Najnovije

Svet

Milijarderi traže od građana: Naterajte nas da platimo veći porez

Političkim i poslovnim liderima koji se  virtuelno sastaju za Svetski ekonomski forum u Davosu grupa od više od 100 milijardera i milionera uputila je sledeću molbu: naterajte nas da plaćamo više poreza.Grupa koja sebe naziva "Patriotski milioneri" poručila je da ultra-bogati u ovom trenutku nisu prinuđeni da plate svoj deo globalnog ekonomskog oporavka od pandemije, piše Euractiv."Kao milioneri, mi znamo da trenutni poreski sistem nije pravedan. Većina od nas može da kaže da je, dok je većina sveta pretrpela ogromnu količinu patnje u poslednje dve godine, naše bogatsvo poraslo tokom pandemije. Ipak malo ko od nas, a možda i niko, može iskreno da kaže da plaćamo pravedan deo poreza", rekli su potpisnici otvorenog pisma, objavljenog povodom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, koji je počeo 17. januara.Agencija Rojters je prošle godine izvestila o zapanjujućem rastu bogatstva milijardera u 2020, u trenutku kada se svet "zaključavao" a globalna ekonomija se suočila sa najvećom recesijom od Drugog svetskog rata.To je nateralo grupu milionera da traže veće poreze.Više od 130 zemalja prošle godine postiglo je sporazum da velike kompanije plaćaju globalnu minimalnu poresku stopu od 15 odsto, sa ciljem da im se oteža izbegavanje oporezivanja. Ipak milioneri smatraju da bogati moraju da doprinose više.Tokom dve godine pandemije, bogatstvo deset najbogatijih pojedinaca popelo se na 1,5 biliona dolara, ili 15.000 dolara po sekundi, pokazala je stidija koji je ove nedelje objavio Oxfam. "Nećete naći odgovor na privatnom forumu, vi ste deo problema", poručeno je u pismu učesnicima na forumu u Davosu koji se sastaju ove nedelje. Potpisnici su, između ostalog,  Diznijeva nasledinca Abigejl Dizini i investitor rizičnog kapirala Nik Hanauer. Portparol Svetskog ekonomskog foruma rekao je da je plaćanje pravednog udela poreza jedan od načela ovog foruma, a da je porez na bogatstvo kakav postoji u Švajcarskoj dobar model za primenu i na drugim mestima. U većini zemalja, sem malog broja u Evropi i Južnoj Americi, bogati ne moraju da plaćaju godišnji porez na imovinu kao što su nekretnine, deonice ili umetnička dela, jer se oporezuju samo kada se imovina proda.Progresivnim porezom na bogatsvo od 2 odsto za one koji imaju više od pet miliona dolara do 5 odsto za milijardere moglo bi da se prikupi 2,52 biliona dolara, što je dovoljno da se 2,3 milijarde ljudi digne iz siromaštva i da se garantuje zdravsvena i socijalna zaštita za pojedince koji žive u zemljama sa nižim prihodima, pokazala je studija koju su sproveli "Patriotski milioneri" zajedno sa Oxfamom, i drugim neprofitnim organizacijama. Svetska banka je 2021. godine objavila članak u kome poziva zemlje da razmotre uvođenje poreza na bogatsvo i pomognu da se smanji nejednakost, popune državne kase koje su ispražnjene šemama pomoći zbog koronavirusa i povrati društveno poverenje. Osim Argentine i Kolumbije, od počekta pandemije nisu inicirane nove šeme poreza na bogatsvo.  

Srbija

Vlada za incidente u EPS-u krivi rukovodstvo, a oni krive sabotere

Elektro-privreda Srbije (EPS) podnela je dve krivične prijave protiv svojih radnika zbog događaja koji su se desili u decembru i izazvali energetski kolaps u tom preduzeću. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva  i energetike Jovanka Atanacković izjavila je da su radnici EPS-a samo radili svoj posao i da su za te događaje odgovorni tadašnji rukovodiociu EPS-a.Kako je preneo Insajder, prva prijava podneta je zbog ubacivanja gline u umesto uglja u bunkere Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) što je praktično dovelo do kolapsa u proizvodnji struje. Druga prijava je podneta zbog požara koji je izbio 19. decembra u pogonu za sušenje uglja u Kolubari.U detaljnom EPS-ovom izveštaju navodi se da zaposleni na kopovima u Kolubari nisu odvajali jalovinu od uglja. Posle toga nestalo je struje, pa se iskopana smesa dodatno napajala snegom. Bez upozorenja takva smesa dopremljena je do TENT-a gde je, kako je navedeno, takođe zakazala kontrola.EPS radi studiju kako bi iskopavanje uglja bilo efikasnijePrivrednici se žale da ih EPS diskriminiše različitim cenama struje Radnicima TENT-a je kako se navodi na raspolaganju bio mazut, ali su procenili da on nije potreban. Posle toga je u TENT-u B došlo do izlivanja mazuta i požara. U sušari koja se nalazi u Kolubari došlo je do problema sa poklopcem. Taj incident, kako se dodaje, nije ni rešen po predviđenom protokolu, niti je registrovan.Krivična prijava, kako se navodi, podneta je zbog izazivanja opšte opasnosti i materijalne štete koja se tek utvrđuje. U izveštaju unutrašnje kontrole koju je sproveo EPS navodi se da sve ukazuje na sabotažu čiji je cilj rušenje kredibiliteta sada već bivšeg rukovodstva tog preduzeaća.Krivična prijhava zbog incidenta u TENT-u podneta je nadležnom tužilaštvu u Obrenovcu, a za incident u sušari tužilaštvu u Lazarevcu. Tužilaštvo u Obrenovcu odgovorilo je da je predmet proslešen Višem tužilaštvu u Beogradu."Ukoliko je nerad sabotaža, mi prihvatamo da je bila sabotaža," rekla je za Insajder državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, Jovanka Atanacković i dodala da su za incident u TENT-u optuženi zaposleni da bi se rukovodstvo aboliralo. Atanacković je rekla da ne zna šta je unutrašnja kontrola EPS-a i zašto ona nije reagovala ranije i obavestila javnost da kopovi nisu spremni za zimu. Prema njenim rečima, konačnu reč o tome ko je odgovaran za kolaps u TENT-u daće policija i Bezbednosno-informativna agencija (BIA):"Rudari su lopatama vadili blato iz kotlova i spasili sistem. Rukovodstvo je loše radilo. Nije posao ministarstva da loži kotlove, kopa ugalj i proverava kvalitet. Mi vodimo računa o energetskoj bezbednosti i stabilnosti. Zato smo još u aprilu organizovali radnu grupu za sigurnost snabdevanja."Vanredni uvoz struje bi EPS mogao da košta i milijardu evraAnaliza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Bivši predsednik sindikata radnika Elektroprivrede Srbije (EPS) Milan Đorđević odbacio je tvrdnje da je organizator sabotaža u tom javnom preduzeću i rekao da takve optužbe dolaze od bivšeg vršioca dužnosti direktora EPS-a i bivšeg predsednika sindikata Kolubare.Pojedini mediji su preneli da istraga koju sprovodi BIA ukazuje da učestali incidenti u EPS-u nisu nimalo slučajni i da će se posebno proveriti upravo Đorđevićeva uloga."Bilo je upozorenja da je naišao ugalj lošeg kvaliteta, pomešan sa glinom koja se zalepila za zidove gorionika termoblokova i u decembru prošle godine izazvala zastoj proizvodnje električne energije uTENT-u", rekao je Đorđević.Đorđević je inače smenjen u oktobru prošle godine zbog protesta koji su organizovani zbog toga što radnicima EPS-a nije isporučen ugalj koji su platili. Havarije u EPS-u su, kako je ocenio, posledica nemara i straha kod pojedinih ljudi od dosadašnjeg EPS-ovog v.d. direktora.

Svet

Kraj pandemije moguć već ove godine?

Pandemija koronavirusa mogla bi da bude gotova ove godine, ukoliko se reši nejednakost u vakcinaciji i lečenju, rekao je zvaničnik Svetske zdravstvene organizacije zadužen za vanredne situacije Majkl Rajan, prenosi Axios.Rajan je rekao da je  šansa da je najgore već prošlo i da će korona postati "deo ekosistema"  uz mogućnost da koronavorus uvek bude prisutan."Postoji šansa da se vanredno stanje u javnom zdravstvu završi ove godine ukoliko uradimo stvari o kojima smo pričali. Moramo da dođemo do niskih nivoa incidencije bolesti sa maksimalnom vakcinacijom populacije, tako da niko ne mora da umre", rekao je Rajan.Više od polovine Evropljana će se do marta zaraziti omikron sojemNabavka medicinske opreme i dalje tajnaPrethodno je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus upozorio da da je svet na ivici katastrofalnog moralnog neuspeha zbog nejednake distribucije vakcine protiv koronavirusa. Dok se siromašnije zemlje bore da nabave i distribuiraju vakcine, bogatije zemlje kao šte je SAD imaju višak vakcina i počinju sa ohrabrivanjem stanovništva da prime buster doze."Neću da ćutim na to što kompanije i zemlje koje kontrolišu globalnu nabavku vakcina misle da bi siromašniji u svetu trebalo da se zadovolje sa ostacima", rekao je Adhanom Gebrejesus.

Srbija

Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti?

Privrednicima od početka Nove godine stižu ponude za kupovinu nove fiskalne e-kase pošto prijavljivanje za subvencije namenjene kupovini kasa (koje je počelo 15. oktobra prošle godine) traje do kraja januara. Jednom privredniku iz Beograda stigla je ponuda da iskoristi mogućnost subvencije države za prelazak na novu fisklaizaciju, plaćenjem fiskalne kase na 24 rate.U ponudi se navodi da je cena fiskalne kase iznosi: 1.125 dinara mesečno na 24 rate ili ukupno (jednokratno) 24.500 dinara. Poreski obveznici imaju parvo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru u iznosu od 100 evra, kao i finansijsku podršku za svaki elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra, navodi se na sajtu Poreske uprave.Ukpan iznos subvencija za prelazak na novi model fiskalizacije iznosi šest milijardi dinara. Prema registru Ministarstva finansija vidi se da ima 97 ovlašćenih softvera za fiskalne kase (Registar odobrenih elemenata elektronskih fiskalnih uređaja).  Svaki serviser odnosno firma od koje privrednici izaberu da kupe kasu sklopila je ugovor sa nekim od operatera na tržištu Srbije (Telenor, A1, Telekom).U Udruženjima preduzetnika kažu da u zavisnosti od firme od koje je kupljena kasa i njihovog ugovora sa operaterom neke kase imaju mogućnost da se povežu i na drugi internet osim na taj iz paketa. Ali, neke ne mogu da se konektuju na drugi interent osim na njihov iz tog paketa.Kako onda preduzetnici da znaju koju kasu da odaberu?U Udruženju Zaštitnik preduzetnika kažu da je izbor kase manje bitan, svaki preduzetnik odabere koju hoće u skladu sa svojim potrebama i ukazuju na veće probleme uvođenja e-kasa, ocenjujući da njihova neće suzbiti sivu ekonomija i samo će povećati mesečne troškove malim firmama usred krize. “Problem je u tome što se novi sistem ne razlikuje od starog po pitanju suzbijanja sive ekonomija i crnog tržišta stoga samo predstavlja nove i to uvećane troškove usred krize”, kaže Milena Amon iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika za Novu ekonomiju. U preduzeću za promet i usluge Digit Group iz Beograda koji su ovlašćeni prodavci softvera kažu da poreski obveznici plaćaju mesečno održavanje između 10 i 16 evra u zavisnosti koji uređaj odaberu. Milena Amon smatra da je za novac potrošen iz budžeta za subvencije mogla da se napravi aplikacija za izdavanje fiskalnih računa koju bi privrednici mogli koristiti besplatno, bez mesečnih troškova.“Na taj način ne bi postojalo pitanje isplativosti uvođenja novog sistema kod onih koji nemaju potrebu da dnevno izdaju račune i koji će zbog toga preći da rade na crno. Svakodnevno imamo pozive članova iz delatnosti obrazovanje, zanatlija, arhiteakta, Na ovaj način nova fisklaizacija ne predstavlja modernizaciju i neće doprineti suzbijanju crnog tržišta već uz ostale namete, preoterećuje ostale domaće privrednike u pogrešnom momentu”, ocenjuje ona. Nove e- kase podrazumevaju da poreski obveznici u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdaju fiskalni račun sa QR kodom, a informacije o svakoj transakciji će se prosleđivati Poreskoj upravi.Na svakom računu QR kod podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom.Nove kase podrazumevaju i korišćenje i bezbednosnog elementa što predstavlja sigurnije poslovanje. 

Srbija

Država se zadužuje za beogradsko postojenje za otpadne vode

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 93. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojom je propisano da Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zadužuju, kao i člana 97. tačka 15. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.Razlozi za donošenje Zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, koji je potpisan u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, sadržani su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnom dugu („Službeni glasnik RS”, br. 61/05, 107/09, 78/11, 68/15, 95/18,  91/19 i 149/20) prema kojoj Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 110/21) u članu 3. predviđeno je zaduživanje za finansiranje Projekata kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda grada Beograda do iznosa 220.000.000 evra. Sporazum o saradnji i Ugovorni sporazum za projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda potpisan je 20. januara 2020. godine u Beogradu između Vlade Republike Srbije i kineske kompanije CMEC.Predviđeno je da se ovaj projekat realizuje u dve faze, a postrojenje će se prostirati na površini od oko 97 hektara. Prva faza obuhvata izgradnju nedostajuće infrastrukture (Interceptor, tunel Hitna pomoć-Venizelosova), nove kanalizacione crpne stanice „Ušće – Nova”, kao i rekonstrukciju crpne stanice „Mostar”. U drugoj fazi prerada otpadnih voda zasniva se na primarnom i sekundarnom tretmanom kojim će se mulj izdvajati u primarnim taložnicima, a azot i fosfor uklanjaće se naprednim postupcima na bazi aktivnog mulja.Realizacija ovog projekta je od velikog značaja za grad, jer se očekuju pozitivni efekti u pogledu zaštite životne sredine, a naročito očuvanja reka Save i Dunava, kao krajnjih recipijenata ispuštenih voda.Nakon višemesečnih razgovora sa nekoliko banaka i nastojanja da se obezbede najpovoljniji uslovi finansiranja za Republiku Srbiju, banke  UNICREDIT BANК AG i BNP PARIBAS je ponudile najpovoljnije uslove kredita uz China Export & Credit Insurance Corporation osiguranje (Sinosure)  za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda.Vlada je donela Zaključak 05 Broj: 48-172/2022 od 13. januara 2022. godine, kojim usvojen nacrt ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Navedenim ugovorom dogovoreni su finansijski uslovi kako sledi:Zaduženje Republike Srbije do iznosa 203.775.000 evra;- Period povlačenja: 60 meseci;- Otplata: Кreditni aranžman će biti otplaćen u 20 jednakih, uzastopnih, polugodišnjih rata glavnice, od kojih će prva dospeti na plaćanje na Prvi datum otplate. Poslednja otplata Кreditnog aranžmana izvršiće se najkasnije do njegovog Кrajnjeg datuma dospeća;-Prvi datum otplate: prvi datum otplate je datum koji pada šest meseci od Početne tačke kredita dogovorene od strane ECA;- Кrajnji datum dospeća: datum koji pada deset godina nakon Početne tačke kredita;- Кamatna stopa: varijabilna stopa, koja se bazira na 6M EURIBOR-u uvećanom za fiksnu maržu od 1,75% godišnje;- Upisna provizija:1,00% jednokratno obračunato na ukupan iznos ECA Кreditnog aranžmana i plativo na raniji datum od (i) datuma koji pada u roku od 30 dana od datuma efektivnosti i (ii) datuma koji pada pre prvog korišćenja Кreditnog aranžmana;- Provizija na nepovučena sredstva: 0,5% godišnje, obračunata na iznos nepovučenih sredstava ECA kreditnog aranžmana i plaća se polugodišnje;- Naknada agenta Кreditnog aranžmana: 45.000,00 evra godišnje- Naknada ECA agenta: 25.000,00 evra godišnje; - plaćanje premije Sinosure.Odredbom člana 1. predviđa se potvrđivanje Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta, potpisanog u Beogradu, Minhenu, Parizu i Briselu 14. januara 2022. godine, u originalu na engleskom jeziku. Odredba člana 2. sadrži tekst Ugovora o kreditnom aranžmanu u iznosu do 203.775.000 evra osiguranog kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje prve faze Projekta sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao Zajmoprimca, BNP PARIBAS SA i UNICREDIT BANК AG, kao Aranžera, UNICREDIT BANК AG, BNP PARIBAS FORTIS SA/NV i BNP PARIBAS SA, kao Prvobitnih zajmodavaca, UNICREDIT BANК AG, kao Agenta i BNP PARIBAS SA, kao ECA Agenta.Odredbom člana 3. uređuje se stupanje na snagu ovog zakona.Za sprovođenje ovog zakona obezbeđivaće se sredstva u budžetu Republike Srbije.

Srbija

Srbija će morati da uvozi još struje

Pad proizvodnje u termoelektranama nastao usled nedovoljnog dopremanja uglja usloviće dodatni uvoz, s obzirom na najavljene niske temperature i očekivan rast potrošnje električne energije, saop&scaron...

Srbija

Prodata imovina BIP-a u Skadarliji

Imovina Beogradske industrije piva (BIP) koja se nalazi u Skadarliji prodata je danas kompaniji  BG URBANLUX za 155 miliona dinara.Na prodaju su iz stečajne mase BIP-a bila oglašena dva prizemna objekta u Skadarskoj ulici 38, od kojih je jedan do ulice, a jedan dvorišni. Prodato je i 16 umetničkih slika, između ostalog "Sveti Đorđe" (nepoznati autor), "Hram Svetog Save" (M. Radulović),  "Ranjeni kanjon Pive"  (Miljenko Sindik), "Svetionik Beograda" (Đorđe Ivanov), "Beograd" Кomatina Mito.Početna cena ove imovine iznosila je 82,6 miliona dinara. BIP prodat kompaniji Auto ČačakKompanija Auto Čačak kupila je u avgustu Beogradsku industrija piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP) za 2,09 milijardi dinara i tada je bila jedini ponuđač na javnom prikupljanju ponuda za prodaju iz stečaja.Procenjena vrednost imovine stečajnog dužnika "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića" Beograd bila je 4,18 milijardi dinara. Najvrednija imovina BIP je građevinski objekat u Beogradu u Bulevaru vojvode Putnika 5, u blizini petlje Mostar. 

Svet

Rio Tinto: Rokovi u projektu Jadar pomereni za godinu dana

Zbog ekoloških protesta u Srbiji anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto objavila je nove rokove za realizaciju projekta eksploatacije litijuma u okolini Loznice, preneo je Rojters. Prema novom planu, ta kompanija će u Srbiji početi sa proizvodnjom litijuma 2027. godine.Kako je ranije odlučeno, Rio Tintov projekat Jadar je investicija vredna 2,4 milijarde dolara. Kompanija se sada, kako se dodaje suočava sa protestima i kašnjenjima u dobijanju odobrenja ključnih za eksploataciju litijuma u Srbiji.Projekat eksploatacije litijuma i bora u blizini Loznice u dolini reke Jadar trebalo bi da tu anglo-australijsku kompaniju pozicionira kao najvećeg evropskog dobavljača litijuma u ​ narednih 15 godina. Tada se očekuje ogrnomna tražnja za električnim automobilima.Litijum se inače koristi za proizvodnju električnih baterija, koje tim vozilima obezbeđuju pogon. Ipak, zbog eventualnog zagađenja tokom njegove eksploatacije, dovodi se u pitanje njegova opravdanost kao ekološkog goriva.Namera Rio Tinta da izgradi rudnik u Srbiji naišla je na veliki otpor ekoloških aktivista i lokalne zajednice, kako u okolini Loznice, tako i u drugim delovima Srbije gde se takođe sprovode geološka istraživnaja litijuma.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Protesti su primorali Gradsku skupštinu u Loznici da ukine prostorni plan kojim se Rio Tintu stvaraju uslovi za izgradnju rudnika i postrojenja za izdvajanje litijuma. Kako se dodaje, građani Srbije bi o realizaciji tog projekta mogli da odlučuju nakon najavljenih aprilskih izbora."U potpunosti razumemo zabrinutost za a životnu sredinu i nastavićemo da se angažujemo kako bi pokazali da su okviru projekta razvijena rešenja za ublažavanje negativnog uticaja životnu sredinu", navodi se u saopštenju. Vest stiže i u trenutku kada su se odnosi između Srbije i Australije rasplamsali nakon što je Australija deportovala Novaka Đokovića, svetskog prvaka u tenisu, zbog toga što, kako se dodaje, nije bio vakcinisan protiv covida 19.Nova mapa puta za projekat Jadar objavljena je zajedno sa rezultatima i prognozom proizvodnje Rio Tinta za 2022. godinu.

Srbija

Ratari se žale: Paleta đubriva skuplja od traktorske prikolice

Visoke cene đubriva ozbiljno ugrožavaju poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu sigurnost zemlje, upozoravaju ratari iz Banata, piše list Danas. Proizvođačima je veliki problem kako da zaštite već zasađenu pšenicu, a da ih to ne odvede u bankrot, jer tona azotnog đubriva sada košta 130.000 dinara. Pre samo godinu dana ista količina đubriva koštala je 44.000 dinara."To je skok od 200 odsto. Rod useva će pasti za 70 odsto ako ratari ne budu imali čime da prihrane pšenicu. došli smo u situaciju, ne samo zbog poskupljenja koja su se desila na svetskom tržištu, već pre svega što sektor poljoprivrede vode nestručni ljudi", kaže Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.Kleut kaže da banatski ratari za prenos đubriva obično koriste takozvane kikindske prikolice. Jedna paleta đubriva, prema njegovim rečima, sada košta više nego jedna takva prikolica.Rast cene energenata, a onda i hraneOve godine izvoz malina dostigao 290 miliona evra Prema njegovim rečima, ako u Srbiji na lageru postoji đubrivo koje je proizvedeno pre dve godine, nema razloga da se to sada poljoprivrdnicima prodaje po novim "astronomskim cenama". Kleut ocenjuje da će zbog enormnog poskupljenja, neki poljoprivrednici verovatno štedet na đubrivu."Tražimo vraćanje subvencije od 14.000 dinara i to za površine od 100 hektara, baš zbog ovakvih razloga kada je potrebno omogućiti proizvošačima da prebrode udare na tržištu. Mi tražimo da se vrati regresirano gorivo i već šest godina čekamo na obećanje ministra poljoprivrede da će ponuditi rešenje za to pitanje", kaže Kleut.On podseća da se 70 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji nalazi u vlasništvu malih i srednjih gazdinstava. Napominje i da to čini kičmu srpske države i poljoprivrede.Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaProdaje se imovina pančevačke Azotare "Ako ne subvencionišete te ljude već tajkune koji kad uzmu subvencije zatvore firme i fanrike kao što je nedavno u Zrenjaninu zatvoren ribnjak, onda nema ništa od hrane i samostalnosti naše zemlje", dodaje Kleut.Kleut podseća i da se pšenicom u Srbiji zaseje od  500.000 do 700.000 hektara, a pored pokrivanja domaćih potreba, višak pšenice se svake godine izvozi.Na njivama u Banatu prošle godine je zasejano preko 50.000 hektara pšenice, a poljoprivreda je ugrožena velikim poskupljenjem đubriva. Pšenica je kako se dodaje jedan od dva ključna poljoprivredna proizvoda našeg ratarstva.

Srbija

Pandemija pogoršala uslove u srpskim porodilištima

Srbija je tokom pandemije veoma malo primenjivala standarde kvaliteta nege porodilja i novorođenčadi koje je razvila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), a 69,9 odsto ispitanica iz naše zemlje prijavljuju da im nije bio omogućen podoj bebe odmah posle porođaja, pokazalo je istraživanje "Porođaj tokom pandemije."Ženama iz Srbije tokom trudova u 68,2 odsto slučajeva nije bila omogućena sloboda kretanja, a njih 46,2 odsto nije dobilo lekove za ublažavanje bolova, saopštio je Centar za mame.  Ženama u Srbiji se krše i zakonska prava, navodi se u saopštenju, kod njih 69,2 odsto nije tražen pristanak za upotrebu instrumenata, poput forcepsa i vakuuma, pri vaginalnom porođaju.Osim toga, njih 75,1 odsto nije informisano o mogućim kliničkim znacima opasnosti za porodilje od strane medicinskog osoblja. Osim problematičnog odnosa prema porodiljama, ženama u Srbiji prilikom porođaja nije dostupan ni adekvatan smeštaj."Čak 70,5 odsto njih se požalilo na neadekvatnu organizaciju soba za porođaje, a 72,4 odsto na neadekvatnu organizaciju bolničke sobe", navodi se u saopštenju. Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stanaIstraživanje "Porođaj tokom pandemije" zasniva se na standardima Svetske zdravstvene organizacije za poboljšanje kvaliteta bolničke nege porodilja i novorođenčadi.Istraživana je pripremljenost, kvalitet i prilagodljivost zdravstvene službe za porodilje i novorođenčad u novonastalim uslovima, kao i kakva iskustva su porodilje imale.U saopštenju se navodi da je tokom pandemije čak i među zemljama evropskog regiona SZO-a (koje u velikoj meri ispunjavaju standarde te organizacije ) dokumentovano pogoršanje ključnih indikatora, kao što su smanjeno korišćenje zdravstvenih usluga za majke i novorođenčad, povećan broj mrtvorođenih, povećan broj medicinskih intervencija. Vlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinaraOd ukupnog broja anketiranih žena, njih 13,6 odsto se žalilo na nedostatak bar jednog funkcionalnog i lako dostupnog lavaboa za pranje ruku, sa sapunom i vodom, blizu ili u sobi, od kojih je 35,6 odsto iz Srbije.Na neadekvatno očišćena, opremljena i pozicionirana kupatila ukazalo je od 48,7 odsto žena iz Srbije, a samo 1,8 odsto žena iz Luksemburga.Direktorka Centra za mame Jovana Ružičić poručila je da rezultati za Srbiju, nažalost, ne iznenađuju. "S jedne strane, zdravstvenom sistemu svake zemlje bilo je potrebno izvesno vreme da se adaptira na promene koje je donela pandemija, od kreiranja novog načina funkcionisanja do toga da su postojeći resursi nedovoljni da zadovolje povećane potrebe. Na primer, anesteziolozi/kinje su delom bili nedostupni za davanje epiduralne anestezije zato što je mnogo njih prebačeno u kovid bolnice gde je potreba za njima bila prioritetna", rekla je ona.  Ona je navela da je Istraživanje "Sloboda rađanju"  koje je Centar za mame sproveo još 2015. godine, takođe pokazalo da porodilišta u Srbiji "nisu prijatelji mama"."Zaključak tog istraživanja je bio da je porođajni proces sličan onom u proizvodnji, gde je važan samo konačni proizvod, a ne način na koji se do njega dolazi, kao i da se osećanja i zdravlje žene, kako fizičko tako i psihičko, u potpunosti zanemaruju", rekla je ona.Ružičić je poručila da je to istraživanje pokazalo i da svaka deseta žena koja se porodila u nekom od porodilišta u Srbiji "nikada više ne želi da rodi zbog iskustva koje je doživela u porodilištu".Centar za mame je pozvao kreatore politike u Srbiji na svim nivoima (pojedinačnom, nacionalnom, regionalnom, globalnom) u zdravstvenom sektoru i drugim srodnim sektorima (obrazovanje) da osiguraju visokokvalitetnu negu zasnovanu na dokazima, pravednu i strpljivu, usredsređenu i s poštovanjem, za svaku ženu, tokom pandemije i posle nje. Istraživanje "Porođaj tokom pandemije" je deo međunarodnog projekta IMAGINE EURO (Poboljšanje nege porodilja i novorođenčadi u evropskom regionu) koji vodi Pedijatrijski institut Burlo Garofolo (IRCCS Materno Infantile Burlo Garofolo) iz Trsta u Italiji, jedan od vodećih svetskih istraživačkih centara i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za zdravlje porodilja i dece.Projekat IMAGINE EURO se sprovodi u ukupno 19 evropskih zemalja, a organizacija Centar za mame je partner za Srbiju u istraživanju iskustava porodilja.

Srbija

Arthur D. Little otvara kancelariju u Srbiji, širi poslovanje na Balkanu

Konsultantska kompanija Arthur D. Little (ADL) je otvorila novu kancelariju u Beogradu. Kancelarijom će rukovoditi Bela Virag, partner i rukovodilac u kompaniji ADL Austrija, zajedno sa izvršnom direktorkom Milenom Matić koja će biti odgovorna za razvoj lokalnog tržišta, navodi se u saopštenju te kompanije.Kancelarija u Beogradu je 43. po redu i otvorena u skladu sa planiranim proširenjem globalne mreže kompanije. U proteklih pet godina, 20 novih kancelarija je otvoreno širom sveta. "Kompanija ADL je posvećena bliskoj saradnji sa klijentima, i u skladu sa tim je otvorila kancelariju u Beogradu s ciljem da obezbedi lokalnu podršku srpskim kompanijama sa kojima trenutno radi, kao i da ostvari saradnju sa novim klijentima i unapredi svoje poslovanje u regiji Zapadnog Balkana. Kompanija je takođe jako zainteresovana da lokalnim talentima ponudi mogućnost profesionalnog razvoja u sferi strateškog konsaltinga", dodaje se u saopštenju. ADL takođe navodi da je u prilici da pomogne i javnom i privatnom sektoru da usvoje nove i inovativne načine rada u periodu pripreme za potpun pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, a da je cilj u porvom redu saradnja sa klijentima u sektorima strateškog rasta, uključujući telekomunikacije, finansije, IT, transport i energetski sektor."Srbija je tržište koje ima veliki potencijal i postaje sve dinamičnije u aktivnoj potrazi za novim načinima rasta i širenja. Kao ekspert za rast pomoću inovativne primene tehnologija, kompanija ADL je u tom smislu savršeni partner organizacijama u javnom i privatnom sektoru. Ono što nas razlikuje od drugih u radu sa klijentima, je način rada  “rame uz rame“, kao sastavni deo njihovog tima, koji se oslanja na naše mnogobrojne međunarodne eksperte u datom segmentu poslovanja. Na taj način im nudimo najbolje moguće rešenje, uz podršku našeg najadekvatnijeg tima, čime uspešno realizujemo potrebe i ambicije naših klijenata", rekao je Bela Virag, partner i rukovodilac u kompaniji ADL AustrijaMilena Matić, izvršni direktor u kompaniji ADL, dodala je da je ponosna na uspehe koje su postigli u saradnji sa klijentima u Srbiji u oblasti telekomunikacija, IT sektoru, energetskom i državnom sektoru u prethodnih nekoliko godina."Radujemo se prilici da proširimo naše poslovne aktivnosti i na druge oblasti u kojima imamo značajno iskustvo i ekspertizu, kao što su transport, bankarstvo i osiguranje i zdravstvo. Takođe, planiramo i da dodatno unapredimo kancelariju u Beogradu zapošljavanjem lokalnog tima, oslanjajući se na veliku bazu talenata u Srbiji. Nudimo odličnu atmosferu i priliku za rad sa timom izuzetnih ljudi", zaključila je ona.

Srbija

Menja se način finansiranja političkih kampanja, ograničavaju pozajmice

Vlada Srbije usovjila je predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti Zakon predlaže dve vrste izvora iz kojih se finansiraju politički subjekti i to javne i privatne izvore. Politički subjekti se mogu zaduživati i kod banaka, pa se propisuje da se zaduživanje političkih subjekata vrši isključivo kod banaka i drugih finansijskih organizacija koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije. U obrazloženju se navodi da se na taj način sprečava mogućnost zaduživanja kod fizičkih i pravnih lica, koja bi davanjem pozajmice mogla da ostvare uticaj na političke subjekte.Takođe utvrđena je maksimalna visina kredita i zajma do koje se svi politički subjekti mogu zaduživati kod banaka i drugih finansijskih organizacija, na godišnjem nivou, kako bi finansirali redovan ili izbornu kampanjuMaksimalna visina kredita i zajma do koje se politički subjekti zadužuju kod banaka i drugih finansijskih organizacija, na godišnjem nivou, može iznositi do 25 odsto sredstava koja se obezbeđuju iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada ili pokriće troškova izborne kampanje političkih subjekata, sa rokom otplate najduže do tri godine.Javne izvore finansiranja čine novčana sredstva budžeta Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političke aktivnosti. Javne izvore čine i određene usluge i dobra  koja političkim subjektima bez naknade i pod jednakim uslovima daju organi Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kao i druge organizacije čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.Privatne izvore finansiranja političkog subjekta čine članarina, prilog, nasledstvo, legat i prihod od imovine.Kada se radi o članarine koje član političke stranke redovno plaća, tako da maksimalni iznos članarine ne prelazi iznos od 3.000 dinara na godišnjem nivou. Uređuje se pitanje u vezi sa prilozima koji se daju političkim subjektima od strane pravnih i fizičkih lica, a kako bi se sprečila mogućnost zloupotrebe prilikom davanja i prijema priloga, utvrđeno je da su pravna i fizička lica dužna da uplatu novčanog iznosa vrše isključivo sa svog tekućeg računa. Predlaže se da vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, odnsno 30 prosečnih zarada kada je u pitanju pravno lice. Prethodno zakonsko rešenje predviđalo je 20 mesečnih zarada kada se radi o fizičkim licima i  najviše 200 prosečnih mesečnih zarada kada se radi o pravnim licima. Davanje čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade javno se objavljuje, piše u predlogu zakona.U delu koji se odnosi na finansiranje redovnog rada političkog subjekta, piše da se iz javnih izvora, sredstva za finansiranje političkih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predstavničkim telima, određuje na nivou od 0,105 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.Član koji se odnosi na raspodelu tih sredstava usklađen je sa izmenama izvršenim u Zakonu o izboru narodnih poslanika i Zakonu o lokalnim izborima, u delu koji se odnosi na smanjivanje izbornog cenzusa sa 5 na 3 odsto, piše u obrazloženju. "Broj glasova političkog subjekta koji se uzima kao osnovica za raspodelu sredstava obračunava se tako što se broj glasova do 3 odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko 3 odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom 1", piše u predlogu zakona. 

Srbija

Advokatska komora Beograda privremeno prekida obustavu rada

Članica Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, advokatica Sarah El Sarag izjavila je da je Upravni odbor AKB većinom glasova odlučio da se privremeno prekine štrajk advokata do konačne odluke suda.Viši sud u Beogradu je na predlog advokata Aleksandra Cvejića, koji je podneo tužbu protiv AKB 31. decembra doneo privremenu meru kojom se prekid rada adcokata ove komore odlaže do završetka sudskog spora. Cvejić je tužio Advokatsku komoru Beograda, zahtevajući da se obustava rada doneta na skupšrini AKB proglasi ništavom. El Sarag je agenciji Beta kazala da je komora podnela žalbu na odluku Višeg suda o privremenoj meri kojom je do daljeg suspendovana odluka skupštine Advokatske komore Beograda o obustavi rada beogradskih advokata."Mi smo u petak podneli žalbu na odluku Višeg suda i sada čekamo da Apelacioni sud donese konačnu odluku", navela je advokatica.Ističe rok za povlačenje tužbi protiv banaka, advokati nezadovoljniDa li je Viši sud zapravo odložio prekid rada beogradskih advokata?Advokatska komora Beograda će izbacivati članove koji "sabotiraju" protest Skupština AKB je 21. decembra izglasala obustavu rada svih advokata na teritoriji Beograda zbog izmena Zakona o parničnom postupku i dopune stava Vrhovnog kasacionog suda u vezi sa bankarskim sporovima, po kom banke ne moraju da dokazuju postojanosti svojih troškova prilikom obrade kredita.

Srbija

Sajam zapošljavanja „Hotel Job Fair“ prvi put u Beogradu

Internacionalni sajam zapošljavanja u hotelijerstvu Hotel Job Fair održaće se prvi put u Beogradu 28. januara u hotelu Hyatt.Hotel Job Fair je sajam poslova za sve kandidate iz oblasti hotelijerstva koji su zainteresovani da rade u najvećim i najprestižnijim hotelima u zemlji i regionu, navodi se u saopštenju. Na sajmu su svoje prisustvo potvrdili najbolji hoteli iz regiona kao što su: Valamar (Hrvatska), Hilton (Srbija), One&Only (Crna Gora), Falkensteiner (Hrvatska), Amadria Park (Hrvatska), zatim ultra luksuzni Maslina sa Hvara. Koliko je sajam ozbiljan i tražen dokazuje i činjenica da će na Hotel Job Fairu svoju firmu predstaviti Waldorf Astoria i Hilton iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.Svi registrovani posetioci će imati priliku da posete štandove više od 30 najvećih i najpriznatijih hotela, da čuju priče najmoćnijih ljudi u industriji u okviru posebnog sajamskog foruma uživo, i da ostave svoj CV i na taj način ostvare šansu sa potencijalno zaposlenje.

Srbija

Požega dobija regionalno postrojenje za preradu otpadnih voda

Radi se projekat Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda za Zlatiborsku i Moravičku oblast.Užice, Požega, Arilje, Ivanjica i Kosjerić.Lokacija postrojenja je predviđena da bude u Požegi.Stim u vezi intenzivno se radi i sa pravne i tehničke strane: potpisan je međuopštinski sporazum, određen je privremeni investitor, a u pripremi je i formiranje regionalnog preduzeća koje će upravljati budućim postrojenjem.„Ukoliko ne rešimo ogroman broj naših lokalnih problema divlje izlive, ogrnomno mešanje kišne i fekalne kanalizacije, nedostajuće kolektore, rad Regionalnog postrojenja za preradu otpadnih voda neće imati smisla,“ piše u odgovoru Vodovoda Užice.Navodi se i da to preduzeće nema projektnu dokumentaciju koju joj je tražio Libergraf na uvid, a u vezi sa pripremanjem izveštaja Koalicije 27 za napredak Srbije u evrointegracijama.Podseća se i da JKP Vodovod iz Užica vodi evidenciju o količinama prerađene vode, kao i o količinama fakturisane vode.Vodovod kako se navodi upravlja sa 420 kilometara vodovoda, gde su još u upotebi cevi iz 1938. godine.Zbog curenja vode na mreži, njene upotrebe za ispiranje postrojenja za prečišćavanje vode, krađe vode koja se dešava naročito tokom letnjih meseci, kvarova na unutrašnjim instalacijama korisnika, „gubitak koji se dešava na vodovodnoj mreži je 45 odsto“.Visinske razlike tačaka vodosnabdevanja su 450 metara, postoji veliki broj visinskih tački snabdevanja, ima dosta cevovoda koji su u lošem stanju, prema njihovom mišljenju veliki broj problema treba da se reši, uključujući i 70 divljih nekontrolisanih izliva.„Mišljenja smo da se bez značajnih temeljnih rekonstrukcija vodovodne mreže ne mogu značajnije smanjiti gubici. Prema našem mišljenju, gubici vode na vodovodnoj mreži, kao i prikupljanje, kanalisanje i prerada otpadnih voda predstavljaju ubedljivo najveći kominalni problem kako grada tako i cele države.“Svi ispusti utiču na zagađenje reke Đetinje, kao i potoci kao što su Volujački, Koštički, Urumovački, Carinski i ostali.Postoje ciglom zidani kolektori koji datiraju  još iz truskog vremena, divlji, neucrtani, nedefinisani, do skora je u najužem centru grada bilko septičkih jama.Veliki je problem sa koji se gradska uprava suočava.Bez temlejnih rekonstrukcija vodovodne mreže, ne mogu značajnije da se smanje gubici. 

Svet

Promet automobila u Evropi dodatno opao 2021. godine

Na evropskom tržištu automobila prošle godine je zabeležen novi pad prodaje od 2,4 odsto, saopštilo je Evropsko udruženje proizvođača automobila (ACEA), prenosi Euractiv. Kako se navodi, nedostatak kompjuterskih čipova - poluprovodnika, koji se koriste u proizvodnji automobila, bio je glavni razlog zastoja u automobilskoj industriji tokom 2021. godine.Registracija novih putničkih automobila na nivou Evropske unije pala je za 2,4 odsto tokom u 2021. godine, na 9,7 miliona vozila, što najmanji ukupan broj novih prodatih automobila od 1990. godine. Pretprošle 2020. godine taj pad je bio 24 odsto i tada je prodato 3,3 miliona manje automobila nego 2019. godine.Kako se dodaje, kratkoročne prognoze nisu dobre, pa će se situacija zadržati i u prvoj polovini 2022. godine, ocenjuju u konsultantnskoj kompaniji Alik Partners. Situacija bi trebalo da se poboljša sredinom godine, ali to ne znači da se neće pojaviti drugi problemi u vezi sa snabdevanjem, kao i u vezi sa nedostatkom radne snage.Nedostatak čipova je kako se ocenjuje posledica pandemije, jer su njihovi proizvođači imali problem sa distribucijom, oboljevanjem svojih radnika, problemima u vezi sa snabdevanjem kao i povećanom tražnjom za elektronskom opremom u svetu.Izaberite odličan polovni auto uz ove saveteOsetan rast cena polovnih automobila, očekuju se dalja poskupljenja Tržišta Francuske, Italije i Španije, kako se dodaje, zabeležila su skroman rast prodaje automobila, ali je pad od 10 odsto koji je zabeležen u Nemačkoj uticao na celo EU tržište. Nemačko tržište automobila je najveće u Evropi, jer se na njemu proda četvrtina automobila napravljenih u EU. Prošle godine u toj zemlji prodato je preko 2,6 miliona automobila.Analitičari kompanije Inovev ocenjuju da se na evropsko tržište odrazilo poskupljenje automobila, kao praksa da kupci odlažu kupovinu novog vozila, zbog eventualne kupovine novog električnog autmobila.Od evropskih proizvođača, Folksvagen je zadržao prvo mesto, sa padom prodaje od 4,8 odsto na 1,4 miliona vozila i smanjenim tržišnim udelom od 25 odsto.Stellantis, koji čine Fijat (uključujući i fabriku u Kragujevcu), Pežo i Citroen, pretrpeo je manji pad od dva odsto, na 2,1 milion prodatih automobila, ali se njegov tržišni udeo u EU povećao na 21 odsto.Proizvodnja automobila u Rumuniji sve bliža novom rekorduProizvodnja električnih automobila i dalje najskuplja u EvropiGrupa Renault zabeležila je pad od 10 odsto. Pad prodaje njenih modela bio je 16 odsto, dok je porasla prodaja Dačije i sportskih brendova Alpina. Udeo te kopmpanije na EU tržištu bio je 10 odsto.Nemački BMW zabeležio je rast prodaje od 1,5 odsto, ali je Dajmler, koji je vlasnik brendova Mercedes i Smart, zabeležio pad od 12,4 odsto.Korejski Hjundai, koji proizvodi i Kia automobile učvrstio je svoju četvrtu poziciju na nivou EU, sa rastom prodaje od 18,4 odsto (preko 828.000 vozila). Tržišni udeo te kompanije u EU je porastao na 8,5 odsto.Na drugim stranama sveta, kinesko tržište automobila beležilo je rast od 4,4 odsto, a tržište u Sjedinjenim Državama 3,7 odsto.