Najnovije

Srbija

Linglong kupio 2,8 hektara u Ečkoj, gradiće stanove

Kineska kompanija Linglong koja gradi fabriku guma u Zrenjaninu, platila je 14 miliona dinara parcelu površine 2,8 hektara u mestu Ečka, saopštio je Grad Zrenjanin. Kako se navodi, na tom mestu planira se izgradnja kolektivnog smeštaja za njene radnike.Novo naselje kako navode u lokalnoj samoupravi imaće 300 stanova za radnike Linglonga. Objekti će biti namenjeni rezidencijalnom stanovanju, kao i za stanovanje kineskih i srpskih radnika, kao i ljudi zaposlenih u samoj kompaniji.Parcela na kojoj će se graditi novo stambeno naselje nalazi se na obodu naseljenog mesta Ečka i oslanja se na pojas budućeg autoputa Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.Taj autoput će se sa sadašnjim državnim putem Zrenjanin-Beograd ukrštati  na potezu između ulaza u Ečku i industrijske zone Jugoistok, odnosno mesta gde se uveliko grade pogoni Linglonga.LINGLONG DOBIO SAGLASNOST ZA DEO FABRIKE U ZRENJANINUKRIVIČNE PRIJAVE PROTIV KOMPANIJE LINGLONG ZBOG NELEGALNE GRADNJEGRAĐANSKI PREOKRET: ALJKAVA ODLUKA O DOZVOLI ZA LINGLONG U ZRENJANINU Kako je ranije saopštila nevaldina organizacija Građanski preokret iz Zrenjanina, u Ečkoj će se graditi stanovi za 3.000 radnika Linglonga."Izgradnjom pet petospratnica na 30.000 kvadratnih metara, prenamenom šumskog zemljišta u građevinsko, i doseljavanjem više hiljada Kineza, selo Ečka, koje trenutno ima oko 3.500 stanovnika, bilo bi potpuno izmenjeno i u ambijentalnom i u demografskom smislu", ocenjuje se u ranijem saopštenju Građanskog preokreta.Građanski preokret upozorio je i da je tih 44.000 kvadrata zemljišta šuma prve klase. Linglong je u Zrenjaninu dobio besplatno zemljište i milionske subvencije od države. I pored toga, prošle godine  građevinski inspektor utvrdio je da je čak osam objekata te fabrike u Zrenjaninu građeno bez dozvole.Pored toga, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) utvrdio je da je Linglongu nezakonito odobrena državna pomoć.

Srbija

Milena Marković dobitnica NIN-ove nagrade za 2021. godinu

Roman Deca autorke Milena Marković najbolji je objavljeni roman u 2021. godini, odlučio je žiri Nedeljinih informativnih novina (NIN).   NIN-ov žiri ove godoine radio je u sastavu Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić koji je obavljao funkciju predsednika.U najužem krugu za 68. NIN-ovu nagradu bili su i Ilija Đurović sa romanom Sampas (izdavač Treći trg/Srebrno drvo), Elvedin Nezirović sa romanom Ono o čemu se ne može govoriti (izdavač Laguna), Vladimir Kopicl sa romanom Španska čizma (izdavač Laguna), Srđan V. Tešin sa Mokrinskim hronikama (Arhipelag) i David Albahari sa romanom Pogovor (Čarobna knjiga).NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prošlogodišnji dobitnik bio je Svetislav Basara.Pokrovitelji nagrade su Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.

Srbija

Vlada propisala koliko državne pomoći mogu da dobiju mediji

Vlada Srbije donela je uredbu koja uređuje dodelu državna pomoću u oblasti javnog informisanja, a koja propisuje da je dozvoljeni intenzitet državne pomoći za televiziju do 50 odsto opravdanih troškova projekta za koji se pomoć dodeljuje. "Dozvoljeni intenziteti državne pomoći su do 50 odsto opravdanih troškova projekta proizvodnje medijskih sadržaja koji doprinose ostvarivanju javnog interesa u javnom informisanju za televiziju".Kada su u pitanju projketi proizvodnje medijskih sadržaja (štampani, radio i internet) koji su lokalnog značaja i doprinose "ostvarivanju javnog interesa u javnom informisanju" tada visina državne pomoći može biti i do 80 odsto opravdanih troškova.  Vlada Srbije donela je Uredbu o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u oblasti javnog informisanja. "Državna pomoć u oblasti javnog informisanja usklađena je ako doprinosi ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja u skladu sa propisima kojima se uređuje javno informisanje i mediji kao i javni medijski servis", piše u Uredbi. Opravdani troškovi su troškovi koji su nastali u vezi sa izradom medijskog sadržaja, a naročito obuhvataju zarade, troškove zakupa prostora, opreme, lokacije, uvođenje novih tehnologija, troškove upotrebe sopstvene imovine, istraživanja malog opsega koji imaju cilj bolje razumevanje navika korišćenja medija.Opravdani troškovi ne obuhvataju troškove izdavaštva, distribucije i promocije, piše u Uredbi.Država na javno informisanje potrošila 42 miliona evra Visina državne pomoći i do sto odsto troškovaKako piše u uredbi, za projekte za koje nije predviđena komercijalna eksploatacija dozvoljeni intenzitet državne pomoći može biti i do 100 odsto opravdanih troškova. Visina pomoći do 100 odsto može se, na primer dobiti, za proizvodnju medijskih sadržaja koji su namenjeni društveno osetljivim grupama (deca i mladi, žene, stare osobe, socijalno i zdravstveno ugrožena lica, osobe sa invaliditetom, pripadnici LGBT zajednice, pripadnici etničkih manjina).Pomoć do 100 odsto opravdanih troškova može se dobiti i za proizvodnju medijskih sadržaja koji su namenjeni očuvanju, izražavanju kulturnog identiteta, srpskog naroda i nacionalnih manjina, sadržaje koji promovišu teme iz nauke, opšteg obrazovanja uključujući i medijsku pismenost, zdravstvenog obrazovanja i obrazovanja u vezi sa zaštitom životne sredine. Pomoć za rijaliti programe uvek neusklađena Državna pomoć je, kako piše uredbi, uvek neusklađena ako se dodeljuje za rijaliti programske sadržaje, kao i druge programske sadržaje koji obuhvataju ili potencijalno mogu obuhvatite nasilje i njegove posledice,  seksualno nasilje, nago ljudsko telo i seksualnost, osim u obrazovne svrhe, zastrašujuće scene, zloupotrebu opojnih droga, duvana, alkohola i drugih štetnih supstanci, diskriminatorno postupanje, opasno i nepristojno ponašanje.Uslovi za usklađenost pomoćiDržavna pomoć za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja je usklašena ako se dodeljuje na osnovu šeme državne pomoći i ako doprinosi ostvarivanju javnog interesa i  postoji potreba za intervencijom države.Uslov za usklađenost je i da je iznos državne pomoći proporcionalan (sveden na minimum), da je državna pomoći primerena i da ima podsticajni efekat.Državna pomoć je usklađena i ako je transparentna, odnosno podaci o njoj su dostupni javnosti.Inovacije u medijima – kako se prilagoditi, zaraditi i opstatiКorisnici državne pomoći za proizvodnju medijskih sadržaja u štampanom i digitalnom formatu mogu biti mikro, mala i srednja pravna lica i preduzetnici.Državna pomoć, kako se navodi, ne sme da doprinese povećanju osnovnih sredstava korisnika, odnosno proširenju postojećih delatnosti, niti objedinjavanju medija (medijskoj koncentraciji) i osnivanju ili registrovanju novih učesnika na tržištu.Sredstva državne pomoći ne mogu da se koriste za druge namene, a naročito ne za proizvodnju drugih medijskih sadržaja (prelivanje sredstava). 

Srbija

Filip Moris sedmu godinu zaredom dobitnik sertifikata „Top Employer“

 Kompanija Filip Moris Srbija, sedmi put zaredom, dobitnik je priznanja „Top Employer Serbia 2022“ koji dodeljuje istoimeni internacionalni nezavisni institut sa sedištem u Holandiji.Nagrada za najboljeg poslodavca još jednom potvrđuje posvećenost kompanije Filip Moris stalnom unapređenju radnog okruženja, kroz dobro osmišljene programe, kojima se zaposleni osnažuju i dobijaju izvanredne mogućnosti daljeg razvoja.„Činjenica da smo sedmi put zaredom proglašeni za jednog od najboljih poslodavaca u Srbiji govori nam da su naši prioriteti dobro postavljeni i dokazuje da su nam ljudi na prvom mestu. Izuzetno smo ponosni što se nalazimo u društvu najpoželjnijih poslodavaca i u vremenu kada kompanije širom sveta, bez izuzetka, prolaze kroz poslovno jedan od najizazovnijih perioda. Ovo priznanje samo nam daje vetar u leđa da nastavimo da vodimo računa o blagostanju svih zaposlenih i budemo primer organizacije koja uvažava i razume njihove potrebe“, istakla je Milica Jović, direktorka ljudskih resursa i organizacione kulture u kompaniji Filip Moris za jugoistočnu Evropu.Program Top Employers instituta sertifikuje kompanije na osnovu rezultata istraživanja o najboljim praksama iz oblasti ljudskih resursa. Ova ugledna međunarodna institucija istraživanje sprovodi u 6 oblasti, koje se sastoje od 20 segmenata uključujući planiranje angažovanja zaposlenih, radno okruženje, strategiju pronalaženja talentovanih pojedinaca, blagostanje, inkluzivnost, mogućnosti za dalje učenje i razvoj zaposlenih.„Kada se osvrnemo na još jednu izazovnu godinu za nama, koja je izuzetno uticala na organizacije širom sveta, kompanija Filip Moris je nastavila da dokazuje da joj održavanje izuzetnih praksi u oblasti ljudskih resursa na prvom mestu. Filip Moris nastavlja da se suočava sa izazovima veoma promenljivog sveta rada dok istovremeno neumorno radi kako bi pozitivno uticao na živote svojih zaposlenih. Zadovoljstvo nam je da prepoznamo i odamo priznanje kompanijama koje su se ove godine istakle kao najbolji poslodavci u svojim zemljama“, istakao je David Plink, izvršni direktor Top Employers Instituta.

Srbija

„Prodajom zrenjaninske fabrike vode nastavljena pljačka građana“

Fabriku pijaće vode u Zrenjaninu u pola cene i bez tendera kupilo je preduzeće Pannonian Water, koje je u Srbiji registrovano pre dva i po meseca, podseća Građanski preokret. Njegovi predstavnici ocenjuju da se poslednjom prodajom te fabrike nastavljaju "kriminalni poslovi aktuelne vlasti"."Krajnje je vreme da pravosuđe stane na put kriminalnim poslovima aktuelne vlasti kojima se izvlače sredstva iz budžeta u interesu sumnjivih investitora sa kojima se sklapaju koruptivni i netransparentni poslovi, grade preskupa i nefunkcionalna postrojenja", ocenjuju u Građanskom preokretu.Zrenjaninska fabrika pijaće vode, u kojoj se 2020. godine dogodila eksplozija u kojoj su povređena dva radnika, prodata nakon dva prethodna neuspela pokušaja prodaje licitacijom.Podseća se da je kupac zrenjaninske fabrike vode pravno lice čija su adresa i zakonski zastupnici isti kao kod preduzeća Begej Water, koje je osnovano pre devet meseci i koje je u javnosti predstavljeno kao ćerka firma arapske kompanije Metito.Kompaniji Metito je, kako se podseća, poverena i izgradnja prečistača otpadnih voda u Zrenjaninu."Potpuno ista lica, kojima je bez tendera i javne rasprave, odlukom aktuelne vlasti dat posao izgradnje prečišćivača otpadnih voda, sada su kupila propali prečistač pijaće vode, neposrednom pogodbom", piše u saopštenju Građanskog preokreta.Na taj način je kako se dodaje, nastavljena praksa koruptivnih i netransparentnih poslova u vezi sa tretmanom vode u Zrenjaninu.VOICE: Radnici u Zrenjaninu preživeli eksploziju, pa ostali bez zdravstvenogFabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupovini Građanski preokret podseća i na izjave predstavnika lokalne samouprave i investitora o studiji procene uticaja na životnu sredinu najavljenog postrojenja za otpadne vode, kao i o ishodovanju građevinskih dozvola, koje su se, kako se dodaje, pokazale kao netačne.U zrenjaninsku fabriku pijaće vode država i lokalna samouprava su uložili značajna sredstva, a oni se, kako se dodaje, ne pominju kao poverioci koji će biti namireni njenom prodajom.Građanski preokret je zbog poslova u vezi sa fabrikom pijaće vode, kojima je kako se ocenjuje naneta ogromna šteta Zrenjaninu i državi, a nekim ljudima pribavljena protivpravna imovinska korist, već podneo krivične prijave protiv sedam ljudi.Među tim ljudima su, kako se podseća, bivši gradonačelnik Čedomir Janjić i bivši ministar privrede Goran Knežević. Prijave kako se podseća nisu odbačene, ali se po njima još uvek ne postupa.Fabrika vode u Zrenjaninu prodata za 417 miliona dinaraGrad Zrenjanin oglasio prodaju zemljišta u Ečkoj

Srbija

Mladi u Srbiji žele dostupno obrazovanje, usklađeno sa potrebama tržišta

Međunarodni dan obrazovanja obeležava se danas (24. januara) po četvrti put ove godine,  na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a prema odluci Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN). Prema podacima UN iz 2021.godine oko 265 miliona dece i tinejdžera širom sveta nema pristup obrazovanju, ili jednom započeto obrazovanje ne može da privede kraju. Svrha obeležavanja dana posvećenog obrazovanju je usmeravanje pažnje vlada i javnosti na dostupnost obrazovanja kao sredstva za izlazak iz siromaštva, navodi se u saopštenju, navodi se u saopštenju Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).Upravo na taj način važnost obrazovanja sagledavaju i mladi u Srbiji, pokazalo je istraživanje „Mladi i Ciljevi održivog razvoja “, koje je krajem prošle godine sproveo Timočki omladinski centar (TOC) u saradnji sa Centrom za visoke ekonomske studije CEVES. Istraživanje je sprovedeno u okviru Platforme za opštedruštveni dijalog „Održivi razvoj za sve “, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta “Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ implementira GIZ. Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile sve članice UN 2015. godine među kojima i Srbija, obuhvata 17 ciljeva održivog razvoja, a četvrti cilj obavezuje na zalaganje za bеsplatno predškolsko, osnovno i srеdnjе i pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti. Posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni sistem.“Kada je u pitanju očekivanje od države u pogledu sprovođenja ciljeva održivog razvoja, učesnici ispitivanja sprovedenog sa različitim grupama mladih širom Srbije kao najvažniji cilj istakli su dostupno besplatno i kvalitetno obrazovanje, a nakon toga univerzalnu pokrivenost socijalnom zaštitom i iskorenjivanje gladi“, kaže Goran Radisavljević direktor TOC-a.U istraživanju, čiji je autor Boban Stojanović, kao generalni zaključak na ovu temu navodi se da mladi smatraju da se, pre svega, mora obezbediti dostupnost obrazovanja, a onda raditi na kvalitetu i uvezivanju sa tržištem rada, sa mnogo više praktičnog obrazovanja koje će pripremati učenike i studente za posao koji sledi. Pojedini učesnici fokus grupa su istakli da su najbogatije i najrazvijenije one zemlje koje najviše ulažu u obrazovanje i u kojima je obrazovanje moderno i primenjivo. Pored uvida u stav mladih od 15 do 30 godina o važnosti obrazovanja, istraživanje je pokazalo i da 70,3 odsto mladih u Srbiji uopšte nije upoznato sa Agendom za održivi razvoj do 2030. godine.“Tek svaka dvadeseta mlada osoba, što je procentualno tek 4,9 odsto, izjasnila se da je u potpunosti upoznata sa Agendom 2030, a samo 11,1 odsto mladih je stava da u potpunosti zna sve ciljeve održivog razvoja. Prema njihovim odgovorima bilo je primetno da je kod gotovo svih učesnika jako razvijen i strah da je priroda u Srbiji nepovratno uništena i da ćemo se sa posledicama tek suočiti”, zaključuje Radisavljević. U okviru Platforme “Održivi razvoj za sve” sprovodi se niz aktivnosti posvećenih promociji, primeni i praćenju sprovođenja Agende za održivi razvoj do 2030. 

Srbija

Vlada osnovala Komisiju za saradnju sa CERN-om

Vlada Srbije obrazovala je Кomisiju za saradnju sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja - CERN.Komisija će imati zadatak da prati aktivnosti i rad u odgovarajućim telima CERN-a, da daje stručna obrazloženja, mišljenja i predloge Vladi od značaja za razvoj nauke, tehnologije i inovacije, piše u odluci Vlade. Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju Кomisije za saradnju sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja - CERN u Ženevi, Švajcarska КonfederacijaU odluci piše da će predloge, mišljenja i stručna obrazloženja Кomisija upućivati organu državne uprave u čijem delokrugu je pretežni deo poslova za koje je obrazovana, da ih on, ako oceni da je potrebno, kao svoje pripremi za Vladu.Za predsednika Komisije imenovana je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marijana Dukić Mijatović, a njenog zamenika državni sektretar u Ministarstvu prosvete Ivica Radović.Komisija će imate 15 članova i zamenika članova. Predsednik i članovi Кomisije nemaju pravo na novčanu naknadu za rad u Кomisiji.Kako se navodi stručnu i administrativno-tehničku podršku Кomisiji pružaće Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Кomisija će biti dužna da nadležnom odboru dostavi izveštaj o radu najmanje svakih 60 dana, a Vladi svakih 90 dana.CERN, centar za istraživanje elementarnih čestica, osnovan je 1954. godine i nalazi se u blizini Ženeve. Srbija je postala punopravna zemlja članica CERN-a 24. marta 2019. godine. Od 15. marta 2012. bila je pridružena članica.

Video

Velikanke srpske kulture i njihovi lični predmeti – Srbija u liku ŽENE (Video)

U Domu Jevrema Grujića otvorena je izložba o znamenitim srpkinjama koje su živele i stvarale u periodu od 18. do 20. veka. Ambasadorke naše kulture, ostavile su neizbrisiv trag u umetnosti, nauci, književnosti, a na izložbi "Velikanke srpske kulture" možemo se upoznati sa likom i delom njih 18. Sve su bile erudite, ali i patriotkinje. Uvek su se vraćale iz sveta u koji su odlazile po znanje i obrazovanje.U stvarnosti ih je mnogo više. Onda kada nisu imale praktično nikakva prava, gladne znanja i stvaralačkog zanosa, borile su se, ne samo za prihvatanje u društvu, nego i ravnopravnost, pa čak i da budu plaćene za svoj rad."Doktorka Draga Ljočić prva je doktorka nauka u Srbiji i prva žena koja je upisala fakultet u vreme kada je visoko obrazovanje bilo rezervisano samo za muškarce. Bila je članica Srpskog lekarskog društva. Zbog sopstvene borbe za ravnopravnost, insistirala je da ima istu platu kao i muškarci, zauvek je izgubila državnu službu", kaže kustoskinja Ružica Opačić.MOŽDA NISTE ZNALI?Milica Stojadinović Srpkinja bila je prva naša pesnikinja kojoj je Njegoš izrekao: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!".Pored slika Nadežde Petrović, Ljubice Cuce Sokić, izložena je i paleta sa još uvek očuvanim bojama Bete Vukanović. Pasoš Isidore Sekulić, šešir i nakit Desanke Maksimović, lična čaša sa urezanim imenom Vidosave Kovačević, zaboravljene srpske slikarke. "Posetioci mogu da vide i lični servis za doručak Mine Vukomanović Karadžić, ko zna, možda je iz tih šoljica pila čaj sa Brankom Radičevićem? Takođe, tu su i dokumenta Desanke Maksimović i meni možda najzanimljiviji eksponat - fotografija kupačica u bikiniju na Savi Mage Magazinović zbog koje su i kažnjene. Reč je o baletskim pokretima neuobičajenim za to dobra i svakako - skandaloznim za to doba. Maga Magazinović će nekoliko decenija kasnije otvoriti prvu školu plesa koja je kasnije izrodila "Luja Daviča", objašnjava Opačić.Jelisaveta Načić prva je srpska arhitektkinja. Ona stoji iza raskošnih zdanja poput Crkve Aleksandra Nevskog, Osnovne škole "Kralj Petar I" i stepeništa na Kalemegdanu. Njena želja za obrazovanjem je bila toliko velika, da je na to potrošila sav svoj miraz.Cipele i tašna srpske Fride Kalo Milene Pavlović Barili, poznati autoportret, karikature kraljice Marije, ali i čuveni "Vogue" magazin za koga je naslovnicu dizajnirala ova velika slikarka, sve to možete videti na izložbi posvećenoj velikankama naše kulture.Video, bar dok ne posetite izložbu otvorenu do 27. marta, možete pogledati ispod.

Video

Velikanke srpske kulture i njihovi lični predmeti – Srbija u liku ŽENE (Video)

U Domu Jevrema Grujića otvorena je izložba o znamenitim srpkinjama koje su živele i stvarale u periodu od 18. do 20. veka. Ambasadorke naše kulture, ostavile su neizbrisiv trag u umetnosti, nauci, književnosti, a na izložbi "Velikanke srpske kulture" možemo se upoznati sa likom i delom njih 18. Sve su bile erudite, ali i patriotkinje. Uvek su se vraćale iz sveta u koji su odlazile po znanje i obrazovanje.U stvarnosti ih je mnogo više. Onda kada nisu imale praktično nikakva prava, gladne znanja i stvaralačkog zanosa, borile su se, ne samo za prihvatanje u društvu, nego i ravnopravnost, pa čak i da budu plaćene za svoj rad."Doktorka Draga Ljočić prva je doktorka nauka u Srbiji i prva žena koja je upisala fakultet u vreme kada je visoko obrazovanje bilo rezervisano samo za muškarce. Bila je članica Srpskog lekarskog društva. Zbog sopstvene borbe za ravnopravnost, insistirala je da ima istu platu kao i muškarci, zauvek je izgubila državnu službu", kaže kustoskinja Ružica Opačić.MOŽDA NISTE ZNALI?Milica Stojadinović Srpkinja bila je prva naša pesnikinja kojoj je Njegoš izrekao: "Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto kneginje Crnoj Gori!".Pored slika Nadežde Petrović, Ljubice Cuce Sokić, izložena je i paleta sa još uvek očuvanim bojama Bete Vukanović. Pasoš Isidore Sekulić, šešir i nakit Desanke Maksimović, lična čaša sa urezanim imenom Vidosave Kovačević, zaboravljene srpske slikarke. "Posetioci mogu da vide i lični servis za doručak Mine Vukomanović Karadžić, ko zna, možda je iz tih šoljica pila čaj sa Brankom Radičevićem? Takođe, tu su i dokumenta Desanke Maksimović i meni možda najzanimljiviji eksponat - fotografija kupačica u bikiniju na Savi Mage Magazinović zbog koje su i kažnjene. Reč je o baletskim pokretima neuobičajenim za to dobra i svakako - skandaloznim za to doba. Maga Magazinović će nekoliko decenija kasnije otvoriti prvu školu plesa koja je kasnije izrodila "Luja Daviča", objašnjava Opačić.Jelisaveta Načić prva je srpska arhitektkinja. Ona stoji iza raskošnih zdanja poput Crkve Aleksandra Nevskog, Osnovne škole "Kralj Petar I" i stepeništa na Kalemegdanu. Njena želja za obrazovanjem je bila toliko velika, da je na to potrošila sav svoj miraz.Cipele i tašna srpske Fride Kalo Milene Pavlović Barili, poznati autoportret, karikature kraljice Marije, ali i čuveni "Vogue" magazin za koga je naslovnicu dizajnirala ova velika slikarka, sve to možete videti na izložbi posvećenoj velikankama naše kulture.Video, bar dok ne posetite izložbu otvorenu do 27. marta, možete pogledati ispod.

Svet

Vraćanje fabrika iz inostranstva smanjio bi nemački BDP za deset odsto

Ako bi Nemačka privreda promenila svoju politiku, ogradila se od globalnih lanaca snabdevanja i vratila proizvodnju svojih kompanija u matičnu zemlju to bi moglo da je košta 10 odsto manjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), kažu predstavnici nemačkog Instituta za privredna istraživanja (IFO), prenosi Tportal.Kada bi se i druge zemlje potom okrenule takvoj strategiji ili uvele carine u znak odmazde, pad bi bio još izraženiji, navodi se u rezultatima istraživanja.Proizvodnja intermedijarnih proizvoda, odnosno proizvoda koji još nisu gotovi i koji seprerađuju u inostranstvu, donosi više od 600 milijardi dolara Nemačkoj ekonomskoj dodatoj vrednosti, naglašavaju autori istraživanja.Ekonomska dodata vrednost inače predstavlja 

Srbija

„Država najviše krši privatnost građana“

Tokom 2020. i 2021. godine u Srbiji su registrovane 142 povrede prava privatnost, saoštile su organizacije Partneri Srbija, Share Fondacija, Inicijativa A11, Da se zna, Atina i Beogradska otvorena škola. U tom periodu 51 odsto povreda napravile su javne institucije, a 40 odsto privatne kompanije. Naglašava se da posebno zabrinjava što je među žrtvama povrede privatnosti bilo 11 maloletnika.Kako se dodaje, povrede prava maloletnika najčešće su "praktikovale" javne institucije i mediji. Slučajevi povreda privatnosti dostupni su u onlajn bazi na sledećem LINKU, koje predstavlja otvoreni javni resurs za buduća istraživanja i praćenje trendova. Tri četvrtine povreda odnosilo se na neadekvatno korišćenje ličnih podataka građana, a zabeležene su i u odnosu na psihički i fizički integritet građana, kao i narušavanje privatnosti njihovog prostora.Povrede informacione privatnosti najučestalije su u oblastima radnog prava i javne uprave, gde se izdvajaju prava potrošača, kao i povrede prava u sektora zdravstva, "što je posebno problematično tokom krize javnog zdravlja kakva je pandemija COVID-19".Share Fondacija: U Srbiji uvedeno filtriranje internetaSHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora Kako se objašnjava, u bazu se upisuju povrede privatnosti u fizičkom svetu, one koje su nastale bez posredstva medija i one koje su nastale uz njihovo posredstvo. Beleže se i u digitalnom svetu, nastale putem zvaničnih sajtova, društvenih mreža i sajtova bez uređivačke politike."Najčešće su povrede bez posredstva medija, 61 odsto, putem društvenih mreža imaju visok udeo, 18 odsto od ukupnog broja. Najviše je bilo na lokalnom nivou, 74 puta, zatim u onlajn prostoru 41 put, a na nacionalnom nivou 19 puta", dodaje se u saopštenju. Praćenje povreda privatnosti i nezakonite obrade ličnih podataka, kako se objašnjava, je važno zbog uvida u trenutno stanje ili smenu trendova. Na taj način se omogućava uvid u rizične situacije kojima je potrebno da se posveti pažnja."U slučajevima ozbiljnih ili važnih povreda, informacije prikupljene na ovaj način mogu inspirisati ili olakšati vođenje strateških parnica u oblasti zaštite podataka o ličnosti", dodaje se u saopštenju.Share Fondacija predstavila Vodič za zaštitu ličnih podataka u doba koroneZakon se krši na sve strane KAKO REŠITI PROBLEME?Nedelja privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija održava se od 24. do 27. januara u online formatu, biće  prilika za razgovor pre svega o zaštiti podataka o ličnosti. Više informacija o tome dostupno je na sledećem LINKU.Kako se ocenjuje, nema naznaka da će loš status prava na privatnost u Srbiji biti promenjen, jer mnogi faktori utiču na građanska prava i slobode, a jedan od velikih problema je što nemamo razvijenu sudska praksu u toj oblasti.Javne institucije, kako se naglašava, treba da unaprede rukovanje podacima, znanje svojih zaposlenih, primenu mera zaštite podataka, kao i interne mehanizme za utvrđivanje nedozvoljene upotrebe podataka.Kako se dodaje, privatni sektor treba da unapredi pravila postupanja sa ličnim podacima i prilagođavanje svojih poslovnih modela pravu na privatnost kako zaposlenih, tako i korisnika."Mediji neprofesionalnim izveštavanjem ignorišu dostojanstvo i privatnost građana zarad profita. Građani svojim ponašanjem, pre svega na društvenim mrežama i u onlajn prostoru, ne vode dovoljno računa o privatnosti drugih", dodaje se u saopštenju. Baza povreda privatnosti kreirana je u okviru projekta "Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku" koji podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Svet

Akcije Netfliksa drastično gube vrednost nakon poslednjeg izveštaja

Akcije digitalnog giganta Netfliksa su pale za skoro 20 odsto nakon zatvaranja američkih berzi i loših rezultata poslovanja u četvrtom kvartalu prošle godine koje je kompanija juče objavila, prenosi portal Marketwatch.Ponašanje brokera u pauzi između dva radna dana na Njujorškoj berzi ukazuje da bi tržišna kapitalizacija kompanije mogla da se umanji za oko 45 milijardi dolara, odnosno da bi akcije izgubile skoro dve godine kontinuiranog rasta.Smanjenje vrednosti akcija nije neuobičajeno nakon isplate dividendi za odgovarajući kvartal, ali je drastičan izazvan poslovnim rezultatima koji su u poslednjem tromesečju 2021. godine bili lošiji od procena analitičara i najava same kompanije. Konkretno, kompanija je očekivala da će u tom periodu privući 8,5 miliona pretplatnika, dok je stvaran broj novih korisnika porastao za 8,28 miliona.I ovaj broj je ipak bio malo iznad revidirane procene analitičara, koji su očekivali oko 8,13 miliona novih pretplatnika. Akcije Netfliksa beleže skoro konstantan pad od 31. decembra, a trenutno imaju vrednost od oko 393 dolara.Problem je dublji, jer konkretne brojke pokazuju da su severnoamerička tržišta (SAD i Kanada) u fazi zasićenja, pa je svega deset odsto novih korisnika došlo iz ovih, za Netfliks najvažnijih, država.Striming platforma je u nedeljama pre objavljivanja poslednjih kvartalnih rezultata povećala cenu pretplate u Sjedinjenim Američkim Državama, za jedan ili dva dolara, zavisno od paketa.  

Srbija

Divlje deponije dobijaju video nadzor

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je tender za nabavku i postavljanje opreme za video nadzor lokacijama divljih deponija.Procenjena vrednost javne nabavke je 16,6 miliona dinara.Posao obuhvata projektovanje, nabavku i isporuku opreme i materijala, montažu i izgradnju i puštanje u rad sistema.Divlje deponije na Paliluli i Voždovcu mapiraće se iz vazduha"Ponuđač je dužan da isporuči alate, softver, kablove za povezivanje, precizne instrumente i opremu potrebne za transport, rukovanje, montažu, ispitivanje i održavanje sistema", piše u specifikaciji. Rok za podnošenje ponuda je 21. februar, a kriterijum za dodelu ugovora je cena. Smederevo daje 300 miliona za uklanjanje divljih deponija

Srbija

Novi Sad ponovo subvencioniše kupovinu bicikala

Građani Novog Sada uskoro će ponovo moći da se prijave za subvencije koje su namenjene kupovini bicikala, saopštila je uprava vojvođanske prestonice. Novosađani koji ostvare pravo na subvenciju imaće rok da kupe novi bicikl, a nakon toga će im deo novca u iznosu od 10.000 dinara biti refundiran. Gradska uprava u Novom Sadu kako se objašnjava na taj način pokušava da utiče na veću upotrebu ekološki prihvatljivijih oblika transporta. U budžetu je pripremljeno 20 miliona dinara, a najmanje 18 miliona dinara podeliće se za subvencije, dok će izabrano udruženje sa dva miliona dinara pokriti svoje troškove.Kako piše portal 021 to je duplo viši iznos opredeljen za odabrano udruženje u odnosu na prošlogodišnjih milion dinara, dok je iznos subvencije za građane ostao po 10.000 dinara.Gradska uprava u tom gradu trenutno traži udruženje putem kojeg će podeliti te subvencije građanima. Konkurs je kako se podseća otvoren do 3. februara, a javni pozvo građanima neće biti upućen pre marta.Koje udruženje će dobiti posao deljenja subvencija za bicikle?Danas počinju prijave: Subvencije od 5.000 dinara za kupovinu bicikalaIzabrano udruženje pripremiće javni poziv, otvoriti ga za građane i organizovati podelu novca, odnosno potpisivanje ugovora za dodelu subvencija.  Pravo na učešće na konkursu imaju registrovana udruženja građana iz Novog Sada, koja se bave zaštitom životne sredine i/ili promocijom biciklizma.Prošle godine su, po prvi put, sprovedena ukupno dva takva konkursa i dve podele subvencija. Prve subvencije je podelila Novosadska biciklistička inicijativa, koja je i inicijator akcije, dok je u drugom krugu subvencije dodelio Novosadski ekološki centar.U oba kruga vladalo je ogromno interesovanje za subvencije, a samo najbrži su ostvarili pravo na subvenciju. U sledećem krugu, na proleće, pravo na subvenciju imaće najviše 1.800 građana koji žele novi bicikl.Konkurs za izbor udruženja dostupan je na sledećem LINKU.Subvencije za kupovinu bicikala prošle godine građanima je isplaćivao i Grad Beograd u iznosu od po 5.000 dinara. Gradska uprava srpske prestonice nedavno je ponovo najavila realizaciju projekta javnih bicikli.Ništa od javnih bicikli u BeograduGrad Beograd uvodi sistem javnih bicikala

Srbija

Er Srbija počinje da leti do Trsta i Bolonje

Er Srbija od 2. juna pokrenuće redovne letove između Beograda i Trsta, dok od 6. juna uspostavlja redovan avio-saobraćaj na relaciji Beograd-Bolonja.Letovi ka obe destinacije u Italiji će se obavljati tri puta nedeljno, do Trsta utorkom, četvrtkom i subotom, a do Bolonje ponedeljkom, sredom i petkom.Uvođenjem letova do Trsta i Bolonje, uz postojeće letove do Rima i Milana, kao i najavljene do Venecije i Barija, Italija postaje tržište sa trenutno najvećim brojem destinacija do kojih Er Srbija saobraća iz Beograda, ukupno šest, saopšteno je iz avio-kompanije.Er Srbija počinje redovno da leti do Valensije, uvodi nove sezonske linije"Odluka o uvođenju novih destinacija u Italiji rezultat je strateškog značaja obnove i jačanja našeg prisustva u jednoj od najposećenijih zemalja na svetu. Italija predstavlja izuzetno značajno tržište, kako za našu kompaniju, tako i za Srbiju, zbog bliskih ekonomskih veza između naše dve zemlje", izjavio je viši menadžer za planiranje i optimizaciju reda letenja u Er Srbiji Bojan Aranđelović.Er Srbija je 2019. godine letela između Niša i Bolonje dva puta nedeljno, dok je na liniji Beograd-Trst saobraćao njen prethodnik Jat ervejz, tri puta nedeljno, do maja 2011. godine.

Ugalj

Svet

Neizvesna budućnost termoelektrane Ugljevik III

Budućnost termoelektrane Ugljevik III u Bosini i Hercegovini neizvesna je nakon što je jedna od kompanija koje učestvuju u projektu, Sunningwell International Limited, potvrdila da kineske banke neće finansirati taj poduhvat, saopštila je nevladina organizacija Just Finance International, piše Klima101.  Za postrojenje u gradiću na severoistoku Bosne i Hercegovine još nisu pribavljene sve neophodne dozvole, a sada je upitno da li će uopšte biti obezbeđen novac za njegovu izgradnju.Kineski predsednika Si Đinpinga je prošle godine poručio da će njegova zemlja prestati sa finansiranjem energetskih projekata na ugalj u svetu. Kina je do nedavno bila jedan od vodećih finansijera termoelektrana u svetu, pa njena obustava finansiranja predstavlja veliki udarac za planirane projekte, među kojima je i Ugljevik III. Predstavnici kompanije Sunningwell naveli su da su prethodno sa  Kineskom nacionalnom elektrotehničkom kompanijiom  (CNEEC) potpisali za Ugljevik ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji,  i da je prvobitno smatrano da projekat mogu da finansiraju kineske finansijske institucije."Ipak, nakon odluke kineskih lidera o prestanku finansiranja termoelektrana na ugalj u inostranstvu, CNEEC nas je informisao o tome. Od tada smo u potrazi za alternativnim izvorima finansiranja projekta", naveli su predstavnici kompanije Sunningwell International Limited povodom teksta o nastavku projekta objavljenog u magazinu The Diplomat.Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave "zeleno" okruženjeSunningwell je naglasio da se priprema i projektovanje termoelektrane Ugljevik III vrši u skladu sa najnovijim direktivama Evropske unije, kao i da izabrana tehnička i tehnološka rešenja, pogotovo na polju emisija i efikasnosti, ispunjavaju evropske standarde. U strateškom partnerstvu učestvuje i kompanija Comsar u vlasništvu ruskog milijardera Rašida Sardarova koji posluje u oblasti nafte i gasa. Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijeAktivisti za zaštitu životne sredine pozdravili su saznanje o odstupanju kineskih banaka iz izgradnje termoelektrane Ugljevik III, pre svega zbog mogućih negativnih posledica investicije na Republiku Srpsku i čitavu zemlju, ali i kršenja zakona.Bosna i Hercegovina nalazi se među zemljama koje imaju najveću proizvodnju električne energije iz uglja po glavi stanovnika u Evropi, i to u doba kada mnoge vlasti širom odustaju od ovog energenta kako bi poboljšale kvalitet vazduha, smanjile oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte i doprinele boljem zdravlju građana.Energetska zajednica je u januaru 2021. godine uvela ponovne sankcije BiH zbog ocene da vodi politiku suprotnu težnjama Evrope ka dekarbonizaciji.

Srbija

Kentkart će naplaćivati karte i u kragujevačkim autobusima

Kompanija Kentkart dobila je posao iznajmljivanja i implementacije informacionog sistema za kontrolu i upravljanje javnim prevozom u realnom vremenu i opreme za automatsku naplatu prevoza u Kragujevcu.Ponuda koju je dala ova kompanija bila je jedina koja je stigla na tender Javnog komunalnog preduzeća Šumadija iz Kragujevca. Kentkart je dao ponudu u iznosu od 16,5 miliona dinara bez PDV-a (19,8 miliona sa PDV-om).Sistem treba da se sastoji od podsistema za naplatu karata sa kontorolom putnika (tiketing) i podsistema za upravljanje vozila javnog prevoza u realnom vremenu koji obuhvata i informisanje putnika (monitoring). Sistem treba da omogući softverski izradu reda vožnje, naplatu karata u javnom prevozu, izradu kartica na ime korisnka, kontorlu karata putem prenosnih uređajaa, dopunu karata putem terminala na prodajnim mestima. Vlasnik Bus plusa i ubuduće naplaćuje karte, ali pod novim imenomJedan od uslova za ponuđača bio je da je u prethodne tri godine (2020, 2019, i 2018.) pružio usluge iznajmiljivanja i implementacije informacionog sistema za kontrolu i upravljanje javnim gradskim i prigradskim prevozom u realnom vremenu i opreme za automatsku naplatu prevoza kod najmanje jednog korisnika u gradu koji u javnom gradskom i prigradskom prevozu ima najmanje 80 vozila i koristi GPS pozicioniranje vozila, beskontaktne smart karte, a u kojima je ugrađena oprema za elektronsku naplatu.Početkom prošle godine kompanija Kenkart dobila je posao naplate karata u beogradskom javnom prevozu. Ta firma je i prethodnih deset godina naplaćivala karte u beogradskom javnom prevozu, ali pod drugim imenom, Apeks solušn (Apex solution)Šta za sada možete sa novom "Beogradskom karticom"?

Svet

Kineska Nova godina donosi logističke probleme u februaru

Sve fabrike i proizvođači u Kini (gotovo svi) zatvaraju se tokom proslave kineske Nove godine (koja se ove godine proslavlja 1. februara) i ova zatvaranja traju najmanje nedelju dana, navodi se u saopštenju kompanije cargo-partner u Srbiji.Međutim, da se praznici bliže se može videti nedeljama ranije, jer fabrike rade manjim kapacitetom i završavaju poslednje porudžbine pre nego što se zatvore, a radnici rano počinju da putuju da bi bili sa porodicama u nedelji proslaveTo znači da proizvođači neće imati vremena ili kapaciteta da preuzmu nove porudžbine nedeljama pre kineske Nove godine. Nakon državnog praznika, kako se navodi u saopštenju, često može proći četiri do šest nedelja da se fabrike i proizvođači vrate na redovan nivo proizvodnje. Mnogi pauzu za vreme praznika koriste kao šansu da promene karijeru ili nađu drugi posao.Iako je teško predvideti sve aspekte zastoja koji predstoji, postoje tri ključne logističke činjenice kojih svi moraju da budu svesni, kako navode u toj kompaniji.Prvo, fabrikama je potrebno vreme da se ponovo pokrenu. Iako se fabrike zatvaraju samo na jednu ili dve nedelje, važno je unapred razmišljati: pripremiti se na činjenicu da će se fabrike vratiti u „normalu“ tek posle mesec dana. Gašenja obično dovode do enormnog povećanja potražnje za proizvodima koji stižu na tržište sa dve do tri nedelje zakašnjenja.Kvalitet proizvoda posle praznika opada. Kada se fabrike ponovo otvore, radnici se možda neće vratiti istovremeno, a ponekad uopšte. Zato fabrike moraju brzo da ih zamene, što dovodi do slabijeg kvaliteta zbog neobučenog osoblja koje radi na proizvodnim linijama. To znači da mnogi proizvodi neće biti adekvatno proizvedeni, a uvoznici treba da povećaju svoje napore u kontroli proizvoda u mesecima pre i posle kineske Nove godine.Predviđanje lanca snabdevanja je ključno. S obzirom na to da su 2020. i 2021. bile različite od bilo koje druge godine, u logistici je od ključnog značaja da pripremite svoj lanac snabdevanja za kinesku Novu 2022. U idealnom slučaju, nabavku treba isplanirati unapred i dodatno uračunati još vremena da biste bili sigurni da će vaš teret da stigne na vreme.Kineske luke nastavljaju da rade uobičajeno tokom ovog perioda. Međutim, rad „uobičajenim kapacitetom“ nije isto u godini nestašice kontejnera i kašnjenja. Poremećaji koji su uticali na međunarodnu logistiku tokom ove godine će uticati na ove luke i u februaru 2022.Nedostatak praznih kontejnera, takođe, i dalje predstavlja ključni izvor poremećaja širom Azije –uzrokovan nizom faktora, počevši od rastuće potražnje širom sveta, zajedno sa operativnim izazovima u vraćanju praznih kontejnera, kako bi bili ponovo dostupni.Vozarine su već na najvišem nivou u istoriji, ali kako potražnja nastavlja da raste, može se očekivati da će se ponovo povećati. Ovo je posebno izraženo u poslednjim nedeljama godine, pošto postoje rezervacije koje se vrše u poslednjem trenutku.Zbog toga je još važnije da svi učesnici u lancu snabdevanja na vreme planiraju svoje poslovanje i logistiku.„Sa logističke tačke gledišta, najveći izazov u ​​ovom trenutku je nedostatak transportnih kapaciteta u svim vidovima transporta. U vazdušnom saobraćaju, zbog smanjenog broja putničkih letova, u pomorskom transportu zbog neravnoteže kontejnerske opreme Kine i ostatka sveta, pre svega Evrope i Amerike, a u drumskom saobraćaju zbog velikog nedostatka vozača kamiona“ objašnjava Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner u Srbiji.On kaže da savetuju klijente da počnu da planiraju transporte što je ranije moguće.”Za one koji ipak `zakasne` imamo rešenje za vremenski kritične isporuke. Postavili smo avio čarter program sa fiksnim nedeljnim polascima kako bismo obezbedili fleksibilnu i pouzdanu alternativu. Nudimo nekoliko nedeljnih letova od Hong Konga do Budimpešte, od Džengdžoua do Budimpešte i obrnuto“, kaže on.Kina je nakon otkrivanja slučaja korona virusa 1. januara zatvorila okrug Bejlun u Ningbou. Zatvaranje Beljuna, predstvalja jedno od oblasti luke Ningbo-Žušan I mesto gde se naleze neki od najprometnijih gradskih kontejnerskih terminala.Prošle godine prommet luke Ningbo-Žušan premašio je 30 miliona standardnih kontejnera.