Najnovije

Svet

Digitalni servisi prilagođavaju poslovanje sukobu u Ukrajini

Početkom ruskog napada na Ukrajinu brojni digitalni servisi i društvene mreže poput Fejsbuka, Gugla i Tvitera preduzeli su akcije zaštite naloga ukrajinskih korisnika radi očuvanja njihove bezbednosti i kao opsežne korake u borbi protiv širenja dezinformacija.MetaKompanija Meta je osnovala centar za specijalne operacije u kome, kako navode, rade stručnjaci iz koji neprestano prate platformu i nadgledaju sadržaje vezane za ovaj sukob, što im omogućava da odgovore na probleme u realnom vremenu.Meta je u Ukrajini dodala nekoliko bezbednosnih funkcija uključujući i mogućnost zaključavanja Fejsbuk profila, uklanjanje mogućnosti pregleda i pretraživanja lista prijatelja kao i dodatne alatke na Mesindžeru. Takođe svim korisnicima Instagrama je poslala obaveštenje o privatnosti i bezbednosti naloga i savetr kako da sačuvaju svoj nalog bezbednim pomoću jakih lozinki i dvofaktorske autentifikacije, a lične poruke i pozivi na WhatsApp-u su zaštićeni enkripcijom od početka do kraja.Meta apeluje na ljude u Ukrajini i Rusiji da usvoje jače mere bezbednosti naloga, kao što je autentifikacija sa dva faktora, kako bi zaštitili svoje informacije usred ove invazije. Takođe je preduzela i korake u borbi protiv širenja dezinformacija proširivanjem kapaciteta treće strane za proveru činjenica na ruskom i ukrajinskom jeziku.Meta Platforms je između ostalog zabranila ruskim državnim medijima da prikazuju oglase ili primaju novac od reklama na svojoj platformi bilo gde u svetu, saopštila je u petak matična kompanija giganta društvenih medija Fejsbuk.Takođe sve fejsbuk stranice, grupe, nalozi i domeni koji stalno dele lažne informacije dobiće dodatne kazne. Na primer, biće uklonjene ih iz preporuka i sav sadržaj koji objavljuju prikazivaće se niže u fidu, tako da će ga manje ljudi videti."Pružamo veću transparentnost na nalozima državnih medija, uključujući ruski RT i Sputnjik, jer kombinuju uticaj medijske organizacije sa strateškom podrškom države, i verujemo da bi ljudi trebalo da znaju da li vest koju čitaju dolazi iz publikacije koja može biti pod uticajem vlade", istakla je Meta u svom saopštenju. Ruski regulator za medije saopštio je u petak da će preći na "delimično ograničavanje pristupa" Fejsbuku nakon što je rekao da je platforma ograničila zvanične naloge četiri ruska medija koja su u državnom vlasništvu ili povezana sa državom, a to su TV kanal Zvezda, novinska agencija RIA Novosti, Lenta.ru i Gazeta.ru.Roskomnadzor je tajiđe rekao da su akcije Fejsbuka prekršile savezni zakon i da je njegov vlasnik Meta ignorisao zahtev agencije da ukloni ograničenja i dodjaje "da je društvena mreža Fejsbuk umešana u kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i prava i sloboda ruskih građana". Google (Gugl)Kompanija Gugl je zabranila preuzimanje mobilne aplikacije ruskog državnog medija RT na teritoriji Ukrajine, na zahtev vlade u Kijevu, što znači da novi korisnici neće moći da preuzmu aplikaciju RT News u Ukrajini, dok će trenutni korisnici i dalje moći da joj pristupe, ali neće dobijati nova ažuriranja koja RT šalje.Takođe, Gugl je zabranio RT i drugim ruskim medijima u državnom vlasništvu da primaju novac od reklama na svojim veb stranicama, u aplikacijama i video snimcima na Jutjubu, slično potezu koji je učinio Fejsbuk.Pozivajući se na "izuzetne okolnosti", Guglova Jutjub jedinica rekla je da pauzira mogućnost brojnih kanala da ostvare profit na Jutjubu, a to uključuje nekoliko ruskih kanala.Kompanija je takođe odlučila da blokira medijske kuće da koriste svoju reklamnu tehnologiju za generisanje prihoda na svojim veb lokacijama i da kupuju oglase preko Google alata ili objavljuju oglase preko Google usluga.Takođe za Ukrajinu su privremeno onemogućene neke alatke Gugl mapa. Preduzeta je akcija globalnog onemogućavanja dela saobraćaja na Gugl mapama kao i informacije uživo o tome koliko su prometna mesta poput prodavnica i restorana u Ukrajini sve radi bezbednosti lokalnih zajednica u zemlji.Ipak informacije o saobraćaju uživo ostale dostupne vozačima koji koriste Guglove funkcije za navigaciju "skretanje po skretanje" u toj oblasti.Rusija traži od Gugla da ograniči oglase za koje kaže da sadrže netačne informacije o žrtvama, ona je naredila kompaniji da odmah ograniči pristup informacijama objavljenim u okviru Gugl Ads-a za koje je rekla da sadrže netačne informacije o žrtvama koje su pretrpele ruske snage i ukrajinski civili.Pored toga ruski državni regulator za komunikacije saopštio je u da je pisao Guglu i zahtevao da se pristup kanalima ruskih medija na Jutjubu vrati na teritoriji Ukrajine.Regulatorni organ, Roskomnadzor, saopštio je da želi da se uklone sva ograničenja uvedena na kanale na ruskom jeziku na Jutjubu medijskih kuća RBC, TV Zvezda i Sputnjik.Jutjub je ranije rekao da medijske kanale koje finansira država i koji se pridržavaju njegovih pravila ne tretira drugačije od drugih kada je u pitanju podela prihoda od reklama.Vlasnik Fejsbuka Meta Platforms u petak je zabranio ruskim državnim medijima da prikazuju oglase ili ostvaruju prihod od oglasa na svojim uslugama.Twitter (Tviter)Tviter je ograničen za neke korisnike u Rusiji, objavila je kompanija društvenih medija u svom tvitu u subotu. Rečeno je da radi na tome da svoju uslugu zadrži bezbednom i dostupnom. Nije odmah odgovorilo na pitanje da li je Rusija komunicirala sa kompanijom o bilo kakvim akcijama.Organizacija koja nadgleda sajber bezbednost, NetBlocks je izvestila da je Tviter bio ograničen u odnosu na ostale vodeće mreže sajt bio spor i bilo je poteškoća sa slanjem tvitova.Prošle godine Moskva je usporila brzinu Tvitera u kaznenom potezu jer je rekla da sajt ne uklanja nezakonit sadržaj.Tviter je takođe saopštio da korisnici u Rusiji i Ukrajini više neće dobijati oglase kao i da neće dobijati preporučene tvitove sa naloga koje ne prate u pokušaju ograničavanja širenja uvredljivog sadržaja.Telegram Aplikacija za razmenu poruka Telegram će razmotriti delimično ili potpuno ograničavanje rada nekih kanala ako situacija u Ukrajini eskalira, izjavio je u nedelju osnivač Telegrama Pavel Durov i u objavi je rekao da Telegram kanali sve više postaju izvor neproverenih informacija i da ne želi da se aplikacija koristi kao alat koji može produbiti sukobe.PatreonPatreon je suspendovao stranicu za donacije neprofitnoj organizaciji koja daje pancire ukrajinskoj vojsci. Ova neprofitna orga nizacija, Come Back Alive, koja je sa radom počela počela 2014. godine i korišćena je za obezbeđivanje opreme za ukrajinsku vojsku, a njena stranica je početkom napada Rusije na Ukrajinu dobila stotine hiljada dolara.Patreon je za CNBC rekao da je korišćenje sajta za podršku kupovini vojne opreme zabranjeno i da ne dozvoljava bilo kakve kampanje povezane sa nasiljem ili kupovinom vojne opreme, bez obzira na njihov uzrok i zato je obustavio kampanju prikupljanja sredstava koju je ova neprofitna organizacija koristila za prikupljanje donacija za distribuciju pancira, medicinskih kompleta i šlemova ukrajinskim vojnicima.Nakon što je ovaj post objavljen, Patreon je na blogu objavio da će novac na računu dobrotvorne organizacije biti vraćen svima koji su dali doprinos.

Vesti iz izdanja

Kako se ponaša poslovni krem?

Kompanije koje na korporativnom takmičenju dobiju titulu najboljeg poslodavca izdvajaju se po izvanrednim uslovima za zaposlene, sigurnom radnom okruženju u kojem se vodi briga o zdravlju i zadovoljstvu zapo...

Video

Naučnici na protestu poručili: Vratite nam dostojanstvo (VIDEO)

Protest Sindikata nauke Srbije održane je na Trgu Nikole Pašića u Beogradu. Od ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zatražili su uvođenje koeficijenata po zvanjima kako bi se ispoštovali svi zakoni koji se tiču radno-pravnog statusa istraživača. Od 2010. godine do danas, država nije uradila evaluaciju rezultata naučnih istraživača, već zaradu formiraju na osnovu rezultata iz te godine. "Prstom nisu mrdnuli duže od decenije po pitanju naših zarada, a traže nam na svakih pet godina evaluaciju našeg rada. Mi napredujemo u zvanjima, a zarade su ostale zarobljene u kategorijama iz 2011. godine. Imamo naučne savetnike u najvećim zvanjima koji imaju plate u najnižim kategorijama na osnovu tadašnjih ocena rada", kaže za Novu ekonomiju dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke Srbije. Naučnici napreduju, ostvaruju rezultate, ali se to po njihovim zaradama ne vidi. Država, kako kažu, ponosi se njihovim naučnim postignućima, ali ne radi ništa po pitanju povećanja zarada. Seti ih se, kažu, samo pred izbore ili kada im treba pomoć tokom poplava, pandemije. Drugi zahtev, koji je država u međuvremenu ispunila, bio je da svi naučni radnici budu primljeni u radni odnos na neodređeno vreme. Mnogi naučnici godinama su radili preko ugovora na određeno vreme koje su potpisivali svakog 1. januara."Iako je taj dokument po hitnom postupku u subotu potpisao resorni ministar Branko Ružić, ne znači da će biti realizovan. Na nama, ali i na ministru Ružiću, sada je da obaveže dekane fakulteta i direktore instituta da donesu još jedan dokument koji će onda dati puno pravo svim istraživačima i na fakultetima i na institutima da imaju siguran posao. Da ne budu radnici na privremeno-povremenim poslovima, da nemaju minuli rad i dostojanstvo", izjavila je na prostestu dr Jovović.U dokumentu koji je načinila radna grupa ministarstva prosvete, a koji je potržalo preko 2000 naučnika, stoji da koeficijenti moraju da budu u nivou sadašnje zarade u kategoriji A1 po zvanjima. "Sada je na potezu ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije. Iza ovog zahteva cela naučna zajednica stoji i ništa manje od toga ne prihvatamo. Zaslužili smo to posle 11 godina", rekla je dr Jovović.Za ispunjenje ovih zahteva, kako navode iz Sindikata nauke, potrebno je tri milijarde dinara dodatnih sredstava iz budžeta. Protest je nastavljen šetnjom od Trga Nikole Pašića do Nemanjine 11 gde su zahtevi ponovljeni. 

Vesti iz izdanja

FT

Najveći evropski telekomunikacioni operateri pozvali su EU zakonodavce da primoraju velike tehnološke kompanije (big tech) da doprinesu finansiranju infrastrukture za internet, s obzirom na to da stri...

Srbija

Nebojša Stankić (Zebra Systems): Haker je u mreži 144 dana pre napada

Svaki pojedinačni sajber napad, pa i onaj najmanji, donosi velike gubitke firmama. Prema statističkim podacima, napadač je u kompanijskoj mreži čak 144 dana pre početka napada i tako pripremljen napad, kada se pokrene, najčešće je  veoma efikasan kaže Nebojša Stankić, regionalni menadžer za jugoistočnu Evropu kompanije Zebra Systems. "U Srbiji su poznata dva primera. Pre pet godina, Narodna banka Srbije je svoju neopreznost platila 175.000 evra, kad je navedena suma uplaćena na inostrani račun. Međutim, umesto da legne na račun jedne poljske kompanije, ovaj iznos je dospeo na račun nepoznatih kao posledica napada "phishing" metodom", kaže Stankić. Drugi primer desio se pre tačno dve godine kada je gradski informacioni sistem Novog Sada blokiran zahvaljujući "ransomware" napadu. "Napadač je tražio 50 bitkoina (oko 400.000 dolara u to vreme) ali kako nije isplaćen, novosadske gradske službe su bile blokirane mesec dana, a baze su bile uništene tako da se može reći da je šteta neprocenjiva“, rekao je za Novu Ekonomiju Nebojša Stankić, regionalni menadžer ove kompanije za jugoistočnu Evropu, koja je distributer proizvoda kompanija GFI Software, Acronis, Cloudflare i N-able.Napadnuta preduzeća, kako on kaže, pokušavaju da sakriju napade najčešće iz dva razloga."Pre svega, zbog straha od gubitka kredibiliteta, kao i zbog mogućih problema sa klijentima, odnosno građanima čiji su podaci, kao u novosadskom slučaju, bili na raspolaganju napadačima. Gubitak zarade, takođe, uvećava ukupnu štetu", kaže on.  U regionu, kako on kaže, poznato je nekoliko velikih napada u poslednje vreme."Nedavno, pre deset dana, kada je tinejdžer iz Slavonskog broda napao hrvatski A1. U isto vreme desio se još jedan napad kada su u Sloveniji hakeri napali najpopularniju televizijsku stanicu POP TV zbog čega program nije u potpunosti funkcionisao nekoliko dana. Zaštita od sajber napada kompanije Acronis je jedinstvena na tržištu jer štiti od upada u sistem, ali istovremeno i čuva podatke na bekapu. Obzirom na globalne trendove, napadima nisu izložena samo strana preduzeća već i domaća, i zbog toga celokupna zaštita treba da bude kompanijski prioritet“, zaključio je Stankić.

Srbija

U planu proširenje ski centra Tornik na Zlatiboru

Plan za širenje ski centra na Zlatiboru predviđa nove zone za gradnju na vrhu Tornik, kao i u njegovom podnožju, piše Ekapija. Posetioce Zlatibora koji vole da skijaju, kako se navodi, očekuju dodatni smeštajni kapaciteti i pored upozorenja stručnjaka za zaštitu ptica da tamo treba stati sa izgradnjom objekata.Tornik je jedan od vrhova Zlatibora ispod kog se nalazi reka Crni Rzav i Ribničko jezero, a izgradnja novih objekata planira se i pored protivljenja stručnjaka Društva za zaštitu i proučavanje ptica, o čemu je u nekoliko navrata pisala Nova ekonomija.Tender za izradu urbanističke dokumentacije za područje ski centra Tornik na Zlatiboru, raspisalo je Javno preduzeće Skijališta Srbije, a predmet javne nabavke je, kako se precizira, izrada Izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za područje ski centra.Kako se dodaje, u planu je uvođenje novih zona za gradnju u podnožju ski centra i proširenje građevinskih zona na vrhu Tornika. Planiraju se korekcije dozvoljene spratnosti objekata, uvođenje nove ski staze i izmena saobraćajnog rešenja u podnožju ski centra.Opština Čajetina planira novu gondolu i ski stazu na ČigotiZašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor? Navodi se da je potrebno je izraditi nov plan kojim će se obuhvatiti važeći Plan detaljne regulacije, kao i Izmena i dopuna plana detaljne regulacije za područje ski centra "Tornik", koji je u postupku usvajanja.Infrastruktura skijališta na Torniku, kako se navodi u dokumentu, ostaje nepromenjena, izuzev u manjem delu u kome će investitor dati smernice.Pre dve godine počela je da radi Gold gondola, odnosno žičara koja je povezala vrh Tornik sa centrom Zlatibora, naseljem Vode, kao i Ribničkim jezerom.Pored toga, Opština Čajetina je najavila proširenje gondole do vrha Čigota, ali je, kako je takođe nedavno pisala Nova ekonomija, to suprotno važećem, zakonu jer je taj deo planine zaštićen nakon proglašenjem Parka prirode Zlatibor."IZGRADNJA NOVE GONDOLE NA ZLATIBORU BI BILA PROTIVZAKONITA"ZLATIBOR IZMEĐU URBANISTIČKOG HAOSA I ODRŽIVOG RAZVOJA ARGUMENTI KOJI NE IDU U PRILOG DALJOJ IZGRADNJI"Tornik je stanište izuzetno retkih i ugroženih, strogo zaštićenih vrsta ptica u Srbiji poput male sove (Glaucidium passerinum), drozda ogrličara (Turdus torquatus), zmijara (Circaetus gallicus)", upozorio je ornitolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Marko Šćiban.Šćiban je nedavno izjavio za Novu ekonomiju da je ceo region Zlatibora i Peštera, pre razvoja stočarstva, bio pod šumama:"Tornik je ostao, zajedno sa Murtenicom, drugim zlatiborskim vrhom koji se nalazi na jugu, jedan mali region na kome se nalaze prirodne četinarske šume, kao i sađeni borovi. To su šume u kojima živi zaštićena fauna ptica, tu je pronađena retka mala sova, gaćasta kukumavka, nekada je bilo i tetreba".Jedan od velikih problema koji nije rešen na Torniku, kako je objasnio predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, je nedostatak kanalizacije, koja se već oseća na tom ski centru.Opština Čajetina je sredinom prošle godine saopštila kako je pustila u rad postrojenje za preradu otpadnih voda, ali je izgradnjom tog objekta rešen samo problem centra Zlatibora.

Srbija

Nezaposlenost u četvrtom kvartalu 9,8 odsto

Stopa nezaposlenosti u četvrtom kvartalu u Srbiji je iznosila 9,8 odsto, a stopa zaposlenosti 50 odsto. Broj zaposlenih u Srbiji u četrvtom kvartalu 2021. godine iznosio je 2.917.400, а broj nezaposlenosti 316.700. U poređenju sa trećim kvartalom stopa nezaposlenosti smanjena je za 0,7 procentnih poena. Na međukvartalnom nivou došlo je do smanjena broja nezaposlenih (-24.800) i zaposlenih (-7.200), tj aktivnog stanovništva (-32.000), dok je kontigent stanovništva van radne snage povećan (+19.500).Najveće smanjenje zaposlenosti, kako formalne tako neformalne, zabeleženo je u sektorima delatnosti građevinarstvo i poljoprivreda, lov i šumarstvo, što je posledica smanjenja obimapoljoprivrednih i građevinskih radova u zimskim mesecima.Rast zaposlenosti je najizraženiji u populaciji sa višim i visokim nivoom obrazovanja (+34 100) i ustarosnoj grupi 35–54 godine (+22 700). 

Svet

Zamrzavanje rezervi ruske centralne banke: Bomba u međunarodnim finansijama

Zamrzavanje deviznih rezervi ruske centralne banke u inostranstvu potencijalno je najmoćnije oružje u finansijskom arsenalu Zapada i cilja direktno u srce ruskog finansijskog sistema. To je, međutim, potez sa nekoliko presedana i nosi određene rizike, analizira Wall Street Journal.SAD, Evropa i Kanada obećale su u subotu da će sprečiti rusku centralnu banku da rasporedi svoje međunarodne devizne rezerve u vrednosti od 630 milijardi dolara „na načine koji podrivaju uticaj sankcija“, navodi se u zajedničkom saopštenju. Ovaj potez direktno je usmeren na ratni sanduk koji je predsednik Vladimir Putin izgradio poslednjih godina da bi pomogao da se ruska ekonomija izoluje od spoljnih pritisaka.Taj potez bi mogao biti udar za ruski finansijski sistem, ograničavajući sposobnost vlade da brani rublju na valutnim tržištima, da kupuje u inostranstvu i da podupire banke koje su pogođene međunarodnim sankcijama, rekli su ekonomisti i zvaničnici ruske centralne banke.Rusija je godinama gradila svoje rezerve, pretvarajući prihode koje njene naftne i gasne kompanije ostvaruju prodajom u inostranstvu u  hartije od vrednosti, bankovne depozite i zlato. Prema nedavnom izveštaju ruske centralne banke, ovi potezi  će uticati na blizu 40 odsto ruskih rezervi koje su držane u Severnoj Americi i Evropi.Plan sadrži praznine i moguće rupe, posebno odsustvo učešća Kine u primeni sankcija, ključnog ruskog trgovinskog partnera koji drži oko 14 odsto deviznih rezervi. Ko finansira Putinov rat Eksperti su upozorili takođe da se sankcijama krši i tradicija poštovanja suvereniteta  centralnih banaka.„Simbolično rečeno, to je nuklearna bomba u svetu globalnih finansija“, rekao je Soni Kapur, profesor finansija i izvršni direktor Nordijskog instituta za finansije, tehnologiju i održivost, istraživačkog centra sa sedištem u Oslu.„Postojaće ogromna premija za rizik za bilo koju vrstu finansijske transakcije. To će biti makro značajno i veoma bolno“, rekao je Kapur.Prema ljudima koji su upoznati sa tim, Rusija je možda već povukla značajnu količinu svojih evropskih rezervi u poslednjih nekoliko meseci.Prema podacima ruske centralne banke, prošlog juna su Nemačka i Francuska zajedno držale otprilike 22 odsto međunarodnih rezervi Rusije. Francuski zvaničnik veruje da su se ti brojevi od tada značajno promenili.Kratkoročno, ovaj potez je značajan udarac održivosti ruskog finansijskog sistema. Dugoročno, to „otvara čitavu Pandorinu kutiju“ koja bi mogla da ubrza razvoj globalne finansijske arhitekture koja je na korak od mogućnosti Zapada da je poremeti, rekao je gospodin Kapur.„Uobičajeno, bez rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, teško je opravdati ovakve stvari međunarodnim pravom i principom suverenog imuniteta“, rekao je Kapur.Zamrzavanje sredstava centralne banke moglo bi stvoriti presedan i mogućnost za ciljanje državnih fondova iz drugih razloga.Na primer, neko bi mogao da tuži norveški Naftni fond od 1,3 triliona dolara, kojim upravlja centralna banka i koji ulaže prihode od prodaje nafte, zbog uticaja jedne države na klimatske promene, rekao je Kapur. Otprilike polovina imovine fonda je pod jurisdikcijom SAD.Takođe, neke vlade bi mogle reagovati premeštanjem svojih rezervi sa Zapada, što bi izazvalo razlivanje globalnog finansijskog sistema.

Srbija

Rast BDP-a u četvrtom kvartalu sedam odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2021. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je sedam odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Realni rast  BDP-a  u 2021. godini (prema kvartalnom obračunu) iznosio je 7,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Godišnja stopa rasta BDP-a (kao rezultat godišnjeg obračuna) biće objavljena 30. septembra 2022. godine, Rast BDP-a u četvrtom kvartalu 2021. godine u odnosu na prethodni kvartal iznosi 1,7 odsto, pokazala je desezonirana serija podataka, navodi RZS. Posmatrano po delatnostima, u poslednjem kvartalu 2021, u odnosu na na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane (14,7 odsto), sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (4,3 odsto) i sektoru građevinarstva (10,9 odsto).

Svet

Ruske avio-kompanije obustavljaju letove ka bivšoj Jugoslaviji

Ruski avio-prevoznici obustavili su letove ka zemljama bivše Jugoslavije jer je veći deo Evrope, uključujući Hrvatsku, Sloveniju i Severnu Makedoniju uveo zabranu preleta za avione koji su u ruskom vlasništvu,  koji su registrovani u Rusiji ili su pod ruskom kontrolom, piše Ex-Yu Aviation. Obustava letova će uticati na usluge Aeroflota ka Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, kao i na usluge kompanije Nordwind erlajns ka Beogradu, Zagrebu i Skoplju.Ruski nacionalni avio-prevoznik juče je obavio poslednje letove ka Zagrebu i Beogradu, pri čemu je povratni let iz Beograda išao preko Grčke, Turske i Kazahstana kako bi izbegao veći deo evropskog vazdušnog prostora. Let od Beograda do Moskve trajao je preko pet sati, umesto uobičajenih dva i po sata.   

Srbija

Radnici Tigra iz Pirota održali štrajk upozorenja

Radnici u kompaniji „Tigar Tajers“ u Pirotu obustavili su juče rad u trajanju od jednog sata, na poziv fabričkog sindikata "Nezavisnost" koji traži povećanje plata i njihovo redovno usklađivanje sa rastom cena, piše u saopštenju UGS Nezavisnost.Predsednik "Nezavisnosti" u kompaniji Goran Jovanović rekao je da je protest protekao bez problema, da su se pridružili i radnici koji nisu članovi tog sindikata, te da nije bilo nikakvih pritisaka poslodavca. Dejan Manić, proizvođač kraljevske pirotske kobasice: Fali nam meso "Štrajk upozorenja smo organizovali nakon što smo bezuspešno zahtevali povećanje zarada za 20 odsto. Izračunali smo da su naše zarade za poslednjih desetak godina realno opale za približno 40 odsto, a smatramo i da su zaposleni veoma zaslužni za odlične poslovne rezultate kompanije”, objasnio je Jovanović za portal UGS Nezavisnost.On je dodao da pored jednokratnog povećanja zarada, "Nezavisnost" traži i da se plate usklađuju sa rastom cena na malo kako bi se zaštitio životni standard radnika i nihovih porodica. Linglong dobio saglasnost za deo fabrike u Zrenjaninu Prema računici sindikata "Nezavinost", prosečna januarska plata radnika u proizvodnji iznosila je oko 77.000 dinara. To je bila ukupna plata za 24 redovne dnevne smene, plus tri smene tokom prazničkih dana i četiri noćne smene, sa još dve dnevnice za rad nedeljom.“Nismo mi u Nezavisnosti nerealni u svojim zahtevima jer znamo da je naša kompanija prošle godine imala prihod od sto miliona evra, što je znatan skok u odnosu na 2020. godinu. Takođe, znamo da se više od 90 odsto proizvodnje izvozi, kao i da je kompanija poslednjih godina investirala nekoliko stotina miliona evra u proširenje kapaciteta, zbog čega je i nama drago. Ali, zašto bi onda stagnirale zarade radnika”, ističe Jovanović.Kompanija “Tigar Tajers” posluje u sastavu francuske grupacije „Mišlen“ i u Pirotu zapošljava približno 3.600 radnika u stalnom radnom odnosu i još oko 600 radnika angažovanih preko agencija po ugovorima na određeno vreme. Po vrednosti izvoza, pirotska kompanija je na četvrtom mestu u privredi Srbije, piše u saopštenju.

Srbija

Osnovan pravni tim za pomoć žrtvama nasilja u porodilištima

Tri pravnice, Marina Mijatović, Ivana Soković Krsmanović i Jelena Stanković, su formirale tim za pomoć ženama koje su žrtve nehumanog postupanja u ginekološko-akušerskim ustanovama, objavio je portal Mašina.Žene koje žele da se obrate novoformiranom pravnom timu mogu to da učine na adresu koracizena@gmail.com do prvog aprila 2022.Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima Podsetimo, istraživanje o iskustvima žena na porođaju u Srbiji koje je sproveo Centar za mame pokazalo je da 73% žena nije učestvovalo u donošenju odluka na svom porođaju, 74% nije ostvarilo pravo na punu informisanost, a čak 96% žena nije bilo ponuđeno vodom u toku porođaja.trećine učesnica ovog istraživanja je odgovorilo da je bilo nezadovoljno atmosferom u porodilištu, a mogućnost da biraju kako žele da se porode je imalo samo dve petine porodilja. Velikoj većini žena je onemogućeno da se kreću pred porođaj, kao i da zauzmu položaj koji im najviše odgovara.Žene se žale na grubost, nedostatak empatije medicinskog osoblja i nedostatak privatnosti. 

Srbija

Rok za dostavljanje finansijskih izveštaja 31. mart

Novim Zakonom o računovodstvu najavljen je novi model finansijskog izveštavanja, koji podrazumeva razdvajanje finansijskih izveštaja od dokumentacije, a prvi rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za prošlu godinu je 31. mart 2022. godine, umesto 28. februar kao do sada.Zakon će se primenjivati počevši od finansijskih izveštaja za 2021. godinu.Neke od novina su i obaveza dostavljanje dokumentacije samo za obveznike revizije i uvođenje novih dokumenata za određene grupe obveznika, uvođenje tzv. korigovanog finansijskog izveštaja koji mogu da dostavljaju obveznici revizije.Iz Agencije za privredne registre nedavno su najavili da će najkasnije do 30. septembra 2022. godine biti objavljeni svi ispravni, ali i neispravni finansijski izveštaji i dokumentacija.Izveštaji će biti objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre.S obzirom na to da se finansijski izveštaji dostavljaju isključivo elektronskim putem, zakonski zastupnici treba da provere ispravnost kvalifikovanog elektronskog sertifikata, kako bi na vreme obezbedili njegovu validnost.LIKVIDACIJA FIRME PO KRATKOM POSTUPKU OD 2022. GODINE

2022

Šta nam poručuju zelene etikete s polica dm drogerija

Kompanija dm drogerie markt, poznata po ponudi brojnih robnih marki iz održivog razvoja, počela je da obeležava takve proizvode posebnim zelenim etiketama, kako bi naglasila dodatnu ekološku vrednost proizvoda koje svakodnevno koristimo i tako pomogla potrošačima da ih lakše uoče na mestu kupovine. Osim zelenih etiketa – kojima je dm dodatno oplemenio kupovne navike ističući proizvode iz održivog razvoja, i omogućio potrošačima da tokom kupovine svesno sami odlučuju u korist eko-proizvoda iz širokog asortimana – dm je istovremeno uveo i novi koncept UVEK POVOLJNO, kojim kompanija nastoji da promoviše dugoročno isplativu kupovinu.Kompanija dm iz godine u godinu nastavlja svoj put u pravcu održivog razvoja, negujući vrednosti kao što su humanost, savesnost i očuvanje životne sredine. Kontinuiranom štednjom prirodnih resursa, pažljivim odabirom sirovina, odgovornim odlaganjem otpada, kao i brigom o životinjama, dm čini svoje poslovne procese održivijim i savesnijim.Zelenim etiketama označene su upravo neke ili sve od tih karakteristika kako bi kupci bili informisani o proizvodima s ekološkom vrednošću, odnosno zelenijim alternativama. Proizvodi koji su označeni barem jednim od priznatih održivih pečata od sada se označavaju zelenom etiketom. Na ovaj način istaknuti su proizvodi s organskim sastojcima, prirodna kozmetika, organska hrana i ekološki proizvodi za domaćinstvo. Na mnogim zelenim i standardnim etiketama mogu da se pronađu i dodatne informacije koje olakšavaju kupovinu – posebno potrošačima koji se hrane veganski ili koji su netolerantni na određene sastojke iz hrane. Svrha je da se kupcu ponudi brza preglednost određenih ključnih informacija o proizvodima.Da podsetimo: pored zelenih etiketa, u dm-u se od početka godine nalazi skoro 10.000 proizvoda označenih crvenim etiketama, a znatan je broj onih koji spadaju u obe kategorije. Crvene etikete upućuju na proizvode u okviru koncepta UVEK POVOLJNO, koji podrazumeva uvođenje dugoročno povoljnih cena umesto ponude popusta i akcija, pružajući garanciju da se cene neće menjati najkraće četiri meseca. Na polju održivog razvoja, dm uspešno nastavlja i treći ciklus projekta Zasadi drvo, najveće akcije pošumljavanja u Srbiji. U okviru ovog projekta do sada je zasađeno više od 250.000 sadnica, a pokretači ove inicijative dm i Adria Media Group najavljuju nove rekordne akcije koje će doprineti izgradnji zdravijeg životnog okruženja za sve nas i za generacije koje dolaze. 

Srbija

Građanski preokret traži obustavljanje projekta za otpadne vode u Zrenjaninu

Javna rasprava i prezentacija projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda grada Zrenjanina održaće se 28.02.2022. godine s početkom u 12 časova, u sali Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.Podnosilac projekta je arapska firma Metito preko svog lokalnog predstavnika Begej water doo Beograd.Posao izgradnje prečistača otpadnih voda arapskom Metitu Grad Zrenjanin je dodelio po hitnom postupku, neposrednom pogodbom, bez javne rasprave i bez međunarodnog tendera.U pitanju je politički oktroisan i netransparentan posao s velikim potencijalom za koruptivne radnje.Projekat izgradnje postrojenja koji je na javnoj raspravi sadrži značajan broj spornih delova i manjkavosti.Tokom prethodnih dana 32 člana Građanskog preokreta je uputilo primedbe na podneti projekat, a delegacija Građanskog preokreta će pokušati da iznese primedbe Udruženja na samoj javnoj raspravi.Primedbe se odnose na nepostojanje idejnog rešenja, nedovoljan kapacitet postrojenja, upotrebu neproverenih i nepouzdanih podataka, nejasna i neprecizna rešenja u procesu prerade otpadnih voda, neprikazivanje uticaja otpada na životnu sredinu i slično.Građanski preokret zahteva da Pokrajinski sekretarijat odbaci podnetu studiju, a da Grad Zrenjanin raskine štetni ugovor o izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda i taj posao započne na valjan način.Pozivamo sve zainteresovane građane i udruženja da uzmu učešća u javnoj raspravi koja se održava 28. februara u Novom Sadu.

Srbija

NALED traži ukidanje naknade za konverziju zemljišta

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ubrzanje i pojednostavljenje postupka ozakonjenja i uvođenje eUputa tri su reformska prioriteta za 2022. godinu po izboru članova NALED-a. Novo 14. izdanje Sive knjige donosi 100 preporuka za smanjenje birokratije, navodi NALED. Zelene javne nabavke, uvođenje eAgrara, uspostavljanje onlajn registra neporeskih dažbina, uvođenje bezgotovinskog plaćanja svih taksi i naknada, uređivanje fleksibilnih oblika rada, izdavanje objedinjenog poreskog uverenja i upotreba e-otpremnica u prometu robe, nalaze se među deset prioriteta. Novina je i da su 22 preporuke označene tzv. EU bedžom i njihovo rešavanje doprinelo bi bržem približavanju evropskim standardima, od potrebe smanjenja opterećenja zarada, uvođenja instituta ličnog bankrota i uređivanja rada za strane poslodavce, usklađivanja postupaka deklarisanja i doniranja hrane do unapređenja upravljanja otpadnim vodama, uvođenja zelenog fonda i drugih tema važnih za zaštitu životne sredine. NALED: Ove godine milion dolara za razvoj digitalne ekonomijeKada je reč o reformama u prošloj godini, ocenjeno je da je sa 12 potpuno ili delimično sprovedenih predloga prethodnog izdanja Sive knjige očuvan tempo reformi  iz prethodnih nekoliko godina, a usvojeno je i nekoliko sistemskih reformi koje su važne za čitavu privredu.  "Veliki pomaci ostvareni su u oblasti finansija, kroz eFakture uvodi se jedinstveni elektronski sistem koji će unaprediti vidljivost transakcija i sigurnost naplate za oko 130.000 korisnika, dok će eFiskalizacija omogućiti evidentiranje prometa kod gotovo 200.000 obveznika u realnom vremenu, smanjiti prostor za sivu ekonomiju i doneti veću zaštitu potrošačima",  rekao je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan ĐokićPoručio je i da je resor poljoprivrede krenuo putem digitalizacije sa uvođenjem Centralnog registra objekata u poslovanju s hranom i usvajanjem zakonskog okvira za elektronsku registraciju više od 400.000 gazdinstava i prijavu za subvencije. Elektronska prijava poljoprivrednih gazdinstava počinje 1. julaU saopštenju NALED-a navodi se da su zasluge za najveći broj rešenih preporuka i ove godine pripale Ministarstvu finansija, a udeo predloga za taj resor je pao sa nekadašnjih 40 odsto na četvrtinu ukupnog broja."Sve veći broj izazova postavlja se pred ministarstva zaštite životne sredine i zdravlja, ali i druge sektore i nameću potrebu da svi jednako doprinesu reformama", navodi NALED.