Najnovije

Srbija

Noć ideja 27. januara pod sloganom „Re-konstruisati zajedno“

Manifestacija Noć ideja koju organizuju Francuski instituti širom sveta, svake godine, poslednjeg četvrtka u januaru, održaće se ove godine 27. januara u knjižari Zenit u Novom Sadu, saopštio je Francuski Institut u Srbiji. Participativnog karaktera, namenjena je širokoj publici, uz učešće kreativaca, intelektualaca i predstavnika civilnog društva u razgovorima, debatama, okruglim stolovima, ali i projekcijama, umetničkim izvedbama koje svako od učesnika osmišljava na svoj način, u odnosu na zadatu temu, a ovogodišnja tema glasi re-konstruisati zajedno, navodi se u saopštenju.Francuski institut u Srbiji pozvao je lokalne i evropske partnere na saradnju u osmišljavanju i realizaciji eksperimentalne Noći ideja u Novom Sadu, prestonici evropske kulture. Ove godine biće posvećena (re)konstrukciji zajedništva sa LGBTQI+ osobama, sa ciljem isticanja vrednosti solidarnosti, tolerancije, slobode i različitosti.Noć ideja otvoriće ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar, koji će u svom onlajn obraćanju govoriti o značaju ove manifestacije, posebno u okviru predsedavanja Francuske Evropskom unijom.U neformalnim razgovorima, koje će voditi Duška Latas (EU Info point Novi Sad), učestvovaće: Kristijan Ranđelović (XY spectrum), Adrien Delaby (RISE), Zona Zarić (Institut za filozofiju i društvenu teoriju), Marijana Cvetković (Stanica savremeni ples), Laurent Dréano (Maison de la culture, Amiens).RISE – Regionalni inkubator za socijalne preduzetnike je projekat za motivisane i posvećene mlade ljude, koji su spremni da uče i da donose promene za dobrobit Zapadnog Balkana. Podržava socijalno preduzetničke ideje koje bi region učinile boljim mestom. To je besplatni program podrške razvoju ideja socijalnog preduzetništva na Zapadnom Balkanu.Grupa Izađi, koja je jedno od brojnih udruženja koja su dobila podršku u okviru programa RISE, a nastala je kao odgovor na potrebu mladih LGBT osoba da se druže, udružuju i deluju u svojoj zajednici. Njihova misija je društvo u kojem LGBT osobe imaju mogućnosti da u potpunosti ostvare svoje potencijale, a na tome rade kroz 4 osnovna strateška programa: omladinski rad i edukacija mladih, psihološko savetovalište i edukacija stručnjaka, promocija ciljeva njihove zajednice u javnosti, organizacioni razvoj.XY Spectrum  je prvo udruženje u Srbiji koje se bavi pravima interseks/međupolnih i trans osoba i njihovim porodicama, u cilju poboljšanja njihovog statusa i kvaliteta života. Rad udruženja podržavaju Savet Evrope i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.Feminist Futures je evropski program koji podstiče društveni dijalog kroz umetnost. Osnovni cilj projekta je borba protiv nejednakosti na polju savremene scenske umetnosti.

Srbija

Zakon o socijalnoj karti primenjuje se od 1. marta

Primena Zakona o socijalnoj karti, koji je u januaru 2021. godine donet uz obećanja kako će se njime rešiti nagomilani problemi u sistemu socijalne zaštite, počeće prvog marta.Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava kaže da će se socijalnom kartom prikupljati oko 140 različitih podataka o korisniku socijalne pomoći."Da li su količina i obim podataka koji se prikupljaju zaista neophodni za dobijanje socijalne pomoći, koja u Srbiji prelazi tek nešto više od 77 evra mesečno po pojedincu, ključno je pitanje za razumevanje toga šta nam donosi ovaj Zakon. Uzgred, tu socijalnu pomoć ogromna većina korisnika prima samo devet meseci u kalendarskoj godini, jer postoji prekid u davanjima za sve one koji se smatraju radno sposobnim. Za njih siromaštvo tri meseca godišnje ide na pauzu", kaže Ćurčić. Tako se u Socijalnoj karti prikupljaju podaci koji se tiču primanja korisnika novčane socijalne pomoći (koje centri za socijalni rad već poseduju), prikuplja se matični broj, informacije o invaliditetu, mestu i vremenu zaključenja braka, kao i brojni drugi podaci, navodi on. Takođe, Socijalnom kartom će se obrađivati i podaci o bivšim vanbračnim partnerima korisnika sistema socijalne zaštite i o prihodima ovih bivših vanbračnih partnera. "Svako razuman rekao bi da prikupljanje oko 140 ličnih podataka pojedinca koji je u stanju socijalne potrebe nije neophodno. Ovo posebno jer je krovnim propisom u ovoj oblasti – Zakonom o socijalnoj zaštiti i njegovim podzakonskim aktima - propisano šta je sve važno znati o korisniku novčane socijalne pomoći onda kad se on obrati centru za socijalni rad", kaže on. Prema njegovoj oceni zbog toga je obrada ovog mora ličnih podataka nepropocionalna svrsi koja se njome želi postići. Ta obrada neće skoro ni na koji način unaprediti sistem socijalne zaštite, jedino će ubrzati razmenu podataka između institucija koje će na osnovu automatske informacije iz sistema brže dolaziti do saznanja kada neko „ispada“ preko cenzusa – onda kada ima primanja preko već 77 evra mesečno. Potrebno nam je više efikasnosti i osetljivosti za potrebe korisnika sistema socijalne zaštite, tako se dolazi do sistema koji je pravedan za najsiromašnije i koji je zasnovan na ljudskim pravima. Međutim, do toga se ne dolazi neproporcionalnom obradom podataka o ličnosti korisnika novčane socijalne pomoći. Na jučerašnjem panelu posvećenom zaštiti podataka o ličnosti i diskriminaciji posebno osetljivih kategorija stanovništva na Nedelji privatnosti, koju organizacija Partneri Srbija organizuje od 24. do 27. januara.

Srbija

Pet domaćih startapa predstaviće se svetskim investitorima u Dubaiju

Startapi iz Srbije imaju mogućnost da do 7. februara apliciraju za učešće na globalnom investicionom skupu i startap takmičenju AIM 2022 koji će se održati od 29. do 31. marta 2022. godine u okviru svetske izložbe Expo2020 u Dubaiju.Naučno - tehnološki park Beograd saopštio je da će na lokalnom takmičenju biti odabrano do pet startapa iz Srbije koji će dobiti mogućnost da se predstave globalnoj publici i investitorima u UAE. "Najboljem među 5 odabranih startapa (lokalnom pobedniku) biće obezbeđen i direktan plasman u globalno finale AIM Startup 2022 takmičenja, dok će preostala četiri startapa dobiti priliku da učestvuju u pitch takmičenju i bore se za kvalifikaciju u veliko finale", piše u saopštenju.Učešće startapa iz Srbije omogućiće NTP Beograd, u saradnji sa Annual Investment Meeting (AIM), vodećom investicionom platformom na Bliskom Istoku i Severnoj Africi,.Prijave su otvorene do 7. februara.Pravo učešća na lokalnom takmičenju imaju startap kompanije sa do 50 zaposlenih, u većinskom srpskom vlasništvu, koje su u dosadašnjem razvoju prikupile finansiranje od najmanje 50.000 evra i nisu starije od 10 godina.Kriterijumi po kojima će se ocenjivati su: iskustvo i ekspertiza tima, tržište i biznis model, dosadašnji razultati i planovi, industrija u kojoj startap posluje, pitch deck i značaj učešća na AIM događaju za dalji razvoj startapa.

Srbija

Najrazvijenim opštinama 360 miliona u 2022. godini

Programom podrške ove godine je za unapređenje izrazito nedovoljno razvojenih opština opredeljeno ukupno 360 miliona dinara, između ostalog za projekte izgradnje komunalne infrastrukture, izgradnju i rekonstrukciju objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, otklanjanje elementarnih nepogoda, suzbijanje i sprečavanje koronavirusa. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju programa podrške unapređenju razvoja nedovoljno razvijenih opština (lokalne samouprave iz četvrte grupe) za 2022. godine. Program će sporovoditi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opština na teritoriji Republike Srbije.Pravo na podnošenje prijave projekta i zahteva za mere podrške imaju jedinice lokalne samouprave koje čine četvrtu grupu izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave, odnosno čiji je stepen razvijenosti ispod 60 odsto republičkog proseka.Lokalne samouprave koje spadaju u četvrtu grupu su: Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac, Žabari, Žagubica, Žitorađa, Кnjaževac, Кrupanj, Кuršumlija, Кučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš, Opovo, Petrovac na Mlavi, Preševo, Priboj, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava.1. Novac je namenjen za projekte unapređenje infrastruktrunih kapaciteta, za koje  je od ukupnog iznosa opredeljeno 320 miliona dinara.Tu spada izgradnja i rekonstrukcija komunalne infrastrukture, izgradnja, rekonstrukcija i adaptacija objekata iz oblasti obrazovanja, zdravstva, turizma, socijalne zaštite, kulture, sporta i vodoprivrede, kao i opremanje ovih objekata, nabavku opreme u funkciji obavljanja delatnosti iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave.2. Osatak, 40 miliona dinara, namenjen je za mere podrške radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava.Ta sredstva se mogu koristiti za nabavku opreme radi normalizacije rada jedinice lokalne samouprave i njenih ustanova, službi i javnih preduzeća, u slučajevima kada nastupe vanredne okolnosti ili poremećaji u funkcionisanju, za otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, kao i za sredstava za materijalne troškove za sprečavanje i suzbijanje koronavirusa. Kabinet ministra projekte sufinansira u iznosu od 40 do 80 odsto, sa maksimalnim učešćem do osam miliona dinara. Mera podrške se finansira 100 odsto. Кriterijumi za ocenjivanje prijava biće održivost projekta, broj potencijalno obuhvaćenih korisnika obuhvaćenih, sopstveno učešće i efekat projekta na kvalitet života. 

Srbija

Strazbur presudio: Srbija mora da nadoknadi štetu slepim šahistima

Evropski sud za ljudska prava je presudio da je Srbija dužna da slepim šahistima kojima nisu isplaćene nagrade i beneficije nadoknadi štetu.Srbija treba da četvorici šahista isplati po 4.500 evra na ime nematarijalne štete kao i da obezbedi sve finansijske beneficije i nagrade na koje bi imali pravo da su dobrovideći šahisti, uključujući i pripadajuće kamate.Četvorica šahista, Branko Negovanovć, Sretko Avram, Živa Markov i Dragoljub Baretić, su između 1961. i 1992. godine osovojili niz medalja na šahovskim olimpijadama za slepe. Najveći uspeh postigao je Baretić koji je osvojio zlatnu medalju, dok su Negovanović, Avram i Markov osvojili srebrne medalje.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Uprkos uspesima, šahistima nisu dodeljene nagrade i nacionalne priznanja zbog čega su 2009. godine podneli tužbu protiv Srbije. Tvrdili su da su bili diskriminisani u poređenju sa drugim sportistima sa sličnim dostignućima.Oni su tražili sudsku potvrdu da su bili diskriminisani, kao i obeštećenje za materijalnu i nematerijalnmu štetu koji su pretrpeli.Iako je Osnovni sud u Novom Sadu presudio u korist šahista, ovu odluku pobio je Apelacioni sud u Novom Sadu, tvrdivši da šahovska olimipijada slepih nije bila navedena u uredbi kojom su regulisana nacionalna priznanja i nagrade."Najveća ekološka tužba u srpskoj istoriji" tapka u mestu Nakon toga, obratili su se i Ustavnom sudu koji je 2015. godine odbio njihovu žalbu.Kako je preneo portal Dnevnik, profesor Dragoljub Baretić, FIDE majstor, bio je najtrofejniji član Šakovskog kluba "Anpasan", a preminuo je 2018. godine.

Srbija

U prošlom tromesečju 1,8 milijardi evra obrta na tržištu nepokretnosti

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu prošle godine u Srbiji bio je 37.500, što je za 12,6 odsto više nego u četvrtom kvartalu 2020. godine, prema Izveštaju Republičkog geodetskog zavodan(RGZ).Ukupna količina novca na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu 2021. godine iznosila je 1,8 milijardi evra, što je povećanje od 33,8 odsto u odnosu na poslednji kvartal 2020. godine, navodi se u Izveštaju. Ukoliko se uporedi sa količinom novca na tržištu u odnosu na treći kvartal prethodne godine zabeleženo je povećanje od 18,2 odsto, saopštio je Republički geodetski zavod.U četvrtom kvartalu prošle godine najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova sa 51 odsto učešća, odnosno promet od 902,1 milion evra, od čega je, prema izveštaju, samo u Beogradu izdvojeno 541,9 miliona evra.Za stambene objekte (kuće, vikendice i stambene zgrade) izdvojeno je 188,5 miliona evra (11 odsto), za građevinsko zemljište 125,8 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 102,2 miliona evra (šest odsto) dok je za poljoprivredno zemljište izdvojeno 68,2 miliona evra (četiri odsto), navodi se u Izveštaju RGZ.Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U četvrtom kvartalu prošle godine 30 odsto stanova u Srbiji plaćeno je preko kredita. Najviše iz kredita stbovi su kupljeni u tom periodu U Kragujevcu (35 odsto), Beogradu, Nišu i Novom Sadu po 34 odsto, objavljneo je u Izveštaju RGZ.Prosečna cena stanova u Beogradu, u četvrom kvartalu 2021. godine u Beogradu na vodi iznosila je 3.417 evra, West 65 3.347 evra, Novi Dorćol 3.146, K Discrit 2.767, Plato Bežanija 2.100 evra. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata u Avenia Garden Residence je 1.460 evra, u Kragujevcu (Panorama Erdoglija) 1.010 evra.

Srbija

Centralni registar vrednosnih hartija od leta deo Evroklira

Centralni registar hartija od vrednosti tokom leta postaje deo Evroklira, jedne od najvećih svetskih finansijskih kuća, prenele su Večernje novosti. Prema rečima ministra finasija Siniše Malog, to će doprineti povoljnijim kamatnim stopama za Srbiju, njene građane i privredu."Tokom jeseni ćemo imati testiranje sistema i već od januara očekujem velike emisije i definitivno ulazak u sistem Evroklira (Euroclear)", rekao je ministar finansija Siniša Mali.Prema njegovim rečima, to će za Srbiju značiti veliki korak na kome se radi već dve godine. Evroklir kako dodaje okuplja veliki broj najvećih i najvažnijih investitora, a sa ulaskom na tu platformu očekuje još veću konkurenciju i još veći broj investitora koji su zainteresovani za ulaganje u naše državne hartije od vrednosti.KOLIKO JE NARODNA BANKA SRBIJE NEZAVISNA OD STRANAKA "Veća konkurencija podrazumeva manje kamatne stope za našu državu i samim tim za privredu i građane", rekao je Mali.On je dodao da je krajnji cilj da Srbija tokom ove ili najkasnije početkom sledeće godine dobije investicioni rejting. Mali smatra da će Srbija kroz to partnerstvo i razvoj tržišta kapitala doći na mesto koje zaslužuje."To je mesto razvijenih zemalja Evrope", rekao je ministar finansija.Klijenti Evroklira su iz više od 90 zemalja sveta, a korisnici usluga su brokersko-dilerska društva, centralne, poslovne i investicione banke, kao i emiteri hartija od vrednosti.Hartije od vrednosti predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate, zarade ili dividende.

Svet

Gugl navodno prikuplja podatke čak i kada mu „naredite“ da prestane

Američke savezne države grad Vašington, Distrikt Kolumbija, Teksas, država Vašington i Indijana najavili su da će tužiti kompaniju Gugl jer preko svojih aplikacija nezakonito prati kretanje sovjih korisnika, prenosi TechCrunch. Kako se navodi, to se dešavalo čak i onda kada su korisnici uveravani u suprotno."Gugl je lažno ubedio potrošače da veruju kako im je promenom naloga i podešavanjm uređaja omogućila da zaštite svoju privatnost i kontrolišu kojim njihovim ličnim podacima Google može da pristupi", izjavio je državni tužilac Distrikt Kolumbije Karl Racin.Kako se navodi, prava istina je da ta kompanija suprotno svojim najavama nastavlja da sistematski prati svoje klijente i ubira profit prikupljanjem njihovih podataka. Racin je opisao Guglovu praksu opisao kao 'hrabru lažnu prezentaciju' koje ugrožava privatnost potrošača.Njegova kabinet je počela da istražuje Guglovo upravljanje podacima korisnika kada je agencija Asošijeted pres 2018. objavila da mnoge njegove mobilne aplikacije beleže podatke o lokaciji korisnika čak i onda kada su oni odabrali suprotno.Gugl investira u novi EU fond za borbu protiv lažnih vestiGugl uskoro blokira stare Android verzije Gugl inače, kako se dodaje, obaveštava korisnike sovjih aplikacija kako mogu da isključe Istoriju lokacija u bilo kom trenutku: "Kada je Istorija lokacija isključena, mesta na koja idete više se neće čuvati".Asošijeted pres se svojevremeno konsultovao sa stručnjacima i obavestio javnost da Google aplikacije automatski beleže vremenske podatke o lokaciji, bez pristanka korisnika.U tužbi se navodi da je Gugl kreirao sistem za praćenje lokacije korisnika sa kog ne mogu da se odjave i obmanuo ih. Gugl se optužuje za korišćenje tamno dizajniranih pozadina, kako bi naveo korisnike da donose odluke koji su u suprotnosti sa njihovim interesima.U američkim državama Vašingtonu i Distriktu Kolumbija Zakon o zaštiti potrošača zabranjuje obmanjujuće i nesavesne poslovne prakse. Kancelarija tužioca Racina od Gugla traži da isplati profit koji je ostvario obmanjujući potrošače.

Lifestyle

Kandidujte svog heroja, da se dobre priče čuju

Konkurs „Oni su heroji“ u organizaciji Delegacije Evropske unije u Srbiji otvoren je do srede 26. januara 2022.  Zainteresovani su u mogućnosti da putem sajta onisuheroji.rs prijave svoje sugrađane, komšije, prijatelje, članove porodice, pojedince koji su se u 2021. godini istakli svojim nesebičnim delima.„Solidarnost i humanost su reči i dela na čiju se sve veću važnost stalno podsećamo, posebno u ovim izazovnim vremenima pandemije. To su dela na kojima je izgrađena Evropska unija i koja čine naše ključne vrednosti, zbog čega smo želeli da odamo počast onim pojedincima koji su najbolji primeri solidarnosti, tako presudne za svako društvo,“ istakao je ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre. Inicijativu „Oni su heroji“ pokrenula je 2020. godine Delegacija EU u Srbiji, sa ciljem da se prepoznaju i nagrade pojedinci koji su svojim dobrim delima primeri čovekoljublja i solidarnosti.Fondacija Ana i Vlade Divac implementira u ime Delegacije Evropske unije u Srbiji konkurs „Oni su heroji“ u ovogodišnjem ciklusu izbora i promocije heroja. Kroz javni konkurs i komisijsku preveru biće odabrano 10 heroja iz cele Srbije, koji će biti promovisani kao primeri hrabrosti, požrtvovanosti i nesebičnosti. Pravila i uslovi konkursa nalaze se na veb sajtu onisuheroji.rs.Jasmina Tošović, Slavica Jovičić i Julija Milojević takođe su među izabranim heroinama za 2020. godinu. Osim humanosti i velikog srca, zajednička im je i ljubav prema medicini i brizi o ljudima. Vanredno stanje provodile su u Kovid ambulantama i laboratorijama, a njihova srdačnost i ljubaznost zaslužni su za to što su ih ljudi prepoznali kao iskrene dobročinitelje.Kandidujte i Vi svog heroja.

Srbija

Kabinet ministra daje bespovratna sredstva za promociju inovacija

Vlada Srbije opredelila je 70 miliona dinara za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva putem manifestacija, promotivnih kampanja, štampanih i multimedijalnih piblikacija, kao i sprovođenjem programa mentorstva u 2022. godini. Vlada je donela Uredbu o utvrđivanju Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva za 2022. godinu.Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Produkcija TV emisija, okrugli stolovu, mentorstvo, fokus grupeMaksimalno 23 miliona dinara po odobrenom projektu namenjeno je za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje u sredstvima javnog informisanja o značaju razvoja inovacija (izrada kreativnih rešenja, produkcija TV emisija, promotivne kampanje u elektronskim i štampanim medijima). Za organizaciju manifestacija (konferencije, okrugli stolovi, radionice) koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva namenjeno je do 20 miliona dinara po projektu. Maksimalno pet miliona dinara po odobrenom projektu je za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka čiji je cilj promocija inovacija u funkciji podizanja efikasnosti i unapređenja procesa rada u preduzećima. Do pet miliona po projketu namenjeno je za izradu i sprovođenje istraživanja o stanju, problemima i perspektivama inovacionog ekosistema u Srbiji (terenska, telefonska istraživanja, fokus grupe).Maksimalno 10 miliona dinara namenjeno je za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva u široj populaciji (izrada plakata, brošura, video materijala).Za sprovođenje projekata čiji je cilj digitalizacija uživanja kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda namenjeno je do pet miliona dinara po odobrenom projektu. Cilj programa je, kako piše u uredbi, informisanje javnosti, univerzitetske, akademske, naučno-istraživačke i poslovne zajednice, a pre svega mladih, "o sistemskim merama koje sprovodi Vlada u cilju razvoja tehnoloških i društvenih inovacija, inovacionog ekosistema, inovacionog preduzetništva i inovacione infrastrukture".Ko ima pravo da konkuriše? Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima organizacija koja konkuriše zajedno sa jedinicom lokalne samouprave koja ima više od 150.000 stanovnika.Organizacija treba da je registrovana u Agenciji za privredne registre, da ima izrađen detaljan akcioni plan projekta, detaljan budžet projekta, da je izmirila obaveze po osnovu poreza i doprinosa i lokalnih dažbina. Od organizacije koja želi da konkuriše se traži i da poseduje iskustvo u konkretnoj oblasti, i neophodne tehničke i kadrovske kapacitete kojima može da obezbedi uspešnu realizaciju projekta. Prijavom može da se konkuriše za sredstva za realizaciju samo jedne mere predviđene Programom.Srbija je sredstava za promociju inovacija opredelila po ugledu na Švajcarsku, Finsku, Izrael, koje već decenijama sprovode sistemske mere za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva, piše u Uredbi. Ove države su, kako piše, mereno prema globalnom indeksu inovativnosti, vodeće u svetu."Realizacijom ovog programa Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju na preduzetnički način, kao i da ih ohrabri da u većoj meri osnivaju svoje inovacione i tehnološke startap kompanije". Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava nemaju organizacije i jedinice lokalne samouprave koje nisu opravdale sredstva dobijena na osnovu istog ovog programa u 2021.Javni konkurs će raspisati Kabinest ministra nakon usvajanja programa, a rok za prijave biće od dana objavljivanja konkursa do utroška sredstava.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, a plaćanja izvršena do 31. decembra 2022. godine. Pravdanje utrošenih sredstava mora da se izvrši najkasnije do 15. februara 2023. godine, piše u Uredbi. 

Srbija

ProductDock organizuje tromesečnu Java praksu za studente i diplomce

Kompanija ProductDock organizuje "Rookie Boot Camp", tromesečnu praksu za studente i diplomce koji poznaju programski jezik Javu, prenosi Netokracija. Na kraju programa, svi učesnici u skladu sa postignutim rezultatima imaće priliku za stalno zaposlenje u toj kompaniji.Program će, kako se napominje biti organizovan u novosadskoj kancelariji te kompanije od 1. marta. Praksa je plaćena a rok za prijavu je 31. januar. Otvorene su četiri pozicije za praksu. Praksa je osmišljena i organizovana kao simulacija realnog projekta, sa svim izazovima rada na projektu koji je naručen od strane klijenta, ali bez dodatnog pritiska.Dodatne informacije mogu da se pronađu na sledećem LINKU.Na taj način će kako se objašnjava, polaznici će moći da se prilagode agilnom načinu rada i upoznaju sa procesima planiranja i analiziranja koda pre nego što dođu u direktan kontakt sa projektom koji se isporučuje klijentu, mkoći će da vide rezultat svog rada, kao i da ga upotrebe.Studentima završnih godina ili nedavno svršenim studentima tokom prakse biće na raspolaganju i mentor koji će sa njima prolaziti kroz projekat osam sati dnevno, pet dana u nedelji.U Srbiji prošle godine osnovano skoro 10.000 preduzeća Praksa se po prvi put održava u Novom Sadu, ali njen koncept je osmišljen pre tri godine i već je nekoliko puta primenjen u ProductDock-ovim kancelarijama u Bosni i Hercegovini. Kako ističu iz te kompanije, mnoge njihove kolege su putem prakse postale deo ProductDock tima.Kako bi postali deo programa, zainteresovani bi trebalo da proslede svoju prijavu, a jedini preduslovi su poznavanje osnova programiranja u Javi, kao i da organizatorima proslede svoju radnu biografiju.Mentor će upoznati polaznike sa planiranjem i razvojem projekta od nule, uz pomoć jezika i tehnologija kao što su Java, Spring, Microservices, Kafka, Google Cloud Platform.Pritom, kroz ceo proces biće u prilici da dobiju detaljne komentare u vezi sa svojim kodom , a imaće priliku i da nauče kako da "automatski" isporuče aplikaciju. Serveri i tehnologije Jenkins, Pipelines, Maven/Gradle i CI/CD, kako se naglašava, biće im biti deo svakodnevne rutine.

Srbija

Za preduzetnice 100 miliona dinara u 2022. godini

Ministarstvo privrede raspisalo je javni pozi za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini u iznosu od 100 miliona dinara.Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj.Pravo da se prijave na javni poziv imaju preduzetnici i mikro i mala preduzeća koja su registrovana u APR-u od 2017. do 2022. (ulljučujući 2022.), zatim, čiji je osnivač i zakonski zastupnik žena, starosti do 35 godina, objavilo je Ministarstvo privrede.Preduzeća imaju pravo na finansijsku podršku u iznosu do 35 odsto vrednosti ulaganja, odnosno 45 odsto za one u lokalnim samoupravama četvrte grupe razvijenosti.Preostali iznos ulaganja biće finansiran iz kredita Fonda sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom do jedne godine i kamatnom stopom od 1 odsto uz garanciju banke ili dva odsto godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja, uz primenu valutne klauzule.Iznos odobrenih sredstava po zahtevu ne može biti manji od 400.000 dinara ni veći od šest miliona dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva privrede.Ulaganja koja se mogu finansirati obuhvataju kupovinu opreme, dostavnih vozila, tekuće održavanje poslovnog i proizvodnog prostora i operativne troškove.Za dodelu bespovratnih sredstava doneta je Uredba o utvrđivanju Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini. U Uredbi se navodi da je cilj Programa podsticanje razvoja preduzetništva i održivog ekonomskog razvoja.Javni poziv je otvoren do utroška sredstava, a najkasnije do 31. decembra.

Srbija

Izmene Zakono o privrednim društvima znače i tužbe za brisanje sedišta

Izmenama Zakona o privrednim društvima data je mogućnost zainteresovanom licu da sudskim putem zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, prenosi eKapija.Mogućnost podnošenja tužbe i brisanje registrovane adrese sedišta društva sudskim putem može za posledicu imati pokretanje postupka prinudne likvidacije.Zainteresovano lice koje je podnelo tužbu za brisanje registrovane adrese sedišta društva može podneti zahtev Agenciji za privredne registre da izvrši registrovanje zabeležbe spora u odgovarajući registar.Postupak po tužbi za brisanje registrovane adrese sedišta je hitan.APR: Više od 400 hiljada aktivnih privrednih subjekataSud nakon sprovedenog sudskog postupka dostavlja pravnosnažnu presuda kojom se nalaže brisanje registrovane adrese sedišta Agenciji za privredne registre radi sprovođenja brisanja registrovane adrese sedišta.Po pravnosnažnosti presude i nakon brisanja sedišta iz registra Agencije za privredne subjekte društvo ima rok od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude kojom se nalaže brisanje adrese sedišta da registruje novu adresu sedišta, u suprotnom Agencija za privredne registre po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.Nedostatak registrovane adrese duži od 30 dana predstavlja novi osnov za pokretanje postupka prinudne likvidacije društva.Promil firmi ostvaruje 28 odsto svih prihoda domaće privrede

Svet

Uvoz azotnih đubriva se ne neće cariniti u narednih šest meseci

U narednih šest meseci uvoz azotnog đubriva i bezvodnog amonijaka biće oslobođeni plaćanja carine kako bi se stabilizovalo domaće tržište i  obezbedile dovoljne količine ovih proizvoda neophodnih za setvu i razvoj poljoprivrede, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).Vlada Srbije usvojila je Odluku o izmenama Odluke o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe od plaćanja carinskih dažbina u 2022. godini među kojima su azotna đubriva i bezvodi amonijak.Izmena odluke je u primeni od 22. januara 2022. godine. "Odlična je vest da je usvojena ova inicijativa privrede, jer na tržištu Srbije trenutno ne postoji dovoljna količina azotnih đubriva koja se koriste tokom setve. Ovom merom biće omogućen bescarinski uvoz i olakšano snabdevanje poljoprivrednika", rekao je Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku industriju PKS.   On je naveo i da je na svetskom tržištu nestašica mineralnih đubriva, a da se zavisnost od uvoza može sprečiti samo ukoliko domaća proizvodnja brže raste od povećanja potrošnje đubriva.  Bez konkurencije: U Srbiji radi samo jedan proizvođač mineralnih đubrivaKonkurencija će, prema njegovim rečima, poljoprivredi obezbediti "najjeftinije, najkvalitetnije i redovno snabdevanje".U Srbiji postoje tri proizvođača mineralnih đubriva, Eliksir Prahovo,  Eliksir Zorka i PROMIST. Godišnja proizvodnja dostiže oko 550.000 tona NPK đubriva i između 30.000 i 50.000 tona UAN đubriva.  Srbija u proseku uvozi 450.000-500.000 tona azotnih đubriva i 200.000-250.000 tona NPK đubriva najviše iz Ruske Federacije, Austrije, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, navodi PKS. Samo jedna kompanija u Srbiji proizvodi mineralno đubrivo

Svet

Španija uvodi oštriju kontrolu oglasa za kriptovalute

Španija planira da pooštri pravila za oglašavanje kriptovaluta jer želi da investitori budu svesni rizika kom se izlažu, preneo je Rojters. Nova pravila koja je usvpjio španski regulator berze stupaju na snagu u februaru i zahtevaju da oglasi za kriptovalute moraju da budu jasni, uravnoteženi, nepristrani i ne obmanjujući.Oglašavanje nereguliranih kriptovaluta, poput bitkoina, beleži nagli rast u svetu, uglavnom zbog online influensera, pa je privuklo pažnju finansijskih regulatora u mnogim zemljama širom sveta.Španska Nacionalna komisija za sigurnost tržišta (CNMV) koja je zadužena za regulisanje tržišta deonica saopštila je da će morati da sadrže informacije o riziku na istaknutom mestu.Međutim, prodavci kripto usluga moraće da obaveste regulatora najmanje deset dana unapred o svim oglasima usmerenim na najmanje 100.000 ljudi.Rusija predlaže zabranu kriptovalutaKineska centralna banka: Sve aktivnosti vezane za kriptovalute su ilegalneOva pravila primjenjivaće se i na promotivne aktivnosti i oglašavanje u tuđe ime, kao što to čine neki poznati i uticajni ljudi.CNMV je prošle godine upozorio  španskog fudbalera Andresa Iniestu nakon što je promovisao kriptovalute društvenim mrežama.  Predstavnici španskog  regulatora tada su mu poručili da bi svako ptvo trebao da se informiše o kriptovalutama pre nergo što krene da ulaže u njih ili ih preporuči drugima.Kina je prošle godi odlučila da pooštri pravila za poslovanje sa kriptovalutama, pa je takve transakcije proglasila nezakonitim radnjama.