Najnovije

Srbija

Ministarstvo kupuje licence za informacioni sistem za 60 fakulteta

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkoh razvoja raspisalo je javnu nabavku licenci za informacioni sistem za fakultete. Procenjena vrednost nabavke je 141,6 miliona dinara.Ministarstvo planira da kupi licence informacionih sistema za 60 visokoškolskih ustanova, a mogućnost nadogradnje do 200 instanci. Takođe, nabavkom je predviđeno i održavanje sistema u trajanju od dve godine. Kako se navodi u specifikaciji, traženi informacioni sistem je namenjen za praćenje i organizovanje nastavnog procesa na visokoškolskoj ustanovi."Potrebno je da je razvijen uz pomoć programskih alata najnovije generacije i da predstavlja softverski sistem koja u potpunosti omogućava rad zaposlenih u studentskoj službi visokoškolske ustanove, nastavnom osoblju i studentima ustanove", piše u dokumentaciji. Rok za podnošenje ponuda je 14. februara.U specifikaciji softverskog sistema se navodi da je potrebno da se u okviru razvijenih funkcionalnosti za rad studentske službe omogući administriranje podataka vezanih za studente, nastavnike, studijske programe i uopšte nastavni proces, proces organizacije ispita. 

Svet

Kim Kardašijan optužena za malverzacije sa kripto valutama

Grupa investitora podnela je tužbu protiv starlete Kim Kardašijan, boksera Flojda Mejvedera i NBA zvezde Pola Pirsa zbog "pump and dump-a" sa kripto valutama.Naime, u podnesku se navodi da su pomenute poznate ličnosti pozivale svoje Instagram pratioce da kupuju "EthereumMax" tokene, što je uticalo na potražnju istih. To je prouzrokovalo pad cene tokena za 98% u roku od samo mesec dana od kada je poziv za kupovinu objavila Kim Kardašijan na društvenim mrežama. Popularnost kripto valuta skočila je u poslednjih godinu dana, a mnoge javne ličnosti odlučile su da investiraju u tokene. Za sada, pomenute javne ličnosti nisu se oglasile povodom ovih optužbi.

Srbija

Procena uticaja kompleksa Al Dahre u Kovilovu na javnom uvidu do februara

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane kompanije Al Dahra biće na javnom uvidu do 11. februara.Kompanija Al Dahra podnela je Sekretarijatu za zaštitu životne sredine zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje privredno-industrijskog kompleksa fabrike za proizvodnju stočne hrane.Kompleks će se graditi u tri faze u Kovilovu na teritoriji Palilule, na parceli površine 556.608 metara kvadratnih. Kako piše u objavi Sekretarijata, javnost može da izvrši uvid u sadržinu studije, na sajtu Grada Beograda do 11. februara 2022. godine.Javna prezentacija i javna rasprava o predmetnoj studiji o proceni uticaja biće održana 11. februara 2022. godine, u 10 časova, u prostorijama Sekretarijata za zaštitu životne sredine.  U studiji se navodi da zbog udaljenosti od najbližeg stanovanja, otvorenosti lokacije i dobra provetrivosti, uz mere ozelenjavanja parcele, i redovno održavanje higijene, aktivnosti na kompleksu Fabrike ne predstavljaju značajan rizik po stanovništvo. Piše i da se pri redovnom radu Fabrike za preradu stočne hrane ne očekuje se emisija otpadnih materija u zemljište i podzemne vode.Voda i zemljište su potencijalno izložene riziku od povećane koncentracije zagađujućih materija koje se mogu očekivati u otpadnim vodama sa manipulativnih površina. "Uslovno zaprljane kišne vode se prečišćavaju pre ispuštanja. Sanitarno fekalne otpadne vode se privremeno sakupljaju u vodonepropusnu septičku jamu i povremeno prazne od strane nadležnog komunalnog preduzeća. Na ovaj način je negativan uticaj otpadnih materija iz vode sveden na prihvatljivu meru",  piše u studiji. U studiji se navodi i da je vazduh je izložen negativnom uticaju od emisije štetnih materija u vazduh (gasova iz dimnjaka). Međutim, piše da je rizik za zagađenje vazduha izvan granica kompleksa mali s obzirom na prirodu energenta (prirodan gas). Sekretarijat za zaštitu životne sredine je u decembru 2020. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da je za projekat izgradnje fabrike za proizvodnju stočne hrane potrebno da se izradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu.Istim rešenjem je utvrđena obaveza Al Dahre da u roku od godinu dana podnese zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.Iako je prvobitno trebalo da se gradi u pet faza, sredinom prošle godine je izmenom idejnog rešenja, na zahtev investitora, previđena izgradnja u tri faze.Početak radova se planira po dobijanju dozvole za izvođenje radova. Planirano je da radovi za prvu fazu traju 12 meseci, piše u Studiji o proceni na životnu sredinu. Kompanija Al Dahra Srbija je osnovana u novembru 2018. godine, a kako se navodi u Studiji,  "lider je u proizvodnji mleka u ovom delu Evrope". U sastavu Al Dahra Srbija posluju tri zavisna preduzeća Eko- Lab, Veterinarska stanica i Institut Agroekonomik.Al Dahra Srbija se bavi proizvodnjom osnovnih lјudskih prehrambenih proizvoda, kao što su pirinač, brašno, voće i povrće, ali i stočne hrane, uglavnom za ishranu sopstvenog stočnog fonda. Kako piše, Al Dahra Srbija poseduje silose kapaciteta 53000 tona skladišnog prostora, fabriku stočne hrane Inshra, fabriku semena Agroseme, kapaciteta 15000 tona semena strnih žita i soje do 1000 tona.Pod zalivnim sistemima ima oko 4000 hektara i preko 300 kilometara kanala za navodnjavanje. 

Svet

Američki Senat protiv novih sankcija za „Severni tok 2“

Ta mera je sukobila ukrajinskog predsednika, koji se zalagao za kazne, protiv Bajdenove administracije, koja je uspešno lobirala kod demokrata da im se suprotstave.Senat je u četvrtak odbacio ponudu za uvođenje sankcija ruskom gasovodu za prirodni gas, pošto su se demokrate suprotstavile merama predvođenim republikancima koje su podržali ukrajinski lideri, ali kojima se Bajdenova administracija protivi zbog straha od ruske invazije na Ukrajinu.Konačan broj glasova od 55 prema 44 bio je manji od 60 glasova potrebnih za usvajanje, a došao je u trenutku kada su Sjedinjene Države i njihovi transatlantski saveznici vršili pritisak na predsednika Rusije Vladimira Putina da odustane od daljeg upada u Ukrajinu i povuče svoj trupe sa svojih granica.Predlog zakona je podstakao kampanje lobiranja na Kapitol Hilu, gde su se najviši ukrajinski zvaničnici oslanjali na senatore da ga podrže, a zvaničnici Bajdenove administracije su pokušavali da ga ubiju.Napori da se uvedu sankcije Severnom toku 2, podvodnom gasovodu od Rusije do Nemačke koji bi Moskvi dao ogromnu kontrolu nad Evropom, dugo su privlačili dvostranačku podršku na Kapitol Hilu, gde su zakonodavci entuzijastično nastojali da podrže Ukrajinu protiv ruske agresije. Ali tajming glasanja usred nastavka diplomatskih razgovora između Rusije i Sjedinjenih Država u nadi da će se izbeći rat kao i glasno protivljenje Bajdenove administracije na kraju su pomogli da se podstakne poraz te mere.Šest demokrata neki od njih suočeni sa teškim reizborima 2022. odstupili su od pozicije svoje stranke i glasali za tu meru, odražavajući da je većina senatora podržala nove sankcije.Bajdenova administracija i njeni saveznici u Kongresu su tvrdili da će zakon, koji predvodi senator Ted Kruz, republikanac iz Teksasa, malo pomoći da se suprotstavi ruskom uticaju jer je izgradnja gasovoda skoro završena. Umesto toga, rekli su, sankcije bi zabile klin između Sjedinjenih Država i Nemačke, koja se zalagala za naftovod kao vitalnog za njen industrijski uspeh, i odustala bi se od ključne tačke uticaja tokom diplomatskih pregovora.„Ako ovaj zakon bude usvojen, to neće učiniti manje verovatnim gasovod Severni tok“, rekao je senator Kristofer S. Marfi, demokrata iz Konektikata.„To neće sprečiti Rusiju da napadne Ukrajinu. U stvari, to će učiniti upravo suprotno. To će učiniti da završetak Severnog toka bude verovatniji i biće poklon Rusiji, koji će nas odvojiti od naših evropskih saveznika upravo u trenutku kada treba da budemo solidarni sa njima kako bismo odvratili rusku agresiju.Republikanci su optužili demokrate da su dozvolili da ruska agresija prođe bez kontrole, oslikavajući svoje nespremnost da uvedu sankcije politički motivisanom."Bela kuća žestoko lobira kod demokrata, tražeći od demokrata da stanu uz svoju stranku na račun naših saveznika, na račun Evrope, na račun nacionalne bezbednosti SAD", rekao je Kruz. „Predložio bih da Džo Bajden nije predsednik, da Donald Tramp danas sedi u Ovalnom kabinetu, svaki pojedini demokrata u ovoj sali bi glasao za ove sankcije.Senator Mič Mekonel, republikanac iz Kentakija i lider manjine, pokušao je da obezbijedi argument demokrata da bi sankcije narušile jedinstvo između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika."Sama cevovod je klin, u tome je cela poenta, to je bio i Putinov cilj da odvoji Ukrajinu od Evrope, kao i da Evropa još više zavisi od ruskog gasa", rekao je Mekonel.Zakoni  Kruza pokrenuli su žestoku rundu lobiranja, pritiskajući posebno demokrate centra koji su dugo podržavali Ukrajinu. U video pozivu na Badnje veče sa dvopartijskom grupom od više od 20 poslanika, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je Severni tok 2 označio kao egzistencijalnu pretnju njegovoj zemlji, tvrdeći da gasovod predstavlja isto toliko rizika za Ukrajinu koliko i ruske trupe koje gomilaju na svojoj zemlji. granice, prema četiri osobe upućene u poziv, koje su ga opisali pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da ga komentarišu.Gospodin Zelenski je, kako su rekli, izrazio frustraciju što je Bajdenova administracija prošle godine odustala od sankcija za gasovod. Od tada Zelenski promoviše predlog zakona g. Kruza na Tviteru.Lobista koji predstavlja ukrajinsku naftnu i gasnu industriju, uključujući državnu kompaniju Naftogas, obratio se ove nedelje kancelarijama demokrata u Senatu kako bi pozvao na podršku predlogu zakona gospodina Kruza, kaže osoba koja je upoznata sa tim.

Srbija

Ističe rok za subvencionisan prelazak na novu fiskalizaciju

Krajnji rok za prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju je 31. januar 2022. godine, a da bi se prijavili za subvencije poreski obveznici najpre treba da prijave podatke o lokacijama prodajnih objekata putem portala ePorezi, podsečaju iz Poreske uprave.Svi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji u iznosu od 100 evra. Postojeći obveznici mogu da ostvare pravo na finansijsku podršku po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra, dok novi obveznici fiskalizacije mogu da ostvare pravo na podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u istom iznosu po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani kao obveznici PDV na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20 odsto.Obveznici fiskalizacije mogu podneti samo jednu izjavu.Prijavljivanje za subvencije za prelazak na novu fiskalizaciju počelo je 15. oktobra 2021. godine.

Srbija

RFZO kupuje senzore za merenje šećera, ali malo osoba s dijabetesom ima prava na njih

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) je raspisao javnu nabavku za kupovinu senzora, aparata i transmitera za kontinuirano praćenje nivoa šećera vrednu 556 miliona dinara bez obračunatog PDV-a (4,7 miliona evra).RFZO želi da sklopi okvirni sporazum sa ponuđačem koji bi ponudio 72.800 senzora, 600 aparata i 800 transmitera za očitavanje kontinuiranog merenja nivoa šećera, piše u specifikaciji javne nabavke.(VIDEO) Od države nedovoljno i tračica i senzora za merenje šećeraKako za Novu ekonomiju objašnjava Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug, ova količina opreme dovoljna je za 1.400 osoba, s obzirom na to da se senzore menjaju na šest dana, a da aparati i transmiteri imaju zvanični vek trajanja od godinu dana iako mogu da rade i do pet godina.Ponuđač je dužan da bude dostupan i da pruži kontinuiranu tehničku podršku osiguranim licima 24 sata, sedam dana u nedelji, piše u tenderskoj specifikaciji. Takođe, u obavezi je i da svakom endokrinologu koji radi u zdravstvenoj ustanovi tercijarnog nivoa, a koji je propisao senzore i aparate svojim pacijentima, besplatno dostavi na korišćenje Automatizovani desktop analizator za određivanje glikoziliranog hemoglobina.I dalje mali broj osoba ima prava na senzoreSenzori su počeli da se izdaju o trošku RFZO u septembru 2021. godine, objašnjava Marković za naš portal.U skladu sa određenim uslovima, senzore mogu da dobiju samo odrasli koji koriste insulinsku pumpu ili deca do 18 godina koja imaju nestabilne šećere."To je mala grupa ljudi, oko 1.500 osoba i dece koja imaju dijabetes, s tim da tip 1 dijabetes ima preko 35.000 ljudi. Veliki broj ljudi je diskriminisan u tom smislu da nemaju pravo na senzore", kaže Marković za Novu ekonomiju.(VIDEO) Godinama nemamo inovativne lekove za dijabetesKorišćenje senzora, umesto uobičajnih tračica za merenje šećera, ljudima sa dijabetesom olakšava kontrolisanje nivoa šećera u krvi, što zatim dovodi i do smanjenja šansi od komplikacija jer je dobra kontrola šećera ključ dobre regulacija, ističe ona."Na tračici vidiš trenutno koliko ti je šećer, a senzor ti prati šećer 24 sata. Ja sada, pošto koristim pumpu, pa koristim i senzor, mogu u svakom trenutku da vidim koliki mi je šećer. Ono što je poenta senzora je da se vide trendovi. Na primer, kada nešto jedemo, kada nešto pijemo, kada smo bolesni, imamo nekakvu fizičku aktivnost, kakav nam je šećer u toku noći, da li nam je adekvatna terapija..."RFZO na opremu u pandemiji potrošio barem 520 miliona evraUkoliko bi ljudi sa dijatesom želeli o svom trošku da nabave senzore i aparate godišnje bi morali da izdvoje skoro 350.000 dinara.Naime, kako kaže Marković, transmiter ili aparat košta oko 80.000 dinara, dok je cena jednog senzora (godišnje je potrebno 52 senzora) oko 5.000 dinara.Osim što polažu nade da će se proširiti opseg onih koji imaju prava na dobijanje senzora o trošku RFZO, osobe sa dijabetesom se nadaju i da će im država omogućiti korišćenje inovativnih terapija na koje i dalje čekaju iako su ovi lekovi već odobreni u Srbiji.

Srbija

Jorgovanka Tabaković ne trguje domaćim hartijama od vrednosti, kaže NBS

Guvernrka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ne trguje hartijama od vrednosti domaćih banka čije poslovanje nadzire, za razliku od svog hrvatskog kolege guvernera Borisa Vujčića koji je pokrenuo ozbiljnu bankarsku aferu nakon što se otkrilo da je sa kolegama trgovao hartijama od vrednosti banaka u Hrvatskoj.Guverner Tabaković ne poseduje hartije od vrednosti čiji je emitent neka od finansijskih institucija koju kontroliše Narodna banka Srbije, niti hartije od vrednosti koje je emitovala Republika Srbija, tvrde u NBS na pitanje Nove ekonomije da li guvernerka trguje vrednosnim papirima. Podsećamo, portal Index.hr otkrio je da su među onima koji su poslednjih 2o-ak godina trgovali vrednosnim hartijama  nalazi više od 40 zaposlenih HNB među kojima su aktuelni guverner Boris Vujčić, aktuelna zamenica guvernera Sandra Švaljek, bivši viceguverneri, aktuelni i bivši direktori HNB.Index navodi da je reč o do sada najvećoj aferi unutar tamošnjeg bankarskog sistema, a čini se da će poslednju reč imati strani regulatori poput Evropske centralne banke i Evropskog nadzornog tela za bankarstvo (EBA), jer "sve upućuje na to da se radi o krivičnom delu zloupotrebe povlašćenog položaja".NBS ne očekuje značajno povećanje rate za kredit U NBS objašnjavaju da su Zakonom o Narodnoj banci Srbije izričito propisane strože i dodatne obaveze za funkcionere i zaposlene u NBS u pogledu sprečavanja sukoba interesa i nepristranog vršenja funkcije.Kako navode, na sve što nije uređeno Zakonom o Narodnoj banci Srbije primenjuju se i odredbe Zakona o sprečavanju korupcije (npr. obaveza prijavljivanja imovine funkcionera, zabrana prijema poklona, zabrana osnivanja privrednih društava i dr).Izričito je propisano da guverner, viceguverneri i drugi zaposleni u Narodnoj banci Srbije ne mogu imati akcije, udele ili dužničke hartije od vrednosti finansijskih institucija, društava za reviziju ili drugih lica nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor ili s kojim sarađuje u obavljanju svojih funkcija, predviđeno je zakonom o NBS. Koliko je Narodna banka Srbije nezavisna od stranaka Štaviše, za navedena lica je zabranjeno da poseduju akcije, udele ili dužničke hartije od vrednosti u bilo kom drugom pravnom licu koje ima bilo koji oblik učešća (direktnog ili indirektnog vlasništva) u finansijskim institucijama, društvima za reviziju ili drugim licima nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu, odnosno nadzor ili s kojima sarađuje u obavljanju svojih funkcija. U NBS podsećaju da pri stupanju na funkciju, guverner, viceguverneri i članovi Saveta guvernera o tome daju pisanu izjavu Narodnoj skupštini i za sve vreme vršenja funkcije dužni su da postupaju u skladu s navedenim odredbama. Navedena zabrana se pritom ne odnosi samo na guvernera, viceguvernere i članove Saveta guvernera, već i na članove porodice tih lica i druga povezana lica u smislu Zakona o sprečavanju korupcije (npr. srodnici u pravoj liniji).Narodna banka Srbije je takođe Pravilnikom o poslovnom ponašanju u Narodnoj banci Srbije, koji je zapravo etički kodeks Narodne banke Srbije, propisala i brojne dodatne obaveze, posebno u vezi s funkcijama Narodne banke Srbije koje se odnose na superviziju finansijskih institucija kako bi se obezbedilo dodatno unapređenje poslovanja i sprečio potencijalni sukob interesa. Tim aktom je, primera radi, nametnuta dodatna obaveza redovnog ažuriranja informacija o zaposlenima koji obavljaju poslove u vezi sa supervizijom kako bi se predupredio sukob javnog i privatnog interesa (npr. da li postoji veza između zaposlenih koji obavljaju poslove kontrole i članova njihove porodice s kontrolisanom bankom po osnovu depozita, kredita, prethodnog zaposlenja zaposlenog ili člana njegove porodice …). O neposrednoj primeni ovog pravilnika stara se posebna organizaciona jedinica koja je posvećena usklađenosti poslovanja Narodne banke Srbije, kažu u NBS za Novu ekonomiju.Neto plata guvernerke Tabaković prema poslednjem izveštaju iz baze funkcionera Agencije za borbu protiv korupcije iznosi neto 570.000 dinara.

Srbija

Inflacija u Srbija veća od očekivane, referentna kamatna stopa ostaje ista

Referentna kamatna stopa je zadržana na nepromenjenom nivou, a prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) inflacija će se zadržati i tokom prvog tromesečja ove godine, uprkos ranijim predviđanjima da će ona u narednom periodu iznositi 6 do 7 odsto NBS je saopštila da će se kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine (7,9 odsto u decembru), a možda i blago iznad njega.NBS takođe predviđa da bi do drugog tromesečja ove godine inflacija trebalo da uspori i da nastavi kretanje ka centralnoj vrdnosti cilja (na 3,0 ± 1,5%) koju može dostići krajem godine.U sapštenju NBS se navodi da je na rast međugodišnjr inflacije najviše uticalo povećanje svetske cene energenata, zastoj u snabdevanju, povišene cene transporta na globalnom nivou, ali i suša koja se odrazila na cene neprerađenje hrane. Inflacija se u decembru popela na 7,9 odsto "U kratkom roku ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije u pogledu privremenog ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu", stoji u saopštenju.Tri četvrtine inflacije u 2021. godini su bile opredeljene cenom hrane i energenata na koje monetarna politika ne može da utiče.S druge strane, bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike više utiču, bila je znatno niža od ukupne inflacije i prethodnih meseci i iznosila je oko 3 odsto međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi relativna stabilnost deviznog kursa i koja će biti očuvana i u narednom periodu.Takođe današnjoj sednici Izvršnog odbora NBS odlučeno je da se referentna kamatna stopa zadrži na nivou od 1 odsto. Kako se dodaje u saopštenju, NBS postepeno, od oktobra 2021. godine, smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama kojima na nedelju dana povlači viškove likvidnosti iz bankarskog sistema, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija.Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,59 odsto što predstavlja njeno ukupno povećanje za 48 baznih poena od početka procesa pooštravanja monetarnih uslova (kada je iznosila 0,11%), na šta su uticali povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju, ali i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata.Srbija je u 2021. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5 odsto "što je iznad očekivanja Narodne banke Srbije i doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini", saopštila je ova institucija. Ovo je rezultat rasta aktivnosti u uslužnim sektorima i građevinarstvu i industriji, uprkos i dalje prisutnim izazovima u pogledu zastoja u globalnim lancima snabdevanja, a negativan doprinos rastu potekao je jedino od poljoprivredne proizvodnje, koja je usled suše zabeležila pad od 5 odsto. NBS ističe da opreznost u vođenju monetarne politike nalažu i kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a time i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući Srbiju, i dalje će u najvećoj meri opredeljivati odluke vodećih centralnih banaka odnosno Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi.Ove centralne banke još uvek nisu povećale osnovne kamatne stope, ali su donele odluku da u narednom periodu smanjuju obim dodatne likvidnosti koju ubrizgavaju u finansijski sistem u okviru svojih programa kvantitativnog popuštanja.

Srbija

Objavljen konkurs za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju

Trag fondacija je objavila početak konkursa za petnaestu VIRTUS nagradu za filantropiju.VIRTUS nagrada ima cilj da podrži kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedince, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica. Poziv za nominacije otvoren je od 13. januara i trajaće do 10. februara 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće dodeljena u pet glavnih kategorija:- nagrada za korporativnu filantropiju,- nagrada za malo i srednje preduzeće,- nagrada za dugoročno partnertvo između poslovnog i civilnog sektora,- nagrada za individualnu filantropiju,- nagrada za mlade filantrope."Već petnaest godina tragamo za dobročiniteljima koji su svojim humanim delima pomogli ljudima kojima je to bilo potrebno i tako doprineli rešavanju problema zajednica u kojima žive i posluju. Cilj nam je da njihovo dobročinstvo podržimo i istaknemo, kako bismo im odali priznanje i inspirisali druge da iniciraju slične filantropske aktivnosti u budućnosti",  izjavila je direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije Marija Mitrović. Ona je pozvala građane i građanke, neprofitne organizacije, medije, PR i marketinške agencije, kao i kompanije i preduzeća da nominuju kandidate za VIRTUS nagradu za filantropiju u narednih mesec dana. Informacije o propozicijama konkursa, kriterijumima za izbor dobitnika, načinima prijavljivanja i sastavu nagradnog žirija nalaze se na sajtu Trag fondacije.Dobitnici VIRTUS nagrada za 2021. godinu biće proglašeni 12. aprila 2022. godine.VIRTUS nagrada za 2021. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju. 

Srbija

Lazarevac ulaže 70 miliona u rasvetu za učionice

Uprava Lazarevca raspisala je tender za projekat ugradnje energetski efikasnog sistema rasvete za učionice, sa standardizacijom osvetljaja po EU normi EN12464. Javna nabavka je procenjena na 70 miliona dinara. Projekat treba da ispoštuje najviše evropske standarde koji definišu kvalitet osvetljenja za školske učionice i učionice za praktičnu nastavu. Potrebno je da omogući uštedu u potrošnji električne energije, kao i da obezbedi finansijske uštede u održavanju unutrašnjeg sistema rasvete.Sistem treba da ima mogućnost integracije funkcija sterilizacije prostora, bezbedonosnog senzorskog monitoringa i označavanja pravca kretanja u slučaju opasnosti, u skladu sa standardima Evropske asocijacije za osvetljenje.Nova rasveta u velikoj meri treba da omogući parametre koje ima i prirodno osvetljenje.Novi sistem rasvete treba da bude u LED tehnologiji, a njen prosečan životni vek treba da bude 50.000 sati. Spisak mesta u kojima će ponuđač ugraditi zahtevanu opremu biće definisan  ugovorima koji se zaključuju na osnovu okvirnog sporazuma, piše u tenderskoj dokumentaciji.Od privrednog subjekta se traži da je od početka 2020. godine pa do datuma objavljivanja javnog poziva isporučio svetiljke ili sijalice u monimalnom iznosu od 120 miliona dinara.Rok za podnošenje ponuda je 8.februar. 

Srbija

Prvo istraživanje kretanja u pešačkoj zoni Beograda

Sprovedeno je beleženje prometa učesnika u saobraćaju koje se smatra jednim od standardnih pristupa u istraživanju za potrebe OOH tržišta koje podrazumeva svaku vrstu spoljnog oglašavanja u vidu bilborda, megaborda, plakata, svetlećih reklama. Cilj ovog istraživanja bio je da se putem beleženja ukupnog broja prolaznika izvrši procena potencijalnog auditorijuma koji je u kontaktu sa digitalnim OOH medijima u pešačkoj zoni grada. Agencija za spoljno oglašavanje Alma Quattro je, uz angažovanje istraživačke agencije Ipsos, pokrenila ponovljeno istraživanje merenja kretanja učesnika u saobraćaju na teritoriji Beograda i Novog Sada. Poseban deo istraživanja se odnosi na deo grada gde se odvija pešački saobraćaj, a to je u slučaju Beograda potez od Kalemegdana do Terazija, sa svim bočnim ulica.Prostor od Knez Mihailove do Terazija čini centralnu pešačku zonu Beograda, ali do sada nije bio predmet ovakvog merenja. Na tom području postvavljeni su Alma Quattro digitalni LCD monitori koji su omogućili dobijanje preciznih podataka o kretanju i kontaktima koji se ostvaruju sa AQ medijima u toj zoni.Beleženje kretanja pešaka i prolaznika Knez Mihailovom ulicom realizovano je u periodu od 04. do 12. septembra 2021. godine, praćenje kretanja obavljeno je standardnim, tradicionalnim pristupom beleženja ponašanja sistematskim posmatranjem, a angažovana je i anketarska mreža agencije Ipsos.Promet pešaka praćen je tokom pet radnih dana i četiri dana vikenda i beležen je u okviru petnaestominutnih intervala u periodu od 08.00 do 23.00 h. Promet pešaka beležen je uređajem za kompjuterski potpomognuto lično intervjuisanje (CAPI), na kome su anketari istovremeno beležili i pol  prolaznika na osnovu fizičkih polnih karakteristika.Kako bi se, osim polne strukture potencijalnog OOH auditorijuma obezbedili i dodatni socio-demografski indikatori, u svakom od petnaestominutnih intervala realizovan je po jedan intervju sa prolaznikom, koji je nasumično biran.Podaci istraživanja pokazuju da Knez Mihailovom ulicom u roku jedne tipične nedelje, u periodu os 8 do 23 časa prođe preko pola miliona ljudi (više od 520.000), što je 6000 prolaznika svakog sata od  kojih 9 od 10 su stanovnici centralnih gradskih opština.Značajno je prisustvo prolaznika iz starosne grupe od 18 do 44 godine, jer je to pretežno radno aktivno stanovništvo koje pripada kategoriji potrošača, a najčešći povodi za posetu pešačkoj zoni grada su šetnja, kupovina kao i poslovni razlozi.Ako uporedimo radne dane i vikend primećuje se da je nešto veća frekvencija prolaznika radnim danima, a najčešći prolaznici vikendom su iz starosne grupe od 18 do 29 godine.Rezultati istraživanja pokazuju da je većina prolaznika posetila pešačku zonu 1 do 3 puta, čak 59,6 odsto odnosno 312.760 prolaznika. Prema standardima internacionalnog tela za istraživanje tržišnih, društvenih i istraživačkih mišljenja ESOMAR, ovakve vrste merenja bi trebalo da se sprovode na svakih tri do pet godina.

Srbija

Roaming Electronics i poslovni partneri nameštali cene elektronike

Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da su kompanije Komptrejd, Tehnomanija, Gigatron, Tehnomedia, Emmezeta i XLS utvrdile cene proizvoda potrošačke elektronike brenda Tesla u daljoj prodaji.Time je ovih šest kompanija zaključilo restriktivni sporazum koji značajno ograničava, narušava ili sprečava konkurenciju, piše u rešenju objavljenom u Službenom glasniku.Na ime mere zaštite konkurencije Komtrejd je dužan da plati 34,3 miliona dinara, Tehnomanija 5,5 miliona dinara, Gigatron 4,2 milona dinara, Tehnomedia 1,3 miliona dinara. U rešenju objavljenom u Službenom glasniku piše da je Emmezeta dužna da plati 690 hiljada dinara, a XLS 575 hiljada dinara.Comtrade uređuje birački spisak i registar političkih stranakaKomisija istražuje još trgovaca elektronikom zbog navodnog narušavanja tržištaKompanije novac treba da uplate na račun budžeta Srbije. Komisija je naložila kompaniji Gigatron da svoje poslovanje vezano za onlajn prodaju brenda Tesla preko sajta "shop.tesla.info" organizaciono, tehnički i finansijski izdvoji u odnosu na svoje redovno poslovanje, a na način koji bi sprečio buduće postupanje kojim bi se mogla ograničiti, narušiti ili sprečiti konkurencija.

Svet

Koliko se letelo u 2021. godini?

U decembru 2021. godine, broj komercijalnih letova u Evropskoj uniji (EU) porastao je za 130 odsto u poređenju sa decembrom 2020, saopštio je Eurostat. Brojke su, međutim, i dalje ispod nivoa pre pandemije jer je u odnosu na decembar 2019. godine broj letova bio manji za 24 odsto.U decembru 2021. bilo je 383.720 komercijalnih letova, a u decembru 2020. godine 166.990. U decembru 2019. godine broj komercijalnih letova iznosio je 504.270.Avio-industrija se polako oporavljala tokom 2021. godine, iako u prvim mesecima nije bilo znakova oporavka. U januaru 2021. je bilo 68 odsto manje komercijalnih letova nego u istom mesecu 2019. godine, u februaru je pad u odnosu na isti mesec 2019. bio 73 odsto, a u martu je pad iznosio 71 odsto. Situacija je počela da se popravlja u maju, kada je bilo 67 odsto manje letova nego u istom mesecu 2019. godine, da bi u junu pad iznosio 54 odsto, a u avgustu 31 odsto.Septembar je imao manji pad komercijalnih letova u odnosu na na isti mesec 2019. godine (-33 odsto).Oktobar sa padom od 30 odsto, novembar sa padom od 26 odsto i decembar sa padom od 24 odsto najbliži su brojkama komercijalnih letova pre pandemije. Avio-kompanije prinuđene da organizuju letove bez putnikaZemlje Evropske unije koje su imale najmanji pad komercijalnih letova u decembru 2021. godine u odnosu na isti mesec 2019. godine su Hrvatska (-6 odsto), Grčka (-8 odsto), Kipar (-9 odsto).Sa druge strane broj letova u Češkoj i Austriji pao je za više od 40 odsto (-41 odsto u obe države).U ostalim državama EU pad komercijalnih letova bio je manji od jedne trećine. Zašto bi linija Niš-Beograd mogla da se isplati?Sveukupno kada se uporede 2019. i 2021. godina, najviše znakova oporavka kada se radi o komercijalnim letovima primećeno je u Grčkoj, u odnosu na 2019. pad je u iznosio 29 odsto. Slede Kipar (-38 odsto), Luksemburg (-39 odsto). Sa druge strane, avio-industrija u Irskoj pokazala je najmanje znakova opravka. Pad komercijalnih letova u toj zemlji bio je 64 odsto u odnosu na 2019. godinu. Slede Slovenija i Češka (-62 odsto). Na nekim aerodormima više letova nego 2019.Neki aerodromi u EU zabeležili su čak i porast broja komercijalnih letova u odnosu na 2019. Najveći porast broja komercijalnih letova zabeležio je aerodrom Berlin Brandeburg (+13.521, +16 odsto), Lijež (+6.972, +21 odsto) i aerodrom Pariz - Le Burže (+2.715, +8 odsto).Nnajveći pad broja komercijalnih letova zabeležen je u velikim evropskim čvorištima vazdušnog saobraćaja: Minhen (-261 020, -64 odsto), Frankfurt (-250 712, -49 odsto) i Šarl de Gol u Parizu(-247 959, -50 odsto).

Svet

U Americi najveća inflacija u poslednje četiri decenije

Cene u SAD u decembru 2021. povećane su za sedam odsto u poređenju sa prethodnom godinom i to predstavlja najveću stopu inflacije u poslednjih 40 godina, saopštilo je tamošnje Ministarstvo finansija, prenela je Beta.Ekonomski stručnjaci ukazuju da se velika potražnja takoreći sukobila sa nestašicama u snabdevanju koje su izazvane koronom. To je uticalo na rast cena motornih vozila i nameštaja, ali i svakodnevnih potrepština, poput hrane i goriva.Veće cene obeležile su američku ekonomiju tokom cele prethodne godine, a njihov rast najveći je još od 1982. godine, prenosi agencija Beta pozivajući se na Glas Amerike (Voice of America).Bela kuća i kreatori ekonomske politike u Federalnim rezervama (američkoj Centralnoj banci) usredređeni su na rastuće troškove, mada ukazuju da očekuju da će inflacija ostati izražena tokom 2022. godine.Američki predsednik Džozef Bajden pozvao je Federalnu trgovinsku komisiju da istraži "ponašanje naftnih i gasnih kompanija na štetu potrošača".Federalne rezerve nastoje da obuzdaju inflaciju tako što će prekinuti direktnu finansijsku podršku privredi u martu, ranije nego što je prvobitno planirano, i povećati referentnu kamatnu stopu koja utiče na troškove zaduživanja za preduzeća i potrošače.

Srbija

U otpad idu šine sa preko 15 deonica u Srbiji

Infrastruktura železnice Srbije objavila je javni poziv za prodaju starih šina, starog kolosečnog pribora i starih skretnica, putem prikupljanja zatvorenih ponuda. Početna cena po kilogramu tog "otpadnog materijala" je 12,14 dinara, a početna cena javnog nadmetanja prikupljanjem zatvorenih ponuda iznosi oko 299 miliona dinara."Osim značajnih prihoda koje će na ovaj način ostvariti Infrastruktura železnice Srbije, biće ukloljena stara infrastruktura i pruge, od kojih se na mnogima već decenijama ne odvija saobraćaj vozova, čime će lokalnim samoupravama u Vojvodini biti omogućeno da se brže i bolje razvijaju", piše u saopštenju.Javnim pozivom predviđena je prodaja 19.500 tona starih šina, 1.370 tona raznih delova za skretnice i 3.755 tona starog kolosečnog pribora, što je ukupno 24.625 tona starog gvožđa i čelika.Prema saopštenju, ponude za učešće u tom javnom nadmetanju biće otvorene 14. januara 2022. godine u 12.30 sati, u prostorijama preduzeća Infrastrukture železnice Srbije u Beogradu. Prvobitno je bilo predviđeno da se ponude otvaraju 11. januara 2022. godine, ali je taj rok pomeren.Ko želi da učestvuje u ovom javnom nadmetanju, neophodno je da uplati depozit nešto veći od 149,4 miliona dinara.Ovim se praktično ukidaju sledeće deonice: Bečej – Senta, Senta – Кanjiža, Sečanj – Jaša Tomić, Sombor – Bački Breg, Sombor – Riđica, Vladimirovci – Кovin, Bečej – Vrbas, Zrenjanin Fabrika – Vršac, Horgoš – Кanjiža, Кaravukovo – Bač, Petrovaradin – Beočin, Žabalj – Bečej, Čurug – Bečej, Кikinda – Banatsko Aranđelovo, Sombor – Apatin Fabrika i Sopot Požarevački – Кostolac.Moderni vozovi i radnici na minimalcuDvesta na sat, ali za minimalac (VIDEO) Bilo je očekivano da se pruga ukloni jer nije isplativa, kaže za RTS Nikola Dobrić, bivši radnik Železnice iz Jaše Tomića, ali ocenjuje kako je iznenađenje odluka da se prodaju šine sa pruge ka Vršcu koja je rekonstruisana pre nešto više od dve decenije."Prugu od Zrenjanina do Vršca koja je u savršeno dobrom stanju. Ne znam kome je to palo na pamet da skida i da prodaje. Most je rađen u Sečnju, rađen je onaj u Konaku na Brzavi. Tako da je veći deo pruge dobar. Lakše ga je održavati po malo, nego uhvatiti sad i prodati u bescenje".Meštani iz Jaše Tomića i Sečnja su se potajno nadali da bi ovdašnje pruge mogle da se koriste."Ako može Šarganska osmica da se napravi, zašto nije moglo da se napravi od Sečnja do granice. Pa možda i do Temišvara ta neka turistička priča. Država strašno mnogo pomaže u poslednjih par godina ruralnom turizmu. Zar to ne bi možda bila ta jedna od ideja?", kaže Spaso Mladenovski, hroničar sela Jaša Tomić.