Najnovije

Vesti iz izdanja

Publika ne oprašta dosadu

Mnogi su krenuli da se bore za gledalište, da skupljaju duše, broje pare od reklama, a najveći profiter je publika. Iskreno se za njenu naklonost bore svim raspoloživim umetničkim sredstvima. A...

Vesti iz izdanja

Državni korona biznis

Kako je država trošila novac u pandemiji, od koga je kupovala vakcine i respiratore, a od koga i dalje nabavlja maske i testove, i dalje ne znamo. Celokupna transparentnost javnih tendera suspendovana...

Vesti iz izdanja

Finale uništavanja Makiša

Izgradnja beogradskog metroa počela je u novembru, na Makiškom polju, blizu strogo zaštićenog vodoizvorišta. Poznati hidrogeolozi kažu da na tom mestu ne treba graditi infrastrukturne i ...

Vesti iz izdanja

Metla i dnevnik u istom košu

Plate prosvetara jesu na nivou proseka, ali je prosečna plata u Srbiji ipak mala za nivo odgovornosti koji prosvetni radnici drže u svojim rukama: budućnost zemlje i nacionalne ekonomije Kada su predstavnic...

Vesti iz izdanja

U korupciji ovde nema mere

Ovakva korupcija  i destrukcija nije postojala nikad. Ovo nisam video od Miloševića, ni on to nije radio. To mora da se promeni zbog nas. Nestaćemo. Sve što vredi u ovoj zemlji će otići. T...

Svet

Lidl stiže i u Crnu Goru

Nemačka kompanija Lidl, koja je poznata po svom lancu marketa, širokom asortimanu proizvoda i povoljnim cenama, ubrzano se sprema za ulazak na crnogorsko tržište, prenosi portal Investitor. Kako se dodaje, u naredne tri godine otvoriće najmanje pet supermarketa u toj zemlji.Trenutno je u toku tzv. faza lobiranja, odnosno, "pozadinsko delovanje" kako bi se što kvalitetnije završili svi pravni i ostali poslovi u susret otvaranju prvih objekata u Podgorici.U toku je i užurbana potraga za lokacijama a prije nekoliko dana je objavljena informacija da je kompanija povezana s Lidlom predala ponudu za kupovinu 13,2 hiljade kvadrata u podgoričkom City kvartu, za šta je ponudila 3,73 miliona eura.Da Lidl stiže na crnogorsko tržište nagovestio je u ponedeljak i ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović koji je, tokom susreta s privrednicima, kazao da ga raduje dolazak investitora sa Zapadne Evrope koji će blagotvorno uticati na tržište.Tržište mega-marketa u Crnoj Gori je dosta ukrupnjeno poslednjih godina, pripajanjem više lanaca velikim kompanijama. Tako se od 7-8 lanaca marketa tržište svelo na četiri veća sistema – Voli, Laković, Mercator (IDEA) te Domaću trgovinu. I upravo bi na njih najveći uticaj mogao imati dolazak velikog sistema kao što je Lidl.Najava da će Lidl zaposliti 1000 radnika, poklapa se sa veličinom najvećeg konkurenta – Voli. Međutim, iskustvo trgovine u Lidlu je posve drugačije od onog na koji smo navikli u postojećim marketima. Koncept trgovine je postavljen drugačije i potrošači će samim ulaskom u market vidjeti razliku u odnosu na postojeće prodavnice.Dolaskom na crnogorsko tržište, Lidl širi svoju regionalnu mrežu marketa. Prije nekoliko godina, ovaj lanac marketa stigao je u Srbiju, a uskoro se očekuje i otvaranje prvih objekata u BiH.

Srbija

Više od 15 miliona za sređivanje Palate Srbija

Država je opredelila više od 15 miliona dinara bez PDV-a za radove na Palati Srbija, koji se u ovom trenutku odvijaju na vencu oko fontane, ali i na istočnom ulazu zgrade.Radovi na vencu ispred Palate Srbija koštaju 8,2 miliona dinara bez PDV-a, a zamenjuju se stare polomljene mermerne ploče, navode u Vladi Srbije za portal Nova.rs."Nove mermerne ploče imaju sertifikat Instituta IMS i ugrađuju se uz saglasnost konzervatorskog nadzora koji vrši Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda", navode u odgovoru za ovaj portal.Radovi na istočnom ulazu Palate Srbija koštaju 6,9 miliona dinara bez PDV-a, a pohabane granitne ploče, stare više od 60 godina zamenjuju se, kako tvrde u Nemanjinoj 11, identičnim kamenom - granitom istih dimenzija, boje i kvaliteta.Behaton ploče se ne ugrađuju, niti su iste deo ugovorenog predmeta koji se može videti na portalu javnih nabavki, odgovaraju u Vladi Srbije na sumnje nove.rs, nakon što su se ovoj redakciji obratili sugrađani sa tvrdnjom da se ugrađuju pomenute behaton ploče na ovom kulturnom spomeniku.U Nemanjinoj 11 za Nova.rs ističu i da je angažovan diplomirani inženjer geologije kao konsultant koji vrši predmer i predračun potrebnih radova i procenu adekvatnosti kamena, a koji je, kako navode, prisutan prilikom izbora kamena, njegove kupovine i ugradnje, kao i kod izbora vezivnih materijala i sredstava za zaštitu kamena."On ima i obavezu da kontroliše kvalitet kamena koji se na gradilište donosi iz kamenoloma", navodi se u odgovoru.Vlada Srbije ističe da je za navedene radove pribavljena saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 10. decembra ove godine, a pošto ovi radovi predstavljaju tekuće održavanje nije potrebno, kako naovde, pribavljanje građevinske dozvole.U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su za Nova.rs rekli da su izdali Rešenje o uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite za sanaciju istočnog ulaza Palate Srbija u Bulevaru Mihaila Pupina."Planiranim radovima je predviđena demontaža svih oštećenih podnih ploča i kocki od granita/kamena i zamena novim kamenim pločama i kockama istog ili sličnog petrološkog sastava i istih ili sličnih likovno-estetskih svojstava. Stručna služba Zavoda vrši konzervatorski nadzor nad izvođenjem radova i vodi računa o tome da propisane mere tehničke zaštite budu sprovedene", navode u Zavodu za portal Nova.rs.Palata Saveznog izvršnog veća, u novobeogradskom bloku 13, svečano je otvorena 1961. godine povodom održavanja Prve konferencije šefova država i vlada nesvrstanih zemalja u Beogradu i predstavlja jedan od glavnih repera Novog Beograda i njegove čvrste urbane hijerarhije.Njena izgradnja je počela 1948. godine prema projektu tima zagrebačkih arhitekata, koji su činili Vladimir Potočnjak, Anton Urlih, Zlatko Nojman i Dragica Perak, a završena u periodu od 1955. do 1961. godine prema projektu beogradskog arhitekte Mihaila Jankovića i projektnog biroa "Stadion".

Srbija

Novi protest protiv Rio Tinta 3. januara

Nakon izjave predsednika Aleksandra Vučića projekat Jadar neće biti ukinut, savez ekoloških organizacija iz cele Srbije (SEOS) najavio je nove proteste za 3. januar.„Siti smo laži i igara, zato idemo ponovo na blokadu od  3.1.2022. u 13h. Prvo ćemo blokirati puteve na  tri sata, a posle i duže i šire, sve dok predsednik ne povuče Uredbu i ne skloni RioRadioactive signTinto iz Jadra i Srbije,“, naovdi se na Tviter nalogu SEOS-a.Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesiRio Tinto obećava platu od 1.000 evra i najveću stranu investicijuEkološka udruženja: Rio Tinto želi da ostane 100 godina u SrbijiO rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija

Srbija

Vučić najavljuje pomoć za majke, mlade, medicinare i penzionere

...amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojima se predviđa da od 1. januara 2022. godine sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete prime od države jednokratnu pomoć od 100.000 dinara.Pored ove roditeljima ostaje i postojeća finansijska podrška za drugo dete od po 10.000 dinara mesečno u trajanju od dve godine, dok će treće dete i dalje dobijati narednih 10 godina po 12.000 dinara mesečno.Vlada Srbije je nedavno usvojila je izmene ovog zakona, po kojima će od 1. januara za svako prvorođeno dete biti isplaćivano po 300.000 dinara umesto dosadašnjih 100.000 dinara.Danas su na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, razmotreni ovi amandmani, a ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Dmitrović je u ime Vlade, prihvatio predloženi odborski amandman i na sednici Odbora naveo da su procenili kapacitete budžeta i zaključili da ima prostora i za ovu izmenu.