Mašina koja je gorela u Tamnavi je „veoma važna“ za EPS
Požar je izbio kada se zapalio bager.
Najnovije
Comtrade uređuje birački spisak i registar političkih stranaka
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) je firmi Comtrade System Integration dodelilo ugovor o održavanju i unapređenju Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka koji je vredan 8,9 miliona dinara. Godišnje održavanje aplikacije Jedinstvenog biračkog spiska i Registra političkih stranaka će koštati 7,6 miliona dinara, a njihovo unapređenje 1,3 miliona dinara.Ministarstvo unapređuje birački spisak i registar političkih stranaka Održavanje softverskog sistema podrazumeva preventivno i korektivno održavanje i tehničku podršku, o čemu je Nova ekonomija već pisala.U korektivno održavanje spadaju sve aktivnosti vezane za detektovanje i rešavanje eventualnih grešaka u radu aplikativnog sistema.Preventivno održavanje sistema obuhvata preventivno održavanje aplikacije i preventivno održavanje serverskih sistema.Birački spisak kontrolisaće vlast i deo opozicije Unapređenje biračkog spisaka odnosi se na prikazivanje referendumskih biračkih mesta, pretragu po rednom broju birača, kao i izmenu pregleda biračkog mesta u okviru zahteva za glasanje u inostranstvu.Kada se radi o Registru političkih stranaka i njegovom unapređenju traži kod pretrage dokumenata treba izmeniti da se bira iz padajuće liste, piše u dokumentaciji. Takođe piše i da treba izmeniti izveštaj Unesite kriterijume pretrage tako da se vraća na trenutne i istorijske podatke, kao i izveštaj koji vraća sve nazive političkih stranaka (sa svim izmenama naziva), kao i uspostaviti izveštaj za kriterijum naziv PS ili zastupnik koji vraća stranke koje su menjale ove podatke.Comtrade je i 2020. godine pobedio na tenderu za održavanje i unapređenje biračkog spiska, a tada je za ovaj posao dobio blizu sedam miliona dinara.U Srbiji 70.000 manje glasača nego u junu 2020.
Beograd sa 40 miliona finansira projekte za omladinu
Grad Beograd objavio je javni poziv za finansiranje i sufinansiranje projekata koje realizuju udruženja mladih, udruženja za mlade, kao i njihovi savezi u oblastima omladinskog sektora u u 2022. godini. Ukupna sredstva koja su predviđena za projekte su 40 miliona dinara, a limit za finansiranje pojedinačnog projekta je milion dinara. U javnom pozivu piše da udruženje može da učestvuje na javnom konkursu sa samo jednim projektom koji se u celini realizuje na teritoriji Beograda. Projekat kojim se konkuriše treba da je kratkoročan, odnosno da se celokupan projekat ili faza za koju se traže sredstva, realizuju do 1. novembra 2022. godine, piše u javnom pozivu. Rok za dostavljanje prijava je 26. januar.Da bi dobili sredstva udruženja za mlade, kao i njihovi savezi ispunjavaju sledeće uslove: - da imaju sedište na teritoriji grada Beograda,- posedovanje referenc liste za predlagače koji prvi put dostavljaju programe (iskustvo u realizaciji programa, preporuke eksperata),- da je obezbeđeno najmanje 10 odsto od ukupnih troškova projekta iz sopstvenih sredstva ili nekog drugog izvora,- da račun nije u blokadi.U javnom pozivu se navodi da neće biti prihvaćeni troškovi nastali pre potpisivanja ugovora, kao ni troškovi adaptacije objekta, ni troškovi prevoza van teritorije grada Beograda i taksi prevoza.Neće biti prihvaćeni ni troškovi više od jednog fiksnog i jednog mobilnog telefonskog računa na mesečnom nivou tokom trajanja projekta, troškovi ugostiteljskih usluga (osim keteringa za potrebe promocije), kao ni troškovi honorara koji prelaze trećinu ukupno odobrenog budžeta projekta.Osnivanje i rad kancelarije za mlade, klubova za mlade, omladinskih centara, kao i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u društvenim tokovima kroz afirmaciju i podršku omladinskim aktivnostima, omladinskom radu i neformalnom obrazovanju na teritoriji jedinice lokalne samouprave, smatraju se, između ostalog, projektima od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora u Beogradu.Projekti od javnog značaja su, kako piše u javnom pozivu, i oni stvaraju uslove za aktivno i kvalitetno provođenje slobodnog vremena mladih, bavljenje sportom, negovanje zdravih i bezbednih stilova života, sprovođenje volonterskih aktivnosti, organizaciju obuka, seminara i manifestacija od značaja za zapošljavanje i usavršavanje mladih.
Tviter uvodi opcije video-odgovora
Tviter je najavio uvođenje nove opcije koju je nazvao "citiranje tvita reakcijom". Kako se objašnjava, to znači da će korisnici moći da dele tuđe tvitove reagujući pomoću video snimka ili fotografije.Slična funkcija takozvani video odgovori već postoji na društvenoj mreži Tiktok, a nedavno je i Instagram dodao svoju verziju ove opcije u aplikaciji.Kako se navodi, opcija se trenutno testira na iOS uređajima i kod određenog broja korisnika. Svako ko ima pristup ovoj funkciji, može da odabere opciju "citiraj tvit sa reakcijom" direktno u meniju za retvitovanje.Tada se otvara kamera i može da se snimi video reakcija korisnika. Kao reakcija može da se odabere neku od već postojećih fotografija ili video snimaka iz telefona.Video odgovori više imaju smisla na mrežama gde su video ili fotografija dominantan sadržaj. Ipak,Tviter dugo vremena nije imao nove funkcije za svoje korisnike, niti je donosio značajnije promene. Ipak, još nije poznat datum kada će nova opcija biti dostupna svim korisnicima.Tviter uvodi opciju "nije se desilo"Tviter označio RTS, Tanjug, Kurir, Politiku kao medije koji sarađuju sa državom
Prošla godina je bila peta najtoplija u istoriji
Poslednjih sedam godina bile su najtoplije u istoriji, a 2021. godina zabeležena je kao peta najtoplija, dok svet nastavlja da beleži porast emisije gasova sa efektom staklene bašte koje menjaju klimu, navodi se u godišnjem izveštaju Kopernikove službe za klimatske promene (Copernicus Climate Change Service) objavljenom u ponedeljak.Podaci ove međuvladine agencije koja pokazuju kontinuirani trend rasta temperatura jer se emisije fosilnih goriva zadržavaju više toplote u atmosferi, prenosi CNBC."2021. je bila još jedna godina ekstremnih temperatura sa najtoplijim letom u Evropi, toplotnim talasima na Mediteranu, a da ne spominjemo neviđeno visoke temperature u Severnoj Americi", rekao je Karlo Buontempo, direktor službe Kopernikus.Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom podstakle su više temperature i sušnije uslove širom sveta, a naučnici ih naširoko vide kao doprinos pogoršanju katastrofa poput uragana, šumskih požara i toplotnih talasa.Prošla godina je završena Globalnim samitom Ujedinjenih nacija o klimi u Glazgovu u Škotskoj, koji je rezultirao sporazumom između skoro 200 zemalja da se ubrza borba protiv klimatskih promena i posveti strožim obavezivanjima po pitanju klimatskih promena.Uprkos novim obećanjima o zagađenju gasom metanom, krčenju šuma i finansiranju uglja, između ostalog, naučnici i pravni stručnjaci tvrde da je samit rezultirao samo postepenim napretkom koji nije adekvatan za rešavanje krize ove ozbiljnosti.Evropu je zadesilo leto ekstremno visokih temperatura sa ogromnim toplotnim talasima na Mediteranu i poplavama u centralnoj Evropi, a čak deset najtoplijih godina na ovom kontinentu su se desile posle 2000. godine, od kojih je sedam najtoplijih bilo između 2014. i 2020. godine.U Severnoj Americi, jak toplotni talas u junu oborio je maksimalne temperaturne rekorde i rezultirao najtoplijim junom ikada zabeleženim za kontinent, saopštila je agencija. Ekstremno suvi uslovi takođe su pogoršali šumske požare tokom jula i avgusta, posebno požar u Diksiju koji je proglašen za drugi najveći požar u istoriji Kalifornije.„Ovi događaji su oštar podsetnik na potrebu da promenimo naše načine, preduzmemo odlučne i efikasne korake ka održivom društvu i radimo na smanjenju neto emisija ugljenika“, rekao je Buontempo.Prošla godina je bila 0,3 stepena celzijusa iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine i između 1,1 i 1,2 stepena celzijusa iznad proseka za predindustrijski period između 1850. i 1900. godine, navodi agencija.Održavanje globalnog porasta temperatura do 1,5 stepeni celzijusa, nivoa koji je postavljen Pariskim sporazumom iz 2015. godine, zahtevalo bi od sveta da skoro prepolovi emisije gasova staklene bašte u narednoj deceniji i dostigne neto nultu emisiju do 2050. godine, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene.Međutim prema trenutnim podacima svet je na putu da doživi porast temperature od 2,4 stepena celzijusa do kraja veka.
„Opasno targetiranje novinara, političara i javnih ličnosti na TV Pink“
Koalicija za slobodu medija pozvala je nadležne organe i tela da zaštite novinare, političare i javne ličnosti, ali i javnost od "opasnih manipulacija i laži kojima obiluje televizijski prilog 'Meta porodica' koji je emitovan na televiziji Pink" . "Pozivamo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Republičko javno tužilaštvo da se oglase povodom tvrdnji da novinari ugrožavaju najviše predstavnike Republike Srbije. Bez jasne reakcije ovih institucija samo bi se nastavljala kampanja protiv profesionalnih novinara i institucije bi na ovaj način učestvovale u tim napadima", piše u saopštenju Nezavisnog Udruženja Novinara Srbije (NUNS).Kako se navodi u saopštenju, televizija Pink je u nedelju uveče u svojoj centralnoj informativnoj emisiji "Nacionalni dnevnik" emitovala "dvadesetominutni kvazi-dokumentarni film 'Meta porodica', u kom se mnoge javne ličnosti, a među njima mnogi nezavisni novinari, optužuju da u saradnji sa kriminalcima i stranim obaveštajnim službama organizuju likvidaciju Aleksandra Vučića i njegove porodice". "Sugerisanjem da ugrožavaju bezbednost i prizivaju atentat na članove porodice Vučić, ponovo se crta meta na čelo profesionalnim novinarima, a posebno najviše označenim u toj svojevrsnoj "tv-poternici" emitovanoj na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću - Stevanu Dojčinoviću, Branku Čečenu, Slobodanu Georgievu i Zoranu Kesiću", piše u saopštenju. Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija "Lokal Pres" i Slavko Ćuruvija Fondacija.
Da li je Viši sud zapravo odložio prekid rada beogradskih advokata?
Komora nije izašla sa adekvatnim saopštenjem, pa ni advokati nisu sigurni da li da idu na posao.
Potpisan ugovor o prodaji Instituta „Jaroslav Černi“
Ministarstvo privrede potpisalo je sa kompanijom Milenijum tim ugovor o prodaji 92 odsto kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi po ceni od 2,57 miliona evra. Ugovor o prodaji kapitala Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi AD, Beograd između Ministarstva privrede i Кonzorcijuma koji čine pravno lice Društvo za inženjering, proizvodnju i usluge "MILLENNIUM TEAM" i fizička lica kao članovi Кonzorcijuma, potpisan je 4. januara 2022, piše u objavi na sajtu Ministarstva. Ministarstvo privrede je 1. oktobra 2021. godine objavilo poziv za privatizaciju Instituta "Jaroslav Černi". Predmet prodaje bio je paket akcija sastavljen od 924.900 akcija, u vlasništvu Srbije, što predstavlja 92,00239 odsto ukupnog kapitala Instituta. Početna cena iznosila je 2,57 miliona evra.Osim Milenijum tima, na nadmetanju je učestvovala i kompanija "BAUWESEN" iz Lazarevaca, ali je najvišu ponudu istakao Milenijum tim. Institut Jaroslav Černi prihvatio ponudu za privatizaciju?Milenijum tim sprovodi brojne velike projekte u Srbiji, među kojima je i izgradnja Beograda na vodi i već je bio zaintersovan za kupovinu Vodoprivredno privredno društvo (VPD) Smederevo, o čemu je Nova ekonomija već pisala. Nakon naših pitanja upućenih Ministarstvu privrede uklonilo je podatke o njihovoj ponudi za tu kompaniju.U prodaji VPD Smederevo, koje štiti od poplava, Milenijum tim je imao drugu po visini ponudu, a najvišu programerska firma Khaoticen (661.000 evra).Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju
Kineski kredit i izvođač radova za HE „Dabar“ u Republici Srpskoj
Projekat Hidro-elektrane (HE) Dabar u Republici Srpskoj procenjen je na 330 miliona evra, a deo će se finansirati kreditom kineske EXIM banke (Export-Import Bank of China) u iznosu od 189,4 miliona evra, prenosi portal Capital.ba. Hidroelektranu će graditi kineska kompanija "China Energy Gezhouba Group", a kredit će se otplaćivati 20 godina, sa četiri godine grejs perioda."Republika Srpska, kao davalac garancije, bezuslovno garantuje pravovremeno plaćanje svih dospelih iznosa koji su plativi prema ugovoru o zajmu izmežu CEXIM banke i HE Dabar kao zajmoprimca i 'Elektroprivrede RS' kao jemca", naveli su u Vladi.Otplata glavnice vršiće se u jednakim polugodišnjim ratama, a kamate će se otplaćivati polugodišnje i obračunavaće se na ostatak duga. Kako se dodaje, sa Kinezima je potpisan ugovor o finansiranju i izgradnji HE Dabar snage 159,15 MW (mega-vata). Nominalna kamatna stopa jednaka je šestomesečnom euriboru (prosečna kamatna stopa po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac) plus fiksna marža od 2,3 odsto, uz napomenu da će se euribor računati kao nula ako bude sa negativnim predznakom.Pored navedenog, za kredit mora da se plati i Sinosure premija osiguranja koja iznosi 6,42 odsto od vrednosti zbira glavnoce i kamate, odnosno 15,6 miliona evra.EU će pomoći Crnoj Gori da refinansira kineski kredit?Kineski kredit za autoput „vruće“ pitanje u Crnoj Gori"Plaćanje premije osiguranja je predviđeno u dve jednake godišnje rate i to: prva u roku od 30 dana nakon stupanja na snagu Ugovora o zajmu i druga rata u roku od 12 meseci od plaćanja prve rate", naveli su u Vladi RS.Jednokratna provizija za obradu kredita je 0,5 odsto na iznos kredita, odnosno 947.045 evra. Ako su sredstva raspoloživa, a nepovučena, plaćaće se provizija od 0,5 odsto godišnje.Kako se dodaje nije objavljeno koje su "ostale obaveze plaćanja iz finansijske dokumentacije". Planirani rok za korišćenje kredita je četiri godine.Ukupna vrednost HE Dabar je kako se podseća procenjena na oko 660 miliona konvertibilnih maraka (330 miliona evra). Dodaje se da je cena izgradnje za samo nekoliko godina porasla za 300 miliona maraka, kao i da se može očekivati i novi kredit za realizaciju tog projekta kod domaćih banaka.Prema podacima sa portala Elektro-privrede RS, HE Dabar je derivaciono postrojenje koje se sastoji se od: Akumulacije Nevesinje, Brane Pošćenje, derivacionog tunela, vodostana, cevovoda pod pritiskom, mašinske zgrade, kanala kroz Dabarsko polje, kao i nasipa Grebak i Vranjača.KREDITI KOJE JE UZELA SRBIJASrbija se kod kineske EXIM banke zadužila 1,15 milijardi evra za razne projekte. Kamatne stope na dolarske pozajmice kreću se od 2% za dve deonice brze pruge.Kamatne stope preko 2,5% su za deonice autoputa Surčin-Obrenovac ili Obrenovac-Ljig, do 3% za pozajmicu za most Zemun-Borča ili prvu faze modernizacije termoelektrane "Kostolac B2.Kredit za obilaznicu oko Beograda uzet je u juanima, sa 2,5% kamate.Kineski kredit za auto-put u Crnoj Gori koji je uzet kod EKSIM banke i koji iznosi preko milajrdu dolara, postao je vruća tema 2019. godine. Tada su se javili problemi u vezi sa njegovom otplatom, a pomoć Crnoj Gori u servisiranju tog duga kasnije je najavila Evropska unija.
Predloženo da se rok za zamenu oružnih listova produži do 2024.
U skupštinsku proceduru upućen je predlog da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine. Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji podneo je narodni poslanik Marijan Rističević, sa predlogom da se zakon donese po hitnom postupku. Predlaže se da se rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbendost i odobrenja za držanje oružja, izdatih po prethodno važećem zakonu, produži za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine.KRIK: Sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružjaPrethodno je Zakonom o izmeni Zakona o oružju i municiji koji je usvojen 2020. godine rok za podnošenje zahteva za izdavanje isprava produžen za dodatnih dve godine, do 5. marta 2022. godine."Imajući u vidu trajanje pandemije koronavirusa koja je i dalje prisutna, postoje objektivni razlozi zbog kojih građani vlasnici oružja nisu bili u prilici blagovremeno da izvrše svoje obaveze i izvrše zamenu isprava o oružju i postoje opravdani razlozi za dodatno produženje ovog zakonskog roka", piše u predlogu Zakona. Zakon je predložen po hitnom postupku radi otklanjanja mogućnosti za nastupanje štetnih posledica zbog neprodužavanja roka, kao i da bi se građanima koji do sada nisu zamenili isprave omogućilo da u dodatnom roku izvrše zamenu isprava kod nadležnih organa. Ekonomist: Srbija se nakupovala oružja i to se ne dopada komšijama
Tijana Milovanović (Ukras): Inovacije u rukavicama
U otežanim uslovima poslovanja uspeli smo da obezbedimo kontinuitet proizvodnje i ponudili smo inovativne zaštitnih rukavica, kaže Tijana Milovanović, direktorka preduzeća za proizvodnju zaštitnih rukavica „Ukras“ iz Vranja. Sektor proizvodnje lične zaštitne opreme je usko povezan sa ostalim industrijskim granama. U poslednje dve godine koliko traje pandemija, uslovi rada su se promenili u gotovo svim privrednim delatnostima.Kupci njihovih zaštitnih rukavica i druge opreme su preduzeća iz metalo-prerađivačke, drvne, građevinske, automobilske, elektro i lake industrije.„Proizvodnja automobila je smanjenja, pa je samim tim i tražanja za ličnom zaštitnom opremom opala. Sa druge strane tražnja za proizvodima metaloprerađivačke industrije se povećala, pa u skladu sa tim povećava se potražnja i za proizvodima lične zaštitne opreme“, kaže direktorka ovog vranjskog preduzeća koje proizvodi zaštitne pletene rukavice od pamuka, kevlara, mikrofilamenta, poliestera i poliamida.Pandemija je uticala na pokretanje inovativnih aktivnosti u ovoj porodičnoj firmi osnovanoj pre tri decenije. „Kad je proglašena epidemija u Srbiji, cene rukavica i maski za jednokratnu upotrebu su vrtoglavo skočile, a nije ih ni bilo i tako smo došli na ideju da proizvedemo novi model. Pošto su naše zaštitne rukavice od pamuka pogodne i za vožnju i za rad na „touch screen-u“ telefona i računara, proizveli smo rukavice za višekratnu upotrebu, koje mogu da se koriste u svakodnevnim ličnim i poslovnim aktivnostima“, kaže ona. Najtraženiji proizvodi su pletene zaštitne rukavice od pamuka i obim proizvodnje ovog proizvoda je povećan za 20 odsto. Ali, kupuju se i rukavice od kevlara (vlakna tog materijala imaju zateznu čvrstoću), kao i kombinacije kevlara i pamuka koje su jedinstven proizvod ne samo tržištu Balkana, već i šire. I obim proizvodnje ova dva modela rukavica je povećan za oko 20 odsto.„Cene prediva pamuka su se povećale za oko 25 odsto, a prediva kevlara za oko 30 odsto. Zapravo cene svih repromaterijala su povećane, kao i transport i ostale usluge, pa nam je stoga poslovanje dodatno otežano. Pandemija je omela aktivnosti vezane za izvoz proizvoda, ali s obzirom na to da su proizvodi sertifikovani „CE“ znakom, planiramo izvoz u skorijoj budućnosti“, kaže on. Proizvodni proces je automatizovan, mašinski se proizvodi oprema i zaposleno je samo petoro radnika. „Preduzeće je uspelo da opstane 90-tih godina u najtežim vremenima za tekstilnu industriju, ali i da se polako razvija i unapređuje. Na početku smo proizvodili samo jedan model zaštitnih rukavica, danas proizvodimo petnaest modela, među kojima su i zaštitne rukavice viskog stepena neprosecivosti, za rad na posebno zahtevnim radnim mestima. Takođe se u partnerstvu sa drugim kompanijama bavimo i proizvodnjom zaštitne odeće“, kaže ona. Ona očekuje da će nova 2022. godina biti teža od prethodne.„Pandemija i dalje traje, cene svih repromaterijala, transporta, usluga su povećane i to će verovatno uticati na tražnju. Velika borba je pred privrednicima. Ipak, naučili smo da radimo u otežanim uslovima i nadam se da će nam to olakšati opstanak na tržištu“, ocenila je Milovanović.Na ekonomiju utiče sve, prema njenim rečima, od vremenskih nepogoda do politike.„Biti preduzetnik znači da je potrebno imati dodatnu snaga i mudrost da bi se se očuvala poslovna aktivnost i opstalo na tržištu. Zato je preduzetnicima koji se bave proizvodim delatnostima potrebna veća podrška i sa nacionalnog i sa lokalnog nivoa, kroz olakšice, ali i zaštitu domaćih proizvoda“, kaže ona. Prema njenoj oceni, posebnu podsticajnu podršku treba dati ženama preduzetnicama i socijalnom preduzetništvu.„Zakon o socijalnim preduzećima je usvojen na Vladi, sada je u skupštinskoj proceduri, ali za razvoj socijalnog preduzetništva potrebna je podrška svih relevantnih aktera, kako sa nacionalnog i lokalnog nivoa, tako i kompletne privrede, a socijalna preduzeća to višestruko uzvrate zajednici kroz smanjenje broja nezaposlenih iz teško zapošljivih grupa, ali i kroz poreze, pa su benefiti višestruki“, smatra direktorka ove porodične kompanije.
Prosvetari ostali bez jednokratne pomoći
Prosvetni radnici u Srbiji već skoro dve godine trpe posledice korone koje se neminovno prelamaju i preko leđa roditelja.
Konačno raspisan tender za izgradnju podzemne garaže „Pinki“
"Parking servis" Beograd raspisao je tender za izgradnju podzemne garaže "Pinki" sa izradom tehničke dokumentacije. Procenjena vrednost javne nabavke je 700 miliona dinara.Objekat planirane javne podzemne garaže nalazi se ispod platoa Sportskog centra "Pinki". Parking garaža je planirana kao jednoetažna podzemna garaža sa 150 parking mesta, piše u specifikaciji. Javna nabavka obuhvata uslugu izrade tehničke dokumentacije za izgradnju javne podzemne garaže i radove na izgradnji javne podzemne garaže.Osim parking prostora, u objektu su planirane pomoćne, tehničke i sanitarne prostorije. U zonama ulaza i izlaza, planirani su i prostori u funkciji naplate, kontrole i obezbeđenja.Ulazna rampa nalaziće se na prilazu iz ulice Gradski park, dok će izlazna rampa biti u Nemanjinoj ulici. Ukupni kapacitet garaže iznosi 150 parking mesta, od čega je za potrebe parkiranja osoba sa invaliditetom planirano 8 parking mesta (oko 5 odsto).Kako piše u dokumentaciji, lokacija prostora gde će se graditi garaža je javni park ispred zgrade Doma sportova Pinki."Terenskom analizom postojećeg stanja utvrđeno je da se plato ispred SC „Pinki“ koristi za parkiranje vozila. Usled neadekvatnog korišćenja predmetnog prostora, postojeće popločavanje od betonskih ploča je propalo, a zelene površine su devastirane. Na pojedinim mestima betonske ploče su naknadno zamenjene betonom i asfaltom".U planu je i rekonstrukcija postojećeg platoa prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa zadržavanjem postojeće nivelacije.
Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?
Linija Niš-Beograd nije napravljena kako bi se avionskim saobraćajem povezala ova dva grada nego kako bi se Niš povezao sa celim svetom, a novac koji je Er Srbija dobila za organizovanje linija od javnog interesa ne sme biti trošen ni za šta drugo objašnjava za Novu ekonomija urednik vazduhoplovnog portala Tango Six Petar Vojinović. “Ona je iz poslovnog ugla napravljena da Er Srbija ima nove linije koje se prodaju, na primer, Niš - Njujork, Niš - Beč, Niš - London, sve preko Beograda,” kaže Vojinović.Država će letove iz Niša i Kraljeva subvencionisati sa 2,8 milijardi dinara Er Srbija je od države dobila ugovor vredan 2,8 milijardi dinara za organizovanje letova sa niškog i kraljevačkog aerodroma.Ove godine trebalo bi da se uspostave redovne linije od Niša ka Frankfurtu (Hanu), Kelnu, Ljubljani, Atini, Solunu, Istanbulu, Tivtu i Beogradu.Iz Kraljeva avionom bi trebalo da se putuje u Solun, Tivat i Istanbul. Er Srbija počela da leti od Niša do Istanbula Tender na kome je Er Srbija izabrana kao najpovoljniji ponuđač za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu u skladu je sa evropskim pravilima koji se odnose na tzv. PSO (public service obligation) linije, objašnjava Vojinović.“To tehnički funkioniše da ako je, na primer, trošak leta 100 evra i Er Srbija na tom letu zaradi 40 evra (proda toliko karata, prim. nov.), država samo pokriva sam gubitak od 60 evra. Ne plaća ceo trošak od 100 evra”, kaže Vojinović.Novac koji Er Srbija dobija na ovaj način ne bi smeo da se koristi ni za koje druge svrhe i kompanija njime ne bi mogla da pokriva druge svoje troškove.Vojinović objašnjava da, iako Srbija nije članica Evropske unije (EU), ona jeste deo “otvorenog neba”, odnosno sporazuma kojim se dereguliše tržište.Kako će Er Srbija platiti svoje dugove “To u teoriji znači da, ako se pravila prekrše, jednom kada uđemo u EU, bi kompanija sav taj novac morala da vrati. Nijedan evro ne ide u redovne troškove kompanije, odnosno da time pokriva neke druge gubitke,” kaže on.Celokupno plaćanje bi trebalo da funkcioniše kao “postpejd”, odnosno da država novac nadoknađuje tek nakon sprovedenih letova, kada bude i utvrđeno koliki su gubici bili, kaže Vojinović.On dodaje da problem jeste netransparentnost jer se do sada ne zna da li je država u prethodnom ciklusu, kada je Er Srbija takođe dobila novac za linije u javnom interesu, kontrolisala sprovođenje ugovora. Ipak, “veliki bauk” jeste Evropska unija koja bi, ukoliko se utvrdi da su pare nenamski trošene i da su na ovaj način pokrivani drugi troškovi Er Srbije, mogla Srbija na neki način da postepeno “izbacuje” iz “otvorenog neba”, kaže Vojinović.Er Srbija otplatila zajam od 63 milona firmi EA Partners Komentarišući pretpostavke da je tender gotovo namešten za Er Srbiju, kaže da je uobičajna praksa da sve velike ili nacionalne avio-kompanije takođe dobijaju poslove obavljanja avio-prevoza od javnog interesa u drugim državama.Kao primer navodi Makedoniju i Italiju.“Makedonija nema nacionalnu avio kompaniju. Njena nacionalna avio-kompanija indirektno je Wiz air koja se javlja na iste ovakve tendere i možemo da kažemo da je Makedonija maltene "namestila" da Wiz air operira nekoliko linija od njihovog značaja za povezanost. I oni godinama dobijau te tendere. Onda imate Al Italiju koja je imala iste te linije između Rima i Milana, do Sardinije…”Organizovanjem avio-prevoza na linijama koje su već ocenjene kao neprofitabilne i nacionalne avio-kompanije na neki način obavljaju svoju “državnu ulogu” jer je državni interes da između ovih gradova ili regiona postoji povezanost, kaže Vojinović.“Za njih može da bude veći gubitak jer su možda te avione mogli da upotrebe na profitabilnijim linijama,” zaključuje on.SMATSA zbog korone uzela još 10,3 miliona evra kredita
SGA organizuje program o finansiranju gejming projekata
Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) organizovaće između januara i aprila ove godine program "Game Funding Bootcamp" i kroz niz predavanja i radionica timovima i kompanijama iz Srbije i regiona predstaviti različite potencijalne izvore finansiranja, prenosi Netokracija."Finansiranje je, kako se ispostavilo krajem prošle godine, jedna od ključnih tema za domaću zajednicu, pored biz dev i game design veština, ili pak produkcije. Postavili smo izvesnu prioretizaciju, a finansiranje je prva oblast kojoj ćemo se posvetiti. Naravno, i druge pomenute teme dobiće svoje relevantne programske aktivnosti tokom ove godine", rekao je za Netokraciju programski direktor SGA Relja Bobić. Game Funding Bootcamp će biti realizovan kroz višečasovne hibridne sesije (uživo i onlajn) koje će biti organizovane na svake dve nedelje od 1. februara 2022, a svaka od njih biće posvećena nekom od modela finansiranja.Edukacija će obuhvatiti lokalne javne fondove, konkretne instrumente podrške koje sprovodi Evropska unija u okviru svojih programa (Creative Europe ili Horizon Europe), crowdfunding platforme, posebne prilike specifične za gejming industriju (saradnje sa izdavačima ili, na primer, učešće u EPIC MegaGrants programu), saradnju sa poslovnim anđelima ili VC fondovima, ili eventualne akvizicije. Počelo formiranje prvog srpskog superklasteraNapravite svoju prvu igru kroz besplatni obrazovni programZainteresovani učesnici (predstavnici kompanija, pojedinci i profesionalci) moći će da se prijave za pojedinačne tematske module, ili za praćenje programa u celini. Program će se održati na engleskom jeziku i besplatan je za punopravne članove SGA, dok projekat Reconomy obezbeđuje stipendije za besplatno učešće za jedan broj učesnika sa teritorija Zapadnog Balkana (Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo). Regularna cena po modulu je 50 evra, navodi Netokracija.
Sto najvećih dužnika u blokadi za 705 miliona evra
Narodna banka Srbije objavila je spisak 100 preduzeća sa najvećim iznosom blokade na kraju 2021. godine, čija je ukupna suma blokade iznosila 83 milijarde dinara, zaključno sa 31. decembrom prošle godine.Prva na listi je firma Ladinvest doo Beograd sa iznosom blokade od 3,6 milijardi dinara (oko 30 miliona evra) koja je nelikvidna 2.795 dana. Na tom spisku, najduži broj nelikvidnih dana upisla je firma Reks Komerc doo Niš u likvidaciji, čak 18 godina nelikvidnosti ili 6.616 dana, sa blokadom računa od od 375 miliona dinara. Od javnih preduzeća JP PEU Resavica u blokadi je 3.260 dana, dok iznos blokade ovog Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja iznosi 1,2 milijarde dinara. Crvena lampica uključena je i na računu Javnog preduzeća za obavljanje komunalnih delatnosti Beli izvor Vrnjačka banja, koje je u blokadi oko 450 miliona dinara (broj nelikvidnih dana je 1.697). Na listi je i državno preduzeće Železnice Srbije sa 2.217 dana nelikvidnih dana i iznosom blokade od 889 miliona dinara.Nekoliko firmi već 10 godina nesposobno je da izmiri svoje obaveze, kao što je Agencija za krizni menadžment doo Novi Sad sa 4.730 dana nelikvidnosti i iznosom blokade od 3,2 milijarde dinara. Takođe, račun firme Šumadija – Dedinje doo Beograd nelikvidan je 4.624 dana. Na spisku 100 najvećih po iznosu blokade nalazi se Luka Beograd AD Beograd sa 2,4 milijarde dinara blokade i broj nelikvidnih dana iznosi 576.
Hrvatski startapi uspešni na sajmu u Las Vegasu
Na najvećem svetskom sajmu potrošačke elektronike CES u Las Vegasu predstavila su se četiri startapa iz Hrvatske koji su već privukli pažnju Kompanija Majkrosoft i Amazon, prenosi portal SEEbiz. To su startapi: Sportreact, Codelab, Iron Bull i Orqa kao i Zuluhood koji su pobedili na pršlogodišnjem takmičenja Idea Knockout.Aktualnom pobedniku, startupu Sportreact odlazak u Las Vegas je bio prilika za predstavljanje pred novinarima koji prate oblast npvih tehnologija, investitorima i distributerima iz celog sveta. Oni su kako se objašnjava privukli pažnju amazona i mnogih drugih potencijalnih investitora.Ostali startapi su već iskoristili nagradu i na delu sajma pod nazivom Eureka Park, privukli pažnju potencijalnih investitora, od Epla do Majkrosofta, a neki se prvi put probijaju globalno tržište.CES se održao pedeset peti put i reč je o najvećem svetskom skupu i jednom od najeksponiranijih medijskih događaja na svetu. Startapi iz Hrvatske koji na njemu učestvuju su jedni od 800 startapa iz celog sveta.Startap Sportreact je Internet-of-Things uređaj namijenjen razvoju motoričkih i kognitivnih sposobnosti korisnika, namijenjen je rekreativnim, ali i profesionalnim sportistima. Uređaj je povezan sa mobilnom aplikacijom koja meri i analizira brojne parametre tokom treninga.Codelab se predstavio elektronskom društvenom igrom Clockwork Briefcase. Reč je o igri čiji je cilj da se deaktivira lažni eksploziv koji skriven u kovčegu.Iron Bull je indie-studio za razvoj visoko-realističnih robotiziranih modela tenkova s operacijskim mogućnostima stvarnog tenka, uključivši njihovo pokretanje, sposobnost ispaljivanja plastičnih projektila i sustav za detekciju primljenih projektila i oštećenja. Tenk je opremljen širokokutnom kamerom i kontroliraju ga dva igrača.Orqa FPV. One su first-person-view (FPV) video-naočale za upravljanje utrkama dronova i drugim profesionalnim (industrijskim i civilnim) primjenama dronova.Zuluhood korisnicima donosi čitav niz inovacija sa željom da unaprijedi tržište sigurnosti doma. Zuluhood je organizator CES-a odabrao za jedan od deset najperspektivnijih startupova koji su se predstavili na sajmu.Generalno pokroviteljstvo Idea Knockouta, najvećeg i najuzbudljivijeg regionalnog natjecanja tehnoloških ideja koji organizira magazin Bug, dio je dugoročne strategije Hrvatskog Telekoma koji se etablira kao najveći startup akcelerator u Hrvatskoj.Sajam CES se nakon godine pauze fizički održava u Las Vegasu.
Tender za telefonske govornice u zatvorima vredan 400 miliona
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija raspisala je tender vredan skoro 400 miliona dinara za nabavku usluge javnih govornica.U pitanju je telefonska usluga za lica lišena slobode u svim ustanovama u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Nabavka se odnosi na pružanje telefonske usluge putem javnih govornica preko IP telefonskih priključaka u prostorijama naručioca na 48 lokacija u Srbiji. Kako piše u specifikaciji, sistem javnih govornica u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija (UIКS) Ministarstva pravde sastoji od telefonskih govornica koji se povezuju na telekomunikacionu mrežu ponuđača preko L3VPN mreže ponuđača. Sistem mora da omogući ostvarivanje najmanje 900 istovremenih poziva prema ponuđaču.Ponđač, kako se navodi, treba da o svom trošku obezbedi pripejed kartice i softver za vođenje evidencije obavljenih razgovora.Pripejd kartice treba da budu upakovane u zaštitnu foliju, da se razlikuju po određenoj boji i oznakama i vidljivim bar kodom u apoenima od 300, 500 i 1000 dinara.Od ponuđača se traži i da obezbedi neprekidno funkcionisanje sistema tako da se, u slučaju prestanka funkcionisanja osnovnog sistema svi pozivi evidentiraju na rezervnom sistemu.Potreban je i izveštaj o obavljenim razgovorima po svakoj pripejd kartici na zahtev kazneno-popravnog zavoda i okružnog zatvora.Izveštaj mora da sadrži podatke o ostvarenim pozivima, dužini trajanja poziva i ceni koštanja poziva, u cilju kontrole trošenja po ugovorenim cenama.Traži se i evidencija podataka o obavljenim razgovorima, koje je naručilac u obavezi da obezbedi po nalogu drugih bezbednosnih državnih organa.Vrednost javne nabavke je 397,5 miliona dinara. Rok za podnošenje ponuda je 8. februar.
Javni dug od januara do novembra skočio za 2,75 milijardi evra
Javni dug Srbije iznosio je 29,89 milijardi evra na kraju novembra 2021. godine i činio je 56,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija. Javni dug u januaru 2021. godine iznosio 27,14 milijardi evra, što govori da je do kraja novembra porastao za 2,75 milijardi evra.Udeo javnog duga u BDP-u Srbije kako se podseća pre godinu dana bio je 51,2 odsto. Kako se dodaje, deficit republičkog budžeta od januara do novembra 2021. godine iznosio je 149,6 milijardi dinara.Novembarski iznos javnog duga u nominalnom iznosu porastao jeza 281 milion evra u odnosu na oktobar, a njegov udeo u BDP-u je veći za 0,5 odsto nego u oktobru kada je bio 55,9 posto.Formira se registar državljana od 16 do 29 godina za pomoć od 100 evra Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je u periodu januar-novembar 2021. godine 149,6 milijardi dinara.Javni dug u 2021. godini je u apsolutnom iznosu povećan za tri milijarde evra ili 10 odsto, a u prethodne dve godine 5,7 milijardi evra, ocenio je nedavno profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, na predstavljanju Kvartalnog monitora.Ministar Finansija Siniša Mali ocenio je da javni dug Srbije nije veliki i da je ispod nivo koji je predviđen Mastritskim ugovorom. Tim ugovorom su 1992. godine postavljeni i ciljevi jedinstvene evropske monetarne valute.Javni dug Srbije na kraju maja 57,2 odsto BDP-aPo kojoj ceni se zadužuje Srbija?
Srbija zaštitila samo pet domaćih proizvoda
Svega pet od ukupnih 65 proizvoda iz Srbije koji su zaštitili naziv i poreklo u Zavodu za intelektualnu svojinu ima međunarodno priznati važeći žig, a reč je uglavnom o lokalnim proizvodima koji su nedovoljno dostupni širem tržištu.Pet proizvoda koji imaju međunarodno registrovanu oznaku geografskog porekla su homoljski med, bermet vino iz sremskog vinogorja, leskovački domaći ajvar, grnčarija iz užičkog sela Zlakusa i peškiri šabačkog kraja, piše Danas.Poređenja radi, Slovenija je samo za područje EU, zaštitila ime porekla, geografsku oznaku ili recepturu tradicionalnog specijaliteta za 27 proizvoda koji čine veliki udeo u izvozu. Svi ti proizvodi deo su evropske šeme kvaliteta što im ne samo olakšava plasman na teritoriji EU nego omogućava i povlačenje sredstava iz zajedničkih fondova radi promocije i prodora na treća tržišta.Procedura sticanja evropskog znaka kvaliteta prilično je zahtevna i dugotrajna. Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ-a mesne industrije (Gospodarsko interesno združenje mesne industrije), ističe za Danas da je najteži bio prvi korak, kao i da inicijativa jeste potekla od proizvođača, ali da bi se ostvarila, konkurenti na slovenačkom tržištu morali su da postanu partneri. "Prvo je moralo da se osnuje poslovno udruženje proizvođača, ne može jedan sam da dobije takav sertifikat, a potom od različitih varijanti koje je svaka fabrika imala u proizvodnji "svoje" kobasice, da se odredi standard, uskladi specifikacija i sastavi elaborat, što je osnovni dokument za sticanje oznake kvaliteta", objašnjava Ahčin na primeru brenda kranjske kobasice, koji je jedan od najpopularnijih među zaštićenim proizvodima.Ona kaže da u tom elaboratu treba napisati zašto proizvod zaslužuje da bude zaštićen, opisati proizvodni proces, sirovine kao i da je to unificiranje trajalo dosta dugo, a kada su se proizvođači usaglasili, sledeći korak bilo je uspostavljanje saradnje sa državom koja mora da započne proceduru zaštite na evropskom nivou budući da preko nje ide sva komunikacija proizvođača sa EU.Ahčin dodaje i da je osnova čitavog procesa evropsko zakonodavstvo, ali i da država ima mehanizme da pomogne proizvođačima tim pre što i sama ima koristi od takve vrste promocije zemlje.Poseban benefit je mogućnost korišćenja evropskih fondova. Proizvođači kranjske kobasice dobili su sredstva da do 2022. godine promovišu svoj proizvod na tržištu Srbije. g"Kada nam je projekat odobren, pozvali smo članice koje i same moraju da sufinansiraju kampanju sa 20 do 30 odsto sredstava. Ovoga puta dve kompanije su se prijavile, Panvita Ave i Celjske mesnine, ali će one svoj fabrički znak moći da predstave samo na degustacijama jer je cilj da se promoviše generički proizvod, kranjska kobasica i evropska šema kvaliteta. Zbog toga na brošurama i flajerima ove kampanje nema imena proizvođača", ističe Ahčin.Marko Založnik, komercijalni direktora u Celjskim mesninama, kaže za da su već deset godina prisutni na tržištu Srbije, plasiraju sada oko 300 tona prerađevina na godišnjem nivou, ali ističe da je ranije prodaja bila i veća."Tržište se poremetilo jer Kina traži sve više mesa što je značajno podiglo cene, a uz to su sa srpskog tržišta i ispali neki proizvodi. Sada pokušavamo više da radimo sa pršutom i kranjskom kobasicom, jer su to dva geografski zaštićena produkta koja nije potrebno da se prodaju u velikoj količini, a cena koja se postiže obezbeđuje isplativost", navodi Založnik.On ističe da im je u Celjskim mesninama više stalo do toga da na srpskom tržištu imaju proizvode koji su kvalitetni nego one sa kojima nisu konkurentni domaćim proizvođačima i ističe kako su kobasice i salame na našem tržištu vrlo visokog kvaliteta tako da je borba za kupca žustra. Glavni izvršni direktor u Panviti Ave, Toni Balažić izneo je zanimljiv detalj, da se otpad od prerade mesa ne baca, već služi kao pogonsko gorivo za bioenergane. Ova kompanija poseduje tri takva postrojenja koja proizvode više struje nego što je njima potrebno, pa od toga ostvaruju i prihod."Tržište Srbije za nas je bitno i planiramo da u naredne tri godine plasman uvećamo za po 20 odsto godišnje. Želimo da budemo vodeći među uvoznicima", kaže on.U Sloveniji se sada proizvodnjom kranjske kobasice bavi 13 fabrika, a receptura i proces su isti kod svih. Praktično se sve radi manufakturno, isti delovi svinjskog mesa ručno se obrađuju, od začina se koriste samo so, biber i beli luk, a u završnom pakovanju svakom paru kobasica uvezuje se karakteristično drvce koje je simbol originalnog proizvoda.U Prvirednoj komori Srbije kažu za Danas da se "recepture generalno ne štite nijednim pravom, ali da ako je neki novi postupak dobijanja prehrambenog proizvoda ili novi sastojci koji imaju novi tehnički karakter, onda oni nekada mogu biti predmet zaštite patentom", uz napomenu da to tradicionalni proizvodi obično ne ispunjavaju.Prema rečima Ane Ahčin, postoje tri stepena zaštite ovog brenda kojima se obezbeđuje čuvanje tako uspostavljenog kvaliteta ali je i u funkciji sprečavanja falsifikata. Pored unutrašnje kontrole u samoj fabrici, tu su i tržišna i veterinarska inspekcija, a na kraju postoji i redovna godišnja unutrašnja kontrola koju vrše stručnjaci sa strane, u okviru GIZ-a kranjska kobasica.