Najnovije

Srbija

„BG metro i voz“ traži kontrolora usklađenosti projekta prvih linija

JKP "Beogradski metro i voz" raspisalo je javnu nabavku za tehničku kontrolu za izradu geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa.Tehnička kontrola naročito obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa pojektnim zadatkom, kao i sa projektom detaljnih inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve faze prve linije beogradskog metroa, zakonom i drugim propisima. Treba da se proveri i usklđenost elaborata sa tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti elaborata i podloga i provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa. U tenderskoj dokumentaciji se navodi da dužina druge faze Linije 1 iznosi 4,9 kilometara i ima pet stanica. Dužina Linije 2 iznosi 20,6 km sa 23 stanice. Elaborat o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje koji je predmet javne nabavke odnosi se na drugu fazu izgradnje Linije 1 od stanice Кaraburma do stanice Mirijevo i Liniju 2 od stanice Mirijevo do stanice Bežanija.Ukupna dužina deonice koja je obuhvaćena ovim tenderom je 25,5 kilometara sa 27 stanica.  Posao izrade geotehničkog elaborata za drugu liniju i drugu fazu prve linije beogradskog metroa dobila grupa je ponuđača koju čine Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Geomag, Geoing, Hidrozavod DTD Novi Sad i Ri DOO Beograd. Vrednost ugovora iznosila je 239,6 miliona dinara (sa PDV-om). Ista grupa ponuđača dobila je i posao izrade geotehničkog elaborata za prvu liniju metroa. Ko sve dobija posao za izgradnju Beogradskog metroa?Geotehnička dokumentacija treba da definiše sve inženjersko-geološke i geotehničke uslove za potrebe izrade Idejnog projekta za izgradnju druge faze Linije 1 i Linije 2 metroa, piše u projektnom zadatku. Namena dokumentacije je definisanje stanja i svojstava terena i stenskih masa, kao i stvorenih uslova u terenu koji će se ostvariti pri realizaciji metro sistema. Na osnovu njih će se definisati geotehnički uslovi i preporuke za izgradnju buduće metro linije za nivo Idejnog projekta.Dokumentacija treba da obuhvati teren sa osnovnom trasom i koridorom u širini od 100 metara, po 50 metara levo i desno od osovine trase. Za potrebe izrade geotehničke dokumentacije treba izvršiti analizu rezultata svih postojećih geoloških istraživanja u okviru koridora druge faze linije 1 i linije 2 metroa, kao i svu dokumentaciju koja je obrađivala slične ili iste terene kroz koje će prolaziti trasa druge faze linije 1 i linije 2 metroa.BG metro vrši tehničku kontrolu elaborata za prvu liniju metroaPotencijalni ponuđač treba imaju najmanje jednog zaposlenog diplomiranog master inženjera geologije sa minimum 15 godina iskustva, najmanje dva diplomirana master inženjera geologije sa minimum pet godina iskustva i najmanje jednog diplomiranog inženjera master rudarstva sa minimum 15 godina iskustva smera za izgradu podzemnih prostorija sa odgovarajućim stručnim ispitom. Potrebno je da najmanje jedan od navedenih inženjera ima radno iskustvo na projektu izgradnje tunela mašinom za bušenje tunela TBM (Tunnel Boring Machine).Među uslovima za dobijanje posla piše i da je potrebno da ponuđač u poslednjih pet godina ima najmanje deset uspešno okončanih inženjerskogeoloških Projekata ili Tehničkih kontrola inženjerskogeoloških ili geotehničkih Elaborata, koji su bili za potrebe izgradnje ili rekonstrukcije ili sanacije saobraćajnih infrastrukturnih projekata, a za koje odobrenje za izgradnju ili rekonstrukciju ili sanaciju izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Rok za podnošenje ponuda je 2. februar. 

Lekarsko odelo

Srbija

Nove mere protiv kovida, kućna izolacija skraćena na sedam dana

Zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite se nakon kućne izolacije u trajanju od sedam dana, zbog koronavirusa, testiraju PCR testom i vraćaju se na posao ukoliko je test koji je uzorkovan sedmog dana kućne izolacije negativan. "U slučaju pozitivnog rezultata PCR testa, ostaju u izolaciji do desetog dana kada se izolacija prekida bez testiranja", piše u Uredbi objavljenoj u Službenom glasniku. Vlada Srbije donela je Uredbu o  o izmeni Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.Kućna izolacija zbog zaraženosti koronavirusom smanjuje se sa 14 na 7 dana. Lica kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo koronavirusa, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka zarazne bolesti, odnosno kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima, upućuju u kućnu izolaciju u trajanju od sedam dana, piše u uredbi. "Nakon sedam dana se javljaju na pregled lekara primarne zdravstvene zaštite u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta, i izolacija se prekida bez testiranja", piše u Uredbi. Ukoliko lice ima primarnu ili sekundarnu imunodeficijenciju upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana, a stanje imunodeficijencije utvrđuje lekar primarne zdravstvene zaštitite.RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraKako se 2021. trošio novac u zdravstvu?U Uredbi se dalje navodi  da se lica obolela od koronavirusa izoluju i leče u objektima koji su posebno određeni i pripremljeni za izolaciju i lečenje, da dužni da prihvate izolaciju, da se pridržavaju mera i uputstava koje naredi nadležni doktor medicine, odnosno doktor medicine specijalista epidemiologije."Lice koje se ne pridržava naloga doktora medicine po prijavi zdravstvene ustanove prinudno se izoluje u prisustvu predstavnika organa uprave nadležnog za unutrašnje poslove", piše u Uredbi.Кontrolu pridržavanja mere kućne izolacije iz vrši organ državne uprave nadležan za unutrašnje poslove, na osnovu podataka koje dostavlja ustanova koja je izvršila testiranje, navodi se. 

Srbija

Za razvojne projekte u 2022. godini 350 miliona dinara

Vlada Srbije opredelila je 350 miliona dinara za podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini. Iznos bespovratnih sredstava ne može biti manji od 75 hiljada dinara za preduzetnike, odnosno 250 hiljada dinara za pravna lica, niti veći od 12,5 miliona dinara za sve privredne subjekte.Vlada Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. godini, kako bi se podstakle investicije privrednih subjekata u širenje proizvodnje i jačanje konkurentnosti, a sa ciljem otvaranja novih radnih mesta.Sredstva utvrđena Programom bespovratno se dodeljuju preduzetnicima, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima i zadrugama.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu za podršku razvoju preduzetništva opredeljeno je dve i po milijarde dinara. Od navedenog iznosa, 350 miliona dinara je namenjeno za Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2022. . Program sprovodi Ministarstvo privrede u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije. Privredni subjekti koji zadovolje uslove, mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20 odsto bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja, odnosno do 30 odsto bespovratnih sredstava za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti. U četvrtoj grupi razvijenosti su privredni subjekti iz izrazito nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave koji na navedenoj teritoriji imaju sedište ili na istoj obavljaju poslovanje i imaju registrovan ogranak u periodu dužem od godinu dana.Preostalu iznos vrednosti projekta finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj. Ukoliko je vrednost odobrenih sredstava manja od vrednosti traženog ulaganja, privredni subjekt će (u slučaju da prihvati odluku Fonda i rešenje Кomisije za dodelu bespovratnih sredstava) navedenu razliku do pune vrednosti investicije, obezbediti iz sopstvenih sredstava.Učešće trajnih obrtnih sredstava u iznosu ukupnih sredstava (kredit Fonda i bespovratna sredstva) može biti do 10 odsto, piše u Uredbi. Preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica, mogu podneti zahtev za finansiranje projekata koji se odnose na delatnost koju do sada nisu obavljali, a za koju se mogu upotrebiti sredstva po ovom programu.U navedenim projektima deo bespovratnih sredstava može biti do dva i po miliona dinara za sve privredne subjekte.Kako se objašnjava u Uredbi, ukoliko za realizaciju celokupne vrednosti projekta firme imaju potrebu za dodatnim kreditnim sredstvima, razliku do pune vrednosti projekta mogu da finansiraju iz dodatnog kredita Fonda.U tom slučaju se uvećava procenat učešća kreditnih sredstava u ukupno traženim sredstvima.Takođe, podnosioci zahteva imaju i mogućnost da deo vrednosti projekta finansiraju sopstvenim sredstvima.Ukoliko ispunjavaju uslove, preduzetnici, mikro, mala i srednja pravna lica mogu podneti zahtev za finansiranje projekata u kojima je deo bespovratnih sredstava do 2,5 miliona dinara, odnosno do 3,7 miliona dinara za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti.Privredni subjekti mogu podneti zahtev za finansiranje projekata u kojima je deo bespovratnih sredstava preko 2,5 miliona dinara, odnosno preko 3,7 miliona dinara za privredne subjekte koji pripadaju četvrtoj grupi razvijenosti, ukoliko ispunjavaju kriterijume brzorastućeg razvoja ili posluju stabilno.Za srednja pravna lica moguće je odobriti maksimalno 30 odsto ukupno planiranih bespovratnih sredstava.Kako se navodi u Uredbi ova sredstva su namenjena za kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora za skladištenje sopstvenih proizvoda, sirovina i repromaterijala.Sredstva su namenjena i za kupovinu novih ili polovnih (ne starijih od pet godina) mašina i opreme, uključujući alate, kao i za dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje, trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 10 odsto ukupnog investicionog ulaganja, nabavku softvera i računarske opreme.Kako piše u Uredbi, sredstva za realizaciju ovog programa predstavljaju de minimis pomoć. Javni poziv za dodelu ovih sredstava će raspisati Ministarstvo privrede. Informacija o načinu sprovođenja Programa, javni poziv, konkursna dokumentacija, kao i informacija o uslovima kredita kod Fonda za razvoj, biće objavljeni na internet stranicama Ministarstva i fonda.

Svet

Evropske zalihe gasa za četvrtinu manje nego lane

Zalihe gasa u evropskim podzemnim skladištima manje su za 25 odsto (za 15,6 milijardi kubika), nego u istom periodu prošle godine, saopštio je ruski Gasprom. Sa druge strane, Gasprom je u prvoj polovini januara proizveo 23,1 milijardu kubnika gasa, što je za 2,1 odsto (0,5 milijardi kubnih metara) više nego u istom periodu lane.Čak 62,6 odsto gasa ubrizganog tokom letnji period je već povučen iz objekata, dodaje se u Gaspromovom saopštenju. Ukupna količina radnih zaliha gasa u evropskim pogonima 15. januara je iznosila 46,9 milijardi kubika, što je za 1,091 milijardu manje od istorijskog minimuma koji je zabeležen na taj dan.Gasprom je u istom periodu povećao svoje domaće isporuke za 3,7 odsto (za 0,6 milijardi kubika) u prve dve nedelje 2022. godine.Kako se dodaje, izvoz gasa kompanije u zemlje van bivšeg Sovjetskog Saveza iznosio je 5,4 milijarde kubnika, što je za 41,1 odsto (za 3,7 milijardi kubika) manje nego pre godinu dana.Češka ukida PDV na struju i gasVlada Srbije od decembra subvencioniše potrošače gasa Gasprom je kako se dodaje povećao isporuke Bugarskoj (za 48,6 odsto), Turskoj (za 0,3 odsto) i Bosni i Hercegovini (za 7,3 odsto), kako je precizirano, na zahtev potrošača i u skladu sa ugovornim obavezama.Napominje se da rastu i isporuke gasa Kini preko gasovoda 2Snaga Sibira". U prvoj polovini januara 2022. njihov iznos je bio 1,5 puta veći od količine u istom periodu 2021. godine. Dodaje se da su zalihe gasa u ukrajinskim postrojenjima pale za 44,2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Srbija

Poznat izgled beogradskih metro stanica (FOTO)

Grad Beograd objavio je idejna rešenja za prvih šesnaest stanica beogradskog metroa. Rešenja je kako se navodi izradio arhitektonski Studio Obe iz Beograda. Cilj konkursa bio je kako se navodi da se izabere najkvalitetnije idejno rešenje sa "autentičnim stilom i konceptom dizajna".Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će metro linija broj jedan na potezu Makiš - Mirijevo biti duga oko 21,1 kilometar sa ukupno dvadeset i jednom stanicom. Prema njegovim rečima, deo trase od stanice Makiš do stanice Bele vode planira se u otvorenom iskopu u dužini od oko 2,15 kilometara:"Potom će se na deonici dužine 11,2 kilometra od stanice Bele vode do stanice Pančevački most graditi metro u dubokom tunelu, da bi se poslednja deonica dužine 5,7 kilometara od stanice Pančevački most do Mirijeva radila u otvorenom iskopu".Foto: Grad BeogradKako se dodaje, linija 2 beogradskog metroa će biti na potezu Zemun - Mirijevo ukupne dužine 21,1 kilometar sa 23 stanice."Francuska kompanija 'Ežis' radi na projektovanju druge linije beogradskog metroa kao i na idejnom rešenju treće linije na potezu Banjica - Bežanija, ukupne dužine oko 24 kilometra sa 23 stanice", rekao je Vesić.ODBIJENE SVE PRIMEDBE GRAĐEVINSKOG FAKULTETA NA PROJEKAT BEOGRADSKOG METROAGrađevinski fakultet neće učestvovati u daljem razvoju projekta Beogradski metro Prema njegovim rečima, linije 1 i 2 ukrštati na stanici "Savski trg", linije 2 i 3 na stanici "Park Manjež" i na stanici "Beogradska arena", a linije 1 i 3 na stanici "Trg Republike". Vesić je ponovio da će prva linija beogradskog metroa biti završena do 2028. godine, a druga linija do 2030. godine.Foto: Grad BeogradProjekat metroa u srpskoj prestonici kritikuju mnogi stručnjaci i institucije. Građevinski fakultet u Beogradu pre nekoliko meseci odustao je od učeđća u tom projektu jer njegovi stručnjaci smatraju da usvojena ideja ne može da reši ključne saobraćajne probleme u Beogradu.Poznati hidrogeolozi upozoravaju da će realizacija tog projekta koja je već počela na Makiškom polju ugroziti beogradsko vodoizvorište, o čemu je Nova ekonomija već pisala."Metro na Makišu mimo propisa, posledice ćemo tek osetiti" (AUDIO)JKP Beogradski metro i voz potpisao sporazum sa francuskim Alstomom I pored tih kritika, uprava Grada Beograda nije odustala od svoje namere da liniju metroa započne u nenaseljenom području, koje obuhvata i zaštićeno područje vodoizvorišta. 

Srbija

Vlada osnovala Savet za „infrastrukturu kvaliteta“

Vlada je donela odluku o obrazovanju Saveta za kvalitet, kao stručno savetodavno telo sa ciljem razvoja oblasti infrastrukture kvaliteta u  Srbiji."Zadatak Saveta je da prati i analizira sprovođenje aktivnosti u oblasti infrastrukture kvaliteta, da daje mišljenja i preporuke i da razmatra pitanja od značaja za razvoj i unapređenje infrastrukture kvaliteta u Srbiji", piše u odluci objavljenoj u Službenom glasniku.Za predsednika Saveta imenovan je državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić, a za zamenika predsednika v.d. pomoćnika ministra privrede Miodrag Dugandžija. Za svoj rad predsednik, zamenik predsednika, članovi i sekretar Saveta nemaju pravo na naknadu.U odluci se navodi da Savet sarađuje sa državnim organima, organima autonomnih pokrajina, lokalnim samoupravama, organizacijama i ostalim zainteresovanim stranama u oblasti infrastrukture kvaliteta, kao i da radi sprovođenja aktivnosti može obrazovati posebne i stručne radne grupe. "Savet o svom radu podnosi izveštaj Vladi najmanje jednom godišnje, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove infrastrukture kvaliteta".Savet takođe donosi Poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, sazivanje i pripremanje sednica, način glasanja i odlučivanja, kao i sva druga pitanja od značaja za rad. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Vlada je u oktobru 2015. godine usvojila Strategiju unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine. Nacionalni sistem infrastrukture kvaliteta predstavlja visoko integrisanu mrežu institucija i organizacija u oblasti standardizacije, metrologije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima tehničkih propisa i standarda (što uključuje ispitivanje, kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda), navodi se u Strategiji. Radi smanjenja i uklanjanja tehničkih prepreka u trgovini, uz istovremeno obezbeđenje da se na tržište Srbije stavljaju samo bezbedni proizvodi, uspostavljen je savremen sistem u oblasti tehničkih propisa, standardizacije, akreditacije i metrologije - sistem infrastrukture kvaliteta.Sistem infrastrukture kvaliteta uključuje kako javne i privatne institucije u navedenim oblastima, tako i zakonodavni okvir za njihovo efikasno funkcionisanje.

Srbija

Beogradu potreban super-luks hotel, uprkos gubicima u pandemiji

U Beogradu postoji potreba da se grade eksluzivni hoteli, kaže Geori Genov, predsednik Udruženja hotelsko ugostiteljske privrede (HORES) povodom najave da Delta Real Estate planira gradnju jednog hotela iz InterContinental grupe, kako su preneli mediji, do kraja godine. Prema proceni HORES-a gubici tokom pandemije (u 2020. i 2021. godini) Beogradu iznose oko 700 miliona evra.„Beograd ima izuzetno dobru ponudu hotela, postoji gotovo 4.000 soba u hotelima visoke kategorije, ali nema nijedan super luks hotel, u kategoriji 5+ zvezdica ili superior kako su kategorisani takvi hoteli u svetu. InterContinetal će upotpuniti turističku ponudu Beograda, jer dolaskom tog hotela privlače se gosti visoke platežne mogućnosti“, kaže Genov i navodi da u prestonici postoje124 hotela od toga 72 hotela sa četiri ili pet zvezdica. Hoteli iz grupe InterContinental imaju kategoriju superior, dok je Crowne Plaza niži brend.InterContinetal koji će se graditi na Novom Beogradu, u Bloku 20, u Ulici Milentija Popovića, biće rame uz rame sa evropskim najluksuznijim hotelima (visoka klasa hotelske sobe su površine 40 kvadrata). Za InterContinantal je dobro što će se upotpuniti ponuda sa renoviranjem Sava Centra, moći će da se organizuju kongresi na najvećem nivou, i biće popunjeni smeštajni kapaciteti InterContinetala i Crawne Plaza hotela. U okviru poslovnog sistema Delta Holding posluje Delta Real Estate, u čijem su vlasništvu prestižni hoteli Crowne Plaza, Holiday Inn, Hotel Indigo u Beogradu, kao i hotel InterContinental u Ljubljani.Otežano poslovanje hotelaU beogradskim hotelima tokom pandemije u 2020. i 2021. godini gubici su iznosili oko 700 miliona evra, u tom periodu popunjenost kapaciteta bila je tek između 15 i 20 odsto, prema proceni HORES-a. Hoće li povećanje cene struje, namirnica uticati na povećanje cena u hotelima?„Zbog povećanja cene struje gasa, i namirnica očekivano je da se povećaju cene u hotelima, ali nisu u mogućnosti tako da postupe jer nema dovoljno gostiju u hotelima. U poslovanju hotela, takođe, je problem nedostatak radne snage jer su neki radnici prešli u druge delatnosti tokom pandemije, dok su neki otišli u inostranstvo“, navodi Genov. Prema njegovoj oceni, ova godina će biti za poslovanje hotela ista kao prethodna, u prvih meseci  biće prilično teško, očekuje se popunjenost smeštaja između 30 i 50 odsto i bićemo zadovoljni ako poslovanje na kraju 2022. godine bude na pozitivnoj nuli.   „Tek u februaru i martu 2023. možemo očekivati bolje poslovanje dolaskom turista u Beograd na kongrese“, očekuje Geonov.  Paketi mera u okviru državne pomoći za prevazilaženje posledica korona krize pomogli su da hoteli prežive 2020. godinu, ali nisu svi hoteli dobili pomoć, već samo oni kojima je hotelijerstvo osnovna delatnost, dok ima dvadesetak hotela koji su ogranak neke kompanije i nisu imali pravo na pomoć. U hotelima u Beogradu ima 8.000 soba ili oko 12.000 kreveta, i pre početka pandemije u prestonici je bilo 80 odsto stranih turista. Do kraja ove godine očekuje se, takođe, otvaranje hotela St. Regis u Beogradu na vodi. 

Srbija

Startap i smart siti centrima subvencije veće za deset miliona

Za podršku regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, Vlada Srbije će ove godine izdvojiti ukupno 55 miliona dinara. Suma za te namene povećana je za 10 miliona dinara, jer je prošle godine iznos tih sredstava bio 45 miliona dinara.Startapi inače predstavljaju mlada preduzeća u takozvanom nultom periodu razvoja koja se bave inovacijama i za njih traže investicije. Program sprovodi Кabinet ministra bez portfelja za inovacije i tehnološki razvoj, a po odobrenom projektu dodeljivaće se po tri miliona dinara.Regionalni inovacioni startap i smart siti centri kako se podseća predstavljaju mrežu organizacionih celina uspostavljenih kroz različite programe podrške koji su razvijani od 2018. godine. Navodi se da je rad tih centara važan za mlade preduzetnike, kao i za razvoj startap zajednice.Kroz rad ovih centara, kako se objašnjava, mladim preduzetnicima se omogućava pristup stručnoj, mentorskoj, pravnoj, savetodavnoj i logističkoj podršci za pokretanje i vođenje biznisa, doprinosi izgradnji digitalizovanih zajednica, pametnih i sigurnih gradova. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava ima jedinica lokalne samouprave koja je samostalno ili u saradnji sa organizacijom iz oblasti inovacija uspostavila Regionalni inovacioni startap ili smart siti centar. Pravo na korišćenje tih sredstava nemaju realizatori projekata koji nisu opravdali već dobijena sredstva. Vlada Srbije: Domaćim startapovima 45 miliona dinaraVrednost domaćeg startap ekosistema premašila pola milijarde dolara Sredstva su kako se podseća, namenjena za tehničko i strukturno umrežavanje sa drugim regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, organizacijama, univerzitetima, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama.Sprovođenje programa kako se dodaje, podrazumeva organizaciju obuke, edukacije, mentorske podrške, pristup izvorima finansiranja, upravljanje preduzetničkim poduhvatima.Sredstva ne mogu da se koriste za održavanje, građevinske radove, nabavku opreme, nameštaja i uređaja, osnivanje i rad pojedinačnih startap kompanija, zaostale obaveze, otplatu kredita, troškove garancija, polise osiguranja, kamate, troškove bankarskog poslovanja, kursne razlike, carinske troškove.Aktivnost za koju su odobrena sredstva, kao i sva plaćanja u vezi sa njenom realizacijom, mora biti započeta nakon potpisivanja ugovora, plaćanja završena do kraja godine, a pravdanje sredstava do kraja januara 2023. godine.Neutrošena sredstva vraćaju se u budžet Republike Srbije. Od dokumentaicje, svi zainteresovani treba da obezbede izveštaj o radu u 2021. godini, plan rada za 2022. godinu, akcioni plan projekta, kao i bužet projekta sa prikazom realizacije troškova.Precizno i tačno popunjena prijava i prateća dokumentacija šalje se preporučenom poštom na adresu ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj. Detaljnija obaveštenja o dodeli sredstava mogu se pronaći i na sledećem LINKU.

Lifestyle

TikTokeri zarađuju više od direktora svetskih kompanija

U prethodnoj godini, TikTok postao je najpopularnija društvena mreža na svetu. Ova najbrže rastuća kompanija popularizovala je svoje korisnike koji danas zarađuju više od izvršnih direktora poznatih kompanija, piše The Wall Street Journal.Čarli D'Amelio popularna je TikTok zvezda, a njena zarada samo u 2021. godini iznosila je vrtoglavih 17,5 miliona dolara.  Poređenja radi, direktor kompanije ExxonMobil corp. Daren Vuds u 2020. godini zaradio je 15,6 miliona dolara. Na trećem mestu Forbsove liste najplaćenijih ljudi na planeti je Kevin Džonson, direktor Starbaksa sa 14,7 miliona dolara godišnje. Čarli D'Amelio svojih 17 miliona zaradila je od influens marketinga, rijaliti šou programa "The D'Amelio show" koji se emituje na digitalnoj platformi "Hulu", kao i od sopstvene linije odeće koju je kreirala.I njena sestra Diksi, druga po zaradi na TikToku, takođe je uspešna influenserka, a zajednička zarada ovih sestara iznosi preko 27 miliona dolara, piše Forbs.Društvene mreže ne moraju biti samo mesto zabave, a da posao može da bude unosan, govore i zvanični podaci prema kojima tinejdžeri mogu da zarade više od uglednih biznismena sa višedecenijskom karijerom.

Srbija

Korona donela više posla za trgovinu i komunikacije

Zaposlenost u sektoru smeštaja i usluga je opala, ali je rastao broj zaposlenih u trgovini, informisanju i komunikacijama u prvoj godini pandemije, pokazuje istraživanje Instituta ekonomskih nauka u Beogradu.Istraživanje ispituje efekte pandemije kovid-19 tako šton poredi podatke između 2019. i 2020. godine.Radnici najskuplje platili cenu pandemije Broj radnika koji rade za stalno povećan, broj neformalnih i formalnih radnika koji nemaju stalni posao je smanjen u 2020. godini za oko 10 odsto, odnosno 6 odsto. Glavni razlog za ovo smanjenje je bila niska dostupnost neformalnih i ne-stalnih poslova u 2020. godini, piše u saopštenju.Jedna od posledica krize izazvane pandemijom bilo je povećanje nejednakosti u mogućnostima zaposlenja za niskoobrazovane, mlade, naročito u regionu Jugoistočne Srbije. Ove ranjive grupe su, i pre početka pandemije, imale značajno niže stope zaposlenosti od ostatka populacije, a ovaj jaz se povećao nakon prve godine pandemije.U pandemiji zaposleno 4.300 zdravstvenih radnika, fali nam još 5.000 Neka radnička prava, poput prava na adekvatan odmor, punu naknadu tokom bolovanja od virusa COVID-19 i adekvatnih uslova za rada nisu u dovoljnoj meri poštovana u toku pandemije.Rezultati istraživanja upućuju na to da su u toku prve godine pandemije nedostajali mehanizmi zaštite stabilnosti prihoda neformalnih radnika i formalnih radnika koji nemaju stalni posao. Sa druge strane, mere podrške preduzećima, koje su nesumnjivo imale pozitivan uticaj na privredu i imale značajan uticaj na opstanak nekih preduzeća trebalo je ranije prilagoditi tome koji sektoru su najviše bili ugroženi krizom.

Svet

EU stopirala spajanje Hyundai i Daewoo u oblasti brodogradnje

Evropska komisija saopštila je da je blokirala spajanje delatnosti brodogradnje kompanija Hyundai i Daewoo, koje je procenjeno na dve milijarde dolara, prenela je Agencija Anadolija. Kako se navodi, odlukom se sprečava eventualno brodskog transporta tečnog prirodnog gasa. EU smatra da bi do toga bi moglo da dođe upravo spajanjem te dve južnokorejske kompanije koje prave brodove za transport tog energenta."Spajanje dva južnokorejska preduzeća koja se bave brodogradnjom stvorilo bi dominantnu poziciju nove kompanije koja bi nastala nakon tog procesa i smanjilo bi konkurenciju na svetskom tržištu za izgradnju velikih brodova za tečni prirodni gas", navodi se u saopštenju Evropske komisije.Potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager, koja je zadužena za politiku konkurencije, naglasila je da su velika plovila za tečni prirodni gas neophodna u lancu snabdevanja tim energentom širom sveta. Kako je dodala, gas doprinosi energetskoj sigurnosti u Evropskim zemljama.Vestager je ocenila da bi spajanjem kompanija Hyundai-a i Daewoo-a moglo da dođe do situacije u kojoj bi se smanjio broj dobavljača prirodnog gasa i većih troškova njegovog brodskog transporta.Američki Senat protiv novih sankcija za "Severni tok 2"VLADA OGRANIČILA CENU GASASKOČILA CENA GASA U EVROPI Prema najavama iz 2019. godine, akvizicija kompanije Daewoo Shipbuilding & Marine Engineering od strane Hyundai Heavy Industries Holdings stvorila bi najvećeg brodograditelja na svetu, sa tržišnim udelom od više od 60%.Globalno tržište za izgradnju velikih koji prevoze prirodni gas vredelo je oko 40 milijardi evra u poslednjih pet godina, a evropski kupci imali su oko 50 odsto svih narudžbina.Odluka o zabrani spajanja dolazi u vreme kada je prirodni gas na relevantnim tržđištima u Evropi skočio na preko 1.300 dolara za stotinu kubika, kao i u trenutku kada su Sjedinjene Države odustale od novih sankcija za Rusiju zbog izgradnje gasovoda Severni tok 2.VLADA OGRANIČILA CENU GASA

Srbija

Kozmetički brendovi se okreću proširenoj realnosti i „Metaverzumu“

Kompanije u industriji lepote sve više koriste usluge firmi za veštačku inteligenciju i proširenu realnost (AR-Augmented reality) koje im pomažu da razviju personalizovano korisničko iskustvo.Fokus firmi koje proizvode šminku, kao i proizvode za kosu i kožu nekada je bila kupovinu manjih brendova sa vernim sledbenicima. Sada ove kompanije takođe "jure" firme za veštačku inteligenciju i proširenu realnost. Predvodnik ovog trenda bila je kompanija L'Oreal koja je 2018. godine kupila "ModiFace", "stručnjaka" za proširenu realnost, čije je patente koristila kako bi napravila niz virtuelnih alata koje potrošači mogu da koriste kako bi ekperimentistali sa L'Orealovim proizvodima. L'Oreal takođe ima sopstveni tehnološki inkubator sa timom od 30 i više fizičara, inženjera, stručnjaka za korisničko iskustvo, dizajnera hardvera i data naučnika.L'Oreal koristi veštačku inteligenciju kako bi korisnicima omogućila da prilagode boju ruževa za usne, kao i da, pre nego što kupe farbu za kosu razgovaraju sa profesionalncima putem video poziva. Takođe mogu i da isprobaju različite nijanse šminke u aplikaciji "Makeup Genius" (virtuelno ogledalo). "Ljudi ne žele nužno da idu u prodavnicu da bi samo probali stvari pre nego što ih kupe", rekao je Dejvid Ripert, izvršni direktor Poplar studija za digitalni magazin za Futurism.com. Njegova kompanija je radila AR kampanju za sjaj za usne kompanije Mejbilin (Maybelline), a za kompaniju NYX je kreirala filter za lice koji ljudima omogućava da isprobaju maske za Noć veštica na Instagramu i Snepčetu. "Primetili smo da najmanje 38 onih koji su probali naš kviz  i istražili naše boje za kosu koristeći alatke za proširenu virtuelnu realnost, na kraju odu i kupe ih", rekao je Tajler Vozni (Tyler Wozny), potpredsednik kompanije "Madison Reed",  koja proizvodi farbe za kose. 

Srbija

Bruto devizne rezerve NBS veće za 1,4 miliona u decembru

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na na kraju decembra iznosile 16,5 milijardi evra, što je gotovo isti nivo kao na kraju prethodnog meseca, a za 1,4 miliona evra više u odnosu na novembar, a tokom  2021. godine devizne rezerve povećane su za 3,0 milijarde evra, saopštavaju iz Narodne banke Srbije (NBS)."Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 137,8 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga", navode iz NBS i dodaju da je to dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.Neto devizne rezerve na kraju decembra iznosile su 13,7 milijardi evra i bile su za 2,6 milijardi evra više nego krajem 2020. godine, a u odnosu na kraj novembra manje su za 231,5 miliona evra. Povećanje bruto deviznih rezervi NBS u decembru ostvareno je po osnovu devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka krajem godine (299,5 miliona evra), kao i po osnovu deviznih kredita u neto iznosu od 93,8 miliona evra, dok je neto priliv ostvaren i po osnovu donacija (55,3 miliona evra). Uvećanju deviznih rezervi doprinelo je efikasno upravljanje deviznim rezervama i pozitivan neto efekat tržišnih faktora, te su ovi prilivi nadomestili neto odlive po osnovu aktivnosti Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu (280 miliona evra), po osnovu plaćanja deviznih obaveza Republike Srbije (130,2 miliona evra), kao i neto odlive po ostalim osnovima (51,7 miliona evra).Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru iznosio je 926,1 milion evra i bio je za 224,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. Pored toga u  prethodnoj godini u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 6.923,3 miliona evra."U decembru, kao i u 2021. godini, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena. Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u decembru neto prodala 205,0 miliona evra, u najvećoj meri kao rezultat pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata, dok je u 2021. godini Narodna banka Srbije doprinela daljem uvećanju deviznih rezervi i neto je kupila 645,0 miliona evra", navodi se u saopštenju.

Svet

Maja Suđicki Trzin (Samer&Co): Problemi u snabdevanju mogući za dva meseca

Globalna ekonomija mogla bi biti opet pogođena prekidom u lancima snabdevanja, prenela je agencija Bloomberg. Kineska nula kovid strategija (suzbijanje svakog žarišta korone) dala je zdravstvene rezultate u kratkom roku i očekujem da će Kina imati još perioda zatvaranja sve dok traje pandemija, kaže Maja Suđicki Trzin, generalni direktor kompanije Samer&Co Shipping iz Novog Sada. “Problem u snabdevanju može da nastane za dva meseca kada se pojača trgovinska razmena. Do tada, savetujem uvoznike da ukoliko nisu počeli, ozbiljnije rukovode zalihama jer je dobar udeo u poremećajma poslednjih godinu dana posledica nemanja zaliha usled niskih troškova i dostupnosti opreme za međunarodni transport od 2012. godine na dalje”, kaže ona. Ekonomisti bankarske grupacije  HSBC su upozorili da ako se zaražavanje omikronom koji već prelaljuje veliki deo globalne ekonomomije proširi širom Azije, posebno Kine, onda će prekid u proizvodnji biti neizbežan. “Kina je od prvog dana pandemije imala strategiju “zero covid” i u svojoj odluci nije ni jednog trenutka odstupila. Prethodne odluke o zatvaranju administrativnih celina pogođene pojavom virusa dosledno je sprovodila i nijedna delatnot vezana za spoljnu trgovinu i međunarodni transport nije bila izuzetak”, kaže Maja Suđicki Trzin.Sve je to je imalo kratkoročne posledice za lokalno poslovanje ali na našu žalost, dugoročne na globalne lance snabdevanja i industriju koja zavisi od kineske outsorsovane proizvodnje.“Nova najavljena zatvaranja, ukoliko se dese u narednim sedmicama ne bi previše trebalo da imaju uticaja jer u vreme proslave Kineske Nove godine ekonomska aktivnost je slabija i obustava rada je redovna pojava. Poslednjih mesec dana primetna je stabilizacija u poslovanju i otpremi robe u meri koja je karakterističa za praznike”, kaže ona.   Postoje pokušaji izazivanja blage panike kako bi se podigle cene usluga transporta, ali ako posmatramo pravo stanje kod dobavljača vidimo, kako ona ukazuje, da se dobar deo proizvodnje stabilizovao. “Slično je i na strani tražnje. Sa druge strane Kina ima mehanizme da svojim odlukama utiče na globalne lance snabdevanja, ali mnoge posledice poremećaja na kraju mogu negativno da se odraze na investicione aktivnosti u samoj Kini”,  kaže ona. 

Svet

Slovenija potpuno napušta ugalj do 2033. godine

Slovenija će na osnovu najnovije strategije koju je usvojila njena vlada prestati da koristi ugalj za proizvodnju električne energije do 2033, preneo je Euractiv. Za pravednu trwanziciju u toj oblasti energetike Sloveiji će na raspolaganju biti skoro 250 miliona evra.Ta sredstva koristiće se za region dolina Savinja i Šalek, gde se nalazi jedina termoelektrana na ugalj i aktivni rudnik uglja, kao i za Zasavje gde su prestali da rade i rudnik i termoelektrana na ugalj. Odluka je kako se navodi doneta nakon osam meseci opsežnih konsultacija sa zainteresovanim stranama i lokalnim zajednicama.Termoelektrana na ugalj u Šoštanju i rudnik uglja u susednom Velenju, koje vodi državna elektroprivredna kompanija, tražili su da se pomeri rok do kada bi trebalo da se prestane sa korišćenjem uglja, ali su sada po svemu sudeći prihvatili da to bude do 2033. godine.Uprava Rudnika uglja Velenje saopštila je kako je planom predviđeno da će radna mesta biti sačuvana još najmanje dvadeset godina, jer se procenjuje da će radovi na zatvaranju rudnika trajati 15 godina, od trebntkaa kada se prestane sa kopanjem uglja.U dve godine proizvodnja i potrošnja uglja u EU opala za trećinuSrbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Kompanija koja upravlja termoelektranom Šoštanj saopštila je da će očuvanje energetske lokacije, znanja i tehnologije u Šalečkoj dolini omogućiti dalji razvoj i primenu novih tehnologija. Nezvanični  Šoštanj, koji proizvodi skoro trećinu struje u Sloveniji, neće se odmah ugasiti, već će umesto lignita koristiti gas.Prema nekim procenama, to postrojenje već pravi gubitke i moglo bi da bude zatvoreno i pre 2033. godine, iako je dobilo novu proizvodnu jedinicu 2016. godine koja je koštala 1,5 milijardi evra. Razlog je plaćanje velikih taksi zbog emisije CO2.Ekološke organizacije u Sloveniji već su tražile da se prelazak sa uglja obavi do 2030. godine, saopštila je organizacija Fokus. Kako se dodaje, Slovenija je jedna od šest evropskih zemlaja koje će ukinuti ugalj posle 2030. godine. Među njima je i Nemačka koja je već najavila da će taj rok pomeriti za neki raniji termin.

istrazivanje, doktori

Srbija

Rešava li 10.000 dinara probleme sa platama u zdravstvu?

Danas je na račun više od 122 hiljada zdravstvenih radnika uplaćeno po 10.000 dinara, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali.On je precizirao da će pomoć dobiti svi zdravstveni radnici koji su zaposleni u samom zdravstvenom sistemu, u vojno-zdravstvenim ustanovama, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, ustanovama socijalne zaštite, čiji se rad finansira sredstvima iz budzeta, kao i zaposleni u Zavodu za sport i Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Železnica Srbije.On je podsetio da je još pre pandemije, krajem 2019. godine, doneta odluka da se medicinskim sestrama poveća plata za 15 odsto, a lekarima specijalistima za 10 odsto.Koliko su stvarno plaćeni lekari „Kada je počela pandemija jedna od prvih mera bilo je povećanje plata svim zaposlenima u zdravstvu u iznosu od 10 odsto. Nakon toga, krajem 2020. godine isplatili smo im jednokratnu pomoć od po 10.000 dinara. U januaru 2021. godine zdravstvenim radnicima povećane su plate za 5 odsto, a sada, u januaru, plate u zdravstvu su povećanje za 8 odsto“, rekao je Mali. Prema njegovim rečima, vidi se da je i pre pandemije, jedna od najvažnijih politika bila da se pomognu i podrže zdravstveni radnici.„Ako uporedite plate danas, sa januarskim povećanjem, u odnosu na 2011. godinu, plata medicinskih sestara je veća za 85 odsto, a lekar specijalista ima 68 odsto veću platu. Bila je oko 604 evra, a ove godine će preći 1.000 evra. Ogromne su razlike, ogromna je pomoć i podrška države, i tu pokazujemo snagu naše ekonomije i naše prioritete“, naveo je Mali.Medicinari i dalje nedovoljno plaćeniBez obzira na povećanja, sindikalni predstavnici zdravstvenih radnika ističu da plate i dalje nisu na dovoljno visokom nivou, naročito kada su u pitanju plate lekara koji dobijaju tek tri puta veću zaradu od nemedicinskog kadra, dok bi ta razlika trebalo da bude skoro duplo veća, kako je Nova ekonomija već pisala.Problem u velikoj meri predstavlja odlaganje primene Zakona o sistemu plata koji bi uveo platne razrede, a samim tim i jednake osnovice i uređene koeficijente.Trenutno, medicinari u Srbiji nemaju iste osnovice."U zdravstvu imate tri različite osnovice. Jednu za lekare, drugu za medicinske tehničare, a treću za nemedicinsko osoblje, što apsolutno ne bi smelo da bude dopustivo", kazao je za Novu ekonomiju predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.I Fiskalni savet je u više navrata savetovao da je u javnom sektoru neophodno imati jedinstvene osnovice, što bi omogućilo i veću transparentnost.Sada je osnovica toliko niska da se nekvalifikovanim radnicima doplaćuje i mimo osnovne računice.Lekarima se nismo odužili za rad tokom pandemije "Naši higijeničari i bolničari koji bi trebalo da imaju koeficijent 1,1 do 1,3, puta ta osnovna plata, dakle trebalo bi da imaju oko 38.000. Njima kada obračunaju platu, oni imaju oko 27.000-28.000, a onda im doplate do minimalne zarade", objašnjava Panić.S obzirom na to da je ceo sistem zarada loše postavljen, onda su i razlike između zarada nekvalifikovanih radnika u zdravstvu i lekara specijalista premale.Prema Zakonu o platnim razredima, lekari specijalisti bi trebalo da imaju oko pet i po puta veću zaradu od nemedicinskog kadra. Sada lekari imaju oko tri puta veću platu (nemedicinski kadar dobija uglavnom minimalnu zaradu – oko 34.000, a lekari oko 100.000 dinara).

Srbija

Do 1,8 miliona dinara za najbolje zelene ideje u lokalnim zajednicama

Organizacije civilnog društva iz svih lokalnih zajednica u Srbiji mogu do 31. januara da se prijave za učešće u programu podrške Snažno zeleno koji će im omogućiti mentorsku, ekspertsku i finansijsku podrška u iznosu do 1,8 miliona dinara za sprovođenje zelenih ideja. Program zajedno sprovode Beogradska otvorena škola (BOŠ), Mladi istraživači Srbije i Inženjeri zaštite životne sredine, u okviru projekta Zeleni inkubator, a uz finansijsku podršku Evropske unije, navodi se u saopštenju BOŠ-a. Tematske oblasti u okviru kojih organizacije civilnog društva mogu da konkurišu su upravljanje otpadom, zaštita vazduha, zaštita prirode, zaštita i upravljanje vodama, klimatske promene i horizontalno zakonodavstvo.Građani će zajedno sa koordinatorima projekta raditi na razvoju i sprovođenju zelenih ideja, sa ciljem unapređenja kvaliteta života u njihovoj zajednici.Program Snažno zeleno nudi ekspertsku i mentorsku podršku, razvoj kapaciteta iz oblasti monitoringa javnih politika, kao i jačanje kapaciteta za razvoj, upravljanje i finansijsko vođenje projekata.Ovo je treći po redu konkurs, koji je do sada podržao 40 organizacija civilnog društva, koje su sprovele više od 30 projekata u skoro 20 zajednica širom Srbije. Rok za podnošenje projektnih ideja je  31. januar 2022. do 15 časova. 

Svet

Severnokorejski hakeri ukrali 400 miliona dolara u kriptovalutama

Hakeri iz Severne Koreje su u 2021. godini, pokrenuli najmanje sedam napada na platforme za kriptovalute i tako prošle godine izvukli digitalnu imovinu u vrednosti od skoro 400 miliona dolara, saopštila je kompanija za analizu blokčejna Chainalysis, dok Severna Koreja poriče bilo kakvu umešanost u napade. Napadi su uglavnom bili usmereni na investicione firme i centralizovane berze, a korišćeni su mamci za krađu identiteta, eksploataciju koda, malver i napredni društveni inženjering kako bi izvukla sredstva ovih organizacija i prebacila na adrese koje kontroliše Severna Koreja. U saopštenju je navedeno da je Severna Koreja kada je preuzela sredstva, započela je pažljiv proces pranja kako bi se ukradena sredstva prikrila i unovčila.Ove složene tehnike navele su mnoge istraživače bezbednosti da okarakterišu ove sajber aktere koji rade za Demokratsku Narodnu Republiku Koreju (DNRK) kao napredne uporne pretnje među kojima je i "Lazarus grupa", koju vodi primarna obaveštajna agencija Severne Koreje, Generalni biro za izviđanje koji su odobrile SAD i Ujedinjene nacije. .Od 2018. godine grupa je krala i prala ogromne sume virtuelnih valuta svake godine, obično više od 200 miliona dolara, a prema Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, prihod ostvaren od ovih hakova ide za podršku severnokorejskim programima za razvijanje oružja za masovno uništenje i balističkih projektila.Od 2020. do 2021. godine broj hakova povezanih sa Severnom Korejom skočio je sa četiri na sedam, a vrednost izvučena iz ovih hakova porasla je za 40 odsto.Više od 65 odsto ukradenih sredstava DNRK je oprano putem miksovanja ove godine, u odnosu na 42 odsto u 2020. i 21 odsto u 2019. godini, što sugeriše da su akteri oprezniji svake godine.Zašto mikseri? Severna Koreja sistemski pere novac, a njihova upotreba višestrukih miksera (softverskih alata koji objedinjuju i šifruju kriptovalute sa hiljada adresa) je proračunati pokušaj da se prikrije poreklo nezakonito stečenog digitalnog novca dok se ona pretvara u fiat valutu.Chainalysis je identifikovao 170 miliona dolara u tekućim bilansima, što predstavlja ukradena sredstva 49 zasebnih hakova u periodu od 2017. do 2021. godine, koji su pod kontrolom Severne Koreje, ali hakovan novac tek treba da budu opran putem.Od ukupne imovine, otprilike 35 miliona dolara je došlo od napada u prethodne dve godine, a više od 55 miliona dolara stečeno je napadima izvršenim 2016. godine, što znači da DNRK poseduje ogromna neoprana sredstva stara čak šest godina.Ovo sugeriše da hakeri povezani sa Korejom ne prebacuju ukradene kriptovalute uvek brzo kroz proces pranja, ali se pretpostavlja da je tako jer se nadaju da će interesovanje za sprovođenje zakona za ove slučajeve nestati i tako će biti u mogućnosti da isplate novac bez nadzora što ukazuje na pažljiv plan, a ne ishitreno postupanje.U avgustu 2021. godini sajt za razmenu kriptovaluta Liquid.com objavio je da je neovlašćeni korisnik dobio pristup nekim kriptovalutama kojima upravlja Liquid, a 67 različitih ERC-20 tokena, zajedno sa velikim količinama etra i bitkoina, premešteno je iz ovih novčanika na adrese koje kontroliše strana koja radi u ime Severne Koreje.Napadač je zatim koristio decentralizovane protokole zamene i miksovanja kriptovaluta kako bi se prikrilo poreklo ukradenog novca.Na kraju ovog procesa, napadači premeštaju bitkoin na centralizovane, prvenstveno azijske berze, gde je verovatno zamenjen za fiat valutu kao što je kineski renminbi, što im omogućava da konačno pristupe gotovini stečenoj hakom."Vlada Severne Koreje, bilo da je to preko Lazarus grupe ili njenih drugih kriminalnih sindikata, predstavljala je naprednu upornu pretnju industriji kriptovaluta 2021. godine", saopštila je kompanija Chainalysis.

Srbija

Predloženo povećanje plate nameštenicima u državnim organima

Predloženim izmenama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika predviđa se povećanje zarada pomoćno-tehničkom osoblju u državnim organima.Povećanje koeficijenata obuhvata poslove pravosudne strže, daktilorafa, dostavljača, kurira, zaposlenih na priojemu i ekspeciji pošte i dr, piše u predlogu.Svaki dan u crvenoj zoni, a u džepu minimalac Menjaju se koeficijenti kojima se obračunavaju zarade za treću, četvrtu, petu i šestu platnu grupu. Koeficijenti za treću platnu grupu su povećani sa 1,9 na 1,96, za četvrtu sa 1,5 na 1,71, za petu sa 1,2 na 1,38 i za šestu sa 1 na 1,2.Da bi se plate nameštenika povećale, potrebno je obezbediti dodatan novac u republičkom budžetu za 2022. godinu u visini od 14 odsto planiranih sredstva za plate nameštenika u ovoj godini. Ova suma iznosi 468 miliona dinara u bruto iznosu.Dvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO) Inicijativa za izmenu Zakona potekla je od reprezentativnih sindikata zaposlenih u državnim organima, koji su predložili uvećanje koeficijenata za obračun i isplatu plata nameštenika, imajući u vidu njihov doprinos funkcionisanju organa, naročito u pravosuđu, navodi se u predloženim izmenama.Izmene Zakona je usvojila Vlada i predlog je poslat na odlučivanje Narodnoj skupštini.POŠTARI SANJAJU DAN KADA ĆE SE PRIBLIŽITI PROSEČNOJ PLATI Već dugi niz godina se planira da se zarade u državnim organima urede tako što će se uvesti platni razredi, koji bi doveli do toga da za isti posao svi radnici budu isto plaćeni bez obzira gde rade.Međutim, početak primene Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru koji je usvojen još 2016. godine se stalno odlaže. Poslednji put, u novembru prošle godine, primena je odložena za 1. januar 2025. godine.