedonije i Crne Gore, kao ni strani državljani koji su u tranzitu kroz Srbiju.Svi ostali stranci imaju obavezu da prilikom ulaska imaju negativan test ili uverenje o vakcinaciji ili preležanoj koroni.Ukrajina je pod vojnim napadom Rusije od četvrtka 24. februara, a veliki broj Ukrajinaca napušta svoje domove. Pojedine procene su da će najmanje jedan milion izbeglica napustiti Ukrajinu zbog ruske invazije, piše Nju Jork Tajms.Promet PCR testova u Srbiji prošle godine najmanje 30 miliona evra

Srbija Osigurani depoziti

Depoziti Sberbank Srbija sigurni

 AIK Banka je dobila saglasnost Narodne banke Srbije i nadležnih regulatornih tela, čime je ispunila sve uslove za sticanje vlasništva nad Sberbank Srbija.Na ovaj način, AIK Banka će povećati svoje tržišno učešće u Srbiji na čak 9 odsto i sa vrednošću svoje nove bilansne aktive postati jedna od najznačajnijih banaka u našoj zemlji, a što je još važnije ovim će se dodatno obezbediti sigurnost depozita svih klijenata. Uspešnim završetkom procesa koji je iniciran prošle godine, AIK Banka će uvećati svoju klijentsku bazu za više od 180.000 fizčkih i pravnih lica, dok će ukupna aktiva bankarske grupacije porasti za 1,7 milijarde evra.- Jačanjem tržišne pozicije korak smo bliže ostvarenju našeg strateškog cilja da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupa u regionu. Veličina naše aktive povećaće se na gotovo 4 milijarde, sa tržišnim udelom od 9 odsto, čime će AIK Banka, kao okosnica naše bankarske grupe, zauzeti šesto mesto na bankarskom tržištu Srbije. Širenje poslovanja će sigurno doneti brojne pogodnosti i za naše klijente, spajajući stručnost i tehnologiju obe banke, čime će kvalitet pružene usluge biti na najvišem nivou. AIK Banka ostaje posvećena daljem razvoju u cilju pružanja najkvalitetnijeg korisničkog iskustva našim postojećim i novim klijentima, čemu će svakako doprineti i dugogodišnje iskustvo zaposlenih Sberbanke kojima ovim putem, kao novom članu naše bankarske porodice, želim dobrodošlicu. Sigurna sam da ćemo sada, kao jedna velika i jaka banka, nastaviti sa uspešnim poslovanjem i poslovnom sinergijom od koje će najviše pogodnosi imati upravo naši klijenti i poslovni partneri - istakla je Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK Banke.Predsednik Izvršnog odbora Sberbank Srbija Vladimir Bošković izrazio je zadovoljstvo istakavši posebno jasnu strategiju i viziju AIK Banke u pogledu daljeg razvoja.- Predstojeći proces preuzimanja i integracije je odlična vest za sve nas, budući da smo tokom proteklih meseci svi zajedno vredno radili na tome. Sberbank Srbija postaje deo AIK Banke kao jedne od kapitalno najsnažnijih, najlikvidnijih i izuzetno profitabilnih banaka na domaćem tržištu. Za nama je godina u kojoj smo ostvarili najbolji poslovni rezultat, uz značajan rast vrednosti kreditnog portfolija, ali isto tako i uz rast depozita od čak 30 odsto. U narednom periodu nas očekuje integracija, a uveren sam da ćemo i taj proces veoma brzo i uspešno kompletirati. Spremnost i volja za sinergijom postoji i na jednoj i na drugoj strani, a to je svakako najvažnije kada se dva uspešna tima integrišu u banku koja će u svemu biti još uspešnija – izjavio je Bošković. 

Svet

Zapad uveo sankcije odabranim ruskim bankama, na tapetu i „zlatni pasoši“

Zapadni lideri uveli su  dodatne finansijske sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, uključujući uklanjanje „odabranih ruskih banaka“ iz međunarodnog platnog sistema SWIFT. Očekuje se da će ove mere otežati njihovo međunarodno poslovanje. SWIFT je  međubankarska mreža za prekogranična plaćanja. Ovaj sistem omogućava da uplate iz inostranstva stignu brzo i bezbedno.Mere su bile deo šire  međunarodne podrške Ukrajini i pritiska na Moskvu zbog  vojnog napada Rusije na njenog zapadnog suseda. Ranije u subotu, u istorijskom preokretu politike, Nemačka objavila da će poslati Ukrajini 1.000 komada protivtenkovskog oružja i 500 protivvazdušnih projektila Stinger. Druge zemlje su takođe najavile povećanje vojne pomoći Kijevu.Nisu sve zemlje bile spremne da podrže ovu opciju, iako je ona sve vreme bila na stolu, poruka je koja je prethodnih dana stizala i iz Evrope i iz SAD.Razlog je to što izbacivanje Rusije iz SWIFT-a nanosi veliku štetu i Zapadu, čije kompanije, tj. banke, upravo preko ove mreže posluju sa bankama i kompanijama u Rusiji.Najviše su oklevale Nemačka, Italija i Francuska.Portparol nemačke vlade izjavio je da je reč o "tehnički teškom" potezu koji bi imao ogroman uticaj na transakcije Nemačke i nemačkih preduzeća u Rusiji, kao i na plaćanje energenata.Obavezujemo se da ćemo obezbediti da odabrane ruske banke budu uklonjene iz SVIFT sistema za razmenu poruka. Ovo će osigurati da ove banke budu isključene iz međunarodnog finansijskog sistema i naštetiti njihovoj sposobnosti da posluju na globalnom nivou“, rekli su čelnici EU.U odvojenom saopštenju, nemačka vlada je rekla da će se ta mera odnositi na „ruske banke koje su već sankcionisane od strane međunarodne zajednice i, gde je potrebno, na dodatne ruske banke“.Ukrajinska vlada je više puta zahtevala da Rusija bude isključena iz SVIFT-a, koji povezuje banke iz celog sveta i obrađuje milione plaćanja svakog dana.Nakon što je Putin u četvrtak započeo  rat protiv Ukrajine, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da svako ko sumnja da bi Rusiji trebalo da bude zabranjen SVIFT „mora da shvati da će krv nevinih ukrajinskih muškaraca, žena i dece takođe biti na njihovim rukama“.Ali neke zemlje, uključujući Nemačku, oklevale su  isključivanju Rusije iz međunarodne platne mreže,  zato što je koriste za plaćanje ruskog gasa, od kojeg su veoma zavisne.Čak i dok su najavljivali svoj potez, saveznici su i dalje radili na pronalaženju načina da ograniče  uticaj sankcija na cene energije. Ako bi uklanjanje ruskih banaka iz usluge finansijskog plaćanja sprečilo zemlju da prodaje naftu i prirodni gas, cene bi mogle da skoče jer će evropski kupci tražiti alternativne načine da nabave gas.Ko finansira Putinov rat Sjedinjene Države i Evropa su koordinirale sa SWIFT-om da vide da li postoje načini da se identifikuju energetske transakcije u sistemu i da li bi izuzeće određenih banaka ograničilo poremećaje u trgovini, rekao je visoki zvaničnik američke administracije na brifingu za novinare.„Ići ćemo instituciju po instituciju u smislu onih koji su uklonjeni sa mreže“, rekao je zvaničnik. „I mi ćemo ih birati veoma pažljivo kako bismo maksimizirali uticaj na Rusiju i minimizirali prelivanje na Evropu i EU i globalnu ekonomiju.U svom saopštenju, zapadni lideri su se takođe složili sa „restriktivnim merama koje će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne rezerve tako da prođu ispod radara sankcija“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.Visoki američki zvaničnik rekao je da Bajdenova administracija i njeni zapadni saveznici „razoružavaju Tvrđavu Rusiju“ sankcionisanjem ruske Centralne banke. „Mislim da ćete odmah videti kako zastrašujući efekat pada na ruski bankarski sektor čak i iznad onoga što se već dogodilo“, rekao je zvaničnik.Pored toga, rekli su da će se obračunati sa prodajom takozvanih „zlatnih pasoša“ bogatim ljudima povezanim sa ruskom vladom, pokrenuti transatlantsku radnu grupu za sprovođenje finansijskih sankcija i pojačati koordinaciju protiv dezinformacija.

Svet

Ko finansira Putinov rat

Evropske zemlje oklevaju da prestanu da kupuju naftu i gas od Rusije iz straha od ekonomskih posledica kod kuće, piše Politico.eu. Evropa zavisi od ruskog gasa, ali i ruske javne finansije počivaju na izvozu energenata.Ko plaća lovce i tenkove ruskog predsednika Vladimira Putina? Iste one zemlje EU koje kažu da žele da on zaustavi napad na Ukrajinu, zemlju koja je navodno njihov saveznik, ocenjuje ovaj ugledni medij.Ruski gas je činio 42 odsto evropskog uvoza gasa samo putem gasovoda. Isključivanje tog gasa bi stvorilo bolne ekonomske posledice za evropske zemlje koje se već bore sa visokom inflacijom.Sa vrednošću od 60,1 milijardu evra u 2020. godini, energija čini oko dve trećine evropskog uvoza iz Rusije. Najveći zavisnik od ruskog gasa je Nemačka, sa učešćemo od gotovo 50 odsto u kupovini gasa od ruskog Gasproma. Na drugom mestu je Italija sa učešćem od 20 odsto, nešto manje ima Turska. Srbija je pri dnu liste kupaca Gaspromovog gasa, sa učešćem od 1,4 odsto.Dok se oslanjanje na ruski gas često ističe, vrednost uvoza naftnih derivata je manja.Trgovina (i domaća i međunarodna) energentima je takođe veoma značajna za rusku ekonomiju i državne finansije, čineći skoro jednu petinu nacionalnog budžeta, navode preliminarni podaci za 2021.Trgovina sa Evropom je veliki deo toga. Izvoz minerala u Evropu (uključujući ugljovodonike) čini skoro polovinu ukupnog izvoza. Koliki deo te cifre ide direktno u državnu kasu, teško je izračunati, ali je jasno da predstavlja značajan doprinos.„Trenutno stanje na globalnom tržištu nafte i trenutna veoma, veoma visoka cena koju vidimo definitivno donose mnogo koristi Rusiji“, rekao je Mario Bikarski, ruski analitičar u The Economist Intelligence Unit. „Ovo je sve od velike koristi za ruske devizne rezerve, jer Rusija ima fiskalna pravila prema kojima svi prihodi iznad 43 dolara po barelu nafte idu u nacionalni državni fond.

Srbija

Objavljeni strateški partneri za novu obilaznicu oko Kragujevca

Vlada Srbije donela je odluku o izboru strateških partnera za izgradnju severne obilaznice oko Kragujevca. To je konzorcijum koji čine Srbijaautoput iz Beograda, Integral inženjering iz Niša. MHM projekt iz Novog Sada, Institut za puteve i DB inženjering, oba iz Beograda.Odluka je kako se navodi doneta u skladu sa važećim uredbama, kao i Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.Integral Inženjering iz Niša, kako se dodaje, predstavlja ogranak istoimene firme iz Laktaša u Republici Srpskoj, koje posluje od 1989. godine.Kako je ranije preneo Glas Šumadije, osnovne obaveze strateškog partnera su: Izrada tehničke dokumentacije što podrazumeva Projekat za građevinsku dozvolu, Projekat za izvođenje i Projekat izvedenog objekta kao i izvođenje radova na izgradnji severne obilaznice oko Kragujevca.U Kragujevcu počela da radi platforma za veštačku inteligenciju Trasa budućeg državnog koridora je, kako se naglašava, od velikog značaja za putnu mrežu Republike Srbije.Severna obilaznica oko Kragujevca planira se kao saobraćajnica dužine oko 22,2 kilometara i prolazi kroz naselja: Cvetojevac, Novi Milanovac, Opornica, Poskurice, Divostin.Severna obilaznica planiranom trasom povezuje najznačajnije ulazno izlazne pravce: državne puteve Batočina – Kragujevac – Kraljevo, Kragujevac – Topola, Kragujevac – Gornji Milanovac i izlazni krak državnog puta Batočina – Kragujevac – Kraljevo, prema Kraljevu i Čačku.

Srbija

Izabrani strateški partneri za izgradnju Severne obilaznice

Konzorcijum koji čine firme Srbijaautoput, Integral inženjering (ogranak u Nišu), MHM Projekt, Institut za puteve i DB inženjering izabrane su kao strateški partner na  izgradnji Severne obilaznice oko Кragujevca, objavila je Vlada Srbije. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u januaru je objavilo javni poziv za izbor strateškog partnera na ovom projektu, a odluku izboru firmi Vlada Srbije je donela na sednici 24. februara. Ivestitor projekta izgradnje Severne obilaznice su Putevi Srbije. Osnovne obaveze strateškog partnera su izrada tehničke dokumentacije (Projekat za građevinsku dozvolu, Projekat za izvođenje i Projekat izvedenog objekta) i izvođenje radova na izgradnji severne obilaznice oko Кragujevca.Vada je Severnu obilaznicu, koja će biti dužine 22 kilometara, proglasila za projekat od izuzetnog značaja za Srbiju. Njena izgradnja planirana je u dve faze, u prvoj će biti izgrađeno pet a u drugoj 17 kilometara. Integral inženjering u Nišu ogranak je istoimene firme iz Laktaša u Republici Srpskoj. Firme Integral inženjering i Srbijaautoput (zajedno sa IG Banjaluka) izabrane su nedavno i kao najpovoljniji ponuđača za projektovanje i izgradnju autoputa Rača-Bijeljina, pisala je eKapija. 

Svet

Da li će Kina pomoći Moskvi da preživi tehnološke sankcije SAD?

Niko još ne zna koliko je daleko Peking spreman da ide u podršci svojim sve jačim saveznicima u Moskvi. Ali stručnjaci iz tek industrije kažu da postoji realan rizik da bi Rusija mogla da zameni neke od naprednih tehnologija koje Bajdenova administracija obećava da će "zaustaviti"  sankcijama koje je SAD uvela nakon ruske invazije na Ukrajinu.Naime, visoki zvaničnik u američkom Ministarstvu trgovine rekao je da Kina „ne može da kompenzuje Rusiji sve na šta SAD uvodi sankcije, posebno što se tiče proizvodnje poluprovodnika". Zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman je primetio da Kina proizvodi veoma malo vrhunskih mikročipova - posebno u poređenju sa saveznicima SAD kao što su Tajvan, Južna Koreja i Japan -a  i sama Kina se oslanja na napredne čipove proizvedene ili dizajnirane negde drugde. Ali Kina ima da ponudi nešto drugo. Pol Triolo, šef odeljenja za tehnološke politike u konsultantskoj firmi Albright Stonebridge Group, složio se da Kina ne može da nadomesti većinu ruskih potreba za čipovima. Ali, kineske firme su u dobroj poziciji da obezbede usluge u klaudu i softver za preduzeća koji će zameniti softver koji je dosad stizao iz  SAD ili Evrope.Triolo je rekao da bi kineske kompanije i dalje mogle da obezbede manje napredne čipove Rusiji, zajedno sa „gotovim proizvodima“ — recimo personalnim računarima ili pametnim telefonima — koji će takođe biti na udaru američkim sankcijama. On je rekao da bi odobravanje tih transakcija bila "teška odluka" za kineske zvaničnike, jer će verovatno tako doći na udar sankcija Vašingtona.„Ako kineske kompanije počnu samo da ignorišu odredbe [i] nastave sa isporukom, onda su verovatno kandidati za dodatne sankcije“,  

Srbija

Reakcija tehnološke industrije na rusku invaziju na Ukrajinu

Rusija je 24. februara započela invaziju na susednu Ukrajinu nakon višemesečnog vojnog gomilanja na njenim granicama, a napad je počeo sajber napadima koji su ciljali ukrajinska vladina odeljenja sa poplavama internet saobraćaja i malverom za brisanje podataka, nakon čega je usledio upad sa zemlje, mora i vazduha. Ukrajinski mediji takođe izveštavaju o prekidima rada izazvanim sajber napadima, za koje ukrajinska vlada kaže da ih "nedvosmisleno povezuje" sa Moskvom.Uticaji invazije se nesumnjivo, osećaju u širem tehnološkom ekosistemu Ukrajine, koji uključuje ne samo stotine startapova i većih tehnoloških firmi, već i kancelarije za istraživanje i razvoj za neke od najvećih svetskih tehnoloških brendova.Direktor jedne velike tehnološke kompanije, koji nas je zamolio da je ne imenujemo zbog bezbednosti njenih zaposlenih, potvrdio nam je da je u procesu izrade plana evakuacije svog  osoblja u Ukrajini. Sadašnji plan je da se smisli kako da se osoblje prebaci preko granice u Mađarsku ili Poljsku.Situacija će takođe izazvati velike ekonomske posledice za startap kompanije u Ukrajini kao što je Readdle, kompanija koja proizvodi PDF, e-poštu i druge alate za produktivnost. Sa sedištem u južnom gradu Odesi, glavni portparol i generalni direktor kompanije, Denis Žadanov, rekao je da je u ovom trenutku bilo previše hitnih slučajeva koje treba rešiti. On je za TechCrunch istakao: "Pre nekog vremena smo napravili planove za kontinuitet poslovanja i sada ih izvršavamo. Svi Readdle proizvodi i usluge su u funkciji i u ovom trenutku nema evakuacije za tim."Softverska kuća MacPaw, koja razvija Mek softver i uslužne programe, rekla je u blog postu da, iako je njeno sedište u Kijevu, njena infrastruktura se nalazi na Amazon Veb Services-u i fizički se nalazi van Ukrajine. Njegov procesor plaćanja, Paddle, nalazi se u Velikoj Britaniji i predviđa da se "ništa neće promeniti" za njegove korisnike."U ovom trenutku, ostajemo jaki, ujedinjeni i spremni da branimo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine", rekao je MacPaw u mejlu za TechCrunch.Pored startapova, postoje veće tehnološke kompanije koje obavljaju istraživanja van zemlje, kao i timove koji pružaju više lokalizovane usluge, u rasponu od sadržaja do prodaje oglasa.Za one sa platformama koje su okrenute potrošačima kao što su Google-ov YouTube ili BiteDance-ov TikTok, pitanje će biti kako se one koriste ili zloupotrebljavaju sa dezinformacijama, cenzurom, i kako kompanije upravljaju takvom vrstom saobraćaja. Povrh toga je i pitanje servisa u celini, kako oni rade i da li su u opasnosti da budu ugašeni zbog sankcija ili prekida internet usluge. Gugl, kako izgleda, ima oko 200 ljudi koji rade u zemlji, pokrivajući i istraživanje i razvoj za globalne usluge i lokalizovane operacije. Tokom godina se suočio sa nizom problema sa cenzurom oko Jutjuba u Rusiji.Uber, koji u Ukrajini posluje od 2016. godine i prisutan je u devet gradova, pauzirao je rad unutar zemlje. Ova kompanija je ponudila zaposlenima u Kijevu i njihovim užim porodicama privremeno i dobrovoljno preseljenje u druge delove Ukrajine ili druge zemlje."Naš fokus je i dalje da činimo sve što možemo da zaštitimo bezbednost korisnika Ubera, vozača i zaposlenih. Imamo višefunkcionalni tim koji veoma pažljivo prati situaciju i vratićemo uslugu čim to bude bezbedno", rekao je Uber za TechCrunch.Lyft je takođe preduzeo mere predostrožnosti za svoje zaposlene u Ukrajini naglasivšii da je njihov prioritet bezbednost i dobrobit članova njihovog tima u Ukrajini. "Pružamo finansijsku podršku za spremnost za hitne slučajeve i za one koji žele da se privremeno presele, povećano slobodno vreme i dodatne resurse za mentalno zdravlje. Pažljivo pratimo situaciju i nastavićemo da procenjujemo naš odgovor po potrebi", rekla je Ešli Adams, portparol Lyfta, za TechCrunch."Bezbednost naše zajednice i naših zaposlenih je naš glavni prioritet", rekao je portparol TikTok-a u izjavi datoj TechCrunch-u.On jenaglasio da će biti preduzetr mere u vezi sa sadržajem ili ponašanjem koje ugrožavju bezbednost ove platforme, uključujući uklanjanje sadržaja koji sadrži štetne dezinformacije, kao i to da će nastaviti da prate i pristupaju situaciji adekvatnim merama kako se ona bude razvijala.Šef bezbednosne politike Fejsbuka Natanijel Glejher objavio je na Tviteru o akcijama koje će platforma preduzeti kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Istakao je da je Fejsbuk uspostavio Centar za specijalne operacije sa izvornim govornicima da "pažljivo prati situaciju i deluje što je brže moguće". Platforma je takođe primenila funkciju u Ukrajini koja omogućava korisnicima da zaključaju svoj nalog, što znači da oni koji nisu korisnikov prijatelj ne mogu da preuzmu ili podele svoju sliku profila, ili da vide postove na njihovoj vremenskoj liniji. Ovo je ista strategija koju je Fejsbuk koristio u avgustu da pokuša da zaštiti korisnike u Avganistanu. Tviter upozorava korisnike u Ukrajini da zaštite svoje onlajn naloge, kao što su korišćenje višefaktorskog overavanja autentičnosti i onemogućavanje lokacije u tvitovima. To je oštar preokret u odnosu na 24 sata ranije, kada je Tviter potvrdio da je greškom suspendovao naloge koji dele detalje o ruskim vojnim aktivnostima pre invazije.Izvršni direktor internet giganta Cloudflare Metju Prins rekao je da je kompanija "uklonila sav kriptografski materijal Cloudflarea sa servera u Ukrajini", nekoliko sati nakon što je invazija počela, kao deo napora da zaštiti podatke i komunikacije korisnika u slučaju da centar podataka je kompromitovan. Cloudflare je otvorio svoj data centar u Kijevu 2016. godine, koji je i dalje operativan prema statusnim stranicama kompanije. Cloudflare pruža isporuku sadržaja i sigurnost mreže organizacijama i vladama.

Srbija

S-Leasing: Ne isplaćujemo osiguranje na ratnoj teritoriji Ukrajine

Lizing kompaniija S-Leasing Beograd obavestila je klijente da od datuma kad je Vlada Ukrajine proglasila ratno stanje, 23.02.2022. godine, isključuje se osiguravajuće pokriće po zaključenim polisama na teritoriji Ukrajine. "U slučaju da dođe do oštećenja ili uništenja predmeta na teritoriji koja je zahvaćena ratom, osiguravajuće društvo neće nadoknaditi štetu.Takođe, obaveštavamo da se predmeti finansirani od strane S-Leasing d.o.o. Beograd ne smeju koristiti ni na jednoj teritoriji na kojoj postoje ratna dejstva", piše u obaveštenju klijentima kompanije S- Leasing. U PRVIH PET MESECI SKLOPLJENO 58.403 UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU  

Lifestyle

Kakva je korist od nove opcije na Instagramu

Početkom godine Instagram je testirao novu opciju - lajkovanje storija. Od sredine februara, ova opcija dostupna je svim korisnicima ove mreže.Više ne morate da šaljete emotikone u sanduče ukoliko vam se dopada nečija objava na storiju. Dovoljno je da lajkujete, baš kao što to radimo na TikTok-u. A kakva je korist od ove opcije.Prvo, lajkovi storija utiču na pojavljivanje "kružića" među prvima. Što više lajkova, to vas algoritam "gura" da što više pratilaca vidi baš vašu objavu. Korisno, s obzirom na more storija koji svakodnevno izlaze. Ova opcija korisna je i onima koji se bave digitalnim marketingom jer pomaže da uoče na koji sadržaj pratioci najbolje reaguju. Opcija lajk na storiju takođe pomaže u povećavanju ingejdžmenta samog storija, a ujedno je i dobar "alat" kojim se utiče na algoritam. Kompanija Meta odavno pokušava da otkrije recept za popularnost od TikTok-a koji je već duže vremena broj jedan aplikacija po broju instalacija na svetu. Prvi čovek Mete Mark Zakerberg izjavio je nedavno da je "reels" budućnost što će biti i njihov fokus u budućnosti. Sve to ukazuje da Instagram postaje kopija kineskog TikTok-a.

Srbija

Prosečna plata u decembru preko 74.000

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila je u decembru 74.629 dinara, dok je prosečna bruto zarada iznosila 102.196 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku. Neto zarade su u periodu januar-decembar 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine porasle za 9,6 odsto nominalno i za 5,4 odsto realno. Rast bruto zarada iznosio je 9,4 odsto nominalno, odnosno 5,2 odsto realno.NBS: Raste inflacija, ali i srpska ekonomijaInflacija u januaru 8,2 odstoU poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada nominalno je veća za 12,9 odsto, odnosno za 4,6 odsto realno, dok je bruto zarada nominalno veća za 12,5 odsto, a realno za 4,3 odsto.Medijalna neto zarada za decembar 2021. godine iznosila je 53.349 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.