Najnovije

Svet

EU se sprema da Putinu i Lavrovu zamrzne imovinu

Evropska unija se sprema da zamrzne imovinu predsednika Rusije Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova te zemlje Sergeja Lavrova u okviru paketa sankcija protiv Rusije, rekla su tri izvora upoznata sa situacijom, piše Fajnenšel tajms. Ministri spoljnih poslova EU planiraju danas popodne da odobre paket sankcija, uključujući brojne mere protiv ruskih banki i privrede.Putinu i Lavrovu, međutim, neće biti zabranjena putovanja, čime EU pokazuje spremnost da na simbolilčan način ostavi otvorene mogućnosti za diplomatiju.Ukrajina prekinula diplomatske odnose sa RusijomEvropska komisija (EK) juče je predložila da se zamrzne ruska imovina u EU, a da se ruskim bankama onemogući pristup finansijskim tržištima unije, zbog vojne intervencije koju je ta država započela protiv Ukrajine. Rusija je juče jutros započela sveobuhvatu vojnu invaziju na Ukrajinu tražeći od nje da "položi oružje". Zbog sukoba u Ukrajini pala vrednost kriptovaluta

Srbija

Voćari očekuju pad izvoza zbog rata u Ukrajini

Rat u Ukrajini negativno će se odraziti na spoljotrgovinsku razmenu Srbije sa Rusijom i izvoz domaće robe. Tržište Rusije važno je za domaće proizvođače voća koji pretežno izvoze jabuke na rusko tržište i koji će zbog rata u Ukrajini osetiti posledice, ocenjuje Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za Novu ekonomiju. “Veliki problem će imati mali proizvođači koji nisu udruženi i koji nemaju hladnjače, pad rublje će, takođe, negativno uticati na cene. Ako se u skorije vreme ne završi sukob sigurno će biti negativnih posledica i gubitaka koje će osetiti domaći izvoznici jabuka”, kaže Keserović. Na tržište Ukrajine izvoze se veoma male količine voće, uglavnom domaći proizvođači voća izvoze na tržište Rusije. Prošle godine izvoz jabuke iz Srbije u Rusiju iznosio je oko 106 miliona dolara, što je pad oko 10 odsto u odnosu na 2020. godinu, izvoz je u padu i proizvođači iz Srbije moraće da traže druga tržišta, kaže on.  “Na pad izvoza jabuke uticalo je najviše to što se podižu zasadi voća u Rusiji. Nedavno sam bio u Kavkazu i video sam da se podižu veliki zasadi, u Severnoj Osetiji oko 1400 hektara zasada jabuke se podiže. Osim toga, povećana je proizvodnja jabuka u Evropi, manja je kupovna moć zbog pandemije”, kaže Keserović. Osim jabuka iz Srbije u Rusiju izvoze se sveže trešnje, višnje, sadni materijal, kalemovi vinove loze. Privredna komora Srbije (PKS) najavila je da će formirati specijalizovani krizni tim i otvoriti krizni kol centar za hitno rešavanje problema privrednika i ekonomskih posledica zbog krize u Ukrajini, objavljeno je na sajtu Komore. 

laptop

Srbija

RIK zbog „izuzetne hitnosti“ kupuje laptop računare bez javnog poziva

Republička izborna komisija (RIK) raspisala je nabavku laptop računara za potrebe održavanja elektronskih sednica. Nabavka se "usled izuzetne hitnosti" sprovodi u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva. Hitnost je prouzrokovana događajima koje RIK "nije mogao da predvidi", a okolnosti koje opravdavaju hitnost nisu prouzrokovane postupanjem izborne komisije. Naime, kako se obrazlaže, predsednik Srbije raspisao je 15. februara vanredne parlamentarne izbore u Srbiji koji će biti održani 3. aprila, a zakonima je propisana obaveza da se na sajtu RIK-a objavljuju svi akti koje donosi Republička izborna komisija, opštinske izborne komisije i gradske izborne komisije. "Za potrebe održavanja elektronskih sednica, potrebno je nabaviti laptop računare na kojima bi članovi Republičke izborne komisije imali direktan pristup aplikaciji kroz koju se unose akta koja su objavljena na veb-prezentaciji RIK-a, kao i sav materijal i dokumenta koja RIK donosi na sednicama,  u cilju transparentnijeg, ekonomičnijeg i efikasnijeg rada izborne komisije",  piše u oglasi o javnoj nabavci. 

Svet

Etsy prodavcima povećava proviziju za oko 30 odso

Nakon rekordnog četvrtog kvartala u 2021. godini, Etsy je objavio da podiže naknadu za transakciju prodavacima sa 5 na 6,5 odsto, objavila je kompanija. U izveštaju za investitore, kompanija kaže da će povećanje od 30 odsto stupiti na snagu 11. aprila. Naknada za transakciju je procenat ukupnog iznosa porudžbine koju Etsy naplaćuje kada prodavac izvrši prodaju."Planiramo da uložimo još više kako bismo Etsy učinili najboljim mestom za vođenje kreativnog biznisa, zapravo očekujemo da ćemo veći deo inkrementalnog prihoda od ovog povećanja naknade uložiti u marketing, alatke za prodavce i stvaranje iskustva kupaca svetske klase", navedeno je u izveštaju.Dodatni trošak za prodavce dolazi pošto je Etsy objavio prihod u četvrtom kvartalu od 717,1 miliona dolara, što kompanija pripisuje jakoj sezoni praznične kupovine. Etsy je dodao 10 miliona novih kupaca u četvrtom kvartalu prošle godine, čime je broj aktivnih kupaca dostigao rekordnih 90 miliona. Cene akcija su skočile za više od 15 odsto nakon zatvaranja tržišta u četvrtak nakon izveštaja investitorima."Etsy omogućava svakome sa kreativnom idejom da započne posao i dopre do ugrađene publike od više od 90 miliona kupaca. Pokazali smo našu sposobnost da napravimo poboljšanja koja direktno dovode do veće prodaje za naše prodavce, o čemu svedoči rekordna prodaja po prodavcu u 2021. godini", rekao je u izveštaju izvršni direktor Etsy-ja Džoš Silverman.On objašnjava kako će povećanje naknada za transakcije omogućiti investiranje u ključne oblasti kao što su marketing i podrška kako bi dalje produžili napredak koji ostvaruju.Veće naknade prodavcima će verovatno uznemiriti trgovce na platformi, koji su se godinama žalili na promene u Etsy-ju kako kompanija raste. Poslednji put kada je Etsy povećao naknade za transakcije bilo je 2018. godine, kada je sa 3,5 procenata porastao na trenutnih 5 procenata, a prodavci takođe plaćaju 0,20 dolara za uvrštavanje artikla, plus naknade za obradu plaćanja.

Srbija

EY „Preduzetnik godine“ je Jelena Popović-Bujić (Iceberg Salat Centar)

Priznanje "EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2021. godinu" dobila je Jelena Popović – Bujić, generalna direktorka i vlasnica kompanije Iceberg Salat Centar i time postala prva žena koja je osvojila ovo priznanje i plasirala se na svetsko takmičenje koje se održava u Monte Karlu. Jubilarna deseta dodela priznanja EY Preduzetnik godine u Srbiji održana je Hotelu Hyatt Regency 24. februara, a ove godine se na izbor prijavilo 34 kandidata iz 28 kompanija. "Ova nagrada predstavlja veliko priznanje, za sav trud i rad koji su zaposleni Iceberg Salat Centra uložili u ostvarivanje vizije kompanije. Nadam se da će nam otvoriti vrata da realizujemo još veći projekat koji će poljoprivredu Srbije podići na najviši nivo. Htela bih da se zahvalim svom ocu Predragu Popoviću, osnivaču, bez čije neverovatne upornosti ova firma ne bi opstala 32 godine, svojoj porodici i svim zaposlenima kompanije, bez čijeg zalaganja ne bismo ostvarili ciljeve. Želim da se zahvalim Veselinu Jevrosimoviću, za koga sam imala čast da radim gotovo šest godina i Erste banci, našem strateškom partneru.", rekla je Jelena Popović - Bujić. Jelenin otac, Predrag Popović, koji je osnovao Iceberg Salat Centar 1990, počeo je u porodičnoj bašti da gaji zelenu salatu, a krajem osamdesetih dobio je prvi veliki posao za McDonald‘s, počevši da proizvodi Iceberg salatu za taj multinacionalni lanac, navodi se u saopštenju. Pre nego što se priključila porodičnoj firmi Jelena je radila različite poslove i u svakom postizala sjajne uspehe i bila vrhunski profesionalac. Sve to znanje i iskustvo bilo je značajno u procesu u kom je od stručnjaka za marketing izrasla u uspešnu preduzetnicu, sposobnu da i najteže situacije preokrene u prednosti.Jelena kaže da je za nju bilo ključno da postavi jasnu viziju i strategiju kompanije, sve procese u firmi, da ima profesionalan kadar i savremeni informacioni sistem koji joj omogućava sve potrebne podatke neophodne za donošenje poslovnih odluka. Pored toga, svesna je da biti preduzetnik znači imati jak lični integritet, boriti se i biti naoružan strpljenjem "jer se stvari u životu dešavaju onda kada treba da se dese, a ne kada mi to želimo".Kako bi se izborila sa stranom konkurencijom i izgradila stabilnu firmu, napravila je potpuno nov brend "da izgleda baš svetski", potencirala da su domaća firma, a potom i organizovali kampanju "Mali poljoprivrednici" za besplatnu edukaciju dece iz vrtića, koja su sadeći salatu na njivi učila sve o zdravoj ishrani. Za samo dve godine, radionice je pohađalo deset hiljada dece. Danas se kompanija bavi uzgojem glavičastih salata, preradom povrća i voća, distribucijom, bavi se trgovinom do krajnjeg kupca, izvozom, kao i proizvodnjom i prodajom plastenika. Kompanija prodaje i organsko voće i povrće kroz sopstveni Iceberg organic centar brend, putem izuzetno snažnog kanala online prodaje i preko portala "Klub zdravih navika", gde uz vežbe, recepte i savete već godinama promovišu zdrav način života.Kada je 2020. godine stigla korona, Jelena je počela da planira proširenje posla sa ciljem izvoza rukole i spanaća za Rusiju. Uradili su kompletan projekat za poljoprivrednu proizvodnju, sa kojim je krajem 2020. dobila investicioni kredit od preko dva miliona evra koji je uložen u kupovinu 47 hektara zemlje u Besnom Foku.Za godinu dana uspeli su da sagrade četiri kilometra infrastrukturnih puteva, postave sisteme za navodnjavanje, sagrade 11 hektara plastenika, kupe kompletnu mehanizaciju, zaposle i obuče kadar i da krenu sa izvozom u Rusiju u septembru prošle godine.Preduzeće je završilo 2021. godinu sa godišnjim rastom prometa od 13 odsto, dok je neto dobit povećalo više nego duplo. Pored jačanja posla na tržištima Crne Gore i BiH, ove godine planiraju da višestruko povećaju izvoz u Rusiju, a u toku su pregovori o izvozu u Rumuniju i Ujedinjene Arapske Emirate. Trenutno posluju sa 300 restorana, a cilj je da ih bude još više, kao i da svoju ponudu od 180 artikala u segmentu voća i povrća prošire i na druge proizvode.EY Preduzetnik godine je jedinstveni, globalni program međunarodne revizorsko – konsultantske kompanije Ernst&Young, koji podržava preduzetnike i prepoznaje preduzetnička dostignuća među pojedincima i kompanijama koja pokazuju viziju, liderstvo i uspeh. Program EY Preduzetnik godine osnovan je pre više od 30 godina i danas postoji u više od 60 zemalja i 145 gradova širom sveta.

Srbija

Delez ima novu aplikaciju za popuste i poručivanje

Maloprodajni lanac kompanije Delez Srbija lansirao je personalizovanu aplikaciju lojalnosti "Moj Maxi". Možda najpraktičnija pogodnost nove aplikacije je poručivanje proizvoda sa delikates linije, a donosi i popuste.Kupac koji koristi novu aplikaciju za kupovinu u radnjama Maxi, Mega Maxi, Tempo i Shop&Go kako se dodaje, može da poruči delikatese i preuzme ih u prodavnici bez čekanja u redu. "Zahvaljujući razvoju pametnog algoritma 'Moj Maxi' prati potrebe svakog kupca posebno, ali pored toga tu su i brojne dodatne mogućnosti i podsticaji koje će moći da koriste svi njeni korisnici", izjavio je Nikola Zečević, direktor digitalnog razvoja i analize podataka kompanije Delez Srbija.DELEZ SRBIJA DOBITNIK SERTIFIKATA O DOPRINOSU UŠTEDI EMISIJE UGLJEN-DIOKSIDAPrema njegovom mišljenju, personalizacija kupovine je globalni trend u industriji maloprodaje.Aplikacija je kako se dodaje dostupna na svim operativnim sistemima pametnih telefona, pruža brojne mogućnosti koje štede novac i vreme pri svakodnevnoj nabavci, a u njenim benefitima kupci mogu uživati odmah nakon registracije.Pri prvom korišćenju aplikacije ona svakom korisniku donosi od 35 do 40 odsto popusta dobrodošlice na odabrana dva artikla sa sveže kategorije. Aplikacija korisniku svake nedelje donosi promociju proizvoda koji su kreirani samo za njega, mogže da se odabere do šest artikala od trideset ponuđenih, na koje se ostvaruje nedeljni popust.Maloprodajni lanac Delez Srbija među šampionima održivog poslovanja Pomoću aplikacije može i da se obravi uvid u sve proizvode koji se u datom trenutku nalaze na redovnom sniženju. Kako se dodaje, njenim redovnim korišćenjem kupci mogu da učestvuju u digitalnom sakupljanju nalepnica i nagrađivanju lojalnosti odabranim brendovima.Delez Srbija posluje u okviru 465 prodavnica širom Srbije, a aplikacija je postala dostupna svim korisnicima nakon, kako se dodaje, uspešnog šestomesečnog pilot projekta u Kragujevcu.Više informacija o Moj Maxi aplikaciji može da se pronađe na sledećem LINKU.

2022

NIS donirao sredstva „Ateljeu 212“ za poboljšanje energetske efikasnosti

Želeći da podrži rad jedne od najznačajnijih ustanova  kulture u Beogradu i ujedno doprinese unapređenju ekološke slike glavnog grada, kompanija NIS donirala je „Ateljeu 212“ sredstva u iznosu od preko šest miliona dinara za poboljšanje energetske efikasnosti pozorišta.Projekat se sprovodi u okviru NIS-ovog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ u saradnji sa Sekretarijatom za kulturu Grada Beograda i saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zahvaljujući obezbeđenim sredstvima, stolarija i scenska rasveta u čuvenom beogradskom teatru biće zamenjena novom, što će doprineti boljoj energetskoj efikasnosti objekta i smanjenju  potrošnje električne energije. Događaju su ovim povodom prisustvovali predstavnici kompanije NIS, uprave pozorišta, gradskog Sekretarijata za Kulturu, kao i predstavnici  glumačkog ansambla „Ateljea 212“.Novica Antić, direktor pozorišta „Atelje 212“ zahvalio se kompaniji NIS na obezbeđenim stredtsvima i dodao da je u ovakvim uslovima svaka vrsta pomoći  dobrodošla. “Ova donacija koju smo dobili od NIS-a je zaista vrlo značajna. Naročito nam je bitno da u doba pandemije, kada radimo smanjenim kapacitetom i smanjeni su nam prihodi, dobijemo svaku vrstu pomoći. Novac ćemo iskoristiti za zamenu vrata i prozora, kojih ima mnogo i 30 godina nisu menjani. Na pozorišnoj zgradi biće postavljeni aluminijumski, vakumirani prozori i vrata, što će značajno uštedeti energiju, dok će zamena kompletnog osvetljenja, pre svega reflektora u salama, drastično smanjiti potrošnju struje“, istakao je Antić.Ivan Karl, sekretar Gradskog sekretarijata za kulturu istakao je značaj projekta i pozvao druge kulturne ustanove da se prijave za ovakve donacije.“Hvala NIS-u koji je prepoznao „Atelje 212“, ali i timu „Ateljea 212“ koji se potrudio da bude prepoznat i da ispuni sve kriterijume koji su bili uslov da se dođe do ove značajne donacije. Ovo je nastavak podrške koju kompanija pruža godinama unazad i jedan društveno značajan projekat. Pozvao bih i druge kulturne ustanove širom zemlje da prate akitvnosti NIS-a i da se prijave na ovako značajne konkurse, tako da bi i u budućnosti bilo ovako lepih prilika za susretanje”.Stefan Despotović, direktor Centra za odnose sa javnošću kompanije NIS, istakao je zadovoljstvo što je kompanija pružila podršku radu jedne od najvažnijih  ustanova kulture u zemlji.„Kao kompanija ponosni smo što imamo mogućnost da podržimo jednu od najznačajnijih  ustanova kulture u Beogradu kao što je „Atelje 212“, unapredimo njen dalji rad i doprinesemo njenoj energetskoj efikasnosti. Ova donacija je deo šireg programa „Zajednici zajedno“, koji sprovodimo duže od decenije u 12 gradova i opština širom Srbije. Iza nas su desetine uspešno realizovanih projekata koji su unapredili život naših sugrađana, a mi ćemo i u narednom periodu nastaviti da ulažemo u zajednicu i njen napredak“.Svetozar Cvetković, član glumačkog ansambla „Ateljea 212“ je rekao da je značaj NIS-ove donacije to što je prepoznato da se kroz ulaganje u ovako kulturno značajnu ustanovu, ulaže u društvo u celini. „Ova donacija je opravdana istorijskim značajem, rezultatima, i stremljenjima ovog pozorišta da se na jedan tih način vrati onome što predstavlja pravi kvalitet. Atelje je od velike rekonstrucije do danas, nastojao da održi nivo koji omogućava ne samo prikazivanje programa, već i dobre uslove za stvaranje tog programa, koji će sada biti dodatno poboljšani”, naveo je  Cvetković.

Svet

Preko 14.000 crnogorskih domaćinstava prijavljeno za solar-subvencije

Crnogorska domaćinstva i preduzeća pokazuju veliko interesovanje za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvenu potrošnju. Na javni poziv Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) za subvencionisanu ugradnju fotonaponskih panela do sada se prijavilo 14.000 domova i 800 preduzeća, a planirani cilj iznosi ugradnju panela za 3.000 domaćinstva i 500 preduzeća.EPCG je građanima i privredi ponudila postavljanje solarnih panela, a zauzvrat moraju da vrate uloženu investiciju u roku od šest do deset godina bez plaćanja drugih troškova. Mesečna rata biće niža od prosečnog računa za struju, kako je saopšteno iz Elektroprivrede, a kada otplata bude završena, struja će biti besplatna.Interesovanje za solarne panele je skoro pet puta veće od planiranogPrema podacima EPCG, od 1. novembra 2021. godine, kada su pokrenuti projekti Solari 3.000+ i Solari 500+, prijavilo se oko 14.000 domaćinstava i više od 800 pravnih lica.Zbog velikog interesovanja građana, rok za prijavu, koji je prvobitno bio do 31. januara, produžen je do 28. februara.Vođena dobrim rezultatima, Elektroprivreda želi da ponudi postavljanje solarnih panela za još 5.000 potrošača i planira projekat Solari 5.000+ vrijedan 70 miliona eura sa ukupnom snagom od 70 magavati. Projekat će obuhvatiti 4.000 domaćinstava, 500 stambenih zgrada, 500 preduzeća i javnih ustanova.Nakon završetka svih ovih projekata, Crna Gora bi mogla dobiti solarne elektrane na krovovima sa  više od 100 megavati, što je ekvivalentno novoj elektrani.Očekuje se da će projekti Solari 3.000+ i Solari 500+ obezbediti solarne panele kapaciteta 30 megavati.EPCG planira ugradnju fotonaponskih panela ukupnog kapaciteta do 10 kilovati u domaćinstvima i od 10 do 30 kilovati u preduzećima. Preduzeće planira da posao završi u roku od šest meseci od potpisivanja ugovora o finansiranju. 

Srbija

Beograd: Najavljena nova saobraćajnica od naselja Stepa do Braće Jerković

Grad Beograd raspisao je tender za saobraćajnicu koja će povezivati naselja Stepa Stepanović i Braće Jerković, preneo je Beoinfo. Procenjena vrednost radova je 1,6 milijardi dinara, a rok za završetak posla biće 18 meseci, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.Kako se objašnjava, na toj takozvanoj "unutrašnjoj obilaznici Beograda" gradiće se jedan kilometar puta, vijadukt i raskrsnice.Radovi će se izvoziti na potezu od Borske ulice do petlje Lasta, a ukupna dužina saobraćajnice je 1.067 metara, sa svim pripadajućim raskrsnicama.Trasa koja se gradi počinje neposredno posle raskrsnice sa Ulicom vojvode Stepe, pruža se pored naselja Stepa Stepanović, ukršta se sa Bulevarom Peka Dapčevića i završava neposredno posle raskrsnice sa Ulicom braće Jerković.Beogradski čelnici se hvale nagradom koju nisu dobiliBeograd vatromet platio preko 42 hiljade evra "Saobraćajnica koju gradimo obuhvata i vijadukt dužine 253 metra koji se nalazi na potezu od Bulevara Peka Dapčevića do Ulice braće Jerković. Širina saobraćajnice je 24 metra, sa po dve saobraćajne trake po smeru, obostranim trotoarima i mostovskom konstrukcijom", rekao je Vesić.Prema njegovim rečima radovi će se izvoditi u dve faze kako bi se saobraćaj odvijao nesmetano i bezbedno. Prvu fazu čini deonica od Vojvode Stepe do iza raskrsnice sa Bulevarom Peka Dapčevića, dok drugu fazu čini nastavak deonice do kraja Sektora 3 kod naselja Braće Jerković.

Srbija

Država daje milion evra za automatizaciju proizvodnje Jaffa keksa

Jaffa fabrika dobila je 995 hiljada evra subvencija za automatizaciju proizvodnje soft biskvita u Crvenki, piše u ugovoru koji je kompanija potpisala sa Ministarstvo privrede.Preduzeće je u obavezi da u toku 2022. godine investira najmanje 4,98 miliona evra, a da najmanje četvrtina ulaganja bude finansirana iz sopstvenih sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Britanci raspravljaju da li je Jafa kolač ili keks Jaffa fabrika je u vlasništvu kiparske kompanije "Kappa Star Limited". Bavi se proizvodnjom dvopeka, keksa, trajnog peciva i kolača, a 2020. godine su imali prihode 49 miliona evra i oko 910 radnika.Poseduju proizvodne pogone u Crvenki i Kikindi. Glavno tržište Jaffe je u Srbiji, ali izvozi i u Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju i Hrvatsku, piše u ugovoru.Komisija odobrila subvencije jer je u Srbiji "izuzetno nizak standard"

Svet

Sateliti beleže emisije metana 70 odsto veće od prijavljenih

Globalne emisije metana za koje je odgovorna eksploatacija fosilnih energenata, za 70 odsto su veće od onih koje navode njihovi najveći proizvođači, saopštila je Međunarodna agencije za energetiku. Metan je gas koji utiče na klimatske promene i ima udeo u porastu globalne temperature od 30 odsto.U novom izveštaju Global Methane Tracker, koji je objavila Mešunarodna agencija za energetiku (International Energy Agency, IEA), navodi se da države koje su veliki proizvođači i potrošači energije moraju da budu transparentnije u vezi sa objavljivanjem podataka o emisijama metana.Kako se podseća, metan se raspršuje brže od ugljen-dioksida (CO2), ali mnogo više utiče na efekat staklene bašte. Oslobađa se tokom eksploatacije nafte, prirodnog gasa i uglja, kao i tokom radova u poljoprivredni.Države se obavezale na radikalnije mere za ublažavanje klimatskih promenaGlobalni energetski sektor, kako se dodaje, odgovoran je za 40 odsto metana koji nastaje kao posledica ljudskih aktivnosti.Njegov "učinak" je 2021. porastao za manje od pet odsto, ali je i dalje manji nego 2019. godine, što navodi na zaključak da su se neki napori već isplatili.Među zemljama sa najvećim emisijama metana za koje je odgovoran energetski sektor su Kina, Rusija, SAD, Iran i Indija, a sada su prvi put popisane i emisije koje prave rudnika uglja i sagorevanje biomase.Najniže emisije metana ima Norveška, koja se dosta oslanja na proizvodnju nafte. Kako se dodaje, kada bi se svi proizvođači ugledali na njenu tehnologiju, emisije metana koje nastaju zbog proizvodnje fosilnih goriva, pale bi za 90 odsto.Zbog većih cena energenata, kako se ocenjuje u izveštaju, emisije metana koje nastaju od nafte i gasa mogle bi da se smanje bez dodatnih troškova, jer će biti manja potrošnja tih energenata.Kako se dodaje, prošle godine su potvrđene značajne emisije metana u Teksasu, delovima Centralne Azije. Samo Turkmenistan je bio odgovoran za trećinu velikih emisija koje su tada satelitski snimljene.ZBOG KLIMATSKIH PROMENA NAPRAVILI VEGANSKU MOCARELU Za nekoliko većih emisija su, kako se dodaje, odgovorni kopneni proizvođači nafte u zemljama Bliskog Istoka. Naglašava se da se simanje i dalje ne obavlja u pojasu Ekvatora, kao i u svernim oblastima gde fosilna goriva eksploatiše Rusija.U slučaju da tokom eksploatacije fosilnih goriva pokupe sve količine metana koji se tom prilikom oslobađa, tržište prirodnog gasa bi, kako se dodaje, imalo na dodatnih 180 milijardi kubika prirodnog gasa.Na prošlogodišnjoj klimatskoj konferenciji održanoj u Glazgovu, lideri predvođeni Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama, najavili su da emisije metana treba da se smanje za trećinu do 2030. godine.

Svet

Novo istraživanje otkriva moć ubeđivanja koju imaju slušalice

Slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca u poređenju sa zvučnicima, jer povećavaju osećaj povezanosti, empatije i angaživanosti, otkriva novo istraživanje Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, Los Anđelesu i Berkliju.Amerikanci provode u proseku četiri sata dnevno slušajući različite podkaste ili radio emisije preko slušalica ili zvučnika, ali postoje velike razlike u psihološkim efektima između ova dva uređaja jer slušalice imaju mnogo snažniji uticaj na percepciju, prosuđivanje i ponašanje slušalaca.Profesor marketinga na Unoiverzitetu u San Dijegu i koautor studje On Amir ističe da su otkrili da slušalice proizvode fenomen koji se zove lokalizacija u glavi, zbog čega se stvara utisak kao da je zvuk u glavi slušaoca. "Shodno tome, slušaoci percipiraju komunikatore kao bliže, i fizički i društveno, a kao rezultat toga, oni ih doživljavaju toplijim, osećaju se i ponašaju sa više empatije prema njima i tako bivaju uvereniji u reči govornika", dodaje on.Nalazi istraživanja uključuju i terenski rad i onlajn ankete sa više od 4.000 učesnika, a sve studije su pokazale da slušaoci kada koriste slušalice osećaju bliskost sa govornikom.Jedan eksperiment je ispitivao 1.310 odraslih koji su slušali snimak majke i ćerke kako govore o tome kako su beskućnice, a učesnici su nasumično raspoređeni da slušaju zvuk ili na slušalicama ili na zvučnicima.Oni koji su slušali snimak sa slušalicama izjavili su da osećaju više empatije i da su majka i ćerka delovale kao iskrenije u poređenju sa učesnicima koji su slušali isti zvuk na zvučnicima.Druga onlajn anketa obuhvatila je više od 800 odraslih i testirala je ubedljivost govornika. Učesnici su morali da slušaju snimak govornice koja opisuje kako su njeni roditelji tragično poginuli u saobraćajnoj nesreći kada ih je udario rasejani vozač. Ona je potom govorila o opasnostima slanja poruka tokom vožnje. Ispitanici koji su slušali poruku putem slušalica naveli su da je slanje poruka tokom vožnje opasnije i da je izazvalo više smrtnih slučajeva za razliku od onih koji su slušali istu poruku na zvučnicima.Implikacije ovog dokumenta su dalekosežne s obzirom na sve veću stopu audio poruka i virtuelne komunikacije.U 2022. godini se predviđa da će potrošnja za oglašavanje na radiju u SAD dostići 14,8 milijardi dolara, a procenjuje se da će prihod od oglašavanja podcasta u SAD dostići preko 2 milijarde dolara do 2023. godine."Ako je cilj da se slušaoci osećaju blisko sa komunikatorom, ili da budu posebno ubeđeni njihovom porukom, kao što je najava javnog servisa, menadžeri bi trebalo da razmotre postavljanje svoje reklame ili poruke u program koji se često koristi preko slušalica, kao što je podkast", rekla je Alisia Lieberman, docentkinja marketinga na Univerzitetu u Los Anđelesu.Ona dodaje da ako poruka ne zahteva da slušaoci iskuse bilo kakvo osećanje bliskosti sa komunikatorom, onda bi "mesto" na kome je poruka postavljena bilo manje bitno (npr. podkast ili radio).Auditivni mediji su sastavni deo radnog dana, a još više kod rada na daljinu. Na primer, 2018. godine, 87,6 milijardi dolara potrošeno je na obuku u industriji. Vanredni profesor menadžmenta na univerzitetu u Berkliju, Džulijana Šroder, kaže da bi organizacije mogle uzeti u obzir ovo istraživanje kada osmišljavaju svoje obuke i vebinare."Na primer, menadžeri mogu da podstaknu zaposlene da slušaju bezbednosne obuke ili vebinare koristeći slušalice, što može efikasnije da promeni njihove stavove i ponašanja u poređenju sa slušanjem preko zvučnika", objašnjava ona.Koautor istraživanja, Amir je dodao da kompanije mogu da šalju zaposlenima slušalice kako bi podstakle njihovu upotrebu u telefonskim razgovorima, jer bi to moglo povećati saradnju, posebno u eri rada na daljinu.

Video

Film koji otvara 50. FEST: Ko je moderni Banović Strahinja (VIDEO)

Jubilarni pedeseti FEST otvoriće drama Stefana Arsenijevića "Strahinja Banović" u petak, 25. februara. O tome ko je moderni junak i odakle ideja da se na taj način i iz tog ugla bavi izbegličkom krizom koja je i dalje aktuelna, govorio je za Novu ekonomiju reditelj ovog filma Stefan Arsenijević.- Ova pesma spada u važan deo naše kulturne baštine, a meni je bilo zanimljivo da je stavim u kontekst izbegličke krize. Ovo je savremena ljubavna priča, a savremeni Banović Strahinja je migrant iz Gane koji želi da se spasi i koji kreće na jedan dalek put, objašnjava Arsenijević.Kada Strahinju (Ibrahim Koma) vrate iz Nemačke u Srbiju, on odlučuje da ovde i ostane. Pronalazi posao, trenira, volontira za Crveni krst. Međutim, zaplet počinje onog trenutka kada njegova supruga Ababu (Nensi Mensah Ofei), koja želi da postane glumica u Londonu, upoznaje Alija. On je levičarski aktivista sa kojim kreće na Zapad u potrazi za srećom. Strahinja ne može da se pomiri sa tim i kreće balkanskom migrantskom rutom ne zbog boljeg života, već iz ljubavi prema svojoj ženi.Ibrahim Koma je francuski glumac koga naša publika pamti po ulozi Zaka u seriji "Pod suncem Sen Tropea". U ovoj seriji se prvi put pojavio sa svega 20 godina. Poslednje što je snimio jeste serija "Put oko sveta za 80 dana" koja se upravo emituje na Bi-Bi-Si-ju.Filmska adaptacija narodne pesme bavi se večito aktuelnim temama preispitivanja vere, tradicije, identiteta, rase i ljubavi. Scenariju potpisuju Stefan Arsenijević, Bojan Vuletić i Nikolas Dukrej. Film je laureat gran-pri na festivalu u Karlovim Varima. 

Srbija

Ministarstvo odbrane sprema 450 miliona dinara za avio-karte i smeštaj

Ministarstvo odbrane raspisalo je javnu nabavku usluge obezbeđivanja avio karata i hotelskog smeštaja za službena putovanja u inostranstvo, a vrednost nabavke procenilo na 450,6 miliona dinara. Okvirno trajanje ugovora je, piše u oglasu o javnoj nabavci, je tri godine.Avio karte i hotelski smeštaj se nabavljaju za sve destinacije sveta, a u skladu sa pojedinačnim potrebama krajnjih korisnika Ministaratva odbrane.U dokumentaciji se navodi da dobavljači ne mogu da ponude usluge low cost kompanija (koje svoje karte prodaju preko interneta, koje moraju da se nabave mesecima unapred, ne garantuju tačno poletanje i sletanje, posebno naplaćuju korisniku prtljag...), osim u slučaju izričitog zahteva naručioca.  Ministarstvo će okvirni sporazum zaključiti sa više privrednih subjekata, a maksimalan broj učesnika u okvirnom sporazumu je pet.Ministarstvo je 2018. godine nabavku ove usluge procenilo na 230,2 miliona dinara, a okvirni sporazum tada je zaključen sa tri turističke agenicje - Big blue, Sky Multicom, Royaltours.Koji su sve uslovi za ponuđače?- da je član IATA - Međunarodno udruženje avio prevoznika i putničkih agencija za prodaju avio karata, kao i da je u toku 2020. i 2021. godine, na godišnjem nivou (za svaku godinu posebno) izdao najmanje 10.000 avio karata po BSP sistemu (preko BSP sistema povezani su avioprevoznici, globalni-distributivni sistemi (rezervacioni sistemi), aerodromi i turističke agencije).- da koristi najmanje dva vodeća globalna distributivna sistema (međunarodna rezervaciona sistema) avionskih karata sa pristupom bazama podataka vodećih avio kompanija (Amadeus, Galileo, Sabre, Worldspan...) i najmanje dva globalna rezervaciona sistema za rezervaciju hotelskog smeštaja (Goglobal, GTA, Contentin…). -  za srednja i velika pravna lica pozitivan poslovni rezultat (poslovni dobitak) ili pozitivan ukupan finansijski rezultat (neto dobitak) iskazan u bilansu uspeha za 2020. godinu i mišljenje ovlašćenog revizora za 2020. godinu koje nije negativno.- za mikro, mala pravna lica i preduzetnike se pozitivan poslovni rezultat (poslovni dobitak) ili pozitivan ukupan finansijski rezultat (neto dobitak) iskazan u bilansu uspeha za 2020. godinu i mišljenje ovlašćenog revizora za 2020. godinu koje nije negativno, ukoliko su obveznici revizije 

Srbija

Poljoprivrednici će nastaviti proteste ukoliko im se ne usvoje zahtevi

Sastanak ministra poljoprivrede i delegacije poljoprivrednika u Šapcu, završen je bez konkretnog dogovora, prenosi Danas online. Poljoprivrednici očekuju da vlada usvoji sve njihove zahteve, a ukoliko do toga ne dođe, najavili su proteste širom Srbije.Poljoprivrednici traže ukidanje akciza na evro dizel za registrovana poljoprivredna gazdinstva, subvencije od 200 evra po hektaru, redovnu i brzu isplatu subvencija, regulisanje uvoza smrznutog mesa i regulisanje nekontrolisanog uvoza mleka u prahu.RATARI SE ŽALE: PALETA ĐUBRIVA SKUPLJA OD TRAKTORSKE PRIKOLICE Ministar je garantovao da će uvoz smrznutog mesa i mleka u prahu biti stopiran i da će deo subvencija koje država duguje poljoprivrednicima biti isplaćene do 10. marta."To su reči ministra Nedimovića, mi nemamo ništa napismeno", rekao je Dušan Tufegdžić, predstavnik delegacije poljoprivrednika."MI ĆEMO MAKSIMALNO UBRZATI STVARI KOJE SE TIČU ISPLATE NOVIH SUBVENCIJA. ŠTO SE TIČE UVOZA SVINJSKOG MESA, DRŽAVA SA JEDNE STRANE MORA DA POŠTUJE SVOJE OBAVEZE, A SA DRUGE STRANE, MORA DA VODI RAČUNA O SVOJIM INTERESIMA", REKAO JE NEDIMOVIĆ.Prema njegovim rečima, subvencije koje su većim delom predate početkom ove godine, neće biti isplaćene do 10. marta, nego tek posle aprila, odnosno posle raspisanih izbora.Mijnistar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio je da će o prva dva zahteva poljoprivrednika, koji se odnose na ukidanje akciza za evro dizel registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i subvencijama od 200 evra po hektaru uskoro odlučivati Vlada Srbije.Dodao je da će konkretnije informacije o tome biti poznate tokom petka, kao i da će ponovo doći u Šabac kako bi poljoprivrednike obavestio o odlukama koje je donela Vlada Srbije.MANJI PRINOSI DOMAĆEG AGRARA DONEĆE NOVO POSKUPLJENJE HRANE Nezadovoljni rezutatima današnjeg sastanka, poljoprivrednici su održali protestnu vožnju.Kako je nedavno pisala Nova ekonomija, srpski poljoprivrednici su se poslednjih meseci suočili sa poskupljenjem goriva, hemijskih sredstava, veštačkog đubriva, kao i poljoprivrerdne mehanizacije, koja je skuplja i do 20 odsto.Kako je za naš portal objasnio Milan Damljanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku, na leto i jesen zbog toga može da dođe do novog talasa poskupljenja hrane, jer će poljoprivrednici štedeti na agrotehničkim merama i imaće manje prinose.Kako je preneo Agrosmart, cena dizela za ratare u Mađarskoj je 138, u Rumuniji 128 dinara, u Bosni i Hercegovini 115 dinara po litru.Gorivo najpovoljnije kupuju poljoprivrednici u Hrvatskoj, za 76,70 dinara po litru. Oni, kako se dodaje, po hektaru troše 120 litara "plavog dizela2, bez ograničenja površina, a dobijaju i određene količine za stoku (po krmači 120 litara, za krave od 40-90 litara i za ovce osam litara).

Srbija

KRIK: Direktor „Dedinja“ imao pola milona evra na računu u Švajcarskoj

Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i blizak saradnik nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, od sredine devedesetih godina imao je dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse“ i više od pola miliona franaka na njima, pokazuju podaci procureli u međunarodnom projektu „Švajcarske tajne“, koje je objavio KRIK.On je za KRIK rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece, ali nije odgovorio na pitanja o poreklu novca.Institut "Dedinje" od Auto Čačka limuzinu za 36.000 evra Bojić je u vreme sankcija Jugoslaviji 1994. i 1995, otvorio dva računa u švajcarskoj banci „Credit Suisse".Na jednom od računa Bojić je imao više od pola miliona franaka (gotovo 350 hiljada evra) u avgustu 2003. Na drugom računu najveći iznos bio je u oktobru 2007. godine – tada se na njemu nalazilo oko 380 hiljada franaka (više od 200 hiljada evra). Novinarki KRIK-a Bojić je rekao da je račune otvorio zbog lečenja svoje dece u inostranstvu.„Ja sam imao bolesnu decu i lečio sam ih u Švajcarskoj, čak je jedna i umrla. I dalje mi to izaziva stres i ne bih mogao uopšte da govorim o tome. U tim uslovima obustavljenog platnog prometa nije se moglo lečiti drugačije već na taj način“, rekao je Bojić.KRIK: Direktor "Puteva Srbije" imao pola miliona franaka u Švajcarskoj On nije objasnio odakle mu novac koji je bio na računima u Švajcarskoj.„Ja vam pričam sada i kao roditelj i kao čovek. Prošao sam sve specijalne finansijske istrage koje je mogao jedan čovek da prođe – i novac od oca i od majke i od dede i babe i po muškoj i po ženskoj liniji“, rekao je Bojić.„Sve što imate, ako imate nešto za mene, dajte tužilaštvu i obogatite slučaj, ali ja ću svoj ugled i dostojanstvo da štitim. Toliko od mene“, zaključio je.Da Bojić ima račune u Švajcarskoj srpskom tužilaštvu je poznato još od 2001. godine kada su švajcarske vlasti na zahtev Srbije utvrdile da nekoliko najbližih Miloševićevih saradnika ima račune u toj zemlji, pa su im blokirali sredstva. Na Bojićeva dva računa bilo je oko 800.000 švajcarskih franaka. KRIK: Institut 'Dedinje' nabavio nepouzdane korona testove od kontroverznog biznismena O ovim računima u javnosti su tada govorili brojni državni zvaničnici koji su građanima obećavali da će novac biti vraćen u državni budžet. Tako je, između ostalih, direktor Republičke uprave javnih prihoda Aleksandar Radović obećao da će protiv svih vlasnika tajnih računa biti podnete krivične prijave. Posle godinu dana blokade, Švajcarci su Bojiću vratili novac jer srpsko tužilaštvo nije pokrenulo nikakav postupak protiv njega. Istraga je otvorena kasnije, a protiv Bojića je 2005. podignuta i optužnica.Ceo tekst pročitajte ovde.

Srbija

U planu izgradnja dve vetroelektrane u Malom Iđošu

Uprava opštine Mali Iđoš organizovala je rani javni uvid u izradu dva plana detaljne regulacije za izgradnju vetroelektrana Lovćenac i Faketić na području istoimenih katastarskih opština, a planove je izradila Projektura doo iz Beograda. Planovima za izradu ove dve vetroelektrane obuhvaćeno područje oko 7820 hektara površine. Investitor vetroelektrane, na području Lovćenca, je firma WPP West Wind doo Beograd, u vlasništvu poljske kompanije V-Ridium Wind.Okvirna granica vetroelektrane Lovćenac će se prostirati na oko 5720 hektara na delu opština Lovćenac, Feketić i Mali Iđoš na većem delu područja koje se prostire istočno od autoputa Beograd-Subotica do granice sa opštinama Bečej, Srbobran i Bačka Topola i manji deo severoistočno od naseljenog mesta Mali Iđoš do granice sa opšinom Bačka Topola sa severne strane.U planu je gradnja vetroelektrane snage oko 300 megavati, sa oko 50 lokacija vetrogeneratora, a zemljište predviđeno za gradnju pretežno je poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini.U okviru područja planirana je i trafostanica "Lovćenac" sa priključnim razvodnim postrojenjem preko koga će se ostvariti povezivanje planiranog 400 kilovatnog dalekovoda u funkciji vetroelektrane i isporuka proizvedene električne energije u prenosni sistem Elektromreže Srbije. Investitor druge vetroelektrane koja će se graditi na području Feketića je Ecoener Wind Power plant doo Beograd iza kojeg stoji španska Grupo Ecoener.Za izradu ove elektrane obuhvaćen je deo teritorije administrativnog područja opštine Mali Iđoš u površini od oko 2100 hektara i to deo katastarske opštine Feketić, područje koje se prostire istočno do autoputa Beograd-Subotica, južno do granice sa opštinom Vrbas i zapadno do pruge Novi Sad-SuboticaUkupna snaga planirane vetroelektrane je oko 90 megavati, ovasnaga je definisana u skladu sa mogućnostima priključenja na elektroenergetski sistem te će biti obavljena analiza za lokaciju 21 vetrogeneratora. Zemljište za elektranu Feketić je takođe pretežno poljoprivredno, u privatnoj svojini, a okviru ovog područja je planirana i trafostanica "Feketić" sa priključnim razvodnim postrojenjem za povezivanje planiranog 110 kilovolti dalekovoda u funkciji vetroelektrane.  Prema planovima izgradnje osnovni cilj razvoja je da se u narednom periodu posveti posebna pažnja razvoju i primeni alternativnih izvora energije čime bi se znatno uticalo na poboljšanje standarda, ali i zaštitu i očuvanje prirodne i životne sredine.

Srbija

Izabran novi Upravni odbor Američke privredne komore

Američku privrednu komoru u Srbiji (AmCham) u naredne dve godine vodiće novi Upravni odbor na čelu sa Stefanom Lazarevićem, generalnim direktorom NCR Srbija, odlučeno je na Generalnoj skupštini AmCham-a.Novoizabrani predsednik Stefan Lazarević, zahvalio se dosadašnjem predsedniku Zoranu Petroviću na izuzetnim rezultatima uprkos izazovima tokom pandemije, kao i posvećenosti i zalaganju članica Američke privredne komore u doprinosu poboljšanju poslovne klime u Srbiji. "AmCham će ostati dosledan u svojoj misiji da podrži američke i druge investitore u Srbiji, kao i u podršci Vladi u reformama i kreiranju stabilnog, predvidivog i atraktivnog poslovnog okruženja.", istakao je Stefan Lazarević, novoizabrani predsednik AmCham-a.Na poziciji prvog i drugog potpredsednika naredne dve godine nalaziće se Ivan Miletić, Philip Morris International i  Ronald Seeliger, Hemofarm, a izabrana su i 4 člana Upravnog odbora: Goran Vasić, Telenor, Ksenija Karić, Schneider Electric, Marija Popović, OTP banka Srbija, Milan Gospić, Microsoft Srbija.Ovogodišnju AmCham "Hero" nagradu, žiri sastavljen od predstavnika Upravnog odbora AmCham-a, dodelio je glumici Mileni Radulović, koja je u protekloj godini kako je navedeno u sapštenju Američke privredne komore "javno, hrabro i požrtvovano učinila veliki gest progovorivši protiv rodno zasnovanog nasilja, a u zaštitu života i integriteta, ne samo u svoje ime, već u ime svih žena". Predstavnici AmChama-a su devetu godinu za redom imali zadatak da među izuzetnim pojedincima, ustanovama i neprofitnim organizacijama, izaberu onoga, ili onu koja je svojim delovanjem ostvarila izuzetan uticaj na celokupno društvo. "Milena Radulović je iznoseći svoju iskrenu ispovest, dala vetar u leđa ženama i devojkama koje su doživele slična bolna iskustva i boreći se za svoja prava i istinu, postala simbol promene sa nadom da će njena borba sprečiti da slično iskustvo doživi makar i jedna žena u budućnosti", istakao je Svetoslav Atanasov, član UO Američke privredne komore i direktor Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora.Američka privredna komora je nezavisna poslovna asocijacija u Srbiji i predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju oko 99.000 građana Srbije.

Srbija

Beograd raspisao konkurs, finansira ekološke projekte

Sekretarijat za zaštitu životne sredine raspisao je javni konkurs za finanisranje i sufinanisranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2022. Projekat treba u celini da se realizuje teritoriji Begrada. U budžetu Beograda je za ovu namenu obezbeđeno ukupno 25 miliona dinara. Projekti za koje su namenjena sredstva odnose se na oblasti ekološkog obrazovanja i informisanja, zaštitu prirode, klimatske promene i upravljanje otpadom. Udruženja mogu konkurisati sa projektima čija najmanja vrednost iznosi 150.000 dinara, a najviša 1.500.000 dinara. Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja osnovana u skladu sa Zakonom o udruženjima, registrovana u Beogradu i koja obavljaju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.Koje udruženje će dobiti posao deljenja subvencija za bicikle?Krnjača dobija filmski studio na mestu Trudbenik gradnjeUdruženje može da se prijavi za ukupno utvrđenu vrednost projekta ili za nedostajući deo sredstava, i može da se konkuriše samo sa jednim projektom. Кrajnji rok za realizaciju projekta je 30. novembar 2022. Rok za dostavljanje prijave je 15 dana od dana objavljivanja Javnog konkursa. Konukrs je oglašen 23. februara.