Najnovije

Svet

Akcije Rio Tinta u padu nakon ukidanja planova za Projekat „Jadar“

Akcije na berzama rudarske kompanije Rio Tinto počele su da padaju nakon što jeVlada Srbija toj kompanije ukinula prostorni plan za eksploataciju litijuma u dolini reke Jadar, preno je Rojters. To je kako se dodaje poremetilo planove te anglo-australijske kompanije da postane najveći evropski snabdevač litijumom koji se koristi za električnih vozila.Akcije Rio Tintaa pale su za 4,1% nakon pada od čak 5,1% na australijskom tržištu akcija. To je najveći pad vrednosti tih akcija od avgusta prošple godine. Referentni indeks je, kako se dodaje, završio u padu od 2,3%.Premijerka Srbije Ana Brnabić iuzjavila je nakon ukidanja prostornog plana za Rio Tintov Projekat Jadar da je odluka doneta nakon zahteva različitih ekoloških organizacija da se obustavi Rio Tintov  projekat Jadar vredan 2,4 milijarde dolara.U Srbiji je Rio Tinto je planirao da počne sa proizvodnjom litijuma 2027. godine. Taj rok je prvobitno bio planiran za godinu dana ranije, ali je pomeren zbog protesta i zbog ocene da će sporije dobijati ostale neophodne dozvole za eksploataciju.Rio Tinto zabrinut zbog najava povlačenja prostornog plana Projekta "Jadar"Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? "Smatramo da bi mogla da postoji velika ekonomska korist od važne investicije kompanije Rio Tinto u Srbiji. Naše kompanije imaju izuzetnu reputaciju širom sveta, posebno kada je reč o njihovoj stručnosti", navodi se u saopštenju australijske vlade.Rio Tinto je kako se dodaje već uložio 450 miliona dolara u studije izvodljivosti i istraživnaja litijuma u dolini reke Jadar blizu Loznice. Kompanije je očekivala se da će rudnik Jadar u punom kapacitetu godišnje moći da proizvode 58.000 tona rafinisanog litijum karbonata za baterije."Ne postoji mnogo projekata kao što je Jadar, a zapadni svet neće imati sopstveni lanac snabdevanja ako se ne razvije taj projekat", rekao je Sem Brodovcki, iz finansijeske kompanije Standard Chartered.Stručnjaci ocenjuju da će nestašica litijuma u svetu trajati još najmanje tri godine. Kako dodaju, otkazivanjem projekta Jadar te nestašice će trajati nekoliko godina. U Kini se cene litijum hidroksida monohidrata kreću oko rekordnih 41.000 dolara po toni, što je više od 400% više nego godinu dana ranije.Rukovodstvo kompanije Rio Tinto, kako se podseća, planiralo je da realizacijom Projekta Jadar postane i jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača litijuma. Ta kompanije je pre mesec dana ugovorila kupovinu i rudnika litijuma u Argentini za 825 miliona dolara.

Srbija

Rusija predlaže zabranu kriptovaluta

Ruska centralna banka predložila je zabranu korišćenja i rudarenja kriptovaluta na ruskoj teritoriji, a kao razlog je navela pretnje finansijskoj stabilnosti, dobrobiti građana i suverenitetu monetarne politike, piše CNBC.Rusija se godinama bori protiv kriptovaluta, navodeći da bi mogle da se koriste za pranje novca ili za finansiranje terorizma.Iako ih je 2020. godine uvela u pravni sistem, Rusija je zabranila da se upotrebljavaju kao sredstvo plaćanja.Centralna banka je ocenila da, između ostalog, rudarenje kriptovaluta stvara probleme za potrošnju energije.Bitkoin i druge kriptovalute se "rudare" uz pomoć "jakih kompjutera" koji se tako takmiče sa drugim računarima koji su povezani na globalnu mrežu da reše složene matematičke probleme. Proces, kako se navodi, troši struju i često se pokreće fosilnim gorivima. "Najbolje je rešenje je da se zabrani rudarenje kriptovaluta u Rusiji", navodi banka. U decembru je cena bitkoina pala nakon, što je Rojters pozivajući se na izvore, objavio da se ruski regulator zalaže za potpunu zabranu kriptovaluta.U izveštaju objavljenom u četvrtak, centralna banka je navela da je špekulativna tražnja odredila brzi rast kriptovaluta što, kako se navodi, ima karakteristike finansijske piramide. Banka je upozorila da bi na tržištu mogli da se formiraju baloni, ugrožavajući finansijsku stabilnost i građane.Centralna banka predlaže sprečavanje fansijskih institucija da sprovode bilo kakve operacije sa kriptovalutima i razvijanje mehanizma koji bi blokirali transakcije čiji je cilj da se kriptovalute prodaju ili kupe za tradicionalne valute.Predložena zabrane odnosi se i na kripto berze. Rusi su aktivni korisnici kriptovaluta sa godišnjim obimom transakcija od oko 5 milijardi dolara. Rusija je treća na svetu u rudarenju bitkona, a ispred nje su SAD i Kazahstan.Međutim, kako navodi CNBC, zbog straha da bi zbog nedavnih nemira mogli da se pooštre propisi, u Kazahstanu bi moglo da dođe do masovnog smanjenja rudara kriptovaluta. 

Srbija

Koji automobili su se najčešće krali u 2021. godini?

Najkradeniji auto prošle godine bila je Škoda Octavia, a najoštećenija su bila vozila marke BMW, pokazao je izveštaj kompanije carVertical. Najčešći način da se kupci prevarej bilo je vraćanje kilometraže. Kompanija digitalne baze podataka carVertical objavila je godišnji izveštaj sa statistikom za automoto zajednicu. Kompanija sakuplja informacije o vozilima iz baze podataka koristeći brojeve šasija i pravi izveštaje istorije vozila. Sve informacije su bazirane na podacima carVertical-a.1. Najoštećeniji auto na tržištu je BMWNajoštećeniji auto na tržištu je BMW, a kako se navodi u godišnjem izveštaju, čak 47,77 odsto svih vozila marke BMW je oštećeno na neki način. S druge strane, samo 29,53 odsto vozila marke Fiat se našlo u situaciji da bude oštećeno.2. Čak 18,5 odsto proverenih vozila imaju kompromitovan odometar Prema izveštajima sakupljenim tokom godine, vraćanje kilometraže je među najčešćim načinima na koji kupci automobila bivaju prevareni, navodi carVertical. Čak 18, odsto svih izveštaja u 2021. pokazuju znake kompromitovanog odometra. U brojkama, to je 7,1 milijardi vraćenih kilometara za sva proverena vozila.3. Najčešće kradeni auto: Škoda OctaviaProšle godine izveštaji su obeležili čak 672 vozila kao ukradena. Ovi podaci takođe otkrivaju da je najkradeniji auto među njima Škoda Octavia, sa 38 slučajeva.Prema izveštajima, šansa da će neka Octavia biti ukradena veća je za 3.75 puta nego da bude ukraden auto BMW Serije 3."U 2021. lopovi su nastavili da kradu vozila, a nepošteni preprodavci su nastavili da prodaju te iste automobile. Najbolji način da izbegnete kupovinu kradenog auta jeste provera istorije vozila", navodi se u saopštenju kompanije4. BMW najpopularniji proizvođačNa osnovu podataka kompanije carVertical,  BMW, Volkswagen i Audi najpopularniji su proizvođači automobila. Ukupno čine 13 odsto svih vozila proverenih na platformi.BMW Serije 3 je najčešći izbor i čini skoro 5 odsto svih carVertical izveštaja. Ostali popularni modeli automobila na ovoj listi su BMW serije 5, VW Golf, Audi A6, Škoda Octavia, Mercedes-Benz E-Klase, Opel Astra, Mercedes-Benz C-Klase, Ford Focus, Audi A3, BMW X5, Škoda Superb, i BMW serije 1.5. Najstariji od proverenih modela automobila su BMVStarih BMW-a ima više od skoro bilo kog drugog automobila, 40,38 odsto BMV-a proverenih na platformi 2021. proizvedeno je između 1990. i 2010. godine.U međuvremenu, za VW i Audi, ti brojevi su samo 14,56 odsto i 19,97 odsto. Procenat starijih automobila je čak niži za proizvođača kao što je Citroen, samo 10,92 odsto."Ako računamo samo novija vozila statistika za BMW izgleda lošije. Čak 52,06 odsto BMW-a proizvedenih posle 2010. je oštećeno", navodi se u izveštaju. 

Srbija

U 2021. godini dug bankama u Srbiji dostigao 3,14 biliona dinara

Rast zaduženja po gotovinskim kreditima u 2021. godini iznosio je 57,2 milijardi dinara. Krediti pravnih lica, preduzetnika i stanovništva na kraju decembra 2021. godine iznosili su 3.138 milijardi dinara.Zaduženje pravnih lica je bilo 1.750 milijardi dinara, preduzetnika 69,8 milijardi, astanovništva 1.327 milijardi dinara, objavilo je Udruženje banaka Srbije.U ukupnom broju kredita stanovništva, gotovinski su imali udeo od 61,5 odsto, stambeni i adaptacija 6,6 odsto, potrošački 6,5 odsto, poljoprivredni 3,2 odsto i ostali 22,2 odsto. Banke uglavnom ne kreditiraju nerezidenate i zaposlene u inostranstvuU izveštaju se navodi da je broj korisnika stambenih kredita iznosio 145,2 hiljade dinara, a da je prosečan iznos stambenog kredita iznosio 3,7 miliona dinara.U presostalom dugu kredita stanovništva, gotovinski krediti su imali udeo 47,1 odsto, stambeni i adaptacija 41,7 odsto, poljoprivredni 6,1 odsto, potrošački 1,7 odsto i ostali 4,34 odsto.Kredit iz nevidljive banke

Srbija

Poreska uprava: Preko 100.000 prijava za subvencionisanu e-fiskalizaciju

Više od 100.000 obveznika fiskalizacije prijavilo je podatke o lokacijama svojih prodajnih objekata putem portala ePorezi, saopštila je Poreska uprava. To je kako se naglašava prvi i neophodan korak kako bi obveznici prešli na novi model elektronske fiskalizacije. Rok za prijave za subvencija koje su za to namenjene ističe 31. januara."Podsećamo obveznike fiskalizacije da nakon što prijave prodajne objekte, imaju mogućnost da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra, kao i finansijsku podršku po fiskalnoj kasi u iznosu od takođe 100 evra", dodaje se u saopštenju.Obveznici fiskalizacije, koji nisu evidentirani kao obveznici PDV, imaju pravo da ostvare podršku za fiskalizaciju u iznosu uvećanom za 20 odsto. Obveznik fiskalizacije, kako se napominje, može da podnese samo jednu izjavu o zainteresovanosti.Prema poslednjim podacima, 85.355 obveznika prijavilo se za finansijsku podršku i u tu svrhu je do sada isplaćeno 2,5 milijardi dinara. Isplate se vrše u tranšama, svake nedelje tokom trajanja prijave.Fiskalni uređaji su kako se dodaje, trenutno dostupni na tržištu, a Poreska uprava je do sada odobrila preko 100 elemenata elektronskog fiskalnog uređaja.Muke malih privrednika: Koju fiskalnu kasu kupiti?Preduzetnici traže izuzimanje obrazovanja iz obavezne fiskalizacije Spisak odobrenih elemenata i proizvođača za e-fiskalizaciju može da se pronađe na sledećem LINKU. Kako je pisala Nova ekonomija, mali privrednici imaju problem da odaberu koju novu fiskalnu aksu da kupe.U ponuddama se navodi da cena fiskalne kase iznosi: 1.125 dinara mesečno na 24 rate ili ukupno (jednokratno) 24.500 dinara. Novi model e-fiskalizacije kako se podseća predviđa direktnu vezu fiskalnog uređaja sa Poreskom upravom u realnom vremenu. Takođe, on podrazumeva i postojanje QR koda na svakom fiskalnom isečku.Putem tog koda kupci i korisnici usluga, mogu da provere da li je račun izdat u skladu sa zakonom. Skeniranjem QR koda mobilnim telefonom kupac uspostavlja vezu sa Poreskom upravom i dobija informacije da li je njegov fiskalni račun original. Svi obveznici fiskalizacije imaju rok da pređu na novi model najkasnije do 30. aprila 2022. godine.Evo šta donosi novi model fiskalizacijePrivrednici negoduju zbog najavljene e-fiskalizacije

Srbija

USAID: Transparentnost 25 lokalnih samouprava značajno poboljšana

Projekat za odgovornu vlast obezbedio je pomoć za 25 lokalnih samouprava u cilju jačanja transparentnosti, odgovornosti i većeg uključivanja građana u procese odlučivanja, saopštio je USAID. Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) obeležila je završetak četvorogodišnjeg Projekta za odgovornu vlast, čija je vrednost 8,5 miliona dolara. Tokom projekta je obezbeđena podrška koja je bila usmerena ka ostvarivanju odgovornog upravljanja na svim nivoima vlasti, kroz rad sa lokalnim samoupravama, nezavisnim državnim organima i posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije pri višim sudovima i javnim tužilaštvima."Kapaciteti za suzbijanje korupcije na lokalnom nivou unapređeni su kroz podršku za kreiranje i primenu lokalnih antikorupcijskih planova, formiranje nezavisnih tela za njihovo praćenje, kao i kroz unapređenje kapaciteta za zaštitu uzbunjivača", piše u saopštenju. Građani ne prijavljuju korupciju jer smatraju da to neće ništa promenitiUSAID navodi da je transparentnost lokalnih samouprava koje su bile partneri na projektu značajno poboljšana kroz, između ostalog, unapređenje internet stranica i stratešku komunikaciju sa građanima.To je, kako navodi USAID, dovelo do toga da prosečan indeks transparentnosti kod ovih gradova i opština bude za deset procenata viši od republičkog proseka.Osmišljeni su i različiti mehanizmi za veće uključivanje javnosti u procese odlučivanja na lokalnom nivou, kao i oni koji omogućavaju uključivanje mladih."Ukupno 25 partnerskih gradova i opština sa kojima smo radili iskazalo je spremnost za unapređenjem transparentnosti na lokalnom nivou. Oni su iznova beležili sve bolje rezultate u okviru godišnjeg Indeksa transparentnosti lokalne samouprave i danas su među najbolje ocenjenim lokalnim samoupravama u Srbiji", rekla je direktorka misije USAID u Srbiji Suzan Fric, povodom završne konferencije Projekta. Prema njenim rečima, u saradnji sa tim gradovima i opštinama, u aktivnosti su uključeni i mladi i na taj način je 25.000 učenika osnovnih i srednjih škola dobilo priliku da učestvuje u procesima odlučivanja.USAID obeležava 20 godina saradnje sa SrbijomUSAID navodi da je projekat pomogao da se unaprede kapaciteti nezavisnih nadzornih institucija, kao što su Državna revizorska institucija, obezbeđena je podrška i posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije pri višim sudovima i javnim tužilaštvima u oblasti primene finansijske forenzike u procesuiranju krivičnih dela sa elementima korupcije."Uz pomoć Projekta, objavljen je Praktikum za istrage i suđenja krivičnih dela korupcije, koji predstavlja procesni vodič za istražne organe, javne tužioci i sudije i koji nudi inovativne načine za procesuiranje koruptivnih krivičnih dela i dela sa elementima finansijskog kriminala", piše u saopštenju.  

Srbija

Bespovratna sredstva za inovacije u lokalnim samoupravama

Vlada Srbije namenila je 300 miliona dinara za projekte podizanja inovacionih kapaciteta lokalnih samouprava u 2022. godini u oblasti bezbednosti, mobilnosti i transporta, javnih i komunalnih usluga, digitalizacije u javnom sektoru, razvoja inovacionog preduzetništva i zaštite životne sredine. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju Programa podrške podizanju inovacionih kapaciteta jedinica lokalne samouprave na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu. Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj. Sredstva (maksimalno 80 miliona po odobrenom projektu) namenjena su za projekate kojima se implementiraju nove tehnologije i aplikacije u okviru koncepta "pametnih i bezbednih gradova".Tehnologije i aplikacije treba da život stanovnika u gradovima i opštinama u Srbiji učine bezbednijim, jednostavnijim i jeftinijim, a gradove i opštine inkluzivnim, efikasnim i održivim. U oblasti bezbednosti je kao primer navedeno uspostavljanje integrisanih sistema nadzora i kontrole, sistema upozorenja u situacijama ugrožene bezbednosti, sistema za reagovanje u vanrednim situacijama. Digitalizacija u javnom sektoru, između ostalog, podrazumeva projektovanje "smart siti" programa i implementaciju inovacionih softverskih i hardverskih rešenja, koja doprinose efikasnijem radu lokalnih organa i većem zadovoljstvu građana pri korišćenju usluga javne uprave.Za razvojne projekte u 2022. godini 350 miliona dinaraSrbija uzima zajam od 100 miliona evra za brzi internet u selima Koji su uslovi za lokalne samouprave?Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima jedinica lokalne samouprave koja je podnela popunjen prijavni formular sa potrebnom dokumentacijom i kojoj račun nije u blokadi u periodu od 1. januara 2022. godine.Lokalna samouprava treba da priloži elaborat koji sadrži detaljan opis funkcionalnosti projekta koji doprinosi podizanju inovacionih kapaciteta i unapređenju rada jedinice lokalne samouprave, detaljnu tehničku specifikaciju (predmer i predračun) radova, opreme i usluga, detaljan akcioni plan i detaljan budžet projekta. Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, a plaćanja izvršena do 28. februara 2023. godine, piše u uredbi. Кabinet ministra će nakon usvajanja programa raspisati javni konkurs koji će biti objavljen u dnevnom listu koji ima pokrivenost na celoj teritoriji Srbije, kao i na sajtu ministartstva za inovacije i tehnološki razvoj. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava nemaju jedinice lokalne samouprave koje nisu opravdale sredstva dobijena na osnovu istog programa u 2021. godini.Jedinica lokalne samouprave može podneti jednu prijavu na javni konkurs. Prijava na konkurs ne može biti zajednički podneta od strane više jedinica lokalne samouprave.Naglašava se da gradska opština nije jedinica lokalne samouprave, već opština u okviru jedinice lokalne samouprave, odnosno grada i da ne može da bude korisnik bespovratnih sredstava.Startap i smart siti centrima subvencije veće za deset milionaOdrživa urbanizacija postala je ključ za održivi razvoj civilizacije i neophodan je novi talas tehnoloških inovacija usmeren na podizanje kapaciteta gradova i opština koje će voditi izgradnji digitalizovanih zajednica budućnosti, pametnih i sigurnih gradova, piše u Uredbi. Opšti cilj ovog programa je sistemsko unapređenje inovacionih kapaciteta gradova i opština kroz sveobuhvatni pristup digitalnoj transformaciji javnih usluga, privrede i društva koja treba da omogući održivu, efikasniju upotrebu resursa, odgovoran odnos prema životnoj sredini i povećanje kvaliteta života svih građana.

Svet

Engleska ukida anti-kovid mere

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson objavio je da će većina obaveznih mera protiv COVID-19, uključujući nošenje maski na javnom mestu i kovid propusnice, u Engleskoj biti ukinuto narednog č...

Svet

Engleska ukida anti-kovid mere

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson objavio je da će većina obaveznih mera protiv COVID-19, uključujući nošenje maski na javnom mestu i kovid propusnice, u Engleskoj biti ukinuto narednog četvrtka. BBC prenosi da je on, tokom obraćanja u parlamentu, naveo i da će takozvani kovid pasoši, trenutno neophodni za ulazak u noćne klubove i velika okupljanja, prestati da budu obavezni, ali da bi pojedinačne organizacije mogle da izaberu da ih koriste ako želePremijer je takođe rekao da će vlada odmah odustati od preporuke da se radi od kuće, kao i da će nošenje maski na javnom mestu biti preporučeno.Obaveza učenika da nose maske u školama će takođe biti ukinuta.Džonson je pred poslanicima izjavio da naučnici veruju da je talas omikron soja koronavirusa dostigao vrhunac na nacionalnom nivou, te da će se tek u predstojećim nedeljama govoriti o ograničenjima za ulazak ili izlazak iz zemlje.Obaveza kovid-pozitivnih da se samoizoluju ostaje na snazi, ali će Vlada Ujedinjenog Kraljevstva uskoro razmotriti da se i ta dužnost "spusti" na nivo preporuke.

Srbija

Tražnja za novim radnicima u Srbiji 60 odsto veća nego pandemijske 2020. godine

Srpska privreda se u velikom meri oporavila od pandemije korona virusa i tokom prošle godine i postigla rast, piše portal Biznis.rs. O tome govore i podaci portala za zapošljavanje Poslovi Infostud, gde je u prošle godine broj oglasa za posao bio veći za čak 61 odsto u odnosu na 2020. godinu. Prošle godine u Srbiji je takođe uočen problem u vezi sa radnom snagom."U godini za nama, svi koji su u potrazi za zaposlenjem, imali su priliku da konkurišu na 67.284 oglasa. Registrovan je i rast od šest procenata u broju kandidata koji su konkurisali na oglase iz ponude našeg sajta, preko kojeg je u prošloj godini posao tražilo 241.636 ljudi", kaže predstavnik Infostuda Miloš Turinski.U uniji poslodavaca Srbije (UPS) kaže da se slažu sa rezultatima Infostudovog istraživanja. Objašnjavaju kako su poslodavci utvrdili da na srpskom tržištu rada postoji veliki broj diploma koje su često neupotrebljive."Mladi ljudi se stoga suočavaju sa problemom da shvate da za njihov profil nema posla na tržištu, pa se odlučuju za prekvalifikaciju koja košta. Nažalost, mnogi se odlučuju da odu u inostranstvo, gde misle da mogu lakše da dođu do prekvalifikacije i posla", objašnjava Svetlana Budimčević iz Unije poslodavaca Srbije (UPS).Poslodavci su kako navode predstavnici Infostuda, u prethodnoj godini najviše raspisivali slobodna radna mesta u oblastima trgovine i prodaja, IT sektoru, mašinstvu, administraciji, transportu.Miloš Turinski dodaje da su se od zanimanja najviše tražili: prodavac, vozač, magacioner, komercijalista i telefonski operater, dok su kandidati za radna mesta najviše tražili radna mesta u oblastima trgovine i prodaje, administracije, transporta, logistike, potom u pozivnim centrima, ali i IT sektoru. Ipak, sve se više govori o sve većem deficitu kadrova na tržištu rada u Srbiji.Prijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavciUnija poslodavaca: Zaustavite trend drastičnog poskupljenja struje"Manjak radnika na tržištu osećaju svi koji su u potrazi za kandidatima sa srednjom stručnom spremom, naročito zanatskim zanimanjima. Najviše se tragalo za profilima poput kuvara, konobara, pomoćnih radnika u kuhinji, nedostaju frizeri, automehaničari, stolari i higijeničari", naglasio je Turinski.Budimčević podseća da je nedostatak kadrova Unija poslodavaca pokušala da reše preko donošenja Zakona o dualnom obrazovanju, što je proces koji i dalje traje:"Trebalo bi da napravimo nešto na kraći rok, putem obuka za prekvalifikovanje, da se mladi i oni koji su ostali bez posla ili žele da promene tok svoje profesionalne karijere", istakla je Budimčević.Ona napominje da zanamanja magacionera i vozača i dalje spadaju u deficitarna. Kako dodaje, problem je i u tome što se za ta zanimanja javlja sve manji broj zainteresovanih kandidata. 

Srbija

Vlada predlaže biračko pravo i za građane delimično lišene poslovne sposobnosti

Pravo da biraju predsednika Srbije i narodne poslanike, ali i da budu birana za predsednika i poslanike, ako se usvoje novi zakoni, imaće i lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti.  "Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira predsednika Republike i da bude birano za predsednika Republike ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo", piše u predlogu Zakona o izboru predsdednika Republike.U predlogu zakona piše da pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika ima punoletni državljanin Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.I u predlogu zakona o izboru narodnih poslanika predlaže se isto rešenje, odnsosno da lice koje je delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira narodne poslanike i da bude birano za narodnog poslanika ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo. U zakonu o vanparničnom postuku Vlada predlaže dopunu u članu u kom su sadržane odredbe koje se odnose na dužnosti suda da na osnovu rezultata medicinskog veštačenja u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti odredi vrstu poslova koje to lice može samostalno preduzimati. Predlaže se da se dužnost suda proširi tako da u rešenju kojim se lice delimično lišava poslovne sposobnosti, na osnovu rezultata medicinskog veštačenja odredi i da li je to lice sposobno da vrši izborno pravo.Važeća zakonska rešenja predviđaju da pravo da bira predsednika i poslanike, kao i da bude biran za predsednika i poslanika ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Srbije."Predloženim rešenjem uklanjaju se sva ograničenja izbornog prava po osnovu intelektualnih teškoća i psihosocijalnog invaliditeta i srpsko zakonodavstvo se usklađuje sa ciljevima Кonvencije UN o pravima osobama sa invaliditetom", piše u obrazloženju predloga. U rešenju o delimičnom oduzimanju poslovne sposobnosti sud je dužan da navede i vrstu poslova koje lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost može preduzeti samostalno, navodi se na sajtu Paragraf Lex-a  Lice kome je delimično oduzeta poslovna sposobnost mora pouzdano znati koje pravne poslove može preduzeti, da li se može zaposliti, sklopiti brak, priznati očinstvo, sastaviti zaveštanje ili preduzimati druge poslove.

Srbija

Korupcija poskupljuje infrastrukturne projekte u Srbiji

Korupcija ostaje ključni problem na Zapadnom Balkanu, a izveštaj se fokusira na tri studije slučaja: finansiranje nevladinih organizacija u Bosni i Hercegovini, odbrambenu industriju Crne Gore i infrastrukturne investicije u Srbiji. „Slučaj Srbije je posebno interesantan jer se čini da je korupcija u infrastrukturi povećala cene troškova za 20-30 odsto, ali nema institucionalnog odgovora koji bi to dokazao”, ističe Saša Đorđević́, koordinator Globalne inicijative za Srbiju i Crnu Goru. On dodaje: „Odbrambena industrija u Crnoj Gori zaslužuje veliku pažnju s obzirom na slabu kontrolu rizika u nabavkama i upravljanju finansijama u zemlji”, Đorđević dodaje.Serbian construction and infrastructure are under corruption risks. For example, a study of highway construction costs in Serbia revealed a bewildering pricing differential between prices paid to Chinese infrastructure partners and bid prices by competitors who were not selected. In one case, prices paid were allegedly 30% higher than the unsuccessful competitor. Unethical practices are not limited to Chinese intervention. French infrastructure giant VINCI won Serbia’s Belgrade airport contract at a suspiciously good price ($501 million for a 25-year concession). Milioni evra od ilegalnih finansijskih tokova (IFT) putuju kroz Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju svake godine, prema novom izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOK). Veći deo novca cirkuliše kroz finansijski sistem. „Kriminalno podzemlje pokreće svoj novac kroz svet finansija, kako u regionu, tako i kroz ofšor“, rekao je Robin Kartrajt, jedan od autora izveštaja.Izveštaj „Ilegalni finansijski tokovi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji: ključni pokretači i trenutni trendovi” je nastavak izveštaja Globalne inicijative o IFT-u u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji koji je objavljen u avgustu 2020. godine. Izveštaj pruža detaljne informacije o načinima prenošenja nezakonito zarađenog novca iz tri zemlje na korisnike kriminalnih radnji širom sveta. Izveštaj je analiza iz perspektive civilnog društva, zasnovan na intervjuima sa zvaničnicima za borbu protiv pranja novca, policajcima, infrastrukturnim savetnicima i predstavnicima civilnog društva širom regiona. Iako izveštaj baca svetlo na ovaj fenomen, nezakonita priroda ovih tokova otežava otkrivanje punog obima problema: „Nedostatak podataka o svim komponentama i kanalima IFT-a, a posebno o pranju novca i kanalima trgovine, najverovatnije čini brojke predstavljene u izveštaju značajno potcenjenim”, smatra Kartvajt. Autori izveštaja navode da je potrebno više istraživati kako se kriptovalute koriste za pranje novca.Izveštaj se bavi komponentama IFF-a: korupcijom, organizovanim kriminalom i utajom poreza. Takođe, prate se kanali preko kojih se kreće prljav novac i pokazuju da su državne institucije pasivne i ograničenih kapaciteta da adekvatno odgovore na IFT.Što se tiče utaje poreza, izveštaj otkriva da je Zapadni Balkan svake godine uskraćen za 200 miliona evra od  ilegalnog prometa duvana, kao i da se porez na dohodak izbegava plaćanjem radnika u gotovini. Na primer, u Bosni i Hercegovini, skoro 30 odsto radne snage je neformalno zaposleno. Štaviše, izveštaj pokazuje da su milijarde evra uvoza podložne pogrešnom fakturisanju.Oko organizovanog kriminala, u izveštaju se ističe da trgovina drogom, falsifikovanom robom i krijumčarenje migranata stvaraju nezakonite finansijske tokove velikih razmera. „Tržište za krijumčarenje migranata u 2020. godini procenjeno je na oko 8,5 do 10,5 miliona evra samo u Bosni i Hercegovini”, kaže Anesa Agović, koordinatorka Globalne inicijative za Bosnu i Hercegovinu.Vrednost zarade od korupcije, utaje poreza i organizovanog kriminala koji se pere u ekonomijama Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije procenjuju se na 2-5 odsto godišnjeg BDP-a, što je iznos od 1,5 do 3,75 miliona evra. Smatra se da većina ovog novca ide u sektore građevine, nekretnina, turizma i kockanja.U izveštaju se zaključuje da uprkos značajnim naporima vlada da spreče ovu vrstu kriminala, primena novih zakona i propisa ostaje ograničena. „Ovo obeshrabruje javni i privatni sektor od ulaganja u osnovnu infrastrukturu. I to lišava legalnu ekonomiju resursa koji su potrebni za održivi razvoj, poput ulaganja u zdravstvo, škole, socijalnu pomoć́ i javnu bezbednost“, kaže Kristina Amerhauzer, autorka izveštaja. Štaviše, problem IFT-a nije dobro spoznat i nedovoljno je istražen. „Nadamo se da ovaj izveštaj Globalne inicijative povećati svest o problemu i stimulisati efikasniju prevenciju i odgovore”, rekla je Amerhauzer.

Srbija

Fabrika vode u Zrenjaninu prodata za 417 miliona dinara

Fabrika vode u Zrenjaninu, gradu koji već dve decenije ima problem sa ispravnom vodom, prodata je za 417 miliona dinara, prenosi VOICE. Kupac tog postrojenja je Panonia Water iz Beograda, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE)VOICE napominje da je informaciju o kupcu dobio od Dragana Nikolića, sudskog izvršitelja koji vodi slučaj: "Fabrika je prodata na osnovu založne izjave. Prvenstvo namirenja ima izvršni poverilac (Erste banka)," kaže Nikolić.Nekoliko radnika je do sada već tužilo fabriku vode u Zrenjaninu tražeći zaostale plate. Deo novca će kako se dodaje, svakako ostati nakon namirenja banke, ali ne i dovoljno. Ti postupci će se voditi odvojeno od ovoga."Predmeti u postupcima koji se vode u korist radnika mogu se naplatiti od preostale imovine Fabrike vode. S obzirom na to da postoji više postupaka, celokupna preostala imovina je popisana i predmet je prodaje," objašnjava Nikolić.Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je krajem januara prošle godine, da prema nalazima stručne komisije, privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad.Fabrika je kasnije oglašena na prodaju, u avgustu, a njen izvršni poverilac Erste banka je kasnije opet nastavila sa njenom prodajom u oktobru.Fabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupoviniErste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu

Svet

Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice konačno u plusu

Desetogodišnji prinos njemačkog Bunda postaje pozitivan po prvi put od 2019Očekivanja da će centralne banke pooštriti politiku ukroćivanja inflacije pogodila su cenu referentne obveznice evrozonePrinos na nemačke 10-godišnje obveznice, kao merilo za troškove zaduživanja širom evrozone, pomerio se iznad nule prvi put od 2019. godine, jer su se investitori kladili da će centralne banke morati da povuku stimulativne mere za usporavanje inflacije.Prinos na desetogodišnji Bund porastao je u sredu za čak 0,013 odsto, što je najviši nivo od maja 2019, što odražava pad cene duga. Sredinom decembra prinos Bunda je bio oko minus 0,4 odsto.Globalni rast prinosa, predvođen SAD, odražava strepnju investitora da će kreatori politike morati brzo da deluju kako bi ohladili intenzivan rast cena koji je zavladao u velikim ekonomijama. Brojke inflacije u Velikoj Britaniji veće od očekivanih u sredu su doprinele rastućem pritisku na globalne prinose obveznica.Podvlačeći nedavnu promenu na tržištu obveznica evrozone, Grčka je u sredu platila najveći trošak zaduživanja za novi desetogodišnji dug od marta 2019.„Svuda imate očekivanja od pooštravanja, tako da je zamah u korist većih prinosa“, rekao je Andrea Iannelli, direktor investicija u Fideliti International. „Evrozona nije izuzetak od toga.Desetogodišnja stopa zaduživanja nemačke vlade bila je negativna skoro tri godine, što znači da su investitori bili spremni da plate za privilegiju da pozajmljuju svoj novac Berlinu na period od decenije ili više. Ali globalna rasprodaja duga na početku 2022. bila je dovoljna da najvažniju referentnu stopu evrozone povuče iznad nule.Pozitivan 10-godišnji prinos mogao bi učiniti dug privlačnijim za investitore i imaće negativne efekte na troškove zaduživanja u drugim državama članicama i kompanijama evrozone."Došlo je do nečega kada bazni poen ili dva počnu da izgledaju uzbudljivo", rekao je Džejms Athei, portfolio menadžer u Aberdeen Standard Investments, misleći na poteze od stotog procentnog poena. "To podvlači kako su investitori u obveznice zaista izgladnjeli dugi niz godina.Inflacija u evrozoni popela se na 5 odsto u decembru, postavljajući rekord od stvaranja jedinstvene valute pre više od dve decenije, i izaziva sumnje u to koliko brzo će pritisci na cene ove godine popustiti.Na sastanku u decembru, Evropska centralna banka je saopštila da će nastaviti sa kupovinom imovine nakon što njen program hitne kupovine obveznica istekne u martu, ali sporijim tempom nego što su investitori očekivali.To je, u kombinaciji sa znacima da se SAD i UK kreću ka strožoj politici, povećalo prinose na nemačke obveznice. Tržišta sada očekuju da će Banka Engleske tri puta povećati kamatne stope do avgusta, nakon podataka od srede koji pokazuju da je inflacija na najvišem nivou u poslednjih 30 godina.Karsten Brzeski, šef makro istraživanja u ING-u, opisao je pomeranje prinosa Bunda iznad nule kao simbolično važno jer odražava opštu promenu monetarne politike u SAD, ali i u evrozoni sa centralnim bankama koje ulaze u izlaznu traku kao odgovor na rastuća inflacija.Preko Atlantika, prinos dvogodišnjih državnih obveznica SAD, za koji se smatra da je posebno osetljiv na promene u očekivanjima za monetarnu politiku, u utorak je dostigao 1 odsto, prvi put od februara 2020., pošto su cene na tržištima porasle za četiri stope za Federalne rezerve ove godine.Rasprodaja državnog duga takođe je ukazala na poverenje investitora da varijanta virusa korona Omikrona neće uspeti da poremeti oporavak globalne privrede, potencijalno dajući centralnim bankama priliku da povuku kupovinu i podignu kamatne stope.Tržišta sada određuju cene u dva povećanja kamatnih stopa od 0,1 procentnog poena u odnosu na ECB do kraja godine, uprkos insistiranju centralne banke da viši troškovi zaduživanja u 2022. nisu u skladu sa njenim smernicama.ECB se obavezala da će održati „povoljni uslovi finansiranja“ i prošle godine je rast prinosa na obveznice evrozone uzrokovan prelivanjem sa tržišta američkih obveznica opisala kao „nepoželjan“ i potisnut povećanjem tempa kupovine obveznica."Porast prinosa na obveznice mogao bi da pogorša uslove finansiranja u očima ECB i oni će to jasno razmotriti", rekao je Bžeski.