Najnovije

Srbija

Srbiji ne treba ugalj, već energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije

Elektro-privreda Srbije (EPS) nema dovoljno uglja niti plan za dugoročnu proizvodnju struje kojim bi se izbegavale njene nestašice, kaže Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR). Prema njegovom mišljenu Srbija treba da se pre svega okrene razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.Predstavnik CEKOR-a smatra da Srbija treba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana i razvoju novij projekata poput hidroelektrane Đerdap 3 i Bistrica, kao i o hidroelektranama koje bi bile građene na Drini i Ibru. Glavni razlog je prema njegovim rečima zagađenje koje izaziva sagorevanje uglja, koga kako ocenjuje nema dovoljno.Kalmar je podsetio da je EPS uložio dosta novca u otvaranje novih kopova uglja u Vreocima, gde, kako tvrdi, uglja zapravo nema dovoljno. Kao jedan od dokaza za to navodi kolaps koji se u dogodio u EPS-u pre nekoliko nedelja kada je pao sneg, a sa njim i elektro-energetski sistem Srbije.Vučić: Srbija ne može da izbaci ugalj, kineski investitori prave "zeleno" okruženje "Tamo uglja zapravo nema, neko u vlasti tada je istraživao ležište uglja i otkrili 570 miliona tona uglja ispod Vreoca, koji su dovljni za 20 godina", kaže Kalmar.Prema njegovim rečima, državni budžet je raseljavanje oko 100 domaćinstava iz Vreoca koštalo između 150 i 200 miliona evra. Napominje da dokumenti o tome još nisu dostupni javnosti i poziva nadležne da ih konačno objave.Kalmar naglašava da je taj novac mogao da bude upotrebljen za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji. Dodaje da je se u kopovina Rudarskog basena Kolubara sada kopa se novo polje G, koje ima vrlo malo uglja.Predstavnik CEKOR-a podseća i da je pre 10 godina Srbija uzela kredit i kupila mašinu za mešanje kvalitetnog i lošijeg uglja. Napominje da jeuloga te mašine za homogenizaciju upravo sprečavanje vanredne situacije u EPS-u, kao i da je plaćena 150 miliona evra.Sada već "ćuveno" loženje blata u pogonima termoelektrana u Obrenovcu nazvao je kriminalom, zbog koga kako ocenjuje treba otpustiti odgovorne i oduzeti im licence za rad.Povećana proizvodnja struje iz uglja na celom svetu Kalmar smatra da je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u EPS-ovim  termoelektranama preskupa i neisplativa investicija od 800 miliona evra. Kao razloge za takav stav između ostalog navodi veću količinu struje koju zahtevaju ta postrojenja, njihovo skupo održavanje (150 miliona), povećanje pepelišta, otvaranjen novih rudnika uglja (Veliki Crljeni, Drmno, Burovo).Jedan od važnih razloga zbog kojih EPS trenba da razmišlja o zatvaranju termoelektrana je kako dodaje emisija CO2, zbog kojih će Evropska unija početi da naplaćuje posebnu taksu. Kaže da će cena struje u tom slučaju biti takva da EPS neće moći da posluje likvidno:"Apsloutno smatram da nije potrebno da ulazimo u ovo, već da razmišljamo o tome da do 2035. godine zatvorimo termoelektrane", poručuje Kalmar.Prema njegovom mišljenju Srbija bi milijardu evra investicija mogla da usmeri na energetsku efikasnost, jer se obavezala i na ciljeve koje je postavila EU, a to je potpuna dekarbonizacija do 2050. godine.U DVE GODINE PROIZVODNJA I POTROŠNJA UGLJA U EU PLA ZA TREĆINU Izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji kako naglašava nije isplativa jer traje dugo, zahteva ogromne investicije, školovane ljude koje Srbija nema i ne može da iškoluje preko noći. Naveo je primer Finske koja je svoju novu nuklearnu elektranu gradila dve decenije, jer njene jake regulatorne institucije nisu dozvoljavale ni najmanje propuste tokom radova."Đerdap 3 mora biti apsolutni prioritet za Srbiju, imaće oko 2,5 gigavata instalisane stuje, to je ukupna flotila termoelektrana u Srbiji. Tu je i reverzibilna hidroelektrana Bistrica, jer kad nema vetra potrebna je vršna, rezervna energija", dodao je predstavnik CEKOR-a.Podsetio je i da većina EPS-ovih postrojenja, ali i nekih rudnika radi bez neophodnih dozvola, kao i da kompanija Rio Tinto koja u Srbiji želi da iskopava litijum samo koristi mehanizme koji su uspostavljeni za EPS. Ponovio je da cena struje ne može da bude socijalna kategorija, kao i da građanima treba pomoći da izoluju kuće, stave solarne panele i obezbede druge načine da se greju. Energetska politika kako poručuje mora da bude zasnovana na obnovljivim izvorima energije.

Srbija

Koliko podataka o vama imaju javne institucije i preduzeća?

Niško udruženje “Pravilaw” pokrenulo je platformu otisak.org na kojoj građani mogu da provere da li je bezbedno da ostave svoje podatke na nekom od sajtova državnih preduzeća i institucija.Provera privatnog sektora biće moguća selektivno i na zahtev građanaod marta 2022. godine.Pravna lica se kategorišu po modelu semafora u tri kategorije stepena rizika: crvenom –visok stepen, žutom – umeren i zelenom neznatan.Svaka provera je potpuno besplatna i obavlja se bez registracije.“Nama je primarno da to budu organi javne vlasti, odnosno u narodu poznat državni sektor. Za početak imamo oko 650 organa. Taj broj bi trebalo da raste, jer radimo na novih 600-700 organa, tako da ćemo imati oko 1.300-1.400 organa na ovoj platformi. Građani će moći da provere koliko su im lični podaci bezbedni ,” kazao je Tadija Mitić Južne vesti.Otisak sadrži apslutno sve organe javne vlasti koji su izloženi u katalogu Poverenika. Svako pravno lice je kategorisano u skladu sa PraviLaw kategorizacijom podataka o ličnosti i stepenu sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnost, navedeno je na sajtu platforme.

Srbija

Top 10 društveno odgovornih akcija u 2021. godini

2020. je bila godina velike krize ali i velike solidarnosti, godina koja nam je pokazala kako kriza može da ujedini i pokaže najbolje u svima nama. Prema istraživanjima koje sprovodi Catalyst Balkans o stanju filantropije „Srbija daruje“, 2020. godina je bila rekordna kada su u pitanju dobrotvorna davanja – skoro tri puta su bila veća nego prethodne godine. Kada je korporativni sektor u pitanju, čini se da je u celom regionu bio najaktivniji i veoma brzo odreagovao na krizu tokom 2020. Ali i 2021. se pokazao kao prilično aktivan i, što je veoma interesantno, uglavnom okrenut strateškim davanjima i rešavanju važnih tema poput smanjenja siromaštva, podrške deci, ženama, pružanju psihološke podrške koja je ove godine bila neophodna mnogima kao posledica pandemije, i mnogih drugih.Ova godina je bila ujedno i godina kada su se žene dovoljno osnažile i podigle svoj glas protiv nasilja koje trpe, ili su trpele u prošlosti, progovorile su o svojim problemima, pa zato i ne čudi velika podrška od strane kompanija koje su zauzele svoj stav po tom pitanju i veoma otvoreno podržale žene.Ovogodišnja kampanjа Avon Srbije Reci NE nasilju nad ženama, fokusirana je na podizanje svesti o verbalnom nasilju, kao jednom od najčešćih vidova zlostavljanja u partnerskim odnosima.Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, snimljen je video koji je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama. Ujedno, video ima za cilj da ohrabri žene kojima zatrebaju pomoć i savet, da se jave na besplatan broj telefona Autonomnog ženskog centra 0800 100 007 koji još od 1993. godine pruža podršku ženama sa iskustvom nasilja. U okviru ove akcije, kompanija Avon je ovoj organizaciji najavila i donaciju vrednu milion i po dinara, za podršku redovnih aktivnosti tokom 2022. godine. Te aktivnosti obuhvataju direktnu psihosocijalnu i pravnu pomoć ženama koje doživljavaju neki vid fizičkog ili psihičkog nasilja.Podršku ženama koje su progovorile o svojim iskustvima vezanim za neki vid nasilja pružila je i Cockta. Nedavno je pokrenuta kampanja #NisamPrijavila preko društvene mreže Twitter, a Cockta je hrabro podržala ovu temu i time pokazala svoj stav o veoma teškom društvenom problemu u Srbiji. Takođe su podržali i inicijativu #NisiSama koja je pokrenuta početkom godine a u cilju podrške hrabrim devojkama i ženama koje su prijavile seksualno nasilje i suočile se sa velikim problemima i osudom javnosti zbog toga.Još jedna veoma važna tema ove godine je psihološko stanje tokom pandemije jer je izolacija pojačala mentalne poremećaje kod velikog broja ljudi. Tom temom se bavila kampanja „Nesalomivi“, koju je pokrenula Hemofarm Fondacija. Cilj kampanje je bila zajednička borba protiv depresije i stigme koja prati obolele, a u prva tri meseca implementacije omogućila je da pomoć i podršku dobije više hiljada ljudi. Hemofarm Fondacija je skrenula pažnju na važan društveni problem i ponudila rešenja ljudima kojima je to bilo potrebno.Nije izostala ni podrška roditeljima. Kompanija MK Grupa i Aik Banka (koja je u sklopu MK grupe) su godinama pomagale i podržavale roditelje u okviru svoje grupacije i internog projekta pod nazivom „Podrška porodici“. Ove godine su rešili da taj projekat preraste u veliki društveno odgovorni projekat kojim će pomagati roditeljima, tako što su svoje donacije usmerili ka porodilištima u celom regionu. U Srbiji je njihova donacija usmerena ka porodilištu u okviru KBC „Dr Dragiša Mišović“ za renoviranje prijemnog odeljenja i proširenje kapaciteta ambulanti za preglede trudnica.Još jedna važna akcija koja je okrenuta podršci ženama i prevenciji kada govorimo o njihovom zdravlju, jeste akcija za borbu protiv raka dojke, kompanije Avon Srbija. U okviru ove akcije, Avon je svojom donacijom omogućio rad pokretnog mamografa, sa ciljem da se obezbede besplatni pregledi i podstakne rana dijagnostika kod žena starijih od 45 godina.Veoma važno je napomenuti da mnoge žene nisu u mogućnosti da dođu do mamografskog pregleda, koji je veoma važan preventivni pregled u životnoj dobi preko 45 godina života, pa je ova akcija imala neizmernu važnost za veliki broj žena. O tome govori i podatak da je akcija bila produžena usled ogromnog interesovanja žena.Akcija usmerena da pomogne Svratištu za decu u Beogradu pod nazivom „Za lepši život svakog deteta“, pokrenuta je od strane Lidl Srbija i Essity. Tokom trajanja kampanje koja je pokrenuta u oktobru ove godine, od svakog kupljenog Zewa i Libresse proizvoda u Lidlu se odvajalo po 20 dinara za donaciju Centru za integraciju mladih. Na ovaj način prikupljeno je 30.000 evra za obnovu Svratišta za decu u Beogradu, kroz koje na dnevnom nivou prođe u proseku oko čak 70 dece. Jedan od važnih projekata jeste društveno odgovorni program „Svet kakav želiš” kroz koji je kompanija A1 Srbija pružila mentorstvo i finansijsku podršku važnim inicijativama iz oblasti javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije.Grupa stručnjaka je, uz predstavnike kompanije A1 i Propulsion, partnera na programu, nominovala i odabrala tri projekta koji imaju nacionalnu pokrivenost, tiču se obrazovanja, javnog zdravlja i ekologije, sa izraženim karakteristikama tehnološkog unapređenja i održivosti, a uz to rešavaju goruće probleme društva koji se tiču šire zajednice.U prvom ciklusu je za realizaciju inicijativa dodeljeno ukupno 10 miliona dinara. Drugi ciklus je obuhvatio 3 projekta a uloženi iznos je 9 miliona dinara.Nedavno su Mastercard i Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka Nurdor pokrenuli kampanju pod nazivom „Biti nečiji superheroj. Neprocenjivo.”  koja predstavlja novu, modernu onlajn platformu za doniranje i modnu kolekciju kao deo iste.Cilj je da doniranje Nurdoru učine jednostavnijim, bržim ali i interesantnijim, kao i da uključe mlađu urbanu populaciju. U ovu kampanju su uključeni i domaći modni dizajneri i proizvođači a cilj je da se na ovaj način osiguraju sredstva za važne inicijative i aktivnosti kojima se bavi Nurdor. Nakon samo dve nedelje, preko ove platforme je prikupljeno 1,7 miliona dinara a 50% modne kolekcije je već došlo do superheroja koji su podržali ovu akciju.U okviru kampanje „Zato što ih volimo“, kompanija AVON Srbija je usmerila preko 3,5 miliona dinara kupovini vaučera za donaciju 1.300 specijalnih ortopedskih grudnjaka namenjenih ženama koje su se suočile sa mastektomijom širom Srbije i izgubile jednu, ili obe dojke.Specijalni grudnjaci preuzimali su se preko 12 udruženja koja su deo programa donacije: Nacionalne asocijacije za lečene od raka (NALOR), kao i Savetovališta za žene obolele od raka dojke „Jefimija“ iz Užica, Ženskog centra „Milica“ iz Vrnjačke Banje i udruženja Europa Donna iz Beograda.Kampanja „Prati suncokret“, kompanije Dijamant doo Zrenjanin i Zvijezda doo, pomaže osobama sa Daunovim sindromom. Suncokret je odabran kao simbol Dijamanta, ali i onih koji imaju ovaj genetski poremećaj, a kojih je u Srbiji, prema nezvaničnim podacima, više od 2.000.Likovnim konkursom, izložbom radova i novčanom donacijom, kompanija Dijamant je skrenula pažnju javnosti na osobe sa Daunovim sindromom, i podržala njihovo uključivanje u društvo i osamostaljivanje.Ovo su primeri društveno odgovornih akcija i kampanja koje smo pratili tokom 2021. Važno je da društveno odgovorno poslovanje u 21. veku bude u poslovnoj strategiji svake kompanije.Pored ekologije, obrazovanja, zdravstva i humanitarnih projekata, društvena odgovornost danas je i otvorenost za teške teme sa kojima se suočavamo kao što je suzbijanje nasilja, borba za ravnopravnost žena, LGBT populacije i svih manjinskih grupa, podrška ugroženih i ugnjetavanih. Kompanije kao deo društva i zajednice mogu i treba da iniciraju takve akcije i utiču na promene.

Srbija

„eFiskalizacija: Modernizacija ili malverzacija?“

E fiskalizacija je tema kojom se ovih dana bavi veliki broj privrednika i potrošača, a iz udruženja "Zaštitniks preduzetnika i privrednika Srbije" analiziraju da li je u pitanju modernizacija, kako to predstavlja Ministarstvo finanasija ili još jedna malverzacija kako to deluje velikom broju privrednika.  U saopštenju je navedeno da sadašnji sistem fiskalnih kasa ne zahteva internet konekciju, a trošak iznosi 480 dinara mesečno, dok novi sistem podrazumeva zamenu uređaja, obaveznu internet konekciju koja mesečno košta oko 1.800 rsd, softver za komunikaciju sa poreskom upravom i aplikaciju za izdavanje računa za koji ponude iznose 800 rsd mesečno.Tako umesto mesečnog troška od 480 dinara imamo trošak od 2.600 dinara, suprotno najavljenom smanjenju troškova za privredu. Ovaj zakon predviđa i širi obim obveznika fiskalizacije kao što je delatnost 85.5 koja se odnosi na ostalo obrazovanje, obveznke paušalnog poreza gde izdavanje fiskalnih računa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju, a u koje spadaju i inženjeri, arhitekte, zanatlije, itd. Ova stavka je problematična jer uplate koje ležu na račun preko m bankinga, e bankinga i virmana, ne dobijaju fiskalni račun u momentu uplate nego u momentu kad se uplata proknjiži što uvodi u pravnu nesigurnost. Takođe mesečni troškovi će "pogurati" mnoge iz ovih delatnosti na crno tržište što će odgovarati i klijentima jer će usluga biti jeftinija. "Kad radite na crno kazne su minorne, a kad radite registrovani kazne su enormne.", navodi se u saopštenju. Pored toga oni koji rade samo povremeno sa fizičkim licima, a pretežno sa pravnim licima, nemaju računicu da uvode ceo sistem i izlažu se mesečnim troškovima zbog čega će ili biti uskraćena usluga fizičkom licu ili će se raditi na crno. Kakva je tačno razlika između arhitekte i advokata? Pa da prvom sada treba kasa, a drugom ne, ističu iz udruženja "Zaštitnika preduzentnika i privatnika Srbije".Novi Zakon o fiskalizaciji je prezentovan kao alat za suzbijanje sive ekonomije, modernizacija, smanjenje troškova za privredu čime je opravdavana cena troška novca poreskih obveznika za subvencije koja je prvobitno najavljena u iznosu od 3 milijarde dinara, a zatim je skočila na 6 milijardi dinara, a privrednici se pitaju zašto budžet od 3 milijarde dinara ili manje nije iskorišćen za nabavku softvera, kao što je traženo na javnom slušanju, jer je koncept fiskalnih računa moguće izvesti i kroz običnu mobilnu aplikaciju i sajt koju bi poreska uprava mogla da razvije o trošku budžeta i daje besplatno privrednicima. Račun ne mora ni da se štampa, kada se izda generiše je unikatni kod-potpis koji se pojavi na ekranu i koju kupac kroz svoju besplatnu aplikaciju može da skenira i potvrdi da je račun zaista evidentiran i sa kojim sadržajem. Danas je već praksa da umesto terminala za plaćanje karticama može da se koristi aplikacija banke, pa ako banke mogu da razviju takav softver sigurno može i država. Što bi se onda moglo smatrati modernizacijom, a ne još jednom malverzacijom u nizu koja privredu uvodi u veće troškove i pravnu nesigurnost, kako to sad deluje tvrde u saopštenju.

Srbija

KTM u Srbiji lansirao onlajn šop

Proizvodi i oprema KTM-a u Srbiji od sada će biti dostupni i putem onlajn šopa, saopšteno je iz kompanije Delta auto. "Članove narandžaste porodice od sada deli svega nekoliko klikova od orginalne KTM opreme i lifestyle aksesoara koji su dostupni u okviru novog KTM Online shop-a", piše u saopštenju kompanije.U online ponudi je, između ostalog, KTM POWER WEAR kolekcija koja, pored ostalog, obuhvata moderne motociklističke jakne, kacige, pantalone i čizme, kako za street, tako i za offroad vožnju."Osim toga, u ponudi su i KTM Lifestyle aksesoari iz najnovijih kolekcija, kreiranih za najvernije poklonike KTM Brenda širom sveta. Reč je o dodacima namenjenim svim uzrastima poput majica, dukseva, kačketa, patika, kao i niz jedinstvenih dodataka koji osvajaju svojom atraktivnošću", piše u saopštenju.Kompanija je najavila da vozače KTM motocikala uskoro očekuje i poseban segment POWER PARTS, koji podrazumeva mogućnost poručivanja rezervnih delova online, bez odlaska u prodajni salon.Kompanija Delta Auto je ove godine postala novi uvoznik i distributer KTM motocikala za srpsko tržište, a početkom aprila otvoren je KTM prodajni objekat, kao i "najsavremeniji servisni centar". 

Svet

Pola miliona ljudi napustilo BiH za devet godina

Bosnu i Hercegovinu u zadnjih devet godina napustilo je više od 484.000 ljudi, pokazuju poslednji podaci Unije za održivi povratak i integracije BiH. Trend napuštanja te zemlje se ubrzava jer prema podacima ove organizacije 2013. godine BiH su napustile 24.043 osobe, sledeće godine 28.042, a 2015. godine 29.805 osoba.Narednih godina je takođe nastavljen trend iseljavanja iz zemlja, pa su 2016. godine BiH napustile 34.544 osobe, 2017. godine 35.634 osobe, a naredne godine 20.943 osobe.U poslednje tri godine posebno je izražen trend odlaska ljudi iz BiH. Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije BiH, 2019. godine iz Bosne i Hercegovine se iselilo 56.987 osoba, sledeće godine 85.000, a tokom ove godine oko 170.000 ljudi. Ovi podaci pokazuju da je u proteklih devet godina BiH napustilo više od 484.000 osoba.Ekonomski analitičar Admir Čavalić istakao je u da je važno imati u vidu da populističke i kratkoročne politike ne daju rezultate kada se radi o pitanju odlaska ljudi iz zemlje."Građani neće ostati u Bosni i Hercegovini zato što je neko dao par stotina KM kao deo populacijskih politika. Potrebna su strateška, dugoročna rešenja, koja podrazumevaju participaciju različitih nivoa vlasti. Ekonomski posmatrano, dva su ključna razloga odlaska – nezaposlenost ili, tačnije, dužina nezaposlenosti i visina plate. Ovi razlozi se navode u okviru brojnih istraživanja i analiza na ovu temu", kazao je Čavalić, javio je Radio Sarajevo a prenosi RTS.Napomenuo je da je u tom smislu potrebno što pre menjati radno zakonodavstvo.„Prvi korak je izmena radnog zakonodavstva i reforme tržišta rada – da idemo ka fleksibilnim rešenjima. Drugi korak u vezi s visinom plate podrazumeva izmenu zakona koji se odnose na porez na dohodak i pripadajuće doprinose.Cilj je da se smanji zbirna stopa doprinosa ili, konkretnije, smanjiti fiskalno opterećenje na rad, a što će omogućiti više plate od poslodavaca. Još jedna bitna mera se odnosi na adekvatniji fiskalni tretman frilensera – cilj je zadržati ovaj kadar u Bosni i Hercegovini. Ostale reforme trebalo bi da su fokusirane na druge društvene oblasti, kao što su čist vazduh, pravednost sistema, politička stabilnost i slično", istakao je ovaj stručnjak.Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije BiH, najčešći razlozi odlaska su nestabilna politička situacija, bolja budućnost za porodicu i decu u inostranstvu, korupcija, veći kvalitet života u inostranstvu i veća mogućnost uspeha za mlade u inostranstvu.

Svet

EU od 2049. neće potpisivati dugoročne ugovore za gas sa Rusijom

Vladimir Čižov, stalni predstavnik Rusije u Evropskoj Uniji, pozitivno je ocenio izjave izjave Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije Ursule, da je Komisija predložila da zabrana dugoročnih ugovora za snabdevanje gasom počne da se primenjuje od 2049. godine i da se time potvrđuje da se dugoročni ugovori mogu zaključivati do tada.„Energetsko tržište stvoreno u EU pokazalo se hiperzavisnim od vremena, pri čemu na njega negativno utiču i velika hladnoća ili vrućina, stepen oblačnosti, brzina vetra“, naveo je Čizov u intervjuu za rusku novinrsku agenciju Tass, a preneo je Tanjug.Takođe je prokomentarisao koliko je realno da proizvodnju struje iz gasa kompenzuje solarna i energija vetra u uslovima nepovoljnih vremenskih prilika kada je potražnja za energijom najveća.Gas na poreskim izuzecima i u narednoj godiniGasna kriza u Srbiji: Samo da prođu izbori

Novčanice i kovanice evra

Srbija

Preko šest miliona evra državne pomoći za novu fabriku u Šapcu

Komisija za kontrolu državne pomoći ocenila je da je subvencija od 6,4 miliona evra koja je dodeljena firmi United Alloy-Tech Europe u Šapcu u skladu sa pravilima. Kompanija će pomoć dobiti kao podršku u izgradnji nove fabrike proizvodnog sektora za proizvodnju delova automobilske industrije livenjem aluminijuma u Šapcu. Nacrt ugovora o dodeli sredstava podsticaja, koji je dostavljen Кomisiji, zaključen je između Ministarsva privrede i United Alloy-Tech Europe Šabac. United Alloy-Tech Europe osnovana je 13. januara 2021. godine i u vlasništvu je ulagača, privrednog društva Minth GmbH iz Nemačke.Ulagač Minth GmbH i Alloy - Tech Europe su deo Minth grupacije sa glavnim sedištem u Кini. Grupacija se prvenstveno bavi projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, dekorativnih delova, delova karoserije, krovnih nosača. Projektom će, kako se navodi, biti zaposlen najmanje 161 novi radnik na neodređeno vreme do kraja 2023. godine, a  predviđeno je i ulaganje u materijalna i nematerijana sredstva firme od najmanje 50 miliona evra u istom roku. Nacrt ugovora predviđa i obavezu ove kompanije da ne smanjuje ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 161, u periodu od pet godina od završetka investicionog projekta.Firma se obavezuje i da početne investicije i novootvorena radna mesta povezana sa investicijama moraju da ostanu u istom području, najmanje pet godina nakon završetka projekta.U Nacrtu ugovora se navodi da i da će vrednost troškova zarada za novozaposlena lica povezana sa ulaganjem u dvogodišnjem periodu nakon dostizanja pune zaposlenosti predviđene investicionim projektom iznostiti najmanje 2,7 miliona evra. Kompanija se obavezuje i da, nakon ispunjenja obaveze zaposlenja, svakom novozaposlenom redovno isplaćuje osnovnu zaradu koja je za najmanje 20 odsto veća od minimalne zarade.

Svet

Kineski naučnici razvijaju robote-tužioce

Kineski naučnici prvu mašinu na svetu koja može optužiti ljude za sločine koristeći veštačku inteligenciju (AI). Mašina je do sada u stanju da identifikuje osam uobičajenih krivičnih dela kao što su prevara, kockanje, opasna vožnja i "svađa", piše South China Morning Post.Prema istraživačima, "tužilac" sa veštačkom inteligencijom može da podnese tužbu sa više od 97 odsto tačnosti na osnovu usmenog opisa slučaja, a napravilo ju je i testiralo Narodno tužilaštvo Šangaja Pudong, najveće i najprometnije okružno tužilaštvo u zemlji.Tehnologija bi mogla da smanji svakodnevni rad tužilaca, omogućavajući im da se usredsrede na teže zadatke, kaže profesor Ši Jong, direktor laboratorije Kineske akademije nauka i vodeći naučnik projekta."Sistem može u određenoj meri da zameni tužioce u procesu donošenja odluka", rekli su Ši i njegove kolege u radu objavljenom ovog meseca u tamošnjem časopisu.Donošenje takvih odluka zahtevalo bi da mašina identifikuje i ukloni bilo koji sadržaj predmeta koji je nerelevantan za zločin, bez uklanjanja korisnih informacija. Nažalost svi postojeći AI alati imaju ograničenu ulogu, jer "ne učestvuju u procesu donošenja odluka o podnošenju optužbi i [predlaganju] kazni", rekli su Ši i njegove kolege.Mašina bi takođe morala da konvertuje složeni ljudski jezik koji se stalno menja u standardni matematički ili geometrijski format koji bi računar mogao da razume. Iako su kineske internet kompanije razvile moćne alate za obradu prirodnog jezika, njihov rad često zahteva velike računare kojima tužioci nemaju pristup.AI tužilac koji je razvio Šijev tim mogao bi da radi na desktop računaru. Za svakog osumnjičenog, podigao bi tužbu na osnovu 1.000 svojstava dobijenih iz teksta opisa slučaja koji su generisali ljudi, a nakon toga sistem bi procenio dokaze.Mašina je "obučena" koristeći više od 17.000 slučajeva od 2015. do 2020. godine i do sada može da identifikuje i podnese optužbe za osam najčešćih zločina u Šangaju.Ši i njegove kolege su istakli da će AI tužilac uskoro postati moćniji sa nadogradnjom i mogao bi da prepozna manje uobičajene zločine i podigne više optužnica protiv jednog osumnjičenog.Tužilac u južnom gradu Guangdžou rekao je da je zabrinut u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije u podnošenju optužbi: "Tačnost od 97 odsto može biti visoka sa tehnološke tačke gledišta, ali uvek će postojati šansa za grešku", rekao je on i tražio da ne bude imenovan zbog osetljivosti pitanja. Takođe se zapitao i ko će preuzeti odgovornost kada se to dogodi, tužilac, mašina ili dizajner algoritma?Direktno učešće veštačke inteligencije u donošenju odluka takođe može uticati na autonomiju tužioca. Većina tužilaca nije želela da se kompjuterski naučnici "mešaju" u pravnu presudu, rekao je tužilac iz Guangdžoua.Drugo pitanje je što tužilac za veštačku inteligenciju može da podnese tužbu samo na osnovu svog prethodnog iskustva, ne može predvideti reakciju javnosti u promenljivom društvenom okruženju."AI može pomoći da se otkrije greška, ali ne može da zameni ljude u donošenju odluke", rekao je tužilac.Bez obzira na to, Kina koristi veštačku inteligenciju u skoro svakom sektoru vlade kako bi pokušala da poboljša efikasnost, smanji korupciju i ojača kontrolu.Neki kineski gradovi su koristili mašine za praćenje društvenih krugova i aktivnosti vladinih službenika kako bi otkrili korupciju, kažu uključeni istraživači, mnogi sudovi koriste veštačku inteligenciju da pomognu sudijama da obrađuju spise predmeta i donose odluke kao što su da li da prihvate ili odbiju žalbu, a većina kineskih zatvora takođe je usvojila AI tehnologiju za praćenje fizičkog i mentalnog statusa zatvorenika, sa ciljem smanjenja nasilja.

Srbija

Novogodišnje jelke – isplativ biznis

Proizvodnja novogodišnjih jelki je isplativ posao, ali je poslednjih godina proizvodnja smanjena zbog povećane potražnje veštačkih jelki, kaže Vladan Ćosić, vlasnik rasadnika Jalovik. “Posao proizvodnje jelki je višegodišnji, potrebno je mnogo rada, za proizvodnju jedne jelke od 100 centimenara potrebno je ponekad i više od pet godina. Već godinama unazad postoji trend smanjene tražnje za novogodišnjim jelkama. Pre svega, zbog poboljšanog kvaliteta plastičnih jelki”, kaže Ćosić. Pandemija je, kako on kaže, promenila tržište četinara. Istovremeno sa smanjenjem tražnje za novogodišnjim jelkama porasla je tražnja za drugim vrstama ovog zimzelenog rastinja. “To je u direktnoj vezi sa porastom prometa nekretnina, pogotovo vikendica i kuća”, kaže Ćosić. U rasadniku Jalovik nedaleko od Beograda, u Vladimircima proizvodi se nekoliko vrsta novogodišnjih jelki. Od svih vrsta za novogodišnju jelku najčešće se koristi obična šumska smrča (Picea), dok se ređe kupuje jela (Abies), kaže Ćosić.  “Svakako, najlepša novogodišnja jelka je Picea pungens (Bodljikava smrča), mada se ređe nalazi na tržištu za razliku od klasične šumske smrče, zato što je rast te vrste usporeniji, a samim tim i skuplja proizvodnja”, kaže vlasnik rasadnika u kojem se već 32 godine proizvode četinari na površini od tri hektara.   U poslednje vreme, javnost, ekolozi, ljubitelji prirode uznemireni su nelegalnom sečom šuma u Srbiji.“Rasadnici su veliki proizvođači zdravog vazduha. Sa našom proizvodnjom, više od sto hiljada biljaka godišnje, naš ekološki doprinos je nemerljiv. Naš rasadnik je specijalizovan za proizvodnju četinara i trenutno proizvodi više od 110 vrsta”, kaže Ćosić.  

Video

Kako su crteži iz knjiga postali ukrasi za jelku (VIDEO)

Vašu jelku ove zime može da ukrase unikatni primerci koje ručno izrađuje Tijana Aćimović. Ona je već poznata po unikatnom nakitu koji pravi pod imenom "Tikolo by Tijana". Od ove godine, u njenom asortimanu našli su se i ukrasi.Zanimalo nas je kako je došla na ideju da pravi unikatne i jedinstvene ukrase.- Sve je počelo onda kada sam, spremajući ispite, crtala po marginama knjiga u kojima nije bilo nijednog crteža. Htela sam da razbijem monotoniju. Kasnije sam odlučila da te crteže pretvorim u nešto konkretno, kaže Tijana Aćimović za Novu ekonomiju.Prvo je počela da pravi nakit, minđuše, medaljone, prstenje i priveske. Od ove godine, odlučila je da unikatnim šarama iscrtava ukrase od aproksilne smole.- Smola je čvrst materijal, figure izgledaju kao da su od stakla, ali je dobro što nisu lomljive. Iscrtavam ih ručno, svaka je unikat za sebe. Naravno, prihvatam svaku sugestiju kupaca, objašnjava Tijana.Pogledajte najnoviju novogodišnju epizodu Biznis storija:

Srbija

Ko seče šume na Fruškoj gori?

U poslednjih nekoliko godina se javnosti sve više pominju seče šuma na Fruškoj Gori. Borci za zaštitu prirode navode za Birn da javno preduzeće koje upravo treba da zaštiti šumu, se u najvećem delu slučajeva finansira od prodaje isečenih stabala upravo iz te šume.BIRN je analizirao javne nabavke koje je raspisivao za usluge seče šuma od decembra 2017. do danas.U tom periodu preduzetnička radnja “Beton komerc” i njen pravni sledbenik “Mil-gradnja-1991” d.o.o, u vlasništvu Nikole Stjepanovića, dobile su dve trećine od ukupno 363,9 miliona dinara vrednih ugovora sa javnim preduzećem 240,3 miliona dinara, odnosno, više od dva miliona evra.2017. godine je javno preduzeće sklopilo sporazum za usluge seče šuma sa Beton komercom iako u trenutku konkurisanja na javnu nabavku formalno nije ispunjavala uslove konkursa.Ova firma ni nije bila registrovana za seču šuma, nego za “ostale završne radove”, otkriva Birn.U novembru 2018. firma je promenila pravnu formu i ime tako što je prerasla u društvo sa ograničenom odgovornošću “Mil-gradnja-1991”.Te godine su bili jedini ponuđač na javnoj nabavci vrednoj 114,2 miliona dinara.U izveštaju Državne revizorsk institucije (DRI) za 2019. navodi se da je u toj godini skopljeno devet ugovora u kojima je obim nabavke prekoračen “za više od pet odsto u odnosu na ugovoreno, odnosno, tih devet ugovora je prekoračeno za 4,65 miliona dinara.”Dragana Arsić, članica pokreta navela je da  samo na prostoru Fruške Gore u 2018. posečeno oko 700 stabala bukve i hrasta, starosti od 80 do 100 godina.“Vi sečom šuma, onako kako oni rade, podmlađujete šumu. A podmlađivanjem šume određene vrste gube svoje stanište, zato što mogu da opstanu samo u zrelim i starim šumama, koje imaju duplje,” Draženko Rajković, ornitolog iz Centra za istraživanje biodiverziteta.Rajković napominje da se na Fruškoj gori seče šuma kad je ona “najjača, najbolja i najjedrija”, čime se stvara generacijski jaz u šumama i tako proteruju one vrste zbog kojih je Nacionalni park i osnovan.Nastavlja se borba za očuvanje šume na KošutnjakuDruštvo za zaštitu ptica: Hitno zaustaviti seču šuma na Fruškoj GoriTrenutnim tempom Srbiju ćemo pošumiti za 1.400 godinaNa zahtev SPC posečena šuma na Fruškoj gori

Srbija

Novi Sad plaća 90 miliona dinara za ponovno uvođenje poslovnog softvera

Gradska uprava Novog Sada osam godina nije koristila poslovni softver SAP za koji je platila oko 50 miliona dinara firmi "B4B", a gradski čelnici su ponovo angažovali istu firmu za usluge održavanja ovog softvera, saznaje Pištaljka. Vrednost posla ovaj put je skoro pa dvostruko veća i iznosi 92 miliona dinara.Novosadska uprava za komunalne poslove je firmi "B4B", prema sopstvenom priznanju, platila ukupno 54.119.160 dinara, a prema inicijalnom ugovoru potpisanom 2013. godine ova firma se obavezala da će za devet meseci pustiti softver u rad, što se nije desilo.Kako navodi u Pištaljka, oni su ugovore, anekse i spisak plaćanja dobili tek posle godinu dana uz intervenciju poverenika za informacije od javnog značaja.Suvlasnik i direktor "B4B" Miroslav Gužvica svojevremeno je tvrdio da softver nije plaćen, a gradske vlasti odbijale su da dostave ugovor pod izgovorom da bi time ugrozile eventualni sudski spor.  Softver koji je trebalo da olakša i automatizuje planiranje budžeta, sprovođenje operativnih nabavki i upravljanje projektima, investicijama i kreditima nije bio u funkciji, pa su gradske vlasti u julu prošle godine formirale stručni tim za sagledavanje "činjeničnog i pravnog stanja i predlaganje načina rešavanja pravne stvari SAP ERP sistemom pred nadležnim sudom u odgovarajućem". Stručni tim činili su predstavnici gradske uprave i gradskog pravobranilaštva. Pištaljka navodi da ni sa jedne adrese nisu uspeli da dobiju dokumenta o radu ovog stručnog tima, ali i da im je pravobranilaštvo saopštilo da ne postoji sudski postupak koji se vodi u vezi sa nabavkom programa SAP ERP.Uprkos tome ovog leta potpisan je aneks 2 kojim je firma "B4B" dobila još 4.945.000 dinara za poslove migracije podataka i obuke za korisnike, a krajnji rok za izvršenje ovog posla određen za kraj godine. I migracija podataka i obuka su plaćene i to još 2014. godine, a u odgovoru gradske uprave koji je potpisao v.d. načelnika Zoran Stanojević piše da je aneksom predviđeno da se zbog protoka vremenskog perioda mora izvršiti dodatna migracija podataka i obuka korisnika softvera, ali i da će privatna firma o "svom trošku" izvršiti sve kontrole i korekcije da bi softver proradio. Pitanje je kako da firma o svom trošku radi nešto za šta joj je plaćeno godinama ranije, kao to i zašto je gradska uprava pristala da dva puta plati za migraciju podataka i obuke.Firma "B4B" je 2019. godine promenila vlasništvo kada je 90 odsto udela prešlo u ruke Nenadu Kovaču, poznatom kao "Neša Roming". Deset odsto udelau u kompaniji i dalje pripada Miroslavu Gužvici.Pištaljka podseća kako je kontroverzni biznismen Kovačević bio umešan u neke od najvećih poslova u zemlji, kao što je uvođenje "Bus plusa" i nabavka bandera koje je EPS platio dvostruko više nego crnogorska elektrodistibucija.  "B4B" je novi posao održavanja SAP softvera u Novom Sadu u vrednosti od 92 miliona dinara dobila na tenderu kao jedini ponuđač, a portal 021 je pisao kako ova nabavka nije bila u planu javnih nabavki i da je uvrštena istog dana kada je tender i raspisan.Za potrebe uvođenja SAP-a gradska uprava angažovala je i revizorsku kuću "Dilojt“ kojoj je za izradu analize rada postojećeg sistema i predloga za nastavak rada u SAP ERP okruženju u junu 2019. godine platila oko 25 miliona dinara. Tako su ukupni troškovi za uvođenje ovog programa gradsku upravu do sada koštali više od 177 miliona dinara.Firma "B4B" pruža slične usluge i drugim budžetskim korisnicima, pa je tako ove godine bila i jedini ponuđač na tenderu za održavanje, unapređenje i obuku za SAP ERP program beogradskog javnog komunalnog preduzeća "Infostan tehnologije". Za ovaj posao im je dodeljen ugovor vredan 15 miliona dinara, a udružena sa firmom "Aseko", "B4B" je dobila i posao održavanja i razvoja SAP softvera u državnoj firmi "Srbija kargo" u preiodu od 2021. do  2023. godine za 88,7 miliona dinara. Firma "Aseko" u javnosti je poznata po brojnim poslovima sa državom koje je dobijala dok je direktor firme bio brat premijerke Ane Brnabić. Zanimljivo je da se "Srbija kargo" odlučila za novu investiciju uprkos tome što poslednje dve godine beleži gubitke.

Srbija

Srbija evropski rekorder u proizvodnji struje iz uglja

Prema publikaciji Our World in Data koju je objavio Univerzitet u Oksfordu, prosečan stanovnik Srbije godišnje troši oko četiri puta više struje iz uglja u odnosu na evropski prosek, prenosi portal Klima 101. Kako se dodaje, ugalj "doprinosi" klimatskim promenama i negativano utiče na ljudsko zdravlje jer zagađuje vazduh.U 2020. godini 3654 kilovat-časova (kWh) proizvedenih per capita (po glavi stanovnika) u našoj zemlji poteklo je iz termoelektrana na ugalj. To je oko tri puta više proizvedenih "prljavih" kilovat-časova nego što potroši prosečan stanovnik sveta (1121 kWh) i čak 456 puta od prosečnog Belgijanca (8 kWh).Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje po glavi stanovnika u toku godine kod nas se procenjuje na 1567 kWh. Dodatno zabrinjava to što je dominantna vrsta uglja koja se koristi u Srbiji. To je kako se pšodseća niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.Poljska je država Evropske unije koja najviše koristi ugalj, ali je njen godišnji per capita udeo uglja u proizvodnji električne energije bolji je od onog u Srbiji i iznosi 2904 kWh."Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma" U jednako nezavidnoj situaciji što se tiče dekarbonizacije proizvodnje struje nalazi se i susedna Bosna i Hercegovina u kojoj je tokom prošle godine iz uglja generisano 3278 kWh per capita. To je dvostruko više nego u Nemačkoj (1602 kWh).Srbija se plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate, prema podacima organizacije Ember, ostvarile Poljska i Kazahstan.Zemlja koja je prilično odmakla u energetskoj tranziciji u Evropi jes Švedska, a to se ogleda i kroz proizvodnju električne energije. Prosečan Šveđanin potrošio je u 2020. godini čak 338 puta više struje iz obnovljivih izvora (11143 kWh) nego iz uglja (33 kWh).Stanovnici Austrije takođe većinski konzumiraju električnu energiju zelenog porekla, odnosno oko 6116 kWh časova na godišnjem nivou naspram 80 kWh iz uglja. Slično stanje je i u Danskoj i Francuskoj.Kako se navodi u godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije, u 2020. ostvarena je ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh (teravat časova), od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%.VUČIĆ: SRBIJA NE MOŽE DA IZBACI UGALJ, KINESKI INVESTITORI PRAVE "ZELENO" OKRUŽENJE Srbija kako se dodaje ima veliki potencijal za korišćenje energije sunca i vetra. Ukoliko bi fokus stavila na proširivanje tih kapaciteta, umesto na izgradnju novih termoelektrana na ugalj, mogla bi da se znatno približi razvijenim državama koje koriste obnovljive izvore energije.Srbija bi pre svega trebalo da sprovede zaokret od fosilnih goriva zarad efikasnije borbe protiv klimatskih promena i očuvanja životne sredine i života građana. Prošlogodišnje istraživanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje označilo je našu zemlju kao jednu od crnih tačaka u Evropi.

Svet

Kineska ekonomija će premašiti SAD 2033. godine

Pre godinu dana Japanski centar za ekonomska istraživanja (JCER), sa sedištem u Tokiju, predvideo je da će kineska ekonomija nadmašiti ekonomiju Sjedinjenih Država do 2029. godine, ili za manje od jedne decenije. Ali isti istraživački centar je ovog meseca objavio znatno revidirane brojke, rekavši da se sada očekuje da će se to ipak dogoditi kasnije nego što su mislili odnosno 2033, prenosi ZeroHedge.JCER je zaključio da Kina nanosi štetu svom potencijalu rasta nedavnim suzbijanjem velikih tehnoloških i drugih velikih industrija, uključujući, između ostalog, njen ambiciozni, ali kontroverzni nagon za dekarbonizaciju, dok pokušava da se predstavi kao "timski igrač" koji se zalaže za agendu Zapada o klimatskim promenama tako nagomilavajući još više dugova u procesu. Takođe postoji opasnost od bankrota za gigante nekretnina i naravno problematičnom situacijom Evergranda koji trenutno predstavlja "najveću brigu".Evergrand: Kašnjenje otplate dugova ugrožava celo kinesko tržišteKineski zajmodavci tuže Evergrand za dugove vredne 13 milijardi dolara Kao što je rezimirano u Nikkei Asia, očekuje se značajan pad investicija s obzirom na strože finansijske propise centralizovane komunističke zemlje, čiji je cilj suzbijanje prekomernih ulaganja u nekretnine.Kinesko rešenje za tržište nekretnina "može izazvati haos" "Najnovija projekcija takođe utiče na brz ekonomski oporavak SAD ove godine, uz pomoć ogromnog paketa podsticaja koji je administracija predsednika Džoa Bajdena progurala kroz Kongres", dodao je Niki na osnovu nalaza JCER-a.Prema regionalnim medijima komentarišući brojke japanskog istraživačkog centra promena će se dogoditi kada ekonomije dve zemlje dostignu po 35 milijardi američkih dolara. Trenutno je američki BDP oko 23 biliona dolara, dok je kineski prelazi 16 biliona dolara.U međuvremenu, pre nekoliko dana Svetska banka je procenila izglede Kine za blisku budućnost rekavši da očekuje da će kineski ekonomski rast stati u 2022. godini.Svetska banka je smanjila svoje prognoze za ekonomski rast Kine u ovoj i narednoj godini, pošto se druga najveća svetska ekonomija suočava sa sve većim preprekama od nove varijante kornonavirusa (omikron) do ozbiljnog pada sektora nekretnina.Banka sada očekuje da će kineski BDP porasti za 8 odsto u 2021. godini u poređenju sa prrthodnom, što je niže od ranijih predviđanja.Takođe je smanjila svoju prognozu za 2022. godinu sa 5,4 odsto na 5,1 odsto što bi označilo drugi najsporiji tempo rasta za Kinu od 1990. godine, kada je ekonomija zemlje porasla za 3,9 odsto nakon međunarodnih sankcija u vezi sa masakrom na Trgu Tjenanmen 1989. godine. Kineska ekonomija je porasla za 2,2 odsto u 2020. godini.Stoga će ambicija Kine da brzo postane svetska ekonomija broj jedan verovatno potrajati malo duže.

Srbija

Srbija prva u Evropi po količini struje proizvedene iz uglja

Srbija ima najveću proizvodnju struje iz uglja po glavi stanovnika u  Evropi. U 2020 godini, stanovnik Srbije trošio je skoro četiri puta više sturje iz uglja odnosno 3654 kWh potrošenih per capita, u ondosno na prosečnog Evropljanina koji u 2019. trošio 935 kWh, pokazuju podaci proračuni Oksfordove naučne onlajn publikacije Our World in Data, a prenosi Klima 101. Iza Srbije se nalazi Bosna i Hercegovina sa potrošnjom od 3278 kWh pre capita, dok je na trećem mestu Nemačka skoro duplo manjom potršnjom od 1602 kWh pre capita.U godišnjem izveštaju Agencije za energetiku Srbije  se navodi da je u prošloj godini ostvarena ukupna proizvodnja struje od 35,54 TWh, od čega su termoelektrane na ugalj proizvele 68,6%. Srbija se tako plasirala kao četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred nas nalaze se samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, dok su približno iste rezultate.Proizvodnja struje  iz obnovljivih izvora po glavi stanovnika procenjuje se na na 1567 kWh, što je za oko 400 kWh manje u odnosu na evropski prosek.Najviše struje iz obnovljivih izvora dobija, ubedljivo, Švedska, 11 143 kWh, na drugom mestu Autrija je 6116 kWh, dok se na trećem nalazi Danska 3922 kWh.Dodatni problem predstavlja to što se u našim termoelektranma najviše koristi niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.