Najnovije

Svet

Hrvatska izašla iz krize, korača ka evrozoni i Šengenu

Nakon velikog pada bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2020. godini uzrokovanog pandemijom koronavirusa, odlična turistička sezona i rast od devet odsto, kao i potvrda investicijskog rejtinga znak su brzog privrednog oporavka Hrvatske u 2021. godini, prenosi Biznis.rs.  Da je Hrvatska na putu privrednog oporavka uz rast BDP od devet odsto, potvrdila je i agencija za ocenjivanje kreditnog rejtinga Fitch.Ova godina je počela poreskom reformom, smanjene su stope poreza na dohodak, smanjio se i porez na dobit, a povećala minimalna plata. Početkom ove godine ukinute su i kvote za strane radnike, uvedena je nacionalna penzija od 800 kuna (oko 106 evra) za one s nedovoljnim radnim stažom. Direktor Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje Ivan Serdar rekao je da su nadležni uradili procenu troškova za 2021, 2022. i 2023. godinu, tako da će ova mera biti i dalje na snazi.Ipak, pandemija i dalje prvai problem ugostiteljskim i sportskim objektima, iako primaju pomoć za očuvanje radnih mesta, problem je nastaje u pokrivanju fiksnih troškova. Država je ubog toga uvela izmene, tako da je pokrila i fiksne troškove za šta je preduslov unapred plaćen račun.Ministar privrede Zdravko Marić poručio je da je budžet "stvarno stavljen u funkciju očuvanja ljudskih života i radnih mesta".I uprkos probemima, Standard and Poor’s Hrvatsku zadržava u investicionom rejtingu, dok se na domaćem terenu vode rasprave o planu oporavka i otpornosti."Je li bolje još više povući sredstva, ulagati ih u privredu, koje će onu jednu kunu, kako su izračunali kvalifikovani ekonomisti, doneti četiri kune ili će javni sektor od jedne kune ostati na toj jednoj kuni", ocenio je glavni direktor Hrvatskog udruženja poslodavaca Damir Zorić.Tokoma Uskrsa se trošilo manje, a stranih gostiju gotovo da nije ni bilo. Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever upozoraio je tada na sve veće siromaštvo građana. Mala pomoć stiže za 850 hiljada penzionera u obliku COVID-19 dodatka.U Svetoj Nedelji gradiće se Rimac kampus, a Mate Rimac je istakao da su finansije su osigurane i ugovor potpisan. Upravo se i njegov projekt samovozećih taksija našao u Programu oporavka i otpornosti koji je u julu odobrila Evropska komisija, zbog čega je u Zagreb stigla i predsednica Ursula fon der Lajen.Fon der Lajenova je istakla da je impresionirana rezultatima i da vidi dobru budućnost u Hrvatskoj.Već tada videlo se da će turistička sezona nadmašiti sva očekivanja. Brojevi hotelskih rezervacija približili su se onima iz 2019. godine, kazao je tada Veljko Ostojić iz Hrvatskog udruženja turizma.Kako se godina bliži kraju, turistički pokazatelji su sve bolji. Još više veseli da je uz manji broj dolazaka – veći broj noćenja i veća vrednost fiskalnih računa, izvestila je tada ministarka turizma i sporta Nikolina Brnjac.Konačne odluke o ulasku u evrozonu i Šengen, Hrvatsku čekaju u narednoj godini.

2021

Prevodioci koji su uštedeli pacijentima 300.000 evra

Pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli smo za prevode medicinske dokumentacije, koju prevodimo besplatno, od 2014. godine do danas, između 200.000 i 300.000 evra Olgica Andrić, zakonski zastupnik Udruženja „Prevodilačko srce“Prevodite medicinsku dokumentaciju sa stranih jezika na srpski besplatno, koliko je angažovano prevodilaca i kad ste počeli? Počeli smo da radimo kao Udruženje građana 2017. godine, dok smo, pre toga, 2014. godine bili neformalno organizovani. U bazi imamo oko 550 prevodilaca, od kojih je stalno aktivno oko 60. Najviše prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod medicinske dokumentacije sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezik, pošto se dešava da neko ode na neki  tretman u Kinu i ima problem sa prevodom. Odakle su prevodioci, iz kojih gradova?  Prevodim sa italijanskog i portugalskog jezika, inače sam profesor italijanskog jezika, živim u Novom Sadu. Nikad nisam naplaćivala prevod medicinske dokumentacije za teško obolele koji ne mogu da se leče u Srbiji i koji se leče u inostranstvu. Ali, ne bih mogla sama da izađem u susret takvim ljudima. Ostali prevodioci za druge strane jezike su iz svih gradova Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i dijaspore. Tako smo napravili Facebook grupu i dosta nam se ljudi priključilo kad su videli čime se bavimo. Osim prevoda uključeni smo i u druge dobrotvorne akcije.U koje ste još akcije uključeni?Od početka naš cilj je da radimo kao neprofitno udruženje, i organizovali smo i druge akcije da bismo donirali novac onima kojima je potreban. Prihod od 100 održanih časova, kad je svako uplaćivao na humanitarni račun, donirali smo 2017. godine za devojku Mariju Milošević iz Smedereva koja je teško povređena u saobraćajnoj nesreći.Najviše medicinske dokumentacije prevodimo sa engleskog, nemačkog, italijanskog, ruskog jezika. Ljudima iz Bosne često je potreban prevod sa turskog jezika. Ponekad nam stigne zahtev da prevedemo sa kineskog na srpski jezikCilj nam je bio da sakupimo prihod od časova i doniramo Mariji kojoj je potrebno lečenje i rehabilitacija. I u 2021. godini imali smo dva puta akciju kada smo pomogli deci iz škole „Svetozar Marković“, iz Bačkog Gradišta, u kojoj ima puno romske dece. U toj školi ima oko 400 dece koja primaju socijalnu pomoć i za njih smo dva puta organizovali akciju prikupljanja odeće, higijenskih potrepština i školskog pribora.  Takođe, održali smo humanitarnu onlajn radionicu 2021. godine iz stranih jezika i prihod smo uplatili za pomoć porodici Spasić iz Kragujevca koja ima sedmoro dece.Koliko vam je potrebno vremena za prevod? Svi koji aktivno prevodimo možemo jednom sedmično ili mesečno da izdvojimo vreme i pomognemo u dobrotvorne svrhe. Funkcionišemo kao neprofitna organizacija, nemamo nikakve izvore finansiranja, poklanjamo besplatno prevode. Osim prevoda, uključeni smo i u neke druge akcije. Pošto je stručna tematika, moramo da proverimo termine, za sat vremena prevedemo jednu do dve strane. Zavisi kakva je dokumentacija, koliko je komplikovano, nekad je za jednu stranu potreban ceo dan. Šta se od početka pandemije promenilo u lečenju ljudi iz Srbije na međunarodnim klinikama?Sa početkom pandemije ljudi su se manje javljali zato što su granice bile zatvorene i većina zdravstvenih sistema pretvorena je u kovid bolnice. Međutim, tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolesti. Nekad imamo jedan zahtev dnevno, nekada više.tokom 2021. godine pacijenti se normalno javljaju iako korona i dalje traje, jer moraju da se leče i od drugih bolestiKoliko takvi prevodi koštaju, koliko bi pacijenti morali da plate za prevod?Mi smo računali da smo pacijentima koji se leče u inostranstvu uštedeli od 2014. godine do danas ukupno između 200.000 i 300.000 evra za prevod dokumentacije. Od prevodilaca se očekuje da mogu da prevedu sve, ali u svakoj kompaniji potreban je prevodilac specijalizovan za jednu oblast. Na primer, oni koji su specijalizovani za bankarski sektor, za medicinu, pre svega, moramo dobro razumeti jednu oblast da bismo mogli dobro da prevedemo. 

2021

Jagodinac besplatno vozi komšije u nevolji

Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom da krene. Nije imao novca za vitamine, a kamoli za taksiStevan Savić iz Jagodine radi na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od sedam do tri sata po podne, i nakon završenog radnog vremena besplatno vozi socijalno ugrožene građane do bolnice.„Već duže vreme razmišljao sam da prevozim građane kojima je hitno potreban prevoz u bolnicu. Letos kad sam kupio auto počeo sam tako da im pomažem. Postavio sam oglas na Facebook stranici da nudim besplatan prevoz za urgentne slučajeve siromašnim građanima“, priča Savić.  Nedavno je vozio jednu samohranu majku koja je morala sa bolesnom bebom da ode i podigne socijalnu pomoć kako bi kupila mleko detetu. Nije imala drugi način, autobusi u njenom mestu polaze na tri sata. „Šta da radi ta žena tri sata dok dođe sledeći prevoz, sa bolesnim detetom u gradu, a socijalnu pomoć može da podigne samo korisnik. I niko više ne može biti ovlašćen da je podigne umesto nje“, kaže Savić. Ko zove?Grad Jagodina raspolaže samo sa jednom ekipom Hitne pomoći u smeni, tako da ako je hitna služba u nekom daljem selu nema ko da preveze urgentne slučajeve kad im je potrebno, napominje on. Isto tako, ako neko u Jagodini doživi neku nezgodu ili je nešto neophodno onima koji teško žive, Stevan Savić kaže da uvek rado pomaže.  „Vozio sam i kovid pozitivnog sugrađanina koji je morao na kontrolu a bio je u izolaciji i nije mogao autobusom, niti je imao novca za vitamine a kamoli za taksi. Takođe, prevozio sam nekoliko ljudi koji su imali temperaturu preko 38 stepeni i otežano su disali, išli su da se testiraju uveče i nije bilo prevoza jer autobusi iz sela ne idu“, kaže on.  Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoćBilo je, doduše, i poziva od nekih koji nisu nimalo ugroženi.„U početku bilo je različitih poziva od ljudi koji su zaista imali potrebe za mojim uslugama, do ljudi koji su zvali da pohvale gest kad su pročitali oglas, a bilo je i onih koji su zvali za neke druge usluge. Na primer, da vozim studente da predaju radove, a pritom ne spadaju u socijalno ugrožene već su samo lenji da sednu u autobus“, kaže Savić.Jednom ga je zvala sugrađanka da je vozi na posao iz Jagodine u Beograd (oko 260 kilometara) jer se uspavala za prevoz, a gorivo i putarine bi iznosili kao četiri autobuske karte. Pri tome, kako kaže, ona ima više novca, zarađuje mnogo bolje od njega. Stevan od svoje minimalne plate, 45.000 dinara koliko zarađuje, što je ispod prosečne plate u Srbiji, toči gorivo mesečno u iznosu od 10.000 dinara za hitne slučajeve. „Bilo je i zloupotreba, ali mogu da procenim da li je zaista nekom neophodna pomoć. U poslednjih mesec dana nije bilo učestalih poziva kao letos što je bilo. Svaki dan sam vozio barem po jednog sugrađanina“, kaže on.Jedno lepše mesto…Stevan Savić je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i svi kojima je hitno mogu ga lako pronaći.Solidarni građani su mu se javljali da ga podrže i ostavili su svoje brojeve telefona rekavši da su spremni da uskoče da ga zamene kad je on sprečen. Oni koje prevezi besplatno često insistiraju da barem nešto plate za troškove.„Dešavalo se da ljudi koji su socijalno ugroženi i žive dalje, onda kad ih prevezem do bolnice, ubeđuju se sa mnom da uzmem novac, gurajući mi pare za gorivo, uz obrazloženje da bi ih taksi koštao pet puta više i da daju samo za troškove prevoza. U tom slučaju, uzmem novac odem u lokalni market, kupim nešto za taj novac i odnesem im na kućnu adresu“, priča on. Stevan je na svojoj Facebook stranici ostavio broj mobilnog telefona i lako ga mogu pronaći svi koji su ugroženi i hitno moraju kod lekara Stevan je po struci nekvalifikovani radnik i zaposlen je na sistemu za prečišćavanje otpadnih voda od 7 do 15h.„Nakon radnog vremena sam slobodan i sve mogu da stignem. Pošto imam razumevanje nadležnih na poslu, mogao bih čak da izađem za hitne slučajeve ako je neophodno“, kaže. Stevan kaže da je mnogo srećan i ispunjen kad pomogne nekom ko živi u bedi.„Mnogo je lep osećaj pomoći nekom, dugo sam pod utiskom, da je nekome ta pomoć dosta značila. Kada bismo svi učinili onoliko koliko možemo za kolektivno dobro, umesto što mislimo samo na sebe, ovaj svet bi bio mnogo lepše mesto“, kaže on.

2021

Mladi iz sela Donja Trnava žele da obnove fudbalski klub iz 1932.

Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude. Donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje stolicu potpisanu imenom donatora za sve utakmice koje se odigraju kod kućeSaša Stojiljković, inicijator obnove kluba FK Sloga, Donja Trnava u blizini NišaNa vašu inicijativu pokrenuta je akcija za obnovu fudbalskog kluba u Donjoj Trnavi, u blizini Niša. Kako je sve to počelo i kakav imate plan za lokalni klub?Akciju za obnavljanje lokalnog fudbalskog kluba pokrenulo je nekoliko nas mladih ljudi iz sela, a podstaknuta je nedostatkom bilo kakvog sadržaja koji bi mogao da nam okupira pažnju. Nekada je ovo selo imalo Dom kulture, bioskop, sportski bife, kafić, diskoteku, fudbalski klub, prodavnice. Od svega toga ostao je beton, stare, propale, zaključane zgrade koje su totalno neupotrebljive zbog lošeg stanja. I u razgovoru sa starijim meštanima stalno dobijamo taj indirektni prekor kako je nekada bilo znatno bolje, kako su te starije generacije uspevale da naprave i održe sve te prostore. Zajedničkim snagama, mladi i stariji iz sela, zaključili smo da je snaga promena u našim rukama i da jedino mi možemo nešto da uradimo kako naše selo ne bi nestalo. Sport ima moć da okupi i pokrene sve ljude bez obzira na opredeljenja po bilo kom pitanju. U kakvom je stanju klub?Infrastruktura kluba je u zaista lošem stanju, teren je vrlo neravan i brdovit, svlačionice dugo nisu korišćene i potrebno je kompletno renoviranje. Deo nekadašnjeg sportskog bifea trenutno nije bezbedan za ulazak zbog stanja ploče i krova. Trenutni status izgleda ovako:  uspeli smo da okupimo 32 igrača (uzrast od 17 do 56 godina) iz nekoliko sela u okolini, registrovali smo klub i takmičimo se u Drugoj niškoj ligi, tzv. patos ligi, tako što utakmice kada smo domaćini igramo u susednom selu, na terenu komšija iz Mezgraje. Cilj je da najveći deo plana ispunimo do druge polovine 2022. godine. Model održivosti iz zajednice jedini je način koji omogućava opstanak ovog kluba i zbog toga stalno ističemo da je ovo zajednička priča svih meštana nekoliko sela. Koliko dugo ne radi i zbog čega je važno da opstane jedan mali lokalni klub?Naš klub je osnovan u toku četvrte decenije dvadesetog veka (mislimo da je 1932. godine). Klub je nekako bio aktivan, uz pomoć štapa i kanapa, zaslugom pojedinaca, do 2015. godine kada se ugasio zbog nedostatka finansija i igrača. Od tada naše selo zuji prazno, bez bilo kakvog sadržaja i ljudi konstantno odlaze iz sela u gradove. Važnost lokalnih klubova može da se opiše kao glavna arterija sela, kao institucija koja kada se ugasi to definitivno znači da je sat počeo da otkucava vreme do konačnog nestanka sela. Ovaj klub nama upravo to znači, opstanak života na selu. Moto koji nas je okupio oko ove priče jeste „da se sudijska pištaljka čuje nedeljom po podne u našem selu!“. Koga očekujete da će privući zvižduk pištaljke, mlađe ljude ili decu?Ta pištaljka okuplja i mlade i stare i komšije iz drugih sela i ljude iz grada. Ta pištaljka obezbeđuje filter od svakodnevnih problema, izazova i dilema. Znak za početak utakmice je trenutak kada svi postajemo klub i to je redak trenutak kada u selu možemo da čujemo osmeh, aplauz, vidimo suze ili zagrljaje! Možda je ovo i redak primer kada smo svi zajedno (od 7 do 87) stali iza jedne priče, zbog zajedničkog cilja. U Donjoj Trnavi živi oko 400 stanovnika.Kakav vam je finansijski plan za obnovu kluba? Osmislili smo model po kome donacija od 500 dinara mesečno obezbeđuje donatoru stolicu potpisanu imenom, za sve utakmice koje ćemo odigrati kod kuće. Onaj ko bude donirao 1.000 dinara mesečno, osim posebne stolice, ima mogućnost i da odabere način na koji će se igrači radovati kada budu postigli pogodak. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom 2022. godine  Jeste li dobili već neke zahteve za proslavu gola? Ovo je za sada najprivlačnije za donatore i već imamo puno kreativnih zahteva za proslave golova, od kojih su čestitke rođendana prijateljima najzastupljenije. Za donaciju od 2.000 dinara mesečno, osim stolice i odabira načina proslave gola, donatorima dajemo priliku da se kandiduju za članove Upravnog odbora kluba i zajedno sa nama kreiraju strategije za dalji razvoj kluba. Suma koju smo izračunali kao optimalnu za normalno funkcionisanje kluba je iznos od 10.000 evra koja će nam obezbediti renoviranje terena: ravnanje, kupovinu semena trave, opreme za održavanje terena. Osim toga, renoviranje svlačionica i uređivanje sportskog bifea. Samo ponovno aktiviranje kluba, uz registraciju 32 igrača, do sada je koštala 140.000 dinara. Nakon kompletnog renoviranja  svakog meseca bi trebalo da obezbedimo 20.000 dinara za normalno funkcionisanje kluba. Mislimo da je to moguće. Jedva čekamo da prvu utakmicu odigramo kod kuće, nadamo se da će to biti tokom sledeće godine.

Srbija

RTS kupuje automobile na struju

Radio televizija Srbije (RTS) planira da kupi tri putnička automobila na električni pogon, sa punjačima. Procenjena ukupna vrednost je 16 miliona dinara (136.000 evra), piše u oglasu o javnoj nabavci. RTS je raspisao javnu nabavku za tri potpuno nova električna vozila sa dva punjača. Ponuđeno novo vozilo mora da bude proizvedeno u 2021. ili 2022. godini. U specifikaciji piše da vozilo treba da bude sive boje, minimalne dužine 4500 milimetara, minimalne visine 1600 milimetara i ukupne širine maksimalno 1900 mm. GSP Beograd iznajmljuje automobile od biznismena bliskog SNS-uLuksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja"Takođe se traži da automobil bude registrovan za prevoz 4+1 putnika. Među kriterijumima za izbor privrednog subjekta je i taj da je "ponuđač ovlašćeni prodavac i serviser za marku i tip vozila koje nudi". Rok za podnošenje ponuda je 25. januar. 

2021

Žene iz Prve Kutine renoviraju dom kulture u kojem je pevao Toma Zdravković

Zgrada Doma kulture u kojoj je nekad nastupao Toma Zdravković nije održavana poslednje dve decenijeIrena Janković, član Udruženja žena „Etno čarolija“, inicijativa za obnovu Doma kulture u selu Prva KutinaUdruženje žena „Etno čarolija“, u mestu Prva Kutina nedaleko od Niške Banje, pokrenulo je akciju za renoviranje Doma kulture. U kojoj je fazi trenutno renoviranje, kad treba da se završi?Uporedo sa nastankom Udruženja žena „Etno čarolija“ došli smo na ideju da pokrenemo renoviranje Doma kulture u selu Prva Kutina. Ovo udruženje osnovale su meštanke sela koje su angažovane na raznim aktivnostima (humanitarne akcije, realizacija manifestacija za decu i mlade, sportska takmičenja, edukativne redionice). Pored toga, pokrećemo i istraživačko-promotivne akcije (lokalna kulturna baština, etno-muzej, istorija sela - znamenite ličnosti i događaji), ručna radinost (pravljenje sapuna, dekupaž, oslikavanje stakla). Za sve takve aktivnosti i za rad Udruženja, u trenutku formiranja, nije postojao adekvatan prostor. Naime, prva realizovana akcija u 2021. godini bila je dodela više od 100 novogodišnjih paketića deci iz sela uz pomoć neprofitne organizacije ADRA i lokalnih privrednika. Nismo imali javni zatvoreni prostor za organizovanje većih skupova i priredbi, dok u selu postoji velika zgrada Doma kulture, koja je u lošem stanju i bez adekvatnog održavanja propada vremenom. Uz pomoć meštana, pre svega članova lokalnog FU Planinac 1933, odlučile smo da renoviramo prostorije Doma kulture. Šta ste do sada uradili i kad je otvaranje?Zgrada Doma kulture u poslednje dve decenije nije održavana, krov je prokišnjavao, pojavila se vlaga, a delovi plafona su pali, podovi su, takođe, bili u lošem stanju. Od starog nameštaja nije moglo da se zadrži ništa, toliko je bilo propalo. Praktično, zgrada je stajala kao jedan spomenik nemara i nebrige ili nedostatka sredstava. Na naš zahtev, Uprava za imovinu grada Niša izdala je Udruženju 336 kvadrata na korišćenje uz mesečnu nadoknadu. Ključeve od Doma dobili smo u septembru 2021. godine i odmah potom krenuli su pripremni radovi na raščišćavanju prostorija za renoviranje.U poslednja dva meseca zamenjena je stolarija, prozori i ulazna vrata, sanirani su zidovi, gletovane prostorije i pripremljene za krečenje. Sa podova su uklonjene PVC pločice koje su bile polomljene i generalno u lošem stanju pa smo odlučili da postavimo nove podne obloge. Za toalete smo iz donacije dobili sav materijal i potrebne sanitarije, scensku zavesu za binu dobili smo od donatora AVL projekt iz Novog Sada, obezbedili smo deo opreme u sali za vežbanje i biblioteku. Takođe, nabavili smo opremu za alarm i video- nadzor za celu zgradu. Trenutno je urađeno oko 40 odsto od planiranih radova. Pošto su završeni grubi radovi, planirali smo da otvaranje bude krajem 2021. godine. Svesne smo da je ovo veliki izazov i investicija koja zahteva puno angažovanja, energije, vremena i novca, znale smo u šta se upuštamo, ali smo svesne značaja i istorijske vrednosti ovog objekta za celo selo. Zato smo objavile javni poziv u pokušaju da pokrenemo meštane da pomognu u realizaciji obnove ove važne institucije za celo selo i onim starijim generacijama probudimo uspomene.Koliko vam je potrebno novca za renoviranje Doma kulture? Kao nevladina organizacija novac za obnovu Doma možemo prikupiti samo kroz projekte koje pišemo i apliciramo kod lokalnih i evropskih fondova, donacije privrednika, kao i plemenitih ljudi koji prepoznaju značaj ove akcije. Prema predračunu ukupna cena predviđenih radova na renoviranju Doma kulture, na osnovu ponude koju smo dobile od građevinskog preduzeća, iznosi oko 7,5 miliona dinara. S obzirom na to da toliko ne možemo da obezbedimo, meštani nam pomažu u građevinskim radovima, a zahvaljujući donacijama možemo da nabavimo materijal za renoviranje. Zbog toga pomoć koju dobijamo od muškog dela ekipe je neprocenjiva. I uključeni su naši muževi, braća i kumovi, svi stanovnici sela. Koliko dugo nema nekog kulturnog sadržaja u vašem selu? Selo Prva Kutina ima 1.300 stanovnika, od toga oko 150 dece i oko 600 žena. U periodu od kada Dom kulture nije u funkciji jedini kulturni sadržaji održavali su se u prostorijama Osnovne škole. Ali, u učionicama jedva da ima dovoljno prostora za učenike i njihove roditelje, pa se organizovanje većih skupova (predstava i priredbi) nije ni razmatralo. Tako da odgovor na vaše pitanje glasi: kulturnih i društvenih sadržaja nema u selu Prva Kutina poslednjih 25 godina. Dom kulture u Prvoj Kutini građen je u periodu 1965-1971. godine. Ovde su bile i svlačionice mesnog fudbalskog kluba, novinarska soba sa pogledom na fudbalsko igralište, prostorije za sastanke, biblioteka. Ovde su se održavale priredbe, predstave, izložbe akademskih slikara, književne večeri. Zanimljivo je da su u toj sali nastupale i brojne poznate ličnosti i estradni umetnici toga doba, među njima Toma Zdravković i Silvana Armenulić.

Svet

Najveće vremenske nepogode napravile štetu od 170 milijardi

Deset najekstremnijih vremenskih nepogoda u 2021. godini, koje su se desile zbog klimatskih promena, koštalo je 170,3 milijardi dolara, pokazuje studija dobrotvorne organizacije Christian Aid, prenosi Axios. Najveću štetu od 65 milijardi je naneo uragan Ida u Sjedinjenim Državama, dok su sve ostale koštale preko 1,5 milijardi dolara."Većina ovih procena zasnovana je samo na osiguranim gubicima, što znači da će pravi finansijski troškovi verovatno biti još veći", navodi se u saopštenju uz studiju.Christian Aid napominje da je osiguravajuća kompanija Aon upozorila da će 2021. godine biti šesti put u poslednjih deset godina kako su globalne prirodne katastrofe koštale više od 100 milijardi dolara."Troškovi klimatskih promena su ove godine bili veliki, kako u smislu velikih finansijskih gubitaka, tako i u pogledu smrti i raseljavanja ljudi širom sveta", rekla je autorka izveštaja Kat Kramer.Bilo da se radi o olujama i poplavama u nekim od najbogatijih ili sušama i toplotnim talasima u nekim od najsiromašnijih zemalja, klimatska kriza je kako se dodaje, teško pogodila ugrožena područja 2021. godine.Christian Aid je napravio i tabelu vremenskih nepogoda koje su najviše pogodile svet u 2021. godini:- Uragan Ida 65 milijardi dolara.- Evropske poplave 43 milijarde dolara.- Teksaška zimska oluja 23 milijarde dolara.- Poplave u Henanu (Kina) 17,6 milijardi dolara.- Poplave u Britanskoj Kolumbiji 7,5 milijardi dolara.- Francuski "hladni talas" 5,6 milijardi dolara.- Ciklon Jaas (Indija, Bangladeš) 3 milijarde dolara- Australijske poplave 2,1 milijardu dolara.- Tajfun In-fa (Kina, Filipini, Japan) 2 milijarde dolara.- Ciklon Tauktae (Indija, Šri Lanka, Maldivi) 1,5 milijardi dolara.Uticaj klimatskih promena u Srbiji: Umesto šljiva, uzgajaćemo bananeDa li smo svesni – klimatske promene prete da zbrišu planetu U studiji se napominje da su troškovi obično veći u bogatijim zemljama jer je uništena imovina skuplja. Međutim, neke od najrazornijih nepogoda podile siromašnije zemlje i izazvale teške patnje, nestašice hrane, sušu, masovna raseljavanja, smrtne slučajeve.Studija se bavila i "sporijim" krizama poput suše u centralnoafričkoj zemlji Čadu, gde se istoimeno jezero smanjilo za 90% od sedamdesetih godina prošlog veka. Tamo su ugroženi životi i sredstva za život miliona najsiromašnijih ljudi u svetu.Dodaje se da je Studija Međuvladinog panela Ujedinjenih nacija (UN) za klimatske promene (IPCC) objavljena 2021. godine otkrila nedvosmislenu vezu između globalnog zagrevanja i ekstremnih vremenskih uslova.Napominje se da je jedan od propusta na ovogodišnjem Klimatskom samitu u Glazgovu izostanak rasprave o fondu koji bi služio za suočavanje sa gubicima i štetom od klimatskih promena. To je kako se dodaje pitanje o kome će morati da se raspravlja na klimatskoj konferenciji koje će UN organizovati u Egiptu 2022. godine.

Svet

Rusija kaznila Gugl sa 98 miliona dolara

Ruski sud je izrekao kaznu Guglu (Google) od 98 miliona dolara zbog, kako tvrdi, uzastopnih propusta da izbriše sadržaj koji je ova zemlja smatrala nezakonitim, navodi Endgaget (Endgadžet). Iako je Rusija mnoge tehnološke kompanije tokom godine etiketirala kaznama zbog nepoštovanja pravila o internet sadržaju, ovo je prva presuda u kojoj je sud izrekao kazne na osnovu godišnjeg prihoda kompanije, navodi ovaj portal.Takođe, ruski sud je kaznio i Metu, i Instagram sa preko 27 miliona dolara za slične prekršaje.Meta je optužena da nije uklonila oko 2.000 zabranjenih stavki, dok Gugl navodno nije uspeo da ukloni 2.600 bitova nelegalnog sadržaja. Neuklonjeni sadržaji obuhvata postove koji promovišu upotrebu droga, opasno ponašanje, uputstva za pravljenje improvizovanog oružja i eksploziva, kao i sve postove koji se tiču onoga šta ko se označava kao ekstremisti ili teroristi, ali i postove koji šire "gej propagandu".Gugl je najavio da će pregledati sudsku dokumentaciju pre nego što odluči kako dalje. Kompanija ima deset dana da uloži žalbu.Ova odluka je najnoviji pokušaj Moskve da izvrši veći stepen kontrole nad svojom nacionalnom mrežom i internetom u celini što stvara još veći sukom koji dolazi 1. januara, ocenio je Engadžet, kada su ruske vlasti zahtevale od tehnoloških kompanija da postave lokalne servere za njihove onlajn usluge

2021

Umetnice poklonile krov nad glavom

Svako treba da postupa prema svojoj savesti. Kada bi svako u Srbiji malo razmislio, imao bi šta da pokloni onima kojima je potrebnoDve sestre umetnice iz Novog Sada, Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar i Jasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor, poklonile su stan u novosadskom Zmajevu desetogodišnjoj devojčici Kristini Knežević i njenoj teško bolesnoj majci Vukosavi Disić. Ove humane umetnice videle su na televiziji reportažu o devojčici koja teško živi. Mediji su preneli da devojčica živi sa bolesnom majkom u jednoj udžerici, u kojoj nemaju ni vodu ni struju, da uči uz sveću i preživljavaju zahvaljujući humanim građanima. Kako su takođe preneli, Kristina je odličan đak, knjige i sveske ima zahvaljujući dobrim ljudima koji su pomogli. Oni koji su gledali TV prilog kažu da je devojčica pametna i da ima sve predispozicije da postane uspešna u životu, ako joj pomognu humani ljudi i organizacije. Umetnice Violeta Labat Mitrušić i Jasmina Mina Mitrušić, koje su videle reportažu, prve su pomogle. Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada iJasmina Mina Mitrušić, akademski kompozitor iz Novog SadaNovi život „Gledale smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbina. Čula sam se telefonom sa mojom sestrom Minom posle TV priloga i ona mi je predložila da im poklonimo stan koji je ostao od našeg pokojnog oca“, priča Violeta Labat Mitrušić, akademski vajar iz Novog Sada. Pošto niko nije dugo živeo u tom stanu, potrebno je bilo renoviranje. Zapravo poklonile su deo stare kuće, u tom stanu je živeo njihov otac. Sad je stan adaptiran i radovi su završeni preko organizacije „Put, istina, život“. „Stan je lepo adaptiran, svi su anonimno donirali, neko je dao materijal, neko je radio. Majka Vukosava se snašla i radi privatno. Kaže da je zadovoljna i da joj prija sredina. Mala Kristina se lepo snašla u školi. Dolaze joj drugarice i, kako njena majka kaže, radosna je i srećna“, priča Violeta koja pored vajarstva, kojim se aktivno bavi i izlaže radove, već dugo godina radi i izradu vitraža. Njena sestra Jasmina Mina Mitrušić, pored pedagoškog rada u srednjoj muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, aktivno komponuje, kamernu, horsku i opersku muziku. Videle smo na televiziji reportažu o desetogodišnjoj devojčici i njenoj majci i dirnula nas je njena sudbinaUmetnost kao lekDevojčici Kristini pomoć je i dalje potrebna. „Sigurna sam da bi sve humanitarne organizacije mogle da daju neku pomoć, kako bi samohrana majka mogla da izdržava svoje dete“, smatra Violeta. Prema njenom mišljenju, svako treba da postupa prema svojoj savesti i ona veruje da kada bi se svako u Srbiji zagledao u sebe imao bi šta da pokloni. Ili da pomogne na neki način. Od početka globalne zdravstvene krize umetnici širom Srbije finansijski žive lošije nego pre pandemije. Kako se umetnici snalaze u današnjem svetu, kad zbog epidemioloških mera nema izložbi i nastupa u zatvorenom prostoru? „Zbog pridržavanja kovid mera, umetnici su, najčešće, onemogućeni da komuniciraju sa svojom publikom. Izbegavaju se koncerti u zatvorenim prostorima, izložbe, neposredni susreti sa publikom koja sluša koncerte i koja dolazi na otvaranje izložbi. Istovremeno, to umetnike ostavlja bez finansijske podrške, bez honorara koji su inače mali“, kaže ona. Ali, situacija je još teža kad se zna da je mnogim umetnicima to jedini izvor prihoda. Umetnici su danas ugroženi, kako kaže, dok pokušavaju i dalje da se bave svojim poslom i da prežive. „Umetnost ostaje u drugom planu. Sve je prisutniji izvestan strah od umetnosti, odnosno od kontakata sa umetnicima. Međutim, smisao umetnosti i umetničkih dela je u neposrednoj komunikaciji sa publikom“, kaže Violeta Labat Mitrušić.

Srbija

Likvidacija firme po kratkom postupku od 2022. godine

U novom Zakonu o privrednim društvima koji je donet pre mesec dana (17. novembra) najvažnije izmene odnose se na postupak likvidacije firme, registraciju adrese, imovinu brisanog društva, naknade direktora. Od 1. juna 2022. godine, APR će primenjivati skraćeni postupak prinudne likvidacije.Zlatko Stefanović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu kaže da su neke odredbe Zakona stupile na snagu u uobičajenom roku od osam dana od objavljivanja, ali je primena nekih normi odložena.LikvidacijaSkraćeni postupak likvidacije prema novom propisu, primenjivaće se  od  početka juna sledeće godine. Ako, prema propisanom Zakonu postoje razlozi za pokretanje ovog postupka, firmama se neće ostavljati rok od 90 dana da otklone ove razloge i izbegnu prinudnu likvidaciju, već će prestati da postoje  u relativno kratkom roku. „Ukinuta je mogućnost da se članovi društva sporazumeju o podeli imovine firme preostale u postupku prinudne likvidacije, kao i mogućnost da zahtevaju da sud uredi prenos imovine. Preostalo je samo rešenje koje predviđa da članovi ili akcionari, po samom zakonu, stiču imovinu društva proporcionalno veličini svojih udela“, kaže Stefanović.Ali, nisu sve situacije tokom likvidacije jasno određene.  „Na primer, nisu rešene situacije kada se u imovini firme nalaze nedeljiva prava (potraživanje da se isporuči nešto, založna prava i drugo). Zatim, u slučaju pokretanja prethodnog stečajnog postupka, postupak prinudne likvidacije se prekida, ali nisu uređeno detaljno kako se prekida. U postupku prinudne likvidacije nisu mogući upisi promena u registar APR-a. Ako u firmi bude pokrenut stečajni postupak, postupak prinudne likvidacije se obustavlja“, kaže Stefanović.Ni za ovo rešenje nema odgovora na pitanje, kako on navodi, šta ako postupak stečaja nakon pokretanja bude obustavljen? Takođe, pitanje je kako on kaže, da li su time otvorena mala vrata za izlazak iz postupka prinudne likvidacije i onda kada bi se postupak prinudne likvidacije okončao brisanjem preduzeća iz registra?„Za poslove sa firmom u kojima postoji lični interes lica koja su povezana sa tim društvom, sada su propisani dodatni zahtevi u pogledu obaveze obaveštavanja i traženja odobrenja za takve pravne poslove. Dakle, moraju biti mnogo detaljnije predstavljeni detalji takvog posla, a ako vrednost posla premašuje 10 odsto vrednosti ukupne imovine preduzeća prema poslednjem bilansu stanja, obavezna je procena vrednosti koja sa sada vrši po fer vrednosti (a ne po tržišnoj vrednosti, kao do sada), primenom međunarodnog računovodstvenog standarda“, kaže Stefanović.  I neispunjenje obaveze obaveštavanja, kako dodaje, sankcionisano je kao privredni prestup, uz meru zabrane vršenja funkcije direktora, člana NO, zastupnika ili prokuriste u trajanju od godinu dana.RegistracijaZnačajne su promene koje se odnose na registrovanu adresu i sedište firme. Zatim, predviđeno je da privrednici imaju otvoreno e-sanduče za prijem pošte. „Za preduzeća značajne su, pre svega, odredbe koje se odnose na registrovanu adresu. Svi privrednici (privredna društva, preduzetnici, predstavništva i ogranci stranih firmi) dužni su da do 27. novembra 2022. registruju sve propisane podatke o adresi sedišta, osim ako već imaju registrovane sve ove podatke“, navodi Stefanović.Propisano je da su potrebni podaci: grad, opština, naseljeno mesto, ulica ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, koji moraju biti registrovani ako postoje. „Ako ne postoje podaci, na primer broj stana ili sprat, ne mogu ni biti registrovani. Podaci o adresi sedišta moraju biti u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar, u suprotnom predviđena je prekršajna odgovornost“, kaže Stefanović. Elektronsko sanduče Do 28. maja 2023. kompanije su dužne da se registruju na portalu eUprave, što podrazumeva i otvaranje „elektronskog sandučeta“ za prijem pošte, navodi Stefanović. „Ako do sada nisu registrovali adresu kod APR-a za prijem elektronske pošte (E-mail) dužni su da to učine do istog datuma. I ako se ne poštuje ta obaveza predviđena je prekršajna odgovornost. Ukoliko firma ne otvori sanduče za prijem elektronske pošte onda bi se neotvaranje moglo tumačiti kao izbegavanje uručenja“, kaže Stefanović. Generalno treba očekivati dalji prelazak na elektronsku kumunikaciju i prestanak mogućnosti komunikacije papirnom dokumentacijom. NaknadeZakonom su propisane odredbe koje se odnose na naknade za rad direktora i članova nadzornog odbora, dok su za javna akcionarska društva propisane posebne obaveze. U društvima s ograničenom odgovornošću i akcionarskim društvima koja nisu javna ne postoji obaveza donošenja politike naknada, ali je propisana obaveza određivanja naknada za rad direktora i članova Nadzornog odbora o zaposlenima.„Pitanja naknade, ova preduzeća moraju urediti nekim opštim aktom. Za njih ne postoji obaveza objavljivanja tih podataka, a mogu ih i proglasiti poslovnom tajnom. Nezavisno od toga, čak i ako su ti podaci proglašeni poslovnom tajnom, oni moraju biti dostupni članovima društva ili akcionarima, na njihov zahtev.  Ako su proglašeni poslovnom tajnom, akcionar koji traži uvid u ove podatke dužan je da prethodno potpiše izjavu o poverljivosti“, kaže Stefanović.  Za ortačka i komanditna društva ovakve obaveze nisu propisane.Za javna akcionarska društva (AD) propisane su posebne obaveze o naknadama koje treba da usklade do 27. novembra 2022. godine. „Do tog roka dužna su da donesu politiku naknada kojom se uređuju naknade za rad direktora i članova Nadzornog odbora. Ovaj akt mora biti objavljen na internet stranici firme i dostupan svima. Nakon isteka ovog roka javna AD dužna su da ga primenjuju, kao i da jednom godišnje na godišnjoj sednici skupštine razmatraju izvešaj o naknadama. Propisane su kazne ako se ne ispune ove obaveze“, kaže Stefanović. 

2021

Jedan čeka u kovid ambulanti, drugi prati red online od kuće

Novosađani preko Facebook grupe prate red u kovid ambulanti iz svojih domova, zahvaljujući solidarnosti građana koji trenutno čekaju na testiranje i objavljuju u koliko sati su prozvani na pregledGordana Belocić, Facebook grupa Covid 19 Novi Sad, Foto: Vesna ForaiOtvorili ste Facebook grupu pre godinu dana za praćenje reda u kovid ambulanti u Novom Sadu, kako sada funkcioniše grupa, imate li pomoć i drugih aktivista?Pre godinu dana pokrenula sam inicijativu kroz Facebook grupu „Covid 19 Novi Sad“, kojoj su se ljudi priključili kako bi informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulanti, tačnije u kovid centru. Kako je rasla grupa, tako je porastao i broj administratora koji su od ogromne pomoći i nezamenjivi su deo tima. Grupa funkcioniše i dalje po vrlo sličnim principima i nastaviće sve dok postoji potreba.Koliko grupa ima članova?Grupa trenutno broji oko 17.000 članova, što je najviše do sada i uvek smo u usponu sa brojem članova. Iako se dešava da nakon preležane korone ljudi napuste grupu jer im više nije potrebna, ipak broj članova se ne smanjuje. Otkad je počela vakcinacija, krenuli smo da pratimo i redove za vakcinaciju u Novom Sadu. Najavljivali smo, u saradnji sa Domom zdravlja Novi Sad, kad se očekuju povećane gužve, kakvo je stanje na Novosadskom sajmu, gde su se primale vakcine. I ne samo to, već i kojih vakcina ima na kom vakcinalnom punktu. (Punkt na Novosadskom sajmu je zbog vremenskih uslova tokom leta rasformiran i premešten u zaseban deo kovid ambulante u Novom naselju.) Uporedo sa praćenjem reda u kovid ambulanti i dalje pratimo red za vakcinaciju. Takođe, ličnim primerom i sugestijama apelujemo na članove grupe da se građani vakcinišu kako bi se zaustavila pandemija, kao što je u nekim drugim zemljama gde je vakcinacija sveobuhvatnija.Kako se preko grupe prati red, da li se i snima telefonom?Mi ne snimamo red, članovi grupe pišu dnevno komentare o čekanju u redu. Na primer, kad su i u koliko sati prijavljeni za prvi pregled ili kontrolu. Sve je na dobrovoljnoj bazi.Ko su članovi grupe koji objavljuju informacije, mlađi ili stariji građani i da li ste imali primedbe od menadžmenta Doma zdravlja?Nismo imali primedbe, barem nisu nama rečene. Maksimalno se trudimo da poštedimo svih neprijatnosti i medicinske i druge radnike u Domu zdravlja, kao i pacijente. Ne znamo tačan uzrast članova koji se javljaju, rekla bih da su to ljudi srednjih do starijih godina, koji su razvili empatiju i solidarnost.Grupu sam otvorila kako bi građani informisali druge o redovima tokom čekanja u novosadskoj kovid ambulantiKoliko vam volonterski rad oduzima vremena, kako sve uskladite sa poslom i privatnim obavezama?Radim u privatnoj firmi kao saradnik sa punim radnim vremenom i vođenje grupe je velika odgovornost, naročito zato što se svakog dana prijavljuju novi članovi koje je potrebno usmeravati na pravila grupe. Obaveze koje imam prema svom poslu su važne, a volontiranje u smislu humanitarnog rada je nešto što smatram da bi svako trebalo kod sebe da pokrene. Uz posao i volonterske aktivnosti, vođenje Facebook grupe i pružanje prve psihoterapijske pomoći tokom korone, za privatni život ne ostaje mnogo vremena. Međutim, moramo imati na umu da je u ovakvim okolnostima, u kojima zdravlje ima prioritet, društveni život veoma ograničen svim ljudima, ne samo nama koje vodimo grupu.Pored toga, pružate i psihoterapijsku pomoć, koliko vam se ljudi često javljaju?Budući da edukacija za psihoterapeuta traje dugo i da uz to nije mali novčani a ni vremenski izdatak, počela sam sa edukacijom krajem 2012. godine i još uvek sam u procesu edukacije. Ne stižem da pomognem svima koji mi se jave za pomoć, iako se trudim, ali ko god mi se obrati uvek dobije odgovor. Psihoterapijska prva pomoć koju pružam volonterski, kao i ostale kolege preko Saveza društava psihoterapeuta Srbije, nije isto što i psihoterapija. Koji su najčešći problemi zbog kojih se javljaju? U početku su mi se javljali ljudi koji su uglavnom zvali zbog ograničavanja kretanja, kad je bio „lockdown“. Kasnije su usledili pozivi onih koji su trenutno kovid pozitivni i potrebno im je da popričaju sa nekim ko bi ih umirio. U poslednje vreme mi se češće javljaju pacijenti koji su oboleli od drugih bolesti, koji imaju ograničenu mogućnost lečenja i ne mogu da zakažu termine jer se bolnice, u koje su išli ranije, pretvaraju u kovid. Takođe, postoji nemali broj onih koji nisu videli svoje bližnje koji su u staračkim i drugim domovima, osim kroz prozor ili iza ograde sa maskom, što dodatno doprinosi osećaju bespomoćnosti. Psihoterapeuti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i da ih ima što više kako bi se ljudi mogli obratiti i da ta pomoć bude pokrivena doprinosima koji se izdvajaju za zdravstveno osiguranje.Dobili ste Nacionalnu nagradu za volontiranje, koja vam je dodeljena na Formu za odgovorno poslovanje. Koliko može pojedinac da doprinese i utiče na poboljšanje života u zajednici?  Nagrađena sam Nacionalnom nagradom za volontiranje za inovativni pristup volontiranju kao pokretač Facebook grupe „Covid 19 Novi Sad“ 2020. godine, a nagrada je dodeljena u martu 2021. Pojedinac može donekle da utiče na neke stvari, ali ako se organizujemo kao grupa, biće sve lakše, efikasnije i uređenije. Svakoga dana možemo ukazivati na to kako neko nešto ne radi dobro, ali da li ćemo biti dovoljno angažovani da mi budemo ta promena koju želimo da vidimo u našoj okolini. Dovoljno je da svako ispred svog doma počisti, da svako nosi masku i drži distancu, da se vakciniše svako ko može, da svako prijavi nasilje koje čuje u susednom stanu. Sve je to humanost i odgovoran pristup društvu, životu i zajedničkoj budućnosti.

Srbija

Novi zakon donosi novčanu pomoć majkama za kupovinu prvog stana

Roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije iznosiće 300.000 i isplaćuje se jednokratno, navodi se u Zakonu o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.Povećanje iznosa roditeljskog dodatka za prvo dete "značajno kompenzuje inicijalne troškove koje porodica ima u trenutku rađanja njenog novog člana", piše u obrazloženju zakona.U budžetu Srbije je za realizaciju prava propisanih Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom u 2022. godini opredeljeno 64,8 milijardi dinara.Za isplatu prava na roditeljski dodatak za prvo dete u iznosu od 300.000 dinara biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od šest milijardi dinara. Odbornici u Zaječaru ukinuli naknadu porodiljama za prvo deteVlada usvojila predlog da se roditeljski dodatak poveća na 300.000 dinaraPOMOĆ I ZA REŠAVANJE STAMBENOG PITANJANovi zakon donosi i pravo na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta.To pravo, kako se navodi, može da ostvari majka za dete koje je rođeno 1. januara 2022. godine i kasnije, pod uslovom da je (majka) državljanin Srbije i da ima prebivalište u Srbiji.Pod određenim uslovima, pravo na ovu pomoć može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, ako je dete rođeno na teritoriji Srbije i/ili je državljanin Srbije.Izuzetno, u slučaju smrti majke deteta, pravo može ostvariti i otac deteta.Uslov za ovu pomoć je da majka novorođenog deteta prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan u Srbiji.Uslov je i da majka neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, da nije potpuno lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja, kao i da deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje. Izuzetno,  kako se objašnjava u zakonu. priznaje se i ukoliko je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, a po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za finansijsku podršku porodici sa decom.Za isplatu prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta biće potrebna dodatna sredstva u iznosu od deset milijari dinara. Stvaranje uslova za rešavanje stambenog pitanja porodice predstavlja posebnu podsticajnu meru koja u datim okolnostima treba da doprinese stabilnosti i sigurnosti porodice, a u narednom periodu da utiče i na odluku o proširenju porodice, kao i rađanju još dece. Mera je, kako se navodi, od izuzetnog značaja na odluku da porodica nastavi da živi u mestu dosadašnjeg prebivališta, a ne da se seli u drugo mesto u Srbiji ili u inostranstvo". Zašto žene neće decu

2021

Devojke uče devojke: Šamar nije šala

Centar za devojke edukovao je ove godine 17 devojaka, koje su postale vršnjačke edukatorke.  One su informisale više od 500 srednjoškolki o nasilju nad ženama. Sve ove aktivnosti su besplatne za učesniceTatjana Nikolić, izvršna koordinatorka Centra za devojke iz NišaKoliko ste ove godine održali edukativnih treninga o nasilju nad ženama, trgovini ljudima i u kojim školama? Na teme „Nasilje nad ženama” i „Trgovina ljudima” ove godine održali smo dva treninga za vršnjačke edukatorke. Vršnjačke edukatorke su šesnaestogodišnjakinje iz šest gradova, koje su se prijavile na naš konkurs. Nakon prvog treninga održale su u 12 srednjih škola radionice sa više od 500 srednjoškolki. Radionice nakon drugog treninga su tek počele da se održavaju. Sve naše aktivnosti su besplatne za učesnice i devojkama koje učestvuju na treninzima svi troškovi su pokriveni, a za vođenje radionice imaju honorare.Koliko devojčica je prošlo vaše treninge ove godine, da li se povećao broj devojaka koje s vama kontaktiraju?Na prvom treningu na temu „Nasilje nad ženama” bilo je ukupno 16 devojaka. Trening smo ponovile za devojke koje su bile sprečene da prisustvuju usled pandemije. Ove godine edukovale smo 17 devojaka na dve teme, koje su postale vršnjačke edukatorke i u okviru prve teme informisale smo više od 500 srednjoškolki. Takođe, na temu trgovine ljudima starije vršnjačke edukatorke su održale šest radionica u Nišu i Leskovcu sa više od 90 mladih. U poslednjih godinu dana, nakon svih dešavanja u vezi sa nasiljem, koja su isplivala na površinu, primetile smo da se povećao broj devojaka koje nas pozivaju. Ne žele sve da vode radionice, ali žele da se uključe u aktivističko-feminističko pozorište, ulične akcije, učestvuju na kreativnim radionicama ili jednostavno žele da provode vreme u sigurnom prostoru i gledaju filmove.Šta su najvažnije lekcije i poruke koje devojke mogu da čuju na obukama o nasilju nad ženama?Najvažnije poruke koje devojke čuju na našim obukama su: žrtva nasilja može biti svako, nisi kriva, za nasilje je kriv nasilnik, nasilnik može biti svako, najčešće muž, bivši muž, momak, bivši momak, drug, komšija, sramota nije tvoja, sramota je nasilnikova. Važno je da znaju da seksualno uznemiravanje nije šala, već krivično delo i kratka suknja nije pristanak na seks niti opravdanje za silovanje, ljubomora nije ljubav, već nasilničko ponašanje. Devojke posle radionica promene mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka, jer činjenice govore upravo suprotnoUpitnici koje radimo pre i posle radionica kažu da je 55 devojaka koje su pre radionice mislile da jedan šamar nije nasilje, nakon radionice promenilo svoje mišljenje. Posle treninga, 154 devojke koje su pre mislile da je alkohol uzrok nasilja, promenilo je svoje mišljenje. Zatim, 132 devojke promenile su mišljenje da se silovanje najčešće dešava na javnim mestima od nepoznatog čoveka jer činjenice govore upravo suprotno. Prenosim šta je rekla jedna devojka nakon treninga: „Stekla sam samopouzdanje, razumem svoja osećanja bolje, kao i osećanja drugih. Povezala sam se sa devojkama iz radionice, i one sa mnom kontaktiraju.” Devojke u romskim zajednicama imaju problema što se rano udaju, nespremne za brak. Jedna od njih je rekla: „U svojoj porodici nisam bila u takvoj situaciji, a moja porodica me podržava jer želi da prekine tu tradiciju. Želim da budem uzor u romskoj zajednici i pokažem, posebno devojčicama, da mogu da razbiju začarani krug bede: siromaštvo, veliki broj dece, nedostatak sredstava za školovanje, udaja devojčica kao beg iz siromaštva porodice.”Postoji li neko istraživanje da li je povećano nasilje ili je povećano prijavljivanje nasilja nad ženama poslednjih godina?Na SOS telefonu za žene i decu žrtve nasilja volontirala sam od 1996. do 1998, a zatim i na SOS telefonu Centra za devojke, od doba kada nasilje nad ženama kao problem nije bilo prepoznato i kad nije bilo zakona, do sada kada imamo dobre zakone i sve bolju primenu. U poslednjih nekoliko godina povećalo se prijavljivanje nasilja, ne zato što ga ima više, nego zato što su feminističke grupe 20 godina radile na tome da se podigne svest javnosti o tome da nasilje nije privatna stvar već društveni problem. Ali, lobiralo se za zakone i njihove izmene, pa javnost danas zna da je nasilje krivično delo i da se može prijaviti.Koje su još aktivnosti u fokusu Centra, kako sve pomažete devojkama?Izdvojila bih naš osmi ArtFemine festival na kom je ove godine u toku četiri dana okupljeno više od 150 ljudi. Posetioci festivala su bili u prilici da vide i učestvuju na uličnoj akciji, radionicama, panelima, performansima i muzičkim događajima. Centar za devojke je osnovan 15. aprila 1998. godine, na inicijativu dve volonterke SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja. Cilj osnivanja Centra za devojke je bio da se kroz edukaciju i emancipaciju mladih žena radi na unapređivanju njihovog položaja u društvu. Tri teme su nam u fokusu: nasilje nad devojkama i ženama, trgovina ljudima, žensko zdravlje i seksualnost. Bavimo se prevencijom, ali i direktnim radom sa žrtvama nasilja. Naša misija je osnaživanje dece, devojaka i mladih žena kroz podršku, edukaciju, aktivizam i kreativnost.

Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo šalje ekipe za vakcinaciju na kućne adrese?

Velika Britanija razmatra plan da pošalje ekipe za vakcinaciju koje bi išle od vrata do vrata domova nevakcinisanih Britanaca "naoružane vakcinama" protiv kovida. Ovime bi se postigli planovi koje ministri razmatraju kako bi došli do procenjenih pet miliona ljudi koji tek treba da budu vakcinisani, prenosi Daily Mail.O ovoj inicijativi je prošle nedelje raspravljalo Ministarstvo zdravlja, Nacionalna zdravstvena služba Engleske i kabinet premijera.Širom zemlje timovi za vakcinaciju bi se poslali u oblasti koje imaju najniže stope vakcinacije, kako bi se podstakla vakcinacija u ruralnim sredinama ili domaćinstvima u kojima ljudi ne mogu lako da putuju do centra za vakcinaciju. O ovom predlogu se razmatra kao alternativi zatvaranju i drugim ograničenjima"Mislim da je sve što ohrabruje one koji oklevaju da se vakcinišu razumno", smatra jedan ministar iz kabineta.Inicijativa za ovakvim planom došla je nakon što je Naučna savetodavna grupa za vanredne situacije (SAGE) upozorila da će Ujedinjeno Kraljevstvo biti pogođeno velikim talasom hospitalizacija kovid pacijaneta i da bi broj zaraženih mogao biti veći nego prošle zime uprkos blažoj (omikron) varijanti virusa.U zapisniku sa sastanka 23. decembra objavljenom sinoć, Vladina Naučna savetodavna grupa za hitne slučajeve upozorila je da bi vrhunac broja bolničkih prijema mogao biti uporediv ili veći od prethodnih, uključujući i drugi talas u januaru.Uprkos tome poslanici i šefovi ugostiteljskih objekata tražili su od premijera Velike Britanije Borisa Džonsona da ne uvodi nova ograničenja pre Nove godine i tako rizikuje da "razori" poslovanje. Iako su Boris Džonson i njegovi saradnici rekli da nema planova da se škole zatvore u januaru, odbijeno je bilo kakvo nagoveštavanje zaključavanja ili drugih ograničenja: "Svi se zalažemo za slobodan izbor, ali dolazi trenutak kada ne možete zatvoriti 90 odsto zemlje koja je vakcinisana zbog deset odsto onih koji odbijaju to da urade".Očekuje se da će se kabinet sastati početkom ove nedelje kako bi odlučio da li će uvesti nova ograničenja zbog varijante omikron.

Lifestyle

Teniski trener koji u slobodno vreme pravi „staklene“ torte

Nikolu Džaletu, tridesetjednogodišnjeg teniskog trenera, je jedno putovanje u Ameriku nateralo da zaviri u kuhinju, i tamo već 5 godina provodi slobodno vreme praveći popularne torte sa staklenom glazurom (mirror glaze).Pored dede kuvara, tate ugostitelja, mame i bake, koje su kako kaže vrsne domaćice, bilo je samo pitanje dana kada će se i on latiti kutlače i varjače.Rođen je u Srbiji, ali je detinjstvo proveo u Libiji gde njegova porodica radila. Sa 10 godina se vraća u Srbiju zbog tenisa, koji igrao do svoje dvadeset pete godine. „Tenis nije kao kolektivni sport gde iako nisi najbolji, možeš da zarađuješ. To je sve traži dosta novca, hrana, hotel, putovanja, kotizacija...“Trenirao je i ranije sa Đokovićem i Zimonjićem, bio je sparing partner Fed kup reprezentaciji i Jeleni Janković na turnirima. Prvo je povremeno krenuo da menja prijatelje na časovima tenisa, nakon toga kreće da radi teniskom centru Đukić, a u tc Novak je već tri godine. „Sve je počelo kada sam se jednom vratio iz Amerike. Tamo imaju neke rolnice sa cimetom kojih kod nas, pre jedno 4 godine, nije bilo. Nisam znao jaje da skuvam, ne preterujem kada to kažem. Našao sam recept tih rolnica na internetu i kao da pokušam da napravim. Mislio sam da neće uspeti, međutim, uspelo je i testo i glazura za rolnice. Tu sam se oduševio, kako sam ni od čega uspeo da napravim nešto. Tako je i krenulo.“Na svaka 2-3 dana je pravio neke kolače kojih nije bilo kod nas Braunis, američke perece, Lava kejk, a nakon godinu dana napravio prvu tortu čizkejk Nju Jork stajl. Torte sa staklenom glazurom prvo je primetio na društvenim mrežama. „Posle istraživanja i prevođenja (recepata) sajtova sa engleskog, francuskog i italijanskog, naučio sam da ih pravim. Tada to nije bilo to, kao sada, ali izgledalo je okej i ukus je bio fin. Posle par meseci sam počeo da ih intenzivnije pravim. Naučio sam koji alati, koji kalupi i ukusi, da nisu to one klasične kao što ja kažem “svadbarske”, nego da su specifične jer mogu da imaju od 2 do 4-5 ukusa. Prijateljima se svidelo to kako sam pravio, počeli su oni da naručuju, pa njhovi prijatelji, i krug se proširivao. Od hobija je nastao takoreći drugi posao. Ali sve je i dalje sa uživanjem.“I dalje ovo smatra hobijem, ali se nada da će uskoro prerasti u biznis i to porodični, jer se njegovi roditelji bave kafom, pa bi želeo to da objedini. „Hteo sam da nađem neki lokal za nas, pa da spojim i napravim jedan biznis, jer jedno i drugo idu savršeno. Videćemo uskoro, već imam plan da nešto krenem, ali ne znam tačno kada, jer mi je ipak primarni posao teniskog trenera, u tome sam već davedeset i kusur godina.Za jednu tortu mu treba 3 dana, minimum, jer svaki se svaki segment torte (ukusa), gde ih ima 3-4, mora da odstoji. Kaže da je najbolje kad prenoći. „Sve sam sam naučio, sve sam i radim. Voleo bih i mamu da naučim ali videćemo, otom-potom. Lakše bi mi bilo da imam pomoć, pogotovo kad u stanu radim. Jeste da mi bi dobro došla neka pomoć, makar nešto neko da mi pomogne, pogotovo u ovom periodu. Ali ne žalim se, uživam. Od ujutru do predveče sam u centru, a onda dođem i uveče radim u kuhinji.“U početku je recepte po internetu, a kasnije je sam krenuo da eksperimentiše sa ukusima. Njemu su najdraže kombinacije sa slano karamelom, koju sam pravi i pralinom, francuskim kremom koji se pravi od badema, lešnika i karamele.„Sada uzimam knjige od poznatih poslastičara, pa gledam da li ima nešto novo, kako oni spajaju neke ukuse, teksture, tehnike... U suštini, po mom mišljenju, tehnika je tu najbitnija. Mogu da ti dam recept palačinki, uradićemo ga totalno drugačije, ti i ja, a isti su sastojci. Više gledam kako se nešto pravi, nego same ukuse.“Prema njemu ove torte se od klasičnih tj. „svadbarskih“, kako ih on zove, razlikuju po teksturi i složenosti. „Ne vređam „svadbarske“ torte, ali tu ide patišpanj i šlag, i to je osnovni segment. Ovde ide mus, neki krem, kompot od voća, pa još neka podloga. U jednoj torti dobiješ više ukusa. To je jedna od bitnijih razlika. A i tekstura, ukusi u ovim tortama(koje pravim) su kremastiji.“Napravio je takav koncept da se može naručiti torta od ukusa koje želimo, dodaje da sa čokoladom nema promašaja. Najviše mu traže kombinacije sa musom od crne čokolade i višnjom ili musom od malina,kremom od bele čokolade i vanile i keks podlogom. Dekoraciju uglavnom pravi sam i od čokolade.„Tu je dosta ozbiljan proces, to zove „tempiranje čokolade“. Tu moraš da topiš čokoladu do određene temperature, onda spuštaš do određenje temperature, pa opet dižeš do određene temperature. I onda sa njom možeš da radiš svašta kao ovaj pečat(zlatotisk na beloj torti), samo što sam ja dodao jestivi zlatni prah. Pa onda imaju i neke spirale, isto od čokolade. Imaš određen period kada je čokolada „tempirana“(istopljena) i možeš da radiš sa njom, inače kreće da se stvrdnjava.“Ako neko naruči, može da napravi „zdravu“ tortu, tada recimo  umesto običnog mleka koristi bademovo ili umesto šećera agava sirup ili javorov sirup.Torte je pravo i za našeg najbolje tenisera, Novaka Đokovića. „Pravio sam i od šargarepe i od čokolade, preferira i jedno i drugo, mada više čokoladu naravno.“Pred torti, za prijatelje najviše voli da pravi Braunis, Blondi (brauni sa belom čokoladom), a u poslednje vreme Paris-Brest, francuski specijalitet  po teksturi najsličniji Princes krofnama.Roditelji nisu bili svesni ozbiljnosti njegovog hobija dok nisu krenuli da ga zovu za intervjue. Do tada im je samo „smetao“ u kuhinji, kaže kroz smeh. Detinjstvo je proveo Libiji, najlepše uspomene su mu bile sa plaže. Kada se vratio u Srbiju najčudnije mu je bilo vreme, zima i sneg, i škola, razlike između srpskog i arapskog jezika, kao i matematike.„Plaža mi je bila na 100 metara Najlepše uspomene sa mojima su upravo odatle. Kada kažeš da si imao svoju plažu, danas je to pojam. Moraš da budeš milijarder, a mi smo to sve imali u sklopu toga tamo gde su oni radili. Tamo sam proveo 10 godina. Zbog tenisa sam se vratio u Srbiju, tamo sam školu pohađao do 4. razreda.“

2021

Pčelari iz Batajnice donirali med za kovid bolnicu

Batajničkoj kovid bolnici donirali smo med. Zbog svog sastava med preventivno deluje na imuni sistem i savetuje se kod respiratornih infekcijaAnja Trifunović, član Udruženja pčelara BatajnicaPčelarsko udruženje Batajnica doniralo je 50 kilograma meda kovid bolnici u Batajnici ove godine. Koliko imate članova, i da je to prva humanitarna akcija? Jedna od naših prvih humanitarnih akcija u saradnji sa firmom „Pakograf“ iz Nove Pazove je donacija meda kovid bolnici u Batajnici. Naša ideja je bila da med doniramo osoblju koje danonoćno brine o obolelima od korone, znajući koliko težak i zahtevan posao obavljaju i da im je zbog toga potrebno da se nekako okrepe. Svi vrlo dobro znamo kako med deluje na naš organizam zbog svog sastava. Udruženje je osnovano u januaru ove godine, predsednik Udruženja je Petar Dobrić, trenutno imamo 54 člana i nisu svi samo iz Batajnice, već ima pčelara iz Ugrinovaca i Zemuna. U Udruženju imamo i dosta mladih pčelara.U kojim ste još humanitarnim akcijama učestvovali? Pored donacije meda kovid bolnici, naše Udruženje je zajedno sa posetiocima izložbe meda „Batajnički medenjak“ učestvovalo u humanitarnoj akciji prikupljanja pomoći za lečenje učeniku osnovne škole „Boško Palkovljević Pinki“ iz Batajnice. Tom prilikom je sakupljeno 15.000 dinara. Svakako da se nećemo zaustaviti na ovim akcijama, cilj nam je da pomognemo, koliko smo u mogućnosti. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrasta. Školica je organizovana u saradnji sa osnovnom školom gde su deca dane provodila u prirodi, na pčelinjaku, edukujući se o pčelama. Organizovali smo ove godine i školicu pčelarstva u kojoj su učestvovala deca školskog uzrastaDa li je neka vrsta meda posebno dobra za respiratorne organe, koliko je važno da se koristi med preventivno za očuvanje imuniteta? Med, kao pčelinji proizvod, ne može da zameni farmaceutske lekove, ali svakako može da pomogne kao preventiva. Med sadrži saharozu, glukozu i fruktozu, kompleks vitamina B (B1, B2, B3, B6, B12), vitamine C, K, E, makro i mikro elemente, fermente (invertaze, amilaze) i veliki broj esencijanih kiselina. Zbog svog sastava med ima antibiotsko, antivirusno, aktioksidantno i antigljivično dejstvo, odlično deluje na imuni sistem. Prilikom pravilnog konzumiranja može se dosta uticati na jačanje imunološkog sistema. Svaki med je dobar, ne možemo izdvojiti neki posebno. Med se savetuje kod respiratornih infekcija jer oslobađa pluća od toksina i sluzi, oblaže sluzokožu gornjih disajnih puteva, umiruje napade nadražajnog kašlja. Med u kombinaciji sa drugim pčelinjim proizvodima (matični mleč, perga, propolis) svakako je dobro konzumirati u određenim količinama kao preventivu svim bolestima.Hoće li biti nestašice meda, kakva je bila ova godina? Kako globalno zagrevanje utiče na prinos meda?Ova godina je bila izuzetno loša za prinos meda, što je posledica loših vremenskih uslova zbog globalnog zagrevanja. Kao posledica hladnog i kišovitog proleća desilo se izmrzavanje medonosnog bilja u pojedinim predelima i bagrema, pre svega, koji je glavna paša. Kad je cvetala lipa vremenski uslovi joj nisu pogodovali, opet ne u svim delovima Srbije, ali uglavnom. Leto je bilo toplo i bez padavina, što je izazvalo sušenje livada. Jedino je suncokretova paša dala neke rezultate prinosa. Ali, kako med nije jedini pčelinji proizvod, tu su propolis, perga, matična mleč, onda se može reći da godina nije bila toliko loša, a sve to zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici. Pčelari, kao ni potrošači, ne bi trebalo da se fokusiraju samo na med kao da je jedini pčelinji proizvod, već bi trebalo da znaju da iskoriste i druge i te kako dobre pčelinje proizvode koji na različite načine poboljšavaju ljudsko zdravlje. Istina je da imamo manje prinose, ali su istog kvaliteta kao i prethodnih godina zahvaljujući dobroj organizaciji pčela u košnici.Šta ljudi mogu naučiti od pčela koje imaju savršeno organizovanu svoju zajednicu? U našem narodu, od pamtiveka, vlada mišljenje da treba pomoći i dati da bi se vratilo. Pčelar koji prati pčelinju zajednicu u košnici i njihovu organizaciju rada pita se šta je sa organizacijom ljudi. Prateći pčelu kako ona sebe štiti u svojoj zajednici i znajući da je vekovima uspela da opstane, shvatamo koliku ulogu u životu ima organizacija. Ali, od kada se čovek umešao u njen život jedva uspeva, zato da bi pčele preživele treba ih pustiti da se same organizuju i ako prežive živeće i ova planeta.

Srbija

Koliko košta autoput: Ne pitajte političare, verujte im na reč

Ugovor o pripremi tehničke dokumentacije i radovima za izgradnju auto-puta od Požege do Duge Poljane, koji je potpisan nedelju, sklopljen je bez tendera sa kineskom kompanijom CRBC, podesća Transparentnost Srbija. Država kako se dodaje očekuje da joj građani "veruju na reč" da je za taj posao ugovorena najpovoljnija cena.Ugovor je kako se dodaje i ništavan u onom delu koji je potpisao vršilac dužnosti (v.d.) Puteva Srbije Zoran Drobnjak, kome je kako se podseća v.d. status istekao pre sedam godina.Pored Drobnjaka, ugovor je potpisao i ministar građevine Tomislav Momirović, pa je kako se dodaje ugovor stvorio obaveze za Srbiji.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na skupu održanom u Sjenici rekao da će u februaru "biti potpisan ugovor sa cenom, ali da će to svakako biti, ne manje od 1,5 milijardi evra za deonicu do Duge Poljane". On je kako se podseća zamolio kinesku kompaniju "da malo spuste cene ako mogu".Kome sve i koliko Srbija duguje?Crna Gora tuži kinesku firmu zbog uništavanja korita reke Tare Transparentnost podseća da je izjava Vučića o ceni tog puta dobar podsetnik da javnosti uopšte nije poznato na koji način se određuje vrednost infrastrukturnih radova koji se ugovaraju bez nadmetanja:"Kada izgradnji puta prethodi javni tender i kada se postave nediskriminatorni uslovi i kriterijumi za ocenu ponuda, onda to nadmetanje služi firmi da se utvrdi koja je tržišna cena radova u datom trenutku, a država odlučuje da li će tu cenu prihvatiti", kažu u Transparentnosti.Kako se dodaje, izostaju i druge informacije koje bi u odsustvu nadmetanja mogle da posluže za poređenje, poput cene o izgradnji puteva sa sličnim karakteristikama u drugim državama.Predsednica Vlade Srbije, kako se dodajeizjavila je da bez takvih sporazuma Srbija ne bi mogla da realizuje značajne infrastrukturne projekte.Transparentnost dodaje da će kredite za izgradnju tih puteva plaćati građani, koji ne znaju da li je cena tog posla realna. Sa druge strane ne postoje ni zakonske procedure na osnovu kojih bi to bilo utvrđeno unutar same Vlade Srbije, pre preuzimanja finansijskih obaveza.Za izgradnju deonice Obrenovac-Ljig na Koridoru 11 Srbija se kod kineske Eksim banke zadužila 301 milion evra, za deonicu autoputa od Preljine do Požege 396 miliona evra, a za obnovu pruge Novi Sad-Subotica-Kelebija oko 880 miliona evra.Grejs period za kredite za prugu Novi Sad-Subotica-Kelebija i deonicu Preljina-Požega je pet godina, što znači da će Srbija početi da ih vraća 2024. godine. Rok otplate za oba kredita je 15 godina, dok godišnja kamata za prvi kredit iznosi dva, a za drugi kredit tri odsto.Deonica Požega-Duge Poljane bi trebalo da bude dugačka oko 75 kilometara i predstavlja deo autoputa koji je planiran prema Crnoj Gori.Kompanija CRBC je glavni izvođač na izgradnju autoputa Bar-Boljare u Crnij Gori. Osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu prošle godine je protiv nje podnelo optužnicu zbog oštećenja korita reke Tare. Prema nekim procenama, Crna Gora je izgradnju tog autoputa preplatila za više desetina miliona evra. 

Srbija

Raspisan poziv za subvencionisanu zamenu stolarije na Paliluli

Grad Beograd raspisao je javni poziv sa sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama na teritoriji Beograda, odnsono na području Gradske opštine Palilula. Pravo učešča na javnom pozivu imaju građani i stambene jedinice.Ukupna planirane sredstva Grada i države za ovu meru su 20 miliona dinara. Kako piše u javnom pozivu, maksimalno učešće grada ne može preći 50 odsto ukupnog iznosa sa PDV-om.Sve preko maкsimalnih iznosa sredstava sufinansiranja Grada snosi podnosilac prijave. Na primer podnosilac prijave se može opredeliti i za sкuplje prozore s tim da razliкu u ceni snosi podnosilac prijave.Javni poziv je otvoren do 28. januara 2022. godine.Beograd raspisao javni poziv: Zamena stolarije samo za stanovnike Palilule KOJI SU USLOVI?1. Podnosilac prijave mora da poseduje jedan od sledećih dokaza za stambeni objekat:- dokaz o izgradnji objekta pre donošenja propisa o izgradnji,- građevinsku dozvolu dobijenu kroz redovan postupak obezbeđenja dozvole,- građevinsku dozvolu dobijenu iz postupka legalizacije ili- rešenje o ozakonjenju ili- dokaz da su započeli proces legalizacije ili uknjiženja- da je izmirio dospele obaveze po osnovu poreza na imovinu za 2020. godinu;2. Za prijave stambenih jedinica uslov je i da je stambena zajednica upisana u odgovarajući registar. 3. Takođe, Grad je propisao i da podnosilac prijave mora da bude vlasnik i da živi u porodičnoj kući ili u stanu na tetitorijiji Beograda, odnosno području opštine Palilula, sa desne strane Dunava u skladu sa Procenom prioritetizacije i rangiranja segmenata građevinskog fonda, a za potrebe realizacije mera energetske sanacije na fasadnoj stolariji na teritoriji Gradske opštine Palilula.Procenu je, kako piše, izradio Arhitektonski fakultet u Beogradu, u celini između sledećih ulica i to: Bulevar kralja Aleksandra, Takovska, Vojvode Dobrnjca, Poenkareova, Bulevar despota Stefana, Cvijićeva i Ruzveltova, izuzev Profesorske kolonije koja uživa status prethodne zaštite i predstavlja prostorno kulturno-istorijsku celinu.Pravo učešća na javnom pozivu nemaju:- vlasnici posebnih delova stambeno-poslovnog objekata koji ne služe za stanovanje;- vlasnici stambenih objekata koji su u prethodnom periodu koristili sredstva Grada/opštine za slične aktivnosti i ista opravdali;- vlasnici stambenih objekata koji su u prethodne dve godine posle dostavljanja Rešenja o dodeli bespovratnih sredstava za slične aktivnosti odustali od sprovođenja aktivnosti.