Najnovije

2022

Globalno interesovanje za eko inovaciju iz Srbije!

Učesnici startap akceleratora Univerzum, koji su pokrenuli Mozzart i Univerzitet u Beogradu, proizvode organsku zamenu za stiropor i efektivno smanjuju zagađenjeNjihov moto je “zdravi ljudi u zdravom svetu”, a njihov "flagship" proizvod je Biosporin, ekološka biorazgradiva organska zamena za stiropor. On se proizvodi u potpunosti od poljoprivrednog otpada, u karbon negativnom procesu. Komercijalizacijom jedne tone Biosporina koja zameni jednu tonu stiropora, efektivno se smanjuje zagađenje za oko 9 tona CO2!Na polju zdravstvenih preparata imaju proizvode IMUNIN: čaj i kapsule namenjene za jačanje imunog sistema. Ovi preparati se takođe proizvode na zelen način, koriste se organski gajene medicinske gljive. I na polju biomaterijala rade na razvoju efektivne metode za proizvodnju hitina i hitozana, za upotrebu u biomedicinskoj i farmaceutskoj inudstriji. I tu nije kraj. Soma Bioworks u bliskoj budućnosti planira dalji razvoj zdravstvenih preparata sa različitim funkcijama.Nebo je granica za učesnike Univerzuma, startap akceleratora koji je kompanija Mozzart pokrenula u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu. Nikola Stanojević, molekularni biolog iz Beograda, objašnjava kako je ovaj mali tim došao do sjajnih ideja i koji su bili glavni motivi u pokretanju projekta.Naša inovacija je razvijena spontano, na raskršću naše vizije "zdravi ljudi u zdravom svetu" i globalne potrebe. Sve je počelo 2018. godine. Naš prvi proizvod, preparat za jačanje imuniteta IMUNIN, se proizvodi od organski gajenih lekovitih gljiva. U jednom trenutku smo shvatili da otpad od proizvodnje ovih gljiva pod određenim uslovima može da se ponaša slično ekspandovanom polisitrenu ili nekim vrstama plastike. U isto vreme, sve više je počelo da se priča o mikroplastici i uopšte o štetnosti plastike, pogotovu jednokratne, po životnu okolinu i zdravlje ljudi.Videli smo potencijal novootkrivenog materijala da zameni neke vrste plastike, i shvatili da to može doprineti smanjenju zagađenja plastikom. Osmislili smo projekat, koji je potom kroz podršku Fonda za inovacionu delatnost, razvio sam materijal u Biosporin. Sa tom inovacijom smo osvojili nagradu kao "Najbolja tehnološka inovacija godine 2020". U međuvremenu smo nastavili sa prodajom naših inovativnih zdravstvenih preparata i počeli da radimo na razvoju još nekih biomaterijala koji se korsite u biomedicini i farmaciji.  • Kakvi su utisci o startap akceleratoru Univerzum, koji su zajedno organizovali Univerzitet u Beogradu i kompanija Mozzart?S obzirom na to da je ova iteracija startap akceleratora Univerzum bila prva, organizacija se pokazala kao jako profesionalna i efektivna. Predavanja su bila zaista korisna, i držana od strane stručnjaka do kojih ne bi bilo lako doći na bilo koji drugi način. Ubrzani karakter akceleratora je zapravo jako povoljan po startapove, koji inače imaju znatno ograničene kapacitete, pa je skoro nemoguće da izdvoje drastično mnogo vremena. Pobeda na takmičenju u okviru akceleratora nam znači višestruko, sa posebnim naglaskom na podršku kompanije Mozzart. Nadamo se da će nam pobeda i podrška pomoći u proboju na tržište i doneti dodatnu vidljivost. Predstavili smo se i pobedili na još nekoliko nacionalnih i internacionalnih takmičenja i konkursa. U novembru smo učestvovali na GITEX GLOBAL događaju uokviru EXPO 2020 DUBAI, gde smo bili u prilici da pokažemo svoje proizvode i stvorimo globalno interesovanje. Krajem januara sa zvaničnom delegacijom Srbije učestvujemo u nedelji posvećenoj zdravlju u okviru EXPO 2020 Dubai, gde ćemo predstaviti svoje zdrastvene proizvode i inovacije. • Kako teče sam proces proizvodnje?Suština naše invoacije je zapravo cirkularni proizvodni proces, baziran na biološkim i biohemijskim tehnologijama, koji nam omogućava da na minimalno zagađujuć način proizvodimo zdravstvene preparate, čajeve od lekovitih gljiva, Biosporin kao i biomaterijale koji se koriste u biomedicini, hitin i hitozan. Ulazni resurs za naš proces je zapravo samo poljoprivredni otpad, a jedini otpad koji mi imamo je neka minimalna količina reciklabilne plastike. Pre svega, naš proces je carbon negativan, i u punoj proizvodnji zarobljuje CO2 iz atmosfere. Iz različitih delova proizvodnog ciklusa uzimamo različite proizvode, ali osnova same proizvodnje je biološka, uzgajamo specijalizovane kulture gljiva koje smo razvili u našoj laboratoriji. • Da li planirate da proširite svoj uticaj na tržište građevinske industrije, s obzirom na to da je biosporin efikasna zamena za stiropor?Trenutno radimo na nekim istraživanjima na ovu temu, medjutim problem je u tome što je glavna razlika Biosporina to što je on potpuno biorazgradiv u prirodnim uslovima. Ovo čini njegovu upotrebu kao materijal za građevinu organičenom, jer u suštini razgradivost nije karakteristika koja vam je potrebna prilikom izgradnje kuće recimo. Može naći primenu prilikom ekološke izgradnje, ali to zahteva dodatno istraživanje i razvoj na samom materijalu.• Kakvi su vam proizvodni kapaciteti u ovom trenutku i koji su planovi po tom pitanju?Trenutno su nam proizvodni kapaciteti nedovoljni da ispune zahteve tržišta. Problem je u tome što je sam materijal nov, otkriven od strane naše kompanije, pa za njegovu proizvodnju ne postoje mašine i mehanizmi. Moramo sami da dizajniramo potrebnu opremu, što je dug i spor proces. Trenutno je proizvodnja delimično manuelna. Planiramo da završimo dizajniranje proizvodne opreme do kraja 2022. godine, kada ćemo podići proizvodne kapacitete za najmanje 10 puta. Tim mladih stručnjakaSvi članovi tima su u tridesetim godinama, a čine ga: Nikola Stanojević - Molekularni biolog sa skoro 10 godina iskustva u preduzetništvu i startapovima kao osnivač. Prva osnivačka iskustva stekao u Londonu. Bavi se razvojem poslovanja, razvojem proizvoda, finansiranjem i strategijom kompanije. Aleksandra Đorđević - Filolog i preduzetnica sa dugim internacionalnim iskustvom na menadžerskim pozicijama u raznim industrijama. Primarno se bavi administraicjom, knjigovodstvom, nabavkom, logistikom i upravljanjem poslovnih aspekata kompanije. Marko Cvetković – Ima veliko iskustvo u prodaji i menadžmentu u nekoliko većih regionalnih kompanija, bavi se proizvodnjom, logistikom i operativnim aspektima kompanije, kao i razvojem proizvoda i tehnologije. Pored osnivačkog tima, bitan deo kompanije čini naučno istraživački deo, koji vode perspektivni mladi istraživači sa Biohemijskog fakulteta u Beogradu - Predrag Macura i Lazar Popović, koji se bave daljim razvojem tehnologije i otkrivanjem novih potencijalnih proizvoda.  

Srbija

RTS: Krajem januara subvencije za stolariju u svim beogradskim opštinama

Iz Ministarstva rudarstva i energetike poručuju da će za zamenu stolarije, koja se radi u 67 opština u Srbiji, krajem meseca moći da se prijave sve opštine u Beogradu, preneo je RTS. Prednost prilikom dodele tih subvencija, kako se objašnjava imaće oni građani koji imaju najlošije prozore.Dugo najavljivani konkurs je otvoren i za žitelje Palilule, obezbeđena su sredstva za oko 300 domaćinstava, a krajem januara sledi novi konkurs sa više sredstava, gde će moći da se prijave sve gradske opštine.Državni sekretar u mninistarstvu energetike Zoran Lakićević kaže da mogu da se prijave svi građani koji žive u stanu ili su vlasnici stana ili kuće. Prema njegovim rečima, prikupljanje dokumentacije nije komplikovano."Postoji formular. Možete ga naći ili na veb-stranici opštine Palilula ili na veb-stranici grada Beograda. Dajete najosnovnije podatke: broj lične karte, adresa i dokaz da je započela legalizacija, ne mora da bude urađena, samo da je počeo postupak. Treba da se podnese i račun za struju", navodi Lakićević.Kao primer dokaza za započetu legalizaciju je naveo građevinsku dozvolu, a kada je reč o građanima koji žive u legalizovanim objektima, oni u opštini mogu da uzmu  dokaz o legalizaciji, a kako se dodaje validna je i potvrda iz katastra.Lakićević ističe da je najbitnije za prijavu da građani uzmu i prilože premer i predračun za ono što žele da urade od jedne od firmi koja se nalazi na spisku pretkvalifikovanih za taj posao, a koju će izabrati na formularu.Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energijeSrbija uređuje dodelu državne pomoći za životnu sredinu i energetiku "Na tom premeru i predračunu stoji šta će da rade i cena. Nakon toga će komisija opštine Palilule da izađe i obiđe svaku zgradu i svaki stan koji je prijavljen", dodaje Lakićević.Ko ima prednost prilikom dodele subvencije imaju, prema njegovim rečima, procenjuje komisija koja je formirana pri opštini."Postoji Komisija koja radi evaluaciju prijava i građani će da dobiju formular na kome će da zaokruže koje prozore imaju, da li imaju drvene stare jednostruke, oni nose najviše poena, dvostruke prozore sa dva krila, oni nose malo manje poena i način grejanja. Posle toga se radi bodovanje i pravi se rang lista", objašnjava Lakićević.On navodi da je u komisiji šestoro ljudi, a da na teren izlazi dvoje, kao i da prilikom prvog izlaska komisija napravi zapisnik na osnovu kojeg se uveri da li ono što je traženo zaista stoji. Kada se budu uradili objekti onda komisija ponovo izlazi da verifikuje da li je to urađeno.Iskustvo u 67 opština je pokazalo, kako je naveo, da je potrebno par nedelja da komisija obiđe sve stanove nakon što je primila sve prijave: "Potom se pravi preliminarna rang-lista, građani imaju pravo na prigovor ili komentar mesec dana nakon toga", rekao je Lakićević.

Srbija

U pirotskim selima i dalje zabranjen uzgoj svinja

Zabrana čuvanja i uzgajanja svinja u pirotskim selima na takozvanom "Kružnom putu" i dalje je na snazi zbog prisustva svinjske kuge, rekla je načelnica Pirotskog upravnog okruga Dragana Tončić, prenose Južne vesti.Tokom decembra zabeležena su kako se dodaje tri nova slučaja zaraze divljih svinja afričkom kugom. Regionalni krizni centar za afričku kugu svinja u Nišu obratio se Nacionalnom centru sa zahtevom da se razmotri mogućnost repopulacije divljih svinja u pirotskim selima, ali je taj zahtev odbijen, pa je zabrana ostala.Jedan slučaj zaraze otkriven je kod svinje koja je stradala kada je na nju naleteo auto, a dva su otkrivena kod divljih svinja koje se odstreljene u lovištu Vidlič.Poskupele šnicle, ali stočari od toga nemaju koristiSrbija ove godine uvezla svinjsko meso za 18 miliona evra Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore ažuriralo je listu država iz kojih je zabranjen uvoz i tranzit živih svinja, mesa i proizvoda zbog prijave afričke kuge svinja. Među delovima Srbije iz kojih je zabranjen uvoz je i Pirotski okrug.Epidemija afričke kuge svinja proglašena je 13. januara 2020. godine, a nakon popisa domaćih svinja, po rešenju Ministarstva poljoprivrede, deo svinja je odvožen u najbližu klanicu. Deo tih životinja, kako je objašnjeno, morao je da se usmrti i sahrani u zoni područja gde je proglašena epidemija.Meštani pirotskog sela Krupac bunili su se protiv zakopavanja leševa u njihovom ataru, a nakon njihovog protesta odlučeno je da se leševi prebace u kafileriju u Ćupriji.Srbija je u prvoj polovini prošle godine uvezla svinjsko meso za 18 miliona evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Odgajivači svinja u Srbiji često ističu probleme sa kojima se suočavaju i poručuju da im jedino može pomoći jasna državna strategija kako ih ne bi ugrožavao "monopol klanične industrije".

Srbija

Traži se projektant za stakleni vidikovac Kablar

"Turistička organizacija Čačak" raspisala je tender za izradu projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju staklenog vidikovca Kablar. Tehničkom dokumentacijom je potrebno da se definiše uređenje prostora površine oko 1000 metara kvadratnih. Maksimalna planirana zatvorena površina objekta vizitorskog centra je oko 200 kvadratnih metara. Od projektanta se traži da izradi idejno rešenje, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje. "Projektom je potrebno obezbediti maksimalno sagledavanje prirodnog okruženja sa pristupnih staza i platoa izdignutih u odnosu na prirodnu kotu terena tako da se izbegne prisustvo bilo kakvih prepreka vizurama posetilaca", piše u dokumentaciji. Početni plato treba predvideti niz greben na orjentacionoj visini od 879 metara nadmorske visine.Vizitorski centar u okviru koga je planiran kafe i info pult predviđen je u blizini gornjeg platoa grebena. U dokumentaciji piše da od vizitorskog centra treba predvideti kretanje stazom koja vodi do nižih platoa, a koji treba da su postavljeni kaskadno tako da prate prirodni pad terena. "U okviru centralnog platoa - vidikovca predvideti ekstenzije koje treba da budu postavljene konzolno iznad ponora padine. Neophodno je da konzolni platoi imaju stakleni pod koji omogućava da se stekne utisak boravka u fluidnom prostoru odvojenom od čvrstih struktura", piše u dokumentaciji. Vidikovac će se graditi na području Ovčarsko kablarske klisure koja se nalazi na administrativnoj teritoriji Čačka, odnosno na delovima dve katastarske katastarske parcele u Rošcima. Ove parcele pripadaju obuhvatu II stepena zaštite prirode zaštićenog područja prirodnih vrednosti Ovčarsko-kablarske klisure, u granicama područja planiranog za razvoj turizma i sportsko-rekreativne infrastrukture.Rok za podnošenje ponuda je 7. februar. 

Svet

Evropski račun za struju tri puta veći nego 2021, države nude subvencije

Cene energenata u Evropi 2022. godine biće najveće tokom poslednjih 10 godina jer se dogodila hiperinflacija cena gasa i struje, ocenjuje međunarodna investiciona banka Citigrup, a prenosi Bloomberg. Prema trenutnim procenama, ukupan račun za primarnu energiju u regionu Evrope iznosiće oko 1.000 milijardi dolara (jedan trilion).Nova nepovoljna situacija kako se naglašava pogađa podjednako i domaćinstva i industriju, pa su se vlade nekih evropskih zemalja već odlučile da im pomognu subvencijama.Ocenjuje se da je olakšanje za potrošače ipak na vidiku jer evropske vlade pojačavaju napore da zaštite domaćinstva od visokih računa za potrošnju energenata. Sledeći odluke Franciske i Italije, Švedska je već najavila paket subvencija vredan 664 miliona dolara.Prethodne rekordne cene su kako se podseća uglavnom bile posledica rasta cene nafte. Sada se radi o većim troškovima grejanja, saobraćaja i rada velikih industrijskih postrojenja.To će kako se ocenjuje pomoći u smanjenju emisije CO2.   Ipak, ocenjuje se da će potrošači i industrija širom regiona verovatno morati da donesu neke teške odluke u vezi sa potrošnjom energije.Evropa je duboko u energetskoj krizi sa najnižim zalihama gasa. Referentne cene goriva porasle su za više od 250 odsto prošle godine. Sa druge strane, tenzije između Zapada i Rusije koja je najveći dobavljač gasa u Evropi godinama drže trgovace u neizvesnosti.Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu strujeLETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS? Manje vetra takođe ograničava proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koja se naziva osnovom tamozvane "zelene revolucije", odnosno prelaska na ekološki čistije energente.Gas inače kako se podseća predstavlja oko 25 odsto energetskih potreba Evrope, u poređenju sa oko 10 odsto u Aziji. Zbog toga što se koristi i kao gorivo za elektrane, porast njegove cene utiče i na cenu struje.Energetski sektor u Srbiji trenutno pogađaju havarije u javnom preduzeću Elektropivrede Srbije (EPS). Nakon kolapsa celog sistema u decembru kada je pao prvi sneg, poslednja u nizu je požar na bageru velikog kapaciteta u Rudarskom baesnu Kolubara.Zbog niza propusta u rukovođenju EPS-om, dugogodišnji v.d. tog preduzeća, Milorad Grčić, podneo je ostavku. 

Srbija

Za odbojkaški centar na Novom Beogradu 27 miliona evra

Izgradnja Odbojkaškog trenažnog centra na Novom Beogradu će koštati blizu 3,2 milijarde dinara (26,8 miliona evra), piše u odluci o dodeli ugovora. Ova cena viša je za 389 miliona dinara od prvobitno procenjene vrednosti Kancelarije za upravaljanje javnim ulaganjima.Kancelarija je posao izrade tehničke dokumentacije i izgradnje dodelila grupi ponuđača na čelu sa preduzećem Jadran iz Beograda. Jadran će biti zadužen za 90 odsto dela posla, dok će ostalih 10 odsto biti podeljeno između kompanija Musculus, TVI, IMP-Automatika, Aba professional, Koto, DBA, Page Consortium i IMP Automatika-security. Foto: Lokacija budućeg Odbojkaskog trenažnog centraOdbojkaški centar će se nalaziti u Ulici Tošin bunar, a trebalo bi da služi pripremama sportista u uslovima koji odgovaraju onima na međunarodnim takmičenjama, kao i mogućnosti "sprovođenja najsavremenijih metoda treninga i oporavka", piše u tenderskoj dokumentaciji.Javna nabavka je prvobitno sprovedena kroz otvoreni postupak, ali je obustavljena jer su sve ponude ocenjene kao neprihvatljive.Sportskim organizacijama 1,2 milijarde od države Tom prilikom je isti konzorcijum koji je sada dobio posao ponudio cenu od 2,7 milijardi dinara bez PDV-a, odnosno 3,2 milijarde dinara sa PDV-om.Nakon toga je Kancelarija za javna ulaganja obustavila otvoreni postupak jer je ponuđena cena bila više od procenjene vrednosti tendera od 2,3 milijarde dinara.Zatim je Kancelarija raspisala konkurentni postupak sa pregovaranjem sa istom procenjenom vrednosti. Ipak, nakon postupka, ugovorena je cena koja je vrlo slična onoj koju su firme ponudile u prvom postupku, 2,6 milijarde dinara bez PDV-a (3,15 milijarde dinara sa PDV-om).Raste uticaj organizovanog kriminala na sport i klađenje Kako je ranije pisao portal Beobuild, na osnovu inicijative Odbojkaškog saveza Srbije tim Page Consortium preuzeo je kompletan projektni menadžment od formiranja lokacije i zakonom propisane procedure do izrade Idejnog rešenja čiji je autor Đurađ Vasić, dok je nosilac sprovođenja Urbanističkog projekta Energoprojekt Urbanizam i arhitektura.Zgrada bi trebalo da ima pet spratova. U okviru zgradu su u planu hale za trening, hale za odbojku na pesku i prostor za posmatrače, mediko blok, teretana, kao i smeštajni prostori za sportiste od kojih će deo soba biti prilagođen osobama sa invaliditetom. 

Srbija

Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto

Potrošačke cene u decembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 7,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). U 2021. godini u poređenju sa 2020. godinom, potrošačke cene su u proseku povećane za 4 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u decembru 2021. godine, u odnosu na novembar 2021. godine, u proseku su povećane za 0,4 odsto.U decembru 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Кomunikacije (1,2 odsto), Restorani i hoteli (0,8 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (0,7 odsto).Rast cena zabeležen je i u grupi stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,6 odsto), u grupama Alkoholna pića i duvan i Rekreacija i kultura (za po 0,5 odsto), Odeća i obuća (0,4 odsto), Hrana i bezalkoholna pića (0,3 odsto) i Zdravlje (0,2 odsto). Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi RZS.FOTO: Printskrin/Republički zavod za statistiku

Svet

Gvožđe umesto litijuma, jeftinije i bezbednije baterije?

Američki startap Form Energy radi na razvijanju gvožđe-vazduh baterija zasnovanih na reverzibilnom rđanju koje bi nasuprot široko korišćenih litijum-jonskih baterija bile značajno jeftinije, a i sam proces rudarenja znatno rasprostanjenijeg gvožđa je ekoliški podobniji i jednostavniji od procesa rudarenja litijuma.From Energy daje nadu da će biti moguće i bez eksploatacije litijuma, koju prate brojni ekološki problemi, biti rešen izazov dugoročnog skladištenja električne energije kako bi se u budućnosti koristila struju koja se većinski proizvodi iz obnovljivih izvora energije, piše Klima101.Jedna od najvećih prepreka u procesu prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je periodičnost upotrebljivosti energije koju obnovljivi izvori pružaju, što se vidi na primeru solarne energije koja, za razliku od sagorevanja fosilnih goriva, usled smenjivanja dana i noći, nije u stanju da obezbedi konstantno snabdevanje električne mreže. Potreban je način da se višak električne energije koja se proizvede tokom dana uskladišti i da bude dostupan tokom noći, zato je pronalazak pouzdane tehnologije dugoročnog skladištenja energije cilj Forum Energy startapa i od presudnog je značaja za široku upotrebu obnovljivih izvora, odnosno ukidanje termoelektrana i smanjenje emisija ugljen-dioksida.Upotreba danas naširoko korišćenih litijum-jonskih baterija u svrhu dugoročnog skladištenja energije u budućnosti nema smisla, zbog neverovatno velike količine potrebnih baterija, kao i zbog ekološke nepodobnosti litijuma. Zato iz ovog startapa naglašavaju da njihovo rešenje koristi naširoko dostupne resurse: gvožđe, vodu i vazduh.Tehnologija gvožđe-vazduh baterija, kao podvrsta metal-vazduh baterija, poznata je kao koncept još od sedamdesetih, ali nije komercijalizovana, zasniva se na reakciji gvožđa sa kiseonikom iz vazduha pri pražnjenju baterije, pri čemu se gradi rđa. Pri procesu pražnjenja, sistem uvlači vazduh iz koga potiče potreban kiseonik, a pri procesu punjenja baterije sistem izbacuje vazduh, obogaćen oslobođenim kiseonikom. Dodatna dobra strana primene ove tehnologije je to što je oslobođeni vazduh u određenoj meri čistiji nego onaj uvučeni. Baterije se sastoje od deset do dvadeset opisanih ćelija i veličine su mašine za pranje veša, a sistem se sastoji od više hiljada ovakvih baterija spakovanih u kućište koje ih štiti od spoljne sredine. Veličina sistema, odnosno količina upotrebljenih baterija može da varira u zavisnosti od potreba. Kapacitet skladištenja sistema koji zauzima malo manje od pola hektara zemiljišta, otprilike je takav da je u stanju da skladišti oko više od tri megavata električne energije.Činjenica da Form Energy nije izmislio novu tehnologiju već samo izabrao onu postojeću koja najviše obećava i optimizovao je, omogućila mu je da u samo četiri godine predstavi funkcionalno rešenje.  Izvršni direktor kompanije, Mateo Jaramiljo, u intervjuu za portal CleanTechnica tvrdi da su njihovi sistemi u stanju da kontinualno snabdevaju mrežu tokom 100 sati i duže, što ih stavlja u rang sa postrojenjima zasnovanim na fosilnim gorivima. On napominje da bi cena baterija na kojima rade mogla biti desetostruko manja od cene od litijum-jonskih, što pre svega proizilazi iz stostruko manje nabavne cene sirovine gvožđa, naspram sirovine litijuma.Budući da je za ove baterije gvožđe ključni sastojak, kompanije iz čelične industrije veoma su zainteresovane za implementaciju ovakvog rešenja, a u julu ove godine putem grupnog investiranja Form Energy je prikupio 240 miliona dolara za svoj projekat.Prva prilika za pravdanje investicija i početak implementacije ove tehnologije je gradnja sistema za skladištenje energije za elektrodistribucionog operatera Great River Energy u Minesoti, sa rokom do 2023. godine. Taj projekat treba da ima ulogu dokaza funkcionalnosti i postavljanja primera mogućnosti dugoročnijeg skladištenja energije, nasuprot danas korišćenog kratkotrajnog.

Srbija

Aerozagađenje povećava ljudski sterilitet na celom Zapadnom Balkanu

Dugotrajno izlaganje aerozagađenju na Zapadnom Balkanu može da smanji plodnost kod žena za više od 10 odsto, saopštio je Evropski fond za Balkan, koji sprovodi kampanju "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh". Naučnici tvrde da aerozagađenje smanjuje šanse za začeće i povećava šanse za pobačaj. Pored toga, učestalost pobačaja i mrtvorođenih beba značajno je veća u periodu kada se ljudi izlažu zagađenom vazduhu.Kako se dodaje, zemlje regiona već beleže konstantan pad stope prirodnog priraštaja i smanjenje populacije. Ovog meseca, u drugoj etapi kampanje, naglasak je na informisanju građana o smanjenju plodnosti i sve većoj stopi steriliteta kod žena i muškaraca širom Zapadnog Balkana,zbog zagađenja vazduha.Studije pokazuju i da žene koje žive u zagađenim oblastima imaju manje vitalnih jajnih ćelija, nižu stopu plodnosti i veću stopu neuspeha pri implantaciji embriona tokom vantelesne oplodnje u poređenju sa onima koje nisu izložene uticaju zagađenog vazduha.Praškaste materije PM 2,5 koje prave aerozagađenje smanjuju plodnost kod žena, a zagađeni gradovi širom regiona beleže u proseku duplo više od dozvoljenih godišnjih vrednosti tih čestica, što može da smanji plodnost i do 10 odsto. Kod muškaraca zagađenje praškastim materijama dospeva do testisa i uzrokuje pad proizvodnje sperme, manju pokretljivost spermatozoida i češće pobačaje u trudnoći usled programirane smrti ćelija.Sulfatna jedinjenja koja nastaju u procesu sagorevanja uglja povećavaju rizik od pobačaja i do 13 odsto, a na neplodnost utiče i zagađenje plastikom. Polistiren, tip plastike koji se u mikro i nano stanju može naći u hrani, vodi i vazduhu, utiče na rani razvoj embriona, što kasnije može prouzrokovati abnormalni razvoj i prevremeni porođaj.Genetičar Miodrag Stojković dokazao negativan efekat plastike na zdravljePokušajte pre četrdesete, posle je uglavnom kasno ŠTA PREDUZETI?Vazduh zagađen praškastim materijama, teškim metalima, mikro i nano plastikom i drugim materijama dovodi do uvećane stope pobačaja i u slučajevima vantelesne oplodnje, jer smanjuje procenat uspešnosti, čak i u laboratorijama u kojima se tvaj proces vrši. Učesnici kampanje ponavljaju zahteve za hitno rešavanje nagomilanih problema: - Napuštanje uglja za proizvodnju struje je najvažnija mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, zamena kotlova u domaćinstvima ekološki čistijim rešenjima. - Ublažavanje štetnog uticaja zagađenog vazduha smanjenjem upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu, kao i zamenom sintetičkih vlakana prirodnim. - Rad nadležnih institucija na promovisanju zdrave trudnoće.   - Obezbeđivanje visokoefikasnih filtera za vazduh u zatvorenom prostoru, posebno u specijalnim ustanovama koje se bave lečenjem steriliteta.- Poboljšanje kapaciteta dijagnostičkih centara i izvođenje zajedničkih studija koje će koristiti podatke praćenja i merenja posledica zagađenja vazduha na neplodnost, prevremena rođenja, nastanak bolesti i smrtnost novorođenčadi. Ekspertsku analizu o štetnom uticaju zagađenja vazduha na plodnost žena i muškaraca u regionu za kampanju "Ujedinjeni Balkan za čist vazduh" izradio je profesor humane genetike i osnivač specijalne bolnice za lečenje steriliteta u Leskovcu, Miodrag Stojković.On upozorava da bez delovanja zakonodavaca i odgovornih nema uspeha u sprečavanju bolesti nastalih usled zagađenja, uključujući sterilitet. U toj oblasti, međutim, tokom prošle godine nije bilo pomaka, a gradovi u regionu su ostali u vrhu svetske liste najzagađenijih.Organizatori kampanje su pozvali građane Zapadnog Balkana da se priključe borbi za poboljšanje kvaliteta vazduha, smanjenje neplodnost i unapređenje zdravlja dece.  Inicijator kampanje je Evropski fonda za Balkan u partnerstvu sa organizacijama iz Zenice, Tirane, Prištine, Skoplja, Podgorice i Beograda.

Svet

Više od polovine Evropljana će se do marta zaraziti omikron sojem

Više od polovine ljudi u Evropi verovatno će zaraziti omikron varijantom koronavirusa do marta, saopštila je juče Svetska zdravstvena organizacija (SZO), pošto je Svetska banka upozorila da bi zarazna varijanta mogla da ometa oporavak globalne privrede, prenosi EURACTIV.Veoma zarazan soj omikrona proširio se širom zemalja, primoravajući vlade da nametnu nove mere, a neke da uvedu dodatne doze vakcina, ipak SZO je u utorak upozorila da strategija ponavljanja dodatnih doza vakcina prvobitnog sastava protiv koronavirusa verovatno neće biti održiva strategija protiv novih varijanti.Sa skoro osam miliona registrovanih infekcija u proteklih sedam dana, prema podacima agencije France-Presse, Evropa trenutno prijavljuje najveći broj zaraženih i smrtnih slučajeva u svetu.Evropa se nalazi u epicentru novih zabrinjavajućih epidemija, a SZO je juče saopštila da bi omikron trenutnom brzinom širenja mogao da zarazi polovinu svih ljudi u regionu."Institut za zdravstvenu metriku i procenu predviđa da će više od 50 odsto stanovništva u regionu biti zaraženo omikronom u narednih šest do osam nedelja", rekao je regionalni direktor SZO za Evropu, Hans Kluge, ali je naglasio da odobrene vakcine i dalje pružaju dobru zaštitu od teških bolesti i smrti uključujući i omikron.Evropski region SZO pokriva 53 zemlje i teritorije, uključujući nekoliko u Centralnoj Aziji, a Kluge je rekao da je 50 njih imalo zabeležene slučajeve omikrona.Evropska agencija za lekove saopštila je da širenje omikrona "gura" COVID da postane endemska bolest sa kojom bi čovečanstvo moglo da živi, čak i ako za sada ostane pandemija.U međuvremenu, Svetska banka je predvidela da će se globalni ekonomski rast usporiti u 2022. godini jer omikron preti da poveća nedostatak radne snage i zastoje u lancu snabdevanja.U svom najnovijem izveštaju Globalne ekonomske prognoze (Global Economic Prospects), očekivanja svetskog ekonomskog rasta za ovu godinu su smanjena na 4,1 odsto nakon oporavka od 5,5 odsto prošle godine.Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas rekao je da bi pandemija mogla da ostavi "trajan ožiljak na razvoj" jer se pokazatelji siromaštva, ishrane i zdravlja kreću u pogrešnom smeru.Svetski ekonomski forum upozorio je da bi sve veći jaz u nejednakom pristupu vakcinama mogao da stvori otrovno nasleđe prezira, što otežava postizanje sporazuma o globalnim pitanjima kao što su klimatske promene."Veća prevalencija COVID-19 u zemljama sa niskim stepenom vakcinacije nego u zemljama sa visokom vakcinacijom će uticati na dostupnost i produktivnost radnika, poremetiti lance snabdevanja i oslabiti potrošnju", rečeno je na Svetskom ekonomskom forumu.Od 11. januara 2020. godine, broj poznatih smrtnih slučajeva u pandemiji skočio je na skoro 5,5 miliona.

Srbija

RTS: Milorad Grčić podneo ostavku

V.d. direktora EPS-a Milorad Grčić podneo je ostavku na tu funkciju, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).Milorad Grčić je pismo ostavke uputio Vladi Srbije, odnosno premijerki Ani Brnabić. Prethodno je, kako navodi, pismo juče prvo uputio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. "Poštujem državnu hijerarhiju, ali sam se prvo obratio predsedniku Vučiću, jer sam i posao vršioca dužnosti direktora 'Elektroprivrede Srbije', ali i politički angažman i članstvo u Srpskoj naprednoj stranci prihvatio isključivo zbog Aleksandra Vučića, čvrsto verujući u njegove ideje, ideale i viziju jake, moderne i napredne države Srbije, koje predsednik dosledno i uspešno ostvaruje", piše u pismu ostavke koje prenosi RTS.Grčić navodi da je predsednika obavestio da podnosi neopozivu ostavku na mesto vršioca dužnosti direktora EPS, koju je prethodnih godina  obavljao u "izuzetno složenim okolnostima"."Od poplava koje su 2014. godine zadesile našu zemlju i osim ljudskih žrtava, koje su nemerljiv gubitak, u značajnom obimu devastirale elektroenergetski potencijal naše države, pa sve do zastrašujuće kampanje protiv rudarskog kompleksa i termoenergetskog sektora, susretao sam se kao v. d. direktora sa ozbiljnim izazovima, koji su pretili da u potpunosti uruše energetsku stabilnost naše zemlje", kaže Grčić, između ostalog, u pismu.Smenjena četiri direktora EPS-a zbog nestašicaZa vršioca dužnosti direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Grčić je imenovan 15. marta 2016. godine, piše u njegovoj biografiji objavljenoj na sajtu EPS-a. U oktobru 2021. postao je direktor Rudarskog basena "Kolubara". Od oktobra 2015. godine obavljao je funkciju direktora Kancelarije za društveno odgovorno poslovanje i odnose sa lokalnim zajednicama u EPS-u.  

Svet

Britanci ogorčeni zbog ciničnih saveta za uštedu struje

Poslanici su savete koje je u ponedeljak izdala divizija Ovo Energi svojim kupcima nazvali „uvredljivim“ i „uvredljivim“.Treći po veličini britanski snabdevač energijom izazvao je bes svojih korisnika nakon što je preporučio da domaćinstva ove zime štede na računima za grejanje tako što će se maziti svoje kućne ljubimce, jesti „srdačne činije kaše“ i držati se „bezalkoholnih pića“.E-pošta koju je poslala kompanija uključivala je 10 „jednostavnih i isplativih načina da se zagrejete ove zime“, kao što je „maženje sa svojim kućnim ljubimcima i voljenima da vam bude prijatno“ i jedenje đumbira, ali izbegavanje čilija „jer se znojite“ ”.E-mail, koji je Fajnenšel tajms video, poslat je korisnicima SSE Energi Services, britanskog maloprodajnog preduzeća za struju i gas koji je Ovo kupio 2020.Britanci se suočavaju sa najvećim pritiskom svojih prihoda od finansijske krize 2008-09. Očekuje se da će računi za energiju za milione domaćinstava u aprilu porasti za više od 50 odsto, ili 700 funti, na 2.000 funti godišnje po domaćinstvu, kada se britanska gornja granica cene energije prilagodi.Darren Jones, predsednik komisije za odabir poslovanja, pozvao je Ovo da se izvini svojim klijentima zbog „neosetljivih“ komentara.„Kada vam se kaže da obučete džemper umesto da uključite grejanje ako to ne možete da priuštite, u vreme takvih poteškoća za toliki broj porodica, očigledno je uvredljivo“, rekao je poslanik Laburista.Tereza ​​Vilijes, bivša ministarka konzervativne vlade, rekla je da je savet verovatno bio dobronameran, ali je ipak bio „prilično neosetljiv“. „Mnogi ljudi su veoma zabrinuti zbog povećanja računa za energiju i neće biti ljubazni da im se kaže da naprave neke zvezde“, dodala je ona.Predstojeće povećanje računa za energiju usledilo je posle rekordnih skokova veleprodajnih cena gasa i struje od prošlog leta. Granicu, koja određuje račune za više od 15 miliona domaćinstava, u oktobru je energetski regulator Ofgem ukinuo za 12 odsto.Humanitarne organizacije su upozorile da bi skok cena energije mogao da gurne još milione domaćinstava u „siromaštvo goriva“, što bi doprinelo nadolazećoj krizi troškova života.U imejlu je takođe uključena preporuka da se „pokrenete“ tako što ćete „izazvati decu na takmičenje u hula-hupu“, očistiti kuću ili „odraditi nekoliko zvezdanih skokova“.Đumbir se preporučuje jer vas „zagreva tako što podstiče protok krvi“, kao i složeni ugljeni hidrati, uključujući kašu, koja će „pomoći da povećate telesnu temperaturu, jer im je potrebno duže da se svare“.Kupcima se takođe savetuje da piju više vode jer telesna temperatura može da padne zbog dehidracije, ali su upozoreni da je „osećaj zagrevanja od vina ili viskija privremen jer ćete uskoro izgubiti toplotu iz jezgra i na kraju se osećati još hladnije“. Dodaje: „Držite se bezalkoholnih pića.Jedna vladina figura je rekla da je savet da se jede kaša i izbegava alkohol „kao neka Dikensovska noćna mora“.Klajv Luis, poslanik laburista za jug Norviča, rekao je da su smernice „klovnovske” i „depresivne”."To je smešno i uvredljivo, ali s obzirom da ova vlada nema energetsku strategiju skoro da to očekujete“, rekao je on. Komentari „pročitaće ljudi koji moraju da biraju između jela i grejanja . . . ako je to stanje u zemlji u kojoj se sada nalazimo, smatram da je to prilično depresivno”.Ovo je rekao:"Razumemo koliko će situacija biti teška za mnoge naše kupce ove godine. Naporno radimo na pronalaženju smislenih rešenja dok se približavamo ovoj energetskoj krizi i shvatamo da je sadržaj ovog bloga bio loše ocenjen i da nije od pomoći. Postiđeni smo i iskreno se izvinjavamo."

Lifestyle

Rajksmuzeum objavio najdetaljniju fotografiju umetničkog dela ikada

Rajksmuzeum u Amsterdamu je objavio "najveću i najdetaljniju fotografiju bilo kog umetničkog dela" i može se besplatno pogledati na veb stranici ovog muzeja. U pitanju je remek-delo Rembranta van Rajna iz 1642. godine Noćna straža, koja je trenutno u fokusu ogromnog projekta istraživanja i restauracije pod nazivom "Operacija Noćna straža".Tehnički detalji skeniranja su zapanjujući. U saopštenju za štampu, Rajksmuzeum objašnjava da se sastoji od 8.439 pojedinačnih fotografija snimljenih kamerom Hasselblad H6D 400 MS od 100 megapiksela.Rezultet je najveća i najdetaljnija fotografija umetničkog dela ikada napravljena, veličina je 717 gigapiksela (717 milijardi piksela), udaljenost između dva piksela je 5 mikrometara (0,005 milimetara), što znači da je jedan piksel manji od ljudskog crvenog krvnog zrnca.Omogućeno je zumiranje da bi se mogle videti pukotine koje su se pojavile u pojedinačnim potezima četkice ovog remek dela.Verovatno je to još bolje iskustvo nego da vidite sliku u telu, jer vam ovaj softver omogućava da zaista "pritisnete nos" uz nju tako da biste bili izbačeni iz većine muzeja.Ako ste voljni da žrtvujete malo rezolucije, onda veb lokacija takođe ima alternativnu verziju Noćne straže sa vraćenim isečenim stranama koje nedostaju jer su skinute sa slike 1715. godine, što joj je omogućilo da se uklopi na skučenije mesto u gradskoj kući u Amsterdamu. U saopštenju za štampu Rajksmuzeuma se navodi da će ovo skeniranje pomoći u istraživanju slike, posebno na daljinu i trebalo bi da omogući istraživačima da sa više tačnosti prate kako slika stari.Pošto je skeniranje završeno, muzej je napomenuo da planira da postavi Noćnu stražu na nova nosila kako bi ispravio deformitete na platnu koji su se pojavili.Skeniranu Noćnu stražu u visokoj rezoluciji možete pogledati ovde.

Srbija

Navodnjavanje u 2021. godini uvećano za 34 odsto

Za navodnjavanje u Srbiji je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92,5 miliona kubnih metara vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Navodnjavano je 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini.Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.Od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem se navodnjavalo 91,8 odsto površine, kapanjem osam odsto površine, a površinski se navodnjavalo svega 0,2 odsto površine.Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet  odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).Istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćeni su poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi i/ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, navodi RZS. 

Srbija

Subvencije za električna vozila od 250 do 5.000 evra

Ministarsvo zaštite životne sredine dodeljivaće subvencije za nabavku novih vozila na električni pogon. U zavisnosti od vozila subvencije će iznositi od 250 do 5000 evra. Pravo na subvencionisanu kupovinu vozila imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, piše u Uredbi koju je donela Vlada Srbije. Vlada je krajem decembra donela Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane кupovine novih vozila кoja imaju isкljučivo eleкtrični pogon, кao i vozila кoja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem poкreće i eleкtrični pogon (hibridni pogon). Subvencije se odnose na vozila koja imaju isključivo električni pogon, kao i vozila koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon), a u cilju podsticanja ekološki prihvatljivog vida transporta.Za mopede i lake tricikle subvencija će iznositi 250 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za motocikle i motocikle sa bočnim sedištem,  teške tricikle,  lake četvorocikle i teške četvorocikle planirana je subvencija od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti.Za putničko vozilo koje ima najviše devet mesta za sedenje (uključujući i sedište vozača) i teretna vozila čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t, a koja su isključivo na električni pogon, u planu je subvencija od 5000 evra. Predviđena je i subvencija od 2500 evra ili 3500 evra za putnička vozila sa najviše devet sedišta i teretna vozila (čija masa ne prelazi 3,5 tona), a koja uz motor sa unutrašnjim sagorevanjem pokreće i električni pogon (hibridni pogon). Subvencionisana kupovina vozila sprovodi se isplatom na ime učešća za finansijski lizing za kupovinu novog vozila i plaćanja dela kupoprodajne cene novog vozila. Zahtevi za dodelu subvencija podnose se zaključno sa 31. oktobrom 2022. godine Ministarstvu zaštite životne sredine. 

Srbija

Stanari „kineskog zida“ protiv izgradnje na zelenoj površini

Predstavnici stanara zgrade poznate kao "kineski zid" u Bloku 8 na Novom Beogradu saopštili su danas da je najava izgradnje poslovno-stambenog kompleksa na oko 42.000 kvadrata, na mestu nekadašnjeg Centrotekstila, na zelenoj površini, koja bi njima blokirala pristup vazduha i svetlosti "preteći zločin", prenosi Beta."Kompleks koji će zauvek oteti ono malo parking mesta, naše zelene površine, naše borove, vazduh, parkić i prostor gde se igraju naša deca. Plan je da se gradi suprotno zakonu, manipulacijom i nasilnom prenamenom pretežne namene objekta iz komercijalne u stambenu, povezujući parcele i objekte radi dobijanja na grandioznosti površine i kvadrata za prodaju", navodi se u saopštenju predstavnika stanara.Na mestu nekadašnjeg Centrotekstila niče stambeno poslovni kompleksU saopštenju se dodaje da su predstavnici 500 porodica koje žive na 15 metara od budućeg gradilišta u zgradi u Bulevaru Mihaila Pupina 183-197 gradskom Sekretarijatu za urbanizam podneli dve kolektivne i više pojedinačnih primedbi na Nacrt urbanističkog projekta, na koje nisu dobili odgovor.Podsetimo, na mestu nekadašnjeg tržnog centra "Centrotekstila", na uglu Bulevara Mihajla Pupina i Bulevara Maršala Tolbuhina (nekadašnja Goce Delčeva ulica) na Novom Beogradu, gde se sada nalaze marketi, drogerije i filijale banaka u planu je izgradnja novog stambeno-poslovnog kompleksa koji će biti sačinjen od dve zgrade, kako je Nova ekonomija pisala.Izvođač radova u Bloku 37 traži 400 miliona od stanara za naknadu šteteInvestitori su preduzeća "Centrotextil", "Jugofund" i "Napred".Na prostoru na kome je planirana izgradnja trenutno se nalazi zgrada koja ima suteren, prizmelje i jedan, odnosno dva sprata u pojedinim delovima. Najvećim delom (1,9 hiljada kvadrata) koristi se za trgovinu, dok je manjim delom (922 kvadarata) u svojstvo zgrade tehničkih usluga.Umesto toga, trebalo bi da niknu dva objekta od osam spratova, prizemljem i povučenim spratom.

Svet

Funkcioneri Hrvatske narodne banke trgovali deonicama i obveznicama banaka

Zaposleni u Hrvatskoj narodnoj banci (HNB) koja nazire rad privrednih društavau finansijskom sektotu trgovali sz hartijama od vrednosti banaka za čiji je nadzor ova institucija zadužena otkriva portal Index.hr i ističe da je zabeleženo više od 400 transakcija u vrednosti od deset miliona kuna (1,3 miliona evra).Uvidom u dokumentaciju transakcija Centralnog Klirinškog i Depozitarnog Društva (SKDD), među onima koji su posljednjih dvadesetak godina trgovali nalazi se preko 40 zaposlenih među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index istrage navode da je reč o dosada najvećoj aferi unutar bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke te Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA) jer sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zlouporabe povlašćenih informacija, kao i nečemu što Evropska centralna banka (ECB) strogo zabranjuje.HNB obavlja nadzor banaka prikupljanjem i analizom izvještaja i informacija i kontinuirano prati poslovanje banaka, a kako se objašnjava, zaposleni u HNB u određenom raspolažu informacijama o poslovanju banaka koje nisu dostupne javnosti i na osnovu kojih onda mogu da donose odluke o trgovanju hartijama od vrednosti tih istih banaka o kojima imaju povlašćene informacije.U tekstu se naglašava da ECB, čiji je HNB član, strogo zabranjuje zaposlenima trgovanje bilo kakvim vrijednosnim papirima banaka, pa se postavlja pitanje "zašto to onda rade u HNB?", i to vodeći ljudi koji sasvim sigurno znaju kakva su pravila njihove čelne institucije, ECB, i sasvim sigurno su upoznati s krivičnim delom trgovanja povlašćenim informacijama.Na upit Index-a o toj praksi, iz HNB su rekli da je prema Zakonu Hrvatskoj narodnoj banci zabranjeno trgovanje deonicama banaka guvernerima, viceguvernerima i izvršnim direktorima, ali da im nije zabranjeno trgovanje obveznicama tih istih banaka, te da će i to zabraniti od marta ove godine.Hrvatska nacionalna banka je u sistemu europskih banaka od 2013. godine, prihvatila skoro sve, osim odredbe o zabrani trgovanja vrijednosnicama banaka što će učiniti tek ove godine.Index ističe da je redakcija dobila negativan odgovor na pitanje da li su u HNB do sada imali slučajeve nedozvoljenog trgovanja hartija od vrednosti banaka, a kada su ih suočili s konkretnim imenima zaposlenih u centralnoj banci, datumima i nazivima vrijednosnih hartija kojima se trgovalo, dobili su odgovor da će bazu podataka koje su im dostavili dodatno analizirati.Povodom otkrića Index-a oglasili su se pojedini hrvatski političari i funkcioneri.Šef Socijaldemokratske partije Peđa Grbin je napisao na Fejsbuk nalogu da "ova situacija itekako dovodi u pitanje jesmo li s ovakvim ljudima na čelu HNB, koji su spremni na lov u mutnome radi vlastite zarade, kao država spremni za ulazak u evrozonu".Ante Samodol, bivši šef Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (HANFA), rekao je u razgovoru za Index da je u celoj stvari najtužnije insistiranje HNB na razlikovanju obveznica i deonica, da kupci i deonica i obveznica ne očekuju prinos i kao da kod kupovine obveznica nema sukoba interesa.On je izrazio skepsu povodom moguće istrage zbog osnovane sumnje za krivično delo trgovanja povlašćenim informacijama i manipulacije tržištem kapitala.Ministar financija Zdravko Marić rekao je da je vidio tekstove o HNB, ali da nije sve pročitao jer je cijeli dan na sastancima, ali i da jeste sve pročitao, ne zna da li bi mogao "biti kadar za komentiranje i imati dovoljno informacija" da nešto smisleno komentariše na tu temu.