Najnovije

2021

Ne bacajte hranu koju niste pojeli, napravite kompost

Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Kompostiranjem se dobija hranljiva zemlja Vesna Jevtić, nastavnica engleskog jezika, ekološki projekat „Biram da kompostiram“Jedan vrtić i stambena zajednica u Beogradu dobili su kompostere u okviru projekta „Biram da kompostiram”. Radili ste u Hemijsko-prehrambenoj školi, kad ste počeli da radite kompostiranje i kako je počeo taj ekološki projekat?Čini se da ljudi danas, naročito u Srbiji, nisu dovoljno svesni razmera planetarne ekološke krize. Plastika je, po novim naučnim istraživanjima, pronađena u ljudskoj placenti, a površinski sloj zemlje je istanjen i ispošćen. Preterana potrošnja dovela je do toga da se napuštaju stare zdrave navike, kupuje se preko svake mere, baca se bez kriterijuma, zbog čega razne vrste otpada koje bi se mogle reciklirati završe na deponiji. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnje.Organski otpad može da se kompostira, umesto što se baca na deponiju, gde samo doprinosi pojačanju efekta staklene bašte ispuštanjem štetnih gasova tokom procesa raspadanja. Sa tim saznanjem, počela sam da kompostiram u svom domaćinstvu. U međuvremenu, u školi u kojoj sam doskoro radila, Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u okviru Erazmus projekta pod nazivom „Jedi pametno. Sačuvaj planetu” (Eat Smart. Save Your Land) naš tim je napravio tri kompostera. Zapanjujuća je činjenica da se po glavi stanovnika u Srbiji baci oko 80 kilograma hrane godišnjeKako su dodeljivani komposteri, kome su sve namenjeni? Pozvali smo lokalnu zajednicu preko neformalne grupe „Za manje smeća i više sreće – Zero Waste Serbia” da se pridruži našoj akciji tako što će nam donositi zeleni otpad. Odziv je bio fenomenalan, a mnoge naše komšije presrećne što svoj zeleni otpad mogu da donesu na kompostiranje. Naš plan je bio da, osim u edukativne i društveno-korisne svrhe, kompost posluži i za ulepšavanje školskog dvorišta, tako što ćemo ga iskoristiti kao hranljivu zemlju za nadgradne leje u koje ćemo posaditi medonosne biljke. Zatim je na proleće ove godine bio i poziv za mini eko-projekte Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Javili smo se na konkurs sa idejom da napravimo još kompostera, koje ćemo ovog puta darovati nekoj instituciji, stambenoj zajednici, ugostiteljskom objektu. Prilikom prijave za konkurs bilo je 100 predloga, izabrani smo u uži krug od 15, a zatim u dobitna četiri tima i tako je počeo projekat Hemijsko-prehrambene tehnološke škole „Biram da kompostiram”. U međuvremenu, zbog manjka časova, prešla sam u VI beogradsku gimnaziju, gde predajem engleski jezik, ali sam na lični zahtev ostala da vodim ovaj projekat do kraja. I objavili smo poziv za zainteresovane zajednice. Na kraju smo izabrali vrtić „Plavi čuperak” na Karaburmi i stambenu zajednicu Radnička.Kako je finansiran projekat? Projekat je kompletno finansijski podržao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji, kroz program „Znanje za održivi razvoj”, sponzorisan od strane nemačke ambasade. U okviru projekta „Biram da kompostiram” radio je mali školski četvoročlani tim, osim mene, radilo je dvoje učenika Valentina i Petar, i moja koleginica Danica Drulović, nastavnica tehnološke grupe predmeta, koja je osmislila i napravila nacrt kompostera. Takođe, bavila se procesom kompostiranja sa tehnološke strane (vlaga, temperatura, odnos sadržaja ugljenika i azota), dok sam ja radila na pripremi dokumentacije, povezivanju sa lokalnom zajednicom. Naravno, komposteri su dodeljeni besplatno.Koliko su ekološki projekti važni za decu u vrtićima i školskom uzrastu?Cilj ovakvih projekata je prvenstveno podizanje svesti o važnosti kompostiranja, o važnosti održivog života u urbanoj sredini. Na školskom nivou, zahvaljujući ovakvim projektima, učenici postaju samopouzdani, svesni, angažovani pojedinci koji kritički posmatraju svet oko sebe i vide sebe kao aktere promena. Za zajednicu je sjajno što ovakvi projekti podižu nivo socijalne kohezije, koja nam je danas više nego potrebna, kako bismo shvatili da ne možemo uvek čekati da neko nešto uradi za nas, da neke stvari moramo da uradimo sami, ako želimo da živimo u zdravoj, uređenoj, prijatnoj sredini. Koje su prednosti kompostiranja?Prednosti su nebrojene. Korišćenjem komposta za đubrenje bašte izbegava se upotreba hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva. Smanjuje se količina otpada koji se proizvodi, dok dobijeni proizvod utiče na zdravlje tla, potiskuje patogene i jača imunitet biljaka. Iako sam po struci filolog i bavim se podučavanjem i prevođenjem, u duši sam eko-aktivista. U mom domaćinstvu odavno se vodi računa o smanjenju otpada uz poštovanje svih pet eko-zapovesti: ne uzimaj ako ti ne treba, razmisli pre nego što kupiš nešto novo, ponovo upotrebi, recikliraj, natcikliraj (na primer, od starih farmerki napravi ceger). Kompostiranje je proces koji unapređuje kvalitet života u urbanoj sredini, čoveka povezuje sa prirodom, vraća balans u prirodnu sredinu, a tlu vraća neophodne materije.  Kako se pravi kompost, šta je potrebno, šta ne sme da se koristi? Kompost se pravi od zelenog otpada iz kuće (azotni deo) i smeđeg otpada (ugljenični deo). Zeleni otpad su kore od voća i povrća, ljuske od jajeta, talog od kafe, kesice čaja, a smeđi: karton, pamučna tkanina, suvo lišće, piljevina. Slažu se naizmenično u odnosu 2:1 smeđeg u odnosu na zeleni otpad, u zatvorenu posudu koja ima bočne rupice za protok vazduha, po potrebi zalivaju se vodom i povremeno promešaju. U kompost ne sme da se stavljaju namirnice životinjskog porekla, niti ostaci začinjene hrane, borove iglice i lišće od oraha.

Jasminka Petrović

Srbija intervju

Kultura je deci važna kao i četkica za zube

Deca koja odrastaju uz podsticanje kreativnosti i kritičkog mišljenja jednog dana postaju zadovoljne osobe, bez obzira na to kojim poslom se bave. Nauče da se do vrha planine može stići na bezbroj načina, kaže za Novu ekonomiju spisateljica za decu Jasminka Petrović.Zbog toga su razvijene zemlje su odavno shvatile kakvu ulogu kultura ima u dečjim životima i zato posebnu pažnju posvećuju kako obrazovanju, tako i kulturi, dodaje ona.Kako je pandemija uticala na dečju kulturnu scenu?Ako ništa drugo, smanjio se broj posetilaca, smanjen je broj prodatih knjiga, ceo taj lanac se usporio. Pozorišta i glumci su dosta ugroženi. Ima tu još nešto. Tebe kad uhvati stvaralački žar, teško možeš da staneš – „stop, sad je pandemija“.Mi dečji pisci smo bili posetioci gradskih biblioteka u toku mesec dana po nekoliko puta. To je sad sve obustavljeno, jer je bibliotekama zabranjeno da organizuju takve događaje. Može da se ide eventualno u škole i to uz velike dogovore sa direktorima, učiteljima i roditeljima. Sve se smanjilo, pa su samim tim i honorari manji. Problem je što, kada je nešto tanko, ako se još stanji, stvarno dolazi do pucanja.Deca su nevidljive žrtve pandemije Evo, nedavno su me zvali iz Udruženja školskih bibliotekara da im pomognem kroz podršku u nekom apelu jer je sada trend da se sve više smanjuje broj školskih bibliotekara, da se smanjuje radno vreme, da se smanjuje fond knjiga.Trend od pandemije ili i pre?I pre, ali sada se to više oseća i još više vidi. Moja teza je da je školska biblioteka srce škole, da je to mesto gde se okupljaju deca, gde bibliotekarke imaju ogroman uticaj baš na kulturu dece, ne samo na književnu. One im razvijaju razne kulturne navike.Zbog čega se to dešava?Pa eto, hajde da vidimo, to niko ne zna. Uvek se ide sa tim – „da se uštedi“, ali što baš uvek da se uštedi na kulturi? Krenulo se od biblioteka i, osim što su ti bibliotekari sada ugroženi zbog posla i zbog finansija, veoma trpi kultura za decu, jer mi ne znamo šta je sledeće.Ima to čuveno pismo Nila Gejmena u kome on govori o značaju biblioteka. U tom pismu kaže kako su u Njujorku razgovarali o tome koliko ćelija treba da imaju u zatvorskim zgradama i to su računali prema tome koliko ima članova biblioteke među decom. Što je više članova, manje će biti potrebe za zatvorom. To je takva računica i ja verujem da postoji direktna veza.Kako sve možemo da usmerimo dete da razvije odgovoran odnos prema novcu? Kako smo onda smetnuli s uma značaj biblioteka?Živimo u vremenu kada je „interes“ broj jedan „koliko ću ja da budem dobar“. To je sada stavka broj jedan i među institucijama i među korporacijama i među pojedincima. Zaista je malo još onih koji misle poput bibliotekara. Ta profesija je sačuvana, u najboljem smislu, jer njima to nije poziv, njima je to misija. Oni nemaju nikakav interes da promovišu knjige i kulturu. Imaju svoju platu, ali shvataju da je to neki viši cilj i i zalažu se. Zaista postoji mnogo pojedinaca koji tako veruju i ja se, eto, nadam da će te male iskre napraviti neku promenu.A kako to utiče na decu, kada smanjujemo fondove biblioteka, ne promovišemo čitanje? Postoji i istraživanje da je samo četvrtina dece odrastala okružena većim brojem knjiga?Ogromni su napori u Srbiji, ali je strašno to što nije vidljivo koliko se ulaže u dečju kulturu u nekim malim mestima po Srbiji. U Boru znam šta rade bibliotekarke.Čuda prave ni od čega, ali to mi ne vidimo i ne znamo. Svi ti pozitivni događaji i male radosti više nikom nisu zanimljivi. Recimo, juče me je preko Vajbera zvao učitelj iz jednog sela, čitali su jednu moju knjigu. Želeo je da popričamo. I, preko Vajbera sam imala razgovor sa celim razredom, gde su oni fantastično zaključivali.Bio je i poziv na društvenim mrežama da ljudi šalju knjige, jer su u jednom malom mestu pokrenuli inicijativu da naprave školsku biblioteku koju do tada nisu imali?Javljaju se ljudi. Imam utisak da mi živimo u paralelnim svetovima. Imamo ono što vidimo na televiziji i što je na društvenim mrežama a, ako se samo malo pomerimo, postoji predivan paralelni svet gde se ljudi vole, druže, poštuju i gde su merila vrednosti na visini. Jedan od primera... Pre nekog vremena sam bila na radionici na kojoj su učestvovali studenti psihologije, pedagogije, njihovi profesori. Povela se rasprava koja nije vodila niti u svađu niti u povišene tonove. Jednostavno, razgovaralo se, a to više nema gde da se vidi.Ninoslav Perišić, Beba Kids: Deca sama biraju odećuDa li je onda ta stvarnost koja je „nekulturna“ ili „svađalačka“ zapravo bučnija?Da, oni su agresivni, bučni, nametljivi.To vidite i na društvenim mrežama, kada krenu hejtovi. U razgovoru sa ovim mladim studentima i njihovim profesorima je bilo različitih stavova, ali je to bio razgovor. Ti ovde ne vidiš da se neko ne slaže sa tobom, nego osetiš da te mrzi. I šta će da radi neko ko je iole normalan? On će samo da se povuče. I onda ustupamo mesto njima. I onda živimo u potpuno podeljenom društvu. Kao u paralelnim svetovima.Pošto mene uvek zovu profesori i bibliotekari koji kod dece razvijaju kulturni život, moj doživljaj je da je svet divan.Jer ja svakodnevno srećem predivne nastavnike, predivne bibliotekare i predivnu decu koja razmišljaju, koja su kreativna... Mislim da će, kao peščani sat, i ovo vreme da iscuri i da će se okrenuti, samo treba biti strpljiv i ne odustati. Tako je oduvek bilo.Kakvo vreme bi trebalo da dođe kada se okrene peščani sat?To bi trebalo da bude vreme u kome se razumemo. Sada jedan ćuti, drugi urla, treći se bije, nema komunikacije. Mislim da je komunikacija suština ljudskog roda.Kao da nam se komunikacija poremetila. Kod dece je to sačuvano, a oni kako rastu, to gube. Kad dođeš kod predškolaca, oni imaju ideje, hoće, skaču, prevrću se, ne možeš da ih zadržiš.Tako je sve do šestog razreda. Sedmi, osmi razred, već su uzdržani, već su i povučeni, introvertni. U gimnaziji sede prekrštenih ruku. I ne plaše se oni mene, nego imaju strah jedni od drugih, da se ne izblamiraju.Kako je korona "ukrala" kulturu u Srbiji Može li reforma obrazovanja da bude rešenje?Ako želimo društveni i ekonomski napredak, neophodna je reforma školskog sistema. Škole su dinosaurusi. Ne samo kod nas, nego u svetu. Sve se promenilo, a škole su ostale iste. Ne menjaju se, jer niko neće da preuzme odgovornost. Svedoci smo velikih događaja, na raznim nivoima. Recimo, knjiga koju sam ja pisala pre 10, 15 godina je sada bila na čitanju kod jedne devojčice. Ona je dala vrlo oštru kritiku i ja sam shvatila da je za sve u pravu. Videla sam gomilu predrasuda sa moje strane. Ali, ja te informacije tada nisam imala, pre toliko godina. Sada bih tu knjigu pisala drugačije.Velike su promene, svakodnevne. Na nama je sada da li ćemo da skliznemo, da li ćemo da ostanemo u vertikali i gde je ta granica kad kažemo ne. Meni je žao što stalno vidim ljude koji moralno skliznu.Koje je vaše ne i vaša crvena linija? Ako govorite da bi kulturni radnici za decu trebalo da se bore, da budu vidljiviji, da li biste zarad toga pristali da govorite za tabloide ili da gostujete na, recimo, Pinku ili Hepiju?Mene su zvali na Pink još pre nego što su totalno posrnuli. Rekla sam „ne, hvala“. I ja se šalim da ću to da stavim u CV, jer zaista mislim da je to nešto čime treba da se pohvalim, da nikada nisam bila gost na Pinku.Bilo je u jednom trenutku nekih diskusija, upravo kad su me zvali kao dečjeg pisca, da bi možda baš trebalo da se obratim toj vrsti publike. U marketingu reklamom možeš da privučeš one koji se dvoume. One koji nisu za to, njih ne možeš da dozoveš. Ja mogu da govorim onoj deci koja čitaju ili onoj koja su na pola puta. Onu koja su jako daleko od toga je izuzetno teško privući jednim gostovanjem.Isti je slučaj i sa odraslima?Mislim da da. Zato je kultura ključ. Ja kad bih bila na nekoj vlasti, a hvala bogu nikad neću, sve bih ulagala u kulturu, od vrtića. Da se u pozorištu ili u muzeju prijatno osećaju. Ne možemo deci da stvaramo kulturne navike kada su tinejdžeri ili kad su već studenti. To je mnogo teško.Njima to treba da postane kao četkica za zube. Ideš u krevet, opereš zube. Tako subotom ideš u pozorište i gledaš predstavu.Čini li vam se da je pred mladim roditeljima teži ili lakši posao nego što je to bio slučaj pre 20, 30 godina?Mislim da je ovo pitanje za milion dolara. Pozitivno roditeljstvo oduvek je zahtevalo veliku odgovornost i donosilo veliku radost. Moguće je da roditelji danas imaju više izazova u podizanju dece nego ranije, ali opet postoji i mnogo više stručne podrške.Ono što ja čujem od mladih mama i tata iz svoje okoline, jeste briga kako vaspitavati decu u vreme porasta nasilja. Podrazumeva se da oni odgajaju svoju decu na zakonima tolerancije, ljubavi, razumevanja... Kako, kad su oko tvog deteta nasilnici koji dolaze iz drugih porodica i drugih sredina? I niko nema odgovor. Kako ćeš ti, koji si miroljubiva osoba, da učiš svoje dete da bude agresivno, da bi vratilo nekome?Kako učiti svoje dete da ne bude ni nasilnik ni žrtva?Tu sada postoje neke tehnike. Ima učitelja koji na tome rade, to su pojedinci.Ali, kako da dete ne štrči... Jedan dečak je rekao da mu je omiljena boja roze i krenulo je maltretiranje. A on voli Pink Pantera, a Pink Panter je roze. Dok je on to objasnio, prošao voz. Dakle, kako podizati dete u porodici koja ima neke normalne vrednosti? Jako teško. Jer, ti možeš da ponudiš detetu samo ono što i sam imaš. A vidiš da je to klopka. Ako se u kući ne sluša folk muzika, dete ode na žurku i tamo štrči. I onda bi dete trebalo da učiš da se folira da sluša tu muziku, a da kod kuće ne sluša.Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti Da li to sme da bude odgovornost samo roditelja?Pa ne sme i ne može. Ali, evo, koliko roditelja ima zaista iskrenu podršku u školama? Koliko, recimo, u jednom razredu imate dece koja se jednostavno ne uklapaju? Oni se ne uklapaju zato što su drugačije vaspitani.Možda bi neko rešenje bilo da deca, roditelji i nastavnici zajedno gledaju određene filmove, predstave ili čitaju određene knjige. I da svi nakon toga razgovaraju.Često kažem da je, po mom mišljenju, knjiga sredstvo, a ne cilj. Ne samo da dete pročita, nego da ga podstakne da razmišlja. Jer, mnogo je lakše da se uoče neki problemi kod junaka nego kod sebe i književni ili filmski junak može da ti pomogne, da ti rasvetli neke tvoje ili dobre ili loše strane. Treba da radimo na tome.Preporučite nam knjigu, predstavu i film o kojima bismo mogli da razgovaramo na taj način?Predstave, ako mogu dve. Pozorište „Duško Radović“, „Dečak s koferom“, predstava koja govori o migrantima i predstava „Priča o majci“ koja priča, u stvari, o smrti. Obe teme su kod naspod znakom pitanja. Ne priča se o smrti i ne priča se o migrantima.Ja bih sad rekla, to jeste reklama, ali „Leto kada sam naučila da letim“, jer sam imala priliku da vidim film na probnoj projekciji i mislim da, takođe, govori o važnim stvarima. Govori o ratu devedesetih, što je isto tabu tema. Film je rađen po mojoj knjizi, ali ga doživljavam kao skroz drugi medij.Knjiga, sada mi je zanimljivo, jer upravo čitam, „Amerikana“ od Čimamanda Ngozi Adičija. Nije za decu, ali mogu da je čitaju srednjoškolci. Ona govori o tome kako je biti Afrikanac u Americi.Piše o Nigeriji, gde sam ja videla dosta sličnosti sa nama. Siromašne zemlje u kojima je rat, to je kao šablon. Bila sam zapanjena koliko ima sličnosti s nama.Osećate li odgovornost kada deci šaljete poruke kroz svoje knjige?Da, i mislim da se u odgovornosti krije osnovna razlika između pisanja za decu i pisanja za odrasle. Pisci za decu moraju stalno da razmišljaju o uzročno-posledičnim odnosima između tek-sta i čitalaca. Deca ne vole kad im pisci pametuju, a još manje kad im se ulizuju. Njima najviše odgovara da su im pisci stariji prijatelji ili prijateljice koji im poručuju: „Ponekad je odrastanje teško, ali može da se izdrži, evo vidi moj slučaj!“

Srbija

Arheolozi u okolini Lebana otkrili 130 novih lokaliteta

Arheolozi su u periodu od oktobra do decembra, kada je realizovan projekat „Rekognosciranje arheoloških lokaliteta na teritoriji opštine Lebane“ evidentirali 130 lokaliteta od kojih je 87 novootkrivenih, a deset lokaliteta je višeslojno, što znači da ima ostataka više epoha.Čak 74 od ukupnog broja evidentiranih lokaliteta potiče iz srednjeg veka, 19 iz praistorije, a 43 iz rimskog i ranovizantijskog perioda.Za pet lokaliteta nije bilo moguće odrediti kojoj epohi pripadaju.Ovim projektom su na samom terenu i u neposrednom kontaktu sa meštanima provereni svi lokaliteti u selima koji nisu obuhvaćena ranijim istraživanjima, a u kojima su zabeleženi ostaci prošlosti u starijoj literaturi, kao i svi podaci o slučajno pronađenim nalazima koje su Muzeju poslali saradnici.Terenskom prospekcijom izvršen je pregled terena i beleženje svih podataka koji ukazuju na mesta gde su moguća nalazišta. Zabeleženi su podaci o izgledu lokaliteta tekstualno, kojim će se na topografskoj karti i precizno locirati položaj. Značajna depopulacija udaljenih sela u brdsko-planinskim krajevima južne Srbije ukazuje da ova oblast treba da bude prioritet ustanova zaštite kulturnog nasleđa i nadležnog Ministarstva tokom sledećih godina. Ukoliko se arheološke rekognosciranje ovakvih oblasti ne budu sprovele u skorijem vremenskom periodu, preti opasnost da stručnjake na terenu neće imati ko da uputi ili odvede do određenih lokaliteta, a "divlji arheolozi i arheoamateri" koriste ovakvo stanje za uništavanje arheoloških lokaliteta i pokretnih kulturnih dobara, pa bi prisustvo službenih lica iz nadležne muzejske institucije imalo i preventivni karakter. Projektni tim su činili arheolozi: kustos Vladimir Stojanović – rukovodilac projekta, muzejski savetnik Julijana Pešić, muzejski savetnik Smilja Jović i viši kustos Vladimir Stevanović. Isti tim je 2018. godine dobio nagradu Mihailo Valtrović od strane Muzejskog društva Srbije kao najbolji stručni tim u Srbiji.

Tik tok

Svet

TikTok postao najposećeniji sajt na svetu

Guglov sajt više nije prvi u svetu jer ga je pretekao TikTok koji je bio najposećeniji sajt na internetu u 2021. godini, pokazuju podaci američke tehnološke kompanije Cloudflare Radar. Prema podacima, TikTok je kako se dodaje najbrže rastuća društvena mreža ikada, ali po količini finansijskih prihoda i dalje ne može da se meri sa svojom konkurencijom.Analitičari smatraju da je TikTok imao oko 2 milijarde dolara prihoda u 2020. godini, što je cifra koja je nebrojano puta manja u odnosu na Gugl (181 milijarda dolara) ili čak na Fejsbuk (86 milijardi dolara). Mnogi tvrde i da TikTok ima ogroman prostor za rast.Aplikacija Tiktok-a je tokom prošle godine bila najpopularnija među internet korisnicima i trenutno ima više od milijardu korisnika. Iako se čini kao iznenađenje, jer se velikom broju ljudi čini da je u pitanju mreža samo za mlade, podaci govore suprotno.TikTok je mreža koja je najpopularnija kod mladih, popularnija čak i od Instagrama i Snapchat.Veliki deo poslednje decenije Google je bio prvom mestu po posećenosti na internetu. Poslednji put mu je Yahoo predstavljao ozbiljnu konkurenciju pre 10 godina.Tada je veliki broj ljudi dnevno guglao u potrazi za informacijama. Dok je Google bio najpopularniji pretraživač na svetu blizu polovine celokupnog internet saobraćaja poticalo je upravo od njegovog pretraživača. Ta dominacija je učinila Google  najvećom svetskom platformom za oglašavanje, od čega se ubira veliki profit.Domaći brendovi nedovoljno pripremljeni za TikTok generacijuI od TikToka će moći da se živi Treće mesto na listi najposećenijih domena, uključujući veb-sajtove i aplikacije, u 2021. godini zauzela društvena mreža Facebook, četvrto Microsoft, a peto Apple. U prvih 10 su i Amazon, Netflix, Youtube, Twitter i Whatsapp.Uspon TikToka je kako se dodaje posledica tehnoloških promena. Iako je većina ljudi na svetu prva saznanja o internetu dobila koristeći Gugl, Jutjub, Fejsbuk, to je danas sve ređe.U 2022. godini TikTok dostiže 755 miliona korisnika Ipak, kako se dodaje, to više nije mreža samo za smešne video snimke, već se u poslednje vreme masovno koristi za deljenje saveta o različitim sferama života. To znači da se TikTok, ipak, ne koristi samo za zabavu, već i za informacije i edukacije.To je ogroman pomak, koji kako mnogi tvrde ima realne tendencije da bude zamena za sve druge platforme. S obzirom da je kompanija u kineskom vlasništvu, skoro je nemoguće utvrditi koliki su njeni prihodi.

football

Svet

Fudbalske nameštaljke sve učestalije tokom korone

Kladioničarska mafija u jugoistočnoj Aziji voli da namešta utakmice u ligama u kojima se ne vrti mnogo novca, pošto su u takvim ligama igrači, treneri i sudije najpodložniji korupciji. Budući da je pandemija ugrozila budžete mnogih klubova manipulacije utakmicama se povećavaju, piše DW.Ova pojava nije novijeg datuma jer godinama unazad ovo područije važi kao raj za nameštanje fudbalskih utakmica. Od zapada Indije do istoka Kine nema mnogo liga u kojima nisu otkrivene manipulacije, a protiv toga se bore i u Maleziji i Laosu.Kladioničarska mafija u ovom regionu koristi to što su igrači i treneri ovde loše plaćeni, a često sasvim ostanu bez zarada."Čim klubovi više ne plaćaju igrače, prevaranti stižu. Nisi dobio pare tri meseca, moraš da plaćaš kiriju i hraniš dvoje dece, a onda ti neko ponudi šestomesečnu platu za jednu utakmicu. Mislim da je to najčešći razlog za nameštaljke", rekao je Stiv Darbi koji je kao trener radio u Vijetnamu, Laosu, Maleziji i Singapuru.Nameštanje utakmica prevazilazi region jugoistočne Azije, u skandalu iz 2011. godine u južnokorejskoj K-ligi je učestvovalo preko 50 igrača i trenera, a upadljivi su bili mali iznosi od svega 2.000 evra koje su mnogi igrači su prihvatili da nameštaju mečeve. Kako objašnjava Darbi, stariji igrači često rade za prevarante i staraju se o tome da "svi drže jezik za zubima", jer kako bi stvar bila profitabilna, najbolji igrači moraju da budu uključeni.Azijska fudbalska konfederacija (AFK) je 2017. kaznila 22 igrača i zvaničnika doživotnom zabranom učešća u fudbalskim nadmetanjima, a nedavno je malezijski savez potvrdio da se vodi istraga zbog dve utakmice iz oktobra. Istraživački novinar Deklan Hil, autor više knjiga o nameštanju mečeva potvrđuje je da u zemljama poput Tajlanda, Indonezije, Kambodže i Vijetnama korupcija rasprostranjena i u ligi i timovima."Kad klubovi ne plaćaju igrače, ostatak posla završava hijerarhija u timu gde stariji igrači nateraju mlađe da učestvuju u prevari", dodaje Hil.U prevare su često umešani i treneri, čak i sudije. Tako je vrhunski kineski sudija Gong Đianping 2003. osuđen na deset godina zatvora nakon što je priznao da je namešta utakmice.AFK sarađuje sa švajcarskom firmom Sportradar koja analizira međunarodni sport i traga za naznakama prevara. Andreas Kranih, poslovođa zadužen za sportski integritet u toj firmi, hvali pristup AFK i kaže da je broj nameštenih utakmica između 2013. i februara 2020. opao za 21 odsto. Ali, onda je došla pandemija. "Kovid je bio prekretnica, to je ponovo dolilo ulje u vatru", ističe on.Prvi razlog je ekonomske prirode, prazni stadioni, odgođena takmičenja, a klubovi se suočavaju sa padom prihoda. Štedelo se pre svega na najvećem izdatku, a to su plate igrača. "Oni koji vuku konce prevara su brzo shvatili da su mnogi sportovi finansijski ugroženi u pandemiji, a kad je manje para, igrači, sudije, treneri i predsednici klubova su podložniji." kaže novinar Hil.Budući da se početko 2020. godine nije ni igrao fudbal, Kranih podseća da za je bukmejkere to bila bizarna situacija, bili su u očajničkoj potrazi za novim sportovima. On dodaje da je sa prevarantima je isto da kad nema sporta, nema ni nameštaljki, što ih je nateralo da se bave vrstama sporta koje im ranije nisu padale na pamet.Tu se pre svega misli na e-sport, odnosno takmičenja u video-igrama, jer, na njih pandemija skoro da nema uticaja. U junu je šestoro profesionalnih igrača dobilo žestoke kazne jer se jedan od njih kladio protiv svog tima i onda podmitio kolege kako bi izgubili.

Srbija

Mladi u Srbiji su depresivni, ali ne traže pomoć

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) i Institut za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu objavilo je istraživanje na temu psihičkog i telesnog zdravlja mladih. Prošla i ova godina, bile su teške i za mlade ljude, a istraživanje u kome je učestvovalo preko hiljadu ispitanika, predstavlja sveobuhvatnu procenu zdravlja mladih, kažu autori ovog istraživanja. Visok nivo stresa doživelo je 22,4 procenata mladih, dok stres nije osetilo 30,7 procenata. Isto istraživanje pokazuje da je skoro 70 procenata mladih pod stresom, umereno ili konstantno. Čak 65 procenata mladih osetilo je u proteklom periodu neki vid depresije. Ipak, čak 42 procenta ispitanika smatra da im usluge psihologa ili psihoterapeuta nije potrebno.Više od trećine mladih smatra da mu je pomoć stručnjaka bila neophodna, ali je nisu potražili. Svega 18 posto njih je potražilo pomoć i to o svom trošku.Zabrinjavajući podatak iz ovog istraživanja je i taj što čak 44% mladih ne zna kome da se obrati radi dobijanja pomoći kada oseti psihičke probleme. Skoro polovina mladih, 46 procenata, smatra da im je porodica emocionalna podrška, dok više od petine ispitanika kaže da u porodici ne može da razgovara o emocionalnim problemima. U istraživanjima je učestvovalo 1022 ispitanika uzrasta između 15 i 29 godina.Depresija, anksioznost i značaj terapijeSrbiji preti crveni mentalni alarm

Srbija

Deco, meri, a nije hladan

Tamara Papić, Ivan Soldatović i Vladimir Jeftović, startap Baby FMNa globalnu zdravstvenu krizu mnoge tehnološke kompanije širom sveta odgovorile su razvojem inovativnih proizvoda u zdravstvu. Jedna od njih je startap firma iz Srbije  Baby FM, koja planira uskoro da plasira  na domaće tržište senzor uz pomoć kojeg se kontinuirano može meriti temperatura bebama i deci. Inovativni sistem sastoji se od uređaja koji se nalazi u pamučnoj traci prislonjenoj na telo i aplikacije uz pomoć koje će se pratiti i doziranje lekova. Baby FM omogućava praćenje i nadzor temperature u kontinuitetu, doziranje terapije koja se daje, sistem alarma i obaveštenja, video i „chat“ konsultacije roditelja sa lekarima, kaže za Novu ekonomiju Tamara Papić iz startap firme Baby FM, koja je doktorirala senzorske tehnologije na Međunarodnoj postdiplomskoj školi Jožef Stefan u Ljubljani. “Roditelji će preko aplikacije brže moći da komuniciraju sa lekarima i moći će da im dostave izveštaj o temperaturi na kojem je upisano i koji su lekovi dati. Baby FM namenjen je bebama i deci do šest godina”, kaže Ivan Soldatović iz firme Baby FM, lekar i biostatističar. Vladimir Jeftović, inženjer i programer, takođe, jedan od osnivača ove firme kaže da se aplikacija jednostavno koristi i da imaju u planu saradnju sa privatnim klinikama i farmaceutskim kompanijama. Za razvoj tog inovativnog proizvoda dobili su finansijsku podršku mnogih programa za tehnološke inovacije i pobedili su na drugom lokalnom takmičenju ImagineIF Srbija u decembru 2020. godine, koje je održano uz podršku Innovation Forum Cambridge. Koliko dugo ste radili na razvoju ove inovacije, u kojoj je fazi inovacija i da li ste radili uz konsultacije sa pedijatrima, kakvo je njihovo mišljenje? Tamara: Senzor se koristi za merenje telesne temperature i osim senzorskog praćenja razvili smo aplikaciju koja može da služi kao podsetnik roditeljima za davanje sledeće doze leka. Kad se svi podaci učitaju dobija se jedan grafikon koji meri i efekat leka na temperaturnu promenu. Prototip je trenutno u završnoj fazi pred izlazak na tržište, što znači da se klinički testira prvo na odraslima i na grupi dece. Nakon završenog kliničkog ispitivanja moći ćemo da prodajemo proizvod na domaćem tržištu. Nama je veoma važno da smo dobili potvrdu od eminentnih pedijatara u Srbiji, da je ovaj sistem izuzetno koristan i važan, razgovarali smo sa lekarima u Tiršovoj i u Institutu za majku i dete. Koji su potrebni sertifikati za izlazak na tržište jednog inovativnog proizvoda u oblasti zdravstva?Tamara: Naš cilj je da sledeće godine završimo sertifikaciju za CE znak i osim domaćeg da izađemo na evropsko tržište. Naravno, želimo da poslujemo u Americi koja je za našu firmu jedno od ključnih tržišta. Od tržišta Evrope u fokusu nam je Velika Britanija i Nemačka. Za američko tržište potreban je FDA standard, ali postoji mogućnost da možemo i nastupiti na tržištu Amerike kao elektronski uređaj i onda nam nije neophodna sertifikacija.Senzor je u kontaktu se kožom, koji je sertifikat potreban u Srbiji, šta je potvrda roditeljima da je proizvod bezbedan i da nema štetnih uticaja na zdravlje?Ivan: Sertifikat koji je potreban u Srbiji izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALMS) koji je potvrda da je neki medicinski uređaj siguran i efikasan. Kad dobijemo ALMS sertifikat onda možemo da izađemo na domaće tržište. Pre toga, ALMS da bi dao potvrdu razmatra kompletnu dokumentaciju koju predajemo. Za evropsko tržište najvažnije je da dobijemo CE znak, dok neke zemlje možda budu zahtevale neki dodatni sertifikat. Pošto je senzor u kontaktu sa kožom, tehnologija je vrlo sigurna, uređaj se nalazi u pamučnoj traci sa antialergijskim dodatkom od srebrnih niti. Tamara: Procedura za dobijanje CE znaka je komplikovana, ali trenutno radimo kliničku studiju i rezultati tog ispitivanja su korak ka dobijanju CE znaka. Kako ocenjujete domaće tržište, čini se da ima zanimljivih ideja, ali kakav je inovacioni ambijent šta nedostaje u poređenju sa drugim zemljama?Vladimir: Situacija se svakako poboljšala i startap scena u Srbiji je prebolela dečje bolesti. U Srbiji postoji ogroman potencijal za razvoj inovacija, ali potrebno je bolje povezivanje sa vodećim svetskim trendovima i finansijskim fondovima. Smatram da je napredak izuzetno primetan, u poređenju sa periodom pre deset godina.  U čemu se ogleda taj napredak?Vladimir: Pre svega, ogleda se u zrelosti početničkih firmi, recimo, na startap sceni Srbiji 2013. godine više je bio primetan entuzijazam učesnika nego što je bilo uspešnih biznisa, doduše bilo je i onih koji su uspeli u tom periodu, ali većina je samo istraživala teren.  Početnicima u poslu nije imao ko da pomogne, dok su danas već dostupnija početna finansiranja, što je značajno u ranom razvoju startap firmi. Kakav je vaš biznis model, koliko inovacije u zdravstvu mogu biti profitabilne? Tamara: Finansijski plan radili smo u okviru programa Srbija inovira i već 2022. godine, naša kompanija može biti profitabilna. U planu nam je da prodamo 3.000 uređaja u 2022. i 2023. godini, potom da povećavamo prodaju na 10.000 proizvoda u Srbiji i regionu. I sa tom prodajom imali bismo promet veći od milion evra. Broj inovacija u svetu u oblasti zdravstva svakodnevno je sve veći, kakva vam je konkurencija na inostranim tržištima?Tamara: Nekoliko kompanija na američkom i kineskom tržištu proizvodi sličan senzor za merenje koji se lepi flasterom. Ali, u Evropi nema sličnih proizvoda.Ivan:  Pandemija je „okrenula“ ogromne finansije ka zdravstvu i trenutno se silne finansije ulažu u „healttech“, koji je procvetao i trenutno se u svetu mnogo firmi bavi razvojem rešenja u oblasti zdravstva. Naš cilj je i da smanjimo stres roditeljima koji su konstantno pod strahom da ne prespavaju noć kad je dete bolesno i kad počne da raste temperatura. Imam dvoje dece i znam koliko je naporno kad se noćima ne spava, tako smo došli na ideju da nađemo način da roditelji barem malo mirnije spavaju i da sistem nadzire temperaturne promene i da se uključi alarm kad skala raste.Kako izgleda proces od razvoja takve ideje do finalnog proizvoda?Tamara: Dve godine smo radili intenzivno, okupili smo se 2019. godine. I prijavili smo se za takmičenje ImagineIF, Srbija i pobedili u decembru 2020. godine. Taj program je podržao Innovation Forum Cambridge i u okviru tog programa radili smo sa mentorima i definisali razvojni put kompanije. Razvoj našeg inovativnog sistema podržan je i od drugih internacionalnih programa u kojima smo učestvovali. U 2021. godini, učestvovali smo u programu „Star tech“ (uz podršku kompanije Filip Morris, NALED-a i Vlada Srbije) i dobili grant od 25.000 dolara. Takođe, priključili smo se projektu Serbia Innovates program, zatim prošli smo program Raising Start za razvoj (2021) finansiran od strane Švajcarske Vlade i Naučno-tehnološkog parka Beograd. I nominovani smo za najbolji međunarodni IT projekat na omladinskom ruskom forumu o internet tehnologijama (YouthRIGF, Skolkovo u aprilu 2021. godine). U svakom od ovih internacionalnih programa učili smo kako da napravimo strategiju uz pomoć mentora iz industrije i njihovih sugestija radili smo na planu izlaska na tržište. Mentori su bili iz Austrije, Nemačke, trenutno radimo sa mentorom iz Velike Britanije.  Koliko ste uložili u razvoj ovog sistema?Tamara: Imamo iskustva u ovoj oblasti. Ivan je lekar i biostatističar sa više od 10 godina radnog iskustva u svim medicinskim oblastima, uključujući farmaceutsku industriju. Pored toga, magistar je biostatistike i doktor biostatistike i endokrinologije. Učestvovao je u više od 1.000 različitih istraživačkih projekata u različitim medicinskim oblastima. Takođe, on ima iskustva u podučavanju medicinske statistike i praktičnoj upotrebi statističkog softvera u različitim medicinskim problemima. Vladimir je inženjer i programer softverskih arhitektura i rešenja sa uticajem na milione korisnika. Njegovo iskustvo uključuje Amazon, Deploy, AppYourService, CatEatFish. I moja doktorska disertacija je multidisciplinarno istraživanje u oblasti senzornih tehnologija. Tako da za samu tehnologiju nismo morali da izdvajamo novac u početku, zahvaljujući Vladimirovom iskustvu i Ivanovim kontaktima na Medicinskom fakultetu  i radu sa lekarima, kao i mojim aktivnostima na start up sceni. Sve smo programe za finansijsku podršku pronašli i prijavili se. Ukupno računajući i dva granta koja smo dobili u okviru tih programa uložili smo do sada oko 100.000 dolara. Ivan: Primena ovog sistema nadzora veoma je važna u klinikama sa kojima planiramo saradnju jer se trenutno temperaturne liste u bolnicama upisuju ručno. Samim time, uvođenje ovakvog sistema od velike je koristi i u kliničkim uslovima jer će lekari i medicinske sestre na jednom mestu pratiti temperaturu i doziranje terapije. Tamara: Naš biznis model je okrenut privatnim klinikama i bolnicama. Takođe, osmislili smo i dodatne mogućnosti na aplikaciji, „chat“ komunikaciju i video pozive sa pedijatrima zajedno sa drugom kompanijom koja već pruža ovakve usluge. I sa kojom planiramo da razvijemo integrativno rešenje, u slučajevima kad nije neophodno da roditelji sa decom idu do klinike.  

Srbija

NIS postao većinski vlasnik Petrohemije

Ministarstvo privrede NIS i HIP Petrohemija potpisali su danas Ugovor o strateškom partnerstvu. Ovim ugovorom vlasnički udeo NIS-a u Petrohemiji se povećao sa 20 na 90 odsto akcija uz dokapitalizacije od 150 miliona evra i izgradnje postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje u roku od šest godina.Strategija daljeg razvoja HIP Petrohemije zasnivaće se na modernizaciji osnovnih proizvodnih kapaciteta i izgradnji novih postrojenja, kao i obezbeđivanju dugoročno održivog poslovanja Petrohemije i jačanje njene konkurentnosti na tržištu.“Dobijanjem novog postrojenja, Petrohemija će imati priliku da poboljša svoje poslovne rezultate i potvrdi svoju poziciju kao jednog od najvećih izvoznika u Republici Srbiji. Sve to će doprineti unapređenju poslovne klime i daljem privrednom razvoju kako lokalne zajednice, tako i cele Republike,” kazala je Anđelka Atanasković, ministarka privrede Srbije.Većinski akcionar NIS-a je ruska kompanija „Gasprom njeft“ koja poseduje 56, odsto akcijskog kapitala, dok je oko 30 odsto u vlasništvu Republike Srbije. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.

2021

Doprinos zajednici za generacije koje dolaze

U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i da bi mogli nesmetano da obavljaju svoje posloveDruga godina pandemije korona virusa, godina „konsolidacije“, godina je u kojoj smo se prilagodili „novoj normalnosti“, dodatno ojačali naše kapacitete, pokrenuli velike projekte, ali i godina u kojoj smo se potrudili da što više doprinesemo zajednici u kojoj poslujemo, jer verujemo da na taj način stvaramo bolju budućnost za generacije koje dolaze. Naša mreža najbolja na testuU doba pandemije, uloga telekomunikacionih kompanija dobija na važnosti. U svetu koji sada gotovo potpuno funkcioniše onlajn, imamo odgovornost da obezbedimo stabilnu mrežu, kako bi naši korisnici bili povezani sa porodicom i prijateljima, ali i mogli da nesmetano obavljaju svoje poslove. Potvrda našeg truda došla je kroz peto po redu priznanje „Best in Test“, koje dodeljuje međunarodna kompanija UMLAUT. „Trend dvocifrenog rasta mobilnog saobraćaja u Telenor mreži nastavio se tokom 2021. godine. Nama to donosi posebnu odgovornost za kontinuirani, ubrzani razvoj mreže, zasnovan na potrebama korisnika i najnovijim tehnologijama. Ponosni smo na peto „Best in Test“ priznanje kao potvrdu kvaliteta i rezultat kontinuiranog ulaganja u mrežnu infrastrukturu“, kaže Saša Leković,  izvršni direktor Tehnike u Telenoru.Besplatan internet za nesmetano učenje na daljinuSvesni smo koliko je pandemija korona virusa uticala na sve sfere društva, pa tako i na obrazovanje. Većina škola u svetu uspela je da delimično ili u potpunosti pređe na onlajn nastavu. Prema istraživanju UNICEF-a, gotovo 1,6 milijardi dece u 190 zemalja sveta suočilo se sa poteškoćama u obrazovanju. Podaci Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja pokazuju da oko 40 odsto dece iz osetljivih društvenih grupa u Srbiji nije bilo u mogućnosti da prati nastavu na daljinu jer nisu imali internet konekciju ili je ona bila veoma loša. Zato smo, zajedno sa UNICEF-om, krenuli sa uvođenjem besplatnog interneta najugroženijoj deci širom Srbije. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola, čime se omogućava stvaranje potrebnih uslova za učenje na daljinu, bez obzira na to gde i u kakvim uslovima učenici žive. Telenor je donirao 2.200 internet kartica i 310 modema za pristup internetu za 30 škola„Većina dece tokom pandemije se, uz ogromnu podršku roditelja, nastavnika i pristup digitalnim alatima, adaptirala na novu realnost, ali ima i onih kojima je to bio veći izazov. Ideja ove inicijative je da omogućimo iste uslove za sve, jer učenje ne sme da stane ni za jedno dete, bez obzira na to kakve su okolnosti oko nas. Verujemo da povezanost i pristup komunikacionim servisima jesu pravi način i na tome radimo zajedno sa UNICEF-om, kao strateškim partnerom, već više od deset godina“, izjavio je Goran Vasić, izvršni direktor korporativnih poslova u Telenoru.Premošćavanjem digitalnog jaza stvoriće se jednak i inkluzivan pristup obrazovanju, dok će se istovremeno pomoći deci i mladima da razviju digitalne veštine koje će ih pripremiti za život u 21. veku, kao i za ulazak na sve konkurentnije tržište rada. „Brzinom do zvezda“ za zdraviji život deceFizička aktivnost od ključnog je značaja za pravilan razvoj dece. Upravo u cilju promocije zdravih životnih navika i bavljenja sportom, Telenor i Srpski atletski savez nastavljaju svoj tradicionalni projekat „Brzinom do zvezda”, kroz organizaciju trka za decu trećeg i četvrtog razreda osnovnih škola. Ove jeseni, uz poštovanje svih epidemioloških mera, počeo je osmi ciklus.Svake godine raste broj dece i gradova koji žele da učestvuju u projektu „Telenor: Brzinom do zvezda“, što govori o značaju promocije sporta u školama i među decom. Ove jeseni imamo rekordan broj prijavljenih gradova, čak 62. Sport pomaže deci da osnaže svoje psihičko i fizičko stanje, da upoznaju nove drugare, ali i nauče šta je to fer-plej, da porade na svom samopouzdanju, sve kroz igru i smeh. Ovde nije cilj postići najbolji rezultat, već kroz druženje razviti zdrave životne navike”, rekla je Marija Vujanić, direktorka komunikacija i održivog razvoja u Telenoru. Ovaj projekat takođe otkriva i nove atletske nade. Polufinalisti, njih 32, dobijaju besplatno učešće na Telenor kampu „Brzinom do zvezda“, koji sadrži sportske, kreativne i edukativne elemente, a najvažnije od svega, spaja decu iz različitih delova Srbije kroz igru i druženje. Mnogi učesnici prethodnih ciklusa su se upravo kroz ovo takmičenje zaljubili u „kraljicu sportova“ i počeli da treniraju u atletskim klubovima. Čuva(j)mo životnu sredinuU Telenoru vodimo računa o zaštiti i  načinima unapređenja životne sredine. Želja nam je da kod naših zaposlenih, korisnika, šire javnosti, ukažemo na mogućnosti kolektivnog, ali i ličnog doprinosa zaštiti prirode. Zato smo pokrenuli program reciklaže mobilnih telefona. Svaki zainteresovani građanin, bez obzira na to da li je naš korisnik ili ne, može svoj stari telefon doneti u bilo koju Telenorovu prodavnicu i dobiće vaučer u iznosu od 7.000 dinara za kupovinu novog telefona ili pametnog sata. Od aprila, kada smo pokrenuli ovaj program, reciklirali smo preko 150.000 starih mobilnih telefona i prikupili više od osam tona elektronskog otpada, što uključuje blizu dve tona bakra, oko četiri kg srebra, četiri kg zlata.„Ono što je zanimljivo naglasiti jeste da je od početka akcije do danas, od ukupnog broja prodatih telefona u Telenoru, gotovo 90 odsto prodato uz vaučer za reciklažu. Naišli smo na fantastičan odziv, što nam pokazuje da građani zaista cene naše napore i žele da nam se priključe“, kaže Aleksandra Mišić Dodić, marketing menadžerka u Telenoru.Program reciklaže telefona samo je jedna od naših ekoloških inicijativa. Još pre skoro 10 godina odustali smo od plastičnih kesa i sada koristimo isključivo papirne kese i kartonsku ambalažu. Naši zaposleni aktivno učestvuju u procesu reciklaže kroz primarnu selekciju otpada na radnom mestu (papir, aluminijum, PET). Koristimo vozila sa manjom emisijom gasova, sijalice sa manjom potrošnjom struje i plaćamo električnu energiju samo iz hidrocentrala. Našim korisnicima nudimo mogućnost izdavanja elektronskog umesto papirnog računa, kao i plaćanje onlajn. Već trinaest godina zaredom, Telenor Srbija učestvuje u akciji „Sat za našu planetu“. Poslednje subote u martu mesecu, na sat vremena gasimo svetla u upravnoj zgradi na Novom Beogradu, kao i u svim prodavnicama širom Srbije. U cilju smanjenja uticaja na životnu sredinu imamo uspostavljen Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) prema standardu ISO 14001, koji smo 2011. godine i sertifikovali.Sa nama možete da zamislite sveKroz konkurs „Zamisli sve“, Telenor fondacija pruža podršku inovativnim i održivim rešenjima koja za cilj imaju prevazilaženje trenutnih društvenih izazova iz oblasti obrazovanja, socijalne inkluzije društveno ugroženih grupa, kulture i umetnosti i zaštite životne sredine. Ove godine odabrana su četiri projekta kojima je raspodeljeno više od četiri miliona dinara. Hack#teen, hakaton za devojčice, koji organizuje Asocijacija za afirmaciju potencijala žena (AFA), posvećen je ohrabrivanju i motivisanju devojčica da se više zainteresuju za prirodne nauke i uključe u STEM zanimanja, kako bi bile podjednako zastupljene u tehnološkim poslovima budućnosti. Takmičenje organizovano povodom Međunarodnog dana devojčica u informaciono-komunikacionim tehnologijama, koji se obeležava 22. aprila, okupilo je 50 učenica osnovnih škola iz cele Srbije. Takmičarke su, uz podršku svojih mentorki iz 10 uspešnih tech kompanija, kreirale tehnološka rešenja koja na interesantan i efikasan način promovišu znanje, podstiču veću zainteresovanost za učenje i obrazovanje čine kvalitetnijim i uzbudljivijim.Ove godine smo podržali i muzički festival ARLEMM 2021, koji širi i podstiče razvoj umetnosti i kulture u Srbiji, sa posebnim osvrtom na regione koji nemaju produktivne kulturne centre. Ova kulturno-edukativna manifestacija, u organizaciji Udruženja za širenje i podsticaj muzičke kulture u Srbiji MUZIKUS, pružila je i mogućnost deci i mladima za dalja usavršavanja sa najeminentnijim stručnjacima iz različitih muzičkih žanrova. Manifestaciju su otvorili naš poznati violinista Stefan Milenković i orkestar Kamerata Akademika, a na festivalu su učestvovali istaknuti umetnici, Balkanopolis sa Slobodanom Trkuljom, Ana Ćurčin, Ortodoks Kelts i drugi. Svi koji nisu bili u prilici da uživo prisustvuju koncertima, mogli su da uživaju u prenosu na Telenorovom YouTube kanalu. U okviru projekta Posadi svoj hlad – Jesenja sadnja 2021, Telenor fondacija obezbedila je sredstva za šest hiljada sadnica belog jasena sa uputstvom za sadnju, koje su bile podeljene građanima tokom novembra u više od 100 gradova i opština na teritoriji Srbije, i to istog dana, u isto vreme. Kroz akciju smo želeli da ukažemo građanima na važnost zdrave životne sredine i damo im priliku da se direktno uključe u rešavanje problema zagađenog vazduha u urbanim sredinama. Takođe, nedavno smo sa kompanijom Color Media Communications započeli projekat „Zelena Srbija“, u okviru kog je tokom godine organizovana sadnja u deset gradova i opština.Projekat „Umetnost u prolazu“ organizacije Street Art Belgrade na inovativan i kreativan način približava uličnu umetnost slepim i slabovidim osobama, kroz 3D modele murala. Za prve modele odabrani su radovi beogradskog umetnika Weedzora. Uz 3D modele se nalazi i opis radova na Brajevom pismu. Povodom Dana slepih i slabovidih osoba, koji se obeležava 15. oktobra, modeli su postavljeni na dve lokacije na Vračaru. „Umetnost je izraz slobode, ona spaja ljude, briše granice i prepreke. Ima veliku ulogu u stvaranju inkluzivnijeg i tolerantnijeg okruženja, čemu je Telenor fondacija posvećena od samog početka“, ističe Milica Begenišić, menadžerka Telenor fondacije. Brigom o našim zaposlenima, korisnicima i zajednici u kojoj poslujemo pravimo korak ka boljem društvu. Trudimo se da podržimo, ali i sami sprovedemo akcije u kojima svaki pojedinac može da uradi nešto kako bi naša planeta bila kvalitetnije i lepše mesto za život. Verujemo da je to jedini ispravan način.

Srbija

Broj umrlih u prvih 11 meseci porastao 26,5 odsto

U periodu januar-novembar 2021. godine broj umrlih u Srbiji porastao je za 26,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistku broj umrlih u ovoj godini (januar-novembar) iznosio je 123.492 i u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 97.633, beleži se rast od 25.859. Najveći broj umrlih u ovoj godini regsitrovan je u novembru (15.113) i oktobru (14.666).Broj živorođenih porastao 0,1 odstoBroj živorođenih u istom periodu ove godine (januar-novembar) iznosio je 56.648.U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 56.587, beleži se rast od 61 odnosno za 0,1 odsto.Republički zavod za statistiku navodi da su u saopštenju prikazani prethodni rezultati o živorođenim i umrlim nakon upisa činjenice rođenja i smrti u matične knjige rođenih i umrlih. Podaci su prikazani prema mesecu upisa u matične knjige rođenih i umrlih u 2020. i 2021. godini.

Svet

Vozačima Teslinih automobila biće zabranjen gejming tokom vožnje

Kompanija Tesla ukinuće opciju za igranje video igara u svojim električnim automobilima tokom vožnje, prenela je američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja, koja je inicijator te promene. Cilj najavljene promene koja se odnosi na preko pola miliona automobila je da se spreče nesreće na putevimaKako podseća portal The Verdge, nekoliko Tesla Arcade video igara koje nudi računarska opcija Passanger Play, mogle su da se igraju dok su kola u pokretu. Dovoljno je da se na displeju računara aktivira dugme kojim se potvrđuje da je igrač putnik, a ne vozač automobila.Ipak, vozača kako se dodaje ništa ne sprečava da pritisne to dugne dok voz automobil. Prema pisanju The New York Times-a, ne postoji nijevan razumni argumnt koji ide u prilog tome da se najavljena promena sprovede u delo.Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja napominje da kompaniju na to obavezuje zakon koji ne dozvoljava prodaju vozila koja mogu da predstavljaju nerazuman rizik po bezbednost saobraćaja. Pod tim se podrazumevaju i tehnologije koje vozače ometaju tokom vožnje.Teslin auto salon uskoro i u ZagrebuTeslini poslovni rezultati ozbiljno premašili očekivanja Regulatorna agencija je tokom prošle godine posvećivala veliku pažnju proizvođaču automobila. Pokrenuta je istraga o opciji autopilota u Teslinim vozilima, nakon što je zabeleženo nekoliko njihovih sudara sa parkiranim vozilima hitne pomoći.Kompanija Tesla se takođe suočava i sa pitanjima koja joj se postavljaju u vezi sa sigurnosnom ocenom njenog putnog računara Full Self Driving Beta. Kako se navodi, kompanija ga je dizajnirala usavršavajući opcije autopilota u svojim električnim vozilima. Tesla će najavljene promene sprovesti ažuriranjem softvera, koji je ugrađen i u već kupljene automobile.

Svet

Povećana proizvodnja struje iz uglja na celom svetu

Međunarodna agencija za energetiku (IEA)  uputila je apel vladama država zbog sve veće koncetracije emisija ugljen-dioksida nastalih sagorevanjem uglja. U godišnje  izveštaju IEA poseban fokus je stavljen na Kinu i Indiju, jer proizvodnja električne energije u Kini čini jednu trećinu globalne potrošnje uglja, dok ukupna upotreba uglja u Kini čini više od polovine ukupne upotrebe u celom svetu. Obe zemlje su ove godine prevazišle rekordne nivoe u potrošnji.Prema njihovim analizama ovogodišnja količina struje dobijene i iz tog fosilnog goriva dostići će rekordnu vrednost, a da bi i u narednoj godini mogla da nastavi da raste.Proizvodnja struje iz uglja na globalnom nivou skočiti za 9% u 2021. odnosno dostići cifru od 10.350  teravat-sati. I pored toga globalna potražnja za ugljem još uvek je ispod rekordnih nivoa iz 2013. i 2014. zbog efikasnijeg procesa dobijanja energije, prenosi Klima 101.Na poslednjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim pormenama (COP26) mnoge države su se obavezale da će postepeno prestati da koriste ugalj, koji je odgovoran za 40% godišnjih antropogenih emisija ugljen-dioksida.Tokom prošle godine usled pandemije virusa Korona zabeležena je smanjena idnustrijska aktivnost, čime je došlo do pada potrebe za energijom. Pored toga, kao posledica smanjenje potražnje za ugljem, bila je i blaga zima na severnom delu hemisfere, kao i niske cene prirodnog gasa i veliki rast obnovljivih izvora energije.Dok je 2021. godina je donela pojačane energetske apetite širom sveta.Povećanje potražnje za strujom, nadmašila je snabdevanje iz obnovljivih izvora i izvora sa niskim emisijama ugljen-dioksida. Zbog povećanja cene prirodnog gasa, proizvođači struje su morali da se oslone na ugalj.Rezultat ovih poteza je rekordna količina električne energije dobijene iz fosilnih goriva.Ako se posmatra udeo uglja u odnosu na druge izvore električne energije u svetu tokom 2021. On je za 5% manji u odnosu na svoj vrhunac iz 2007. godine, daje pozitniju sliku zbog porasta drugih vidova energije.Optimizam ulivaju zemlje kao što su Portugal, Belgija, Austrija i Švedska prve četiri zemlje EU koje su prestale da sagorevaju ugalj za proizvodnju električne energije.Većina industrija koje koriste ugalj, kao što je proizvodnja gvožđa i čelik ne postoji tehnologija koja može da ga zameni u kratkom roku. To predstavlja jedan od problema za koji se mora naći rešenje u budućnosti.

Srbija

EBRD kreditom od 15 miliona evra podržava unapređenje poljoprivrede

Kreditom od 15 miliona evra, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) će finansirati izgradnju moderne infrastrukture za navodnjavanje u regionu Vojvodine, čime će poljoprivreda u ovom regionu biti otpornija na vremenske faktore. EBRD će ovime podržati napore Srbije da unapredi svoju poljoprivrednu infrastrukturu i učini je otpornijom na klimatske promene. Finansiranje će omogućiti uvođenje efikasne tehnologije za navodnjavanje iz akumulacionih jezera Borkovac i Pavlovac na Fruškoj gori, kao i snabdevanje vodom iz reke Save. Nova infrastruktura će omogućiti dopunsko navodnjavanje u špicu sušne sezone i obezbediti dovoljno vode za oko 3.500 hektara zemljišta u opštinama Ruma i Sremska Mitrovica."Izgradnja infrastrukture koja je otporna na vremenske faktore omogući će poljoprivrednicima u Vojvodini da bolje planiraju svoju proizvodnju i sa više sigurnosti. Bolji pristup uslugama navodnjavanja će im takođe omogućiti da povećaju očekivane prinose useva i prihode", izjavio je direktor sektora agrobiznisa za region Jugoistočne Evrope, EBRD Miljan ŽdraleU okviru projekta, EBRD će pomoći Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da razvije program obuke o tehnologiji navodnjavanja za lokalne poljoprivrednike, sa fokusom na žene povoljprivrednike, u cilju povećanja njihovog potencijala za zapošljavanje i stvaranja novih poslovnih prilika za njih.Ovo je drugi kredit koji EBRD odobrava Srbiji za unapređenje poljoprivredne infrastrukture, nakon kredita od 15 miliona evra iz 2019. godine za projekat izgradnje sistema za navodnjavanje u Svilajncu i Negotinu, koji je planiran da se realizuje tokom 2022. godine.Investicija takođe podrazumeva i pripremu prve strategije navodnjavanja u Srbiji, koja ima za cilj da obezbedi održivo, efikasno navodnjavanje, zasnovano na potražnji za unapređenu i klimatski pametnu poljoprivredu. Nacionalna strategija, pripremljena za desetogodišnji period, biće dopunjena petogodišnjim akcionim planom i prioritetnim investicijama u navodnjavanje za period do 2030. godine, a formalno usvajanje Strategije navodnjavanja i Akcionog plana očekuje se do sredine 2022. godine.EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Banka je do danas uložila više od 6,9 milijardi evra u 296 projekata u zemlji. Fokus Banke u Srbiji je na razvoju privatnog sektora, unapređenju javnih komunalnih usluga i olakšavanju tranzicije zemlje ka zelenoj ekonomiji.

2021

Wiener i ove godine uz “Dečje srce”

Kompanija Wiener Städtische osiguranje u saradnji sa humanitarnom organizacijom „Dečje srce“, organizovala je doručak za medije na kom su pripadnici medija imali priliku da se bolje upoznaju sa korisnicima podrške koju ova humanitarna organizacija pruža. Na događaju su predstavljeni novi proizvodi koje su osmislili i ručno izradili korisnici humanitarne organizacije „Dečje Srce“, a koji šalju poruku važnosti životnog osiguranja. Cegeri, proizvedeni pod pokroviteljstvom kompanije Wiener Städtische osiguranje, biće u prodaji u prostorijama radnog centra „Dečje srce“ i tokom naredne godine.Novinari prvi dobili priliku da vide nove proizvode iz radionice “Srcotvornica”„Pomoć osetljivim društvenim grupama jedan je od prioriteta društveno odgovornog rada naše kompanije. Naši napori idu u pravcu smanjenja razlika i podela u društvu, naročito onih koje nastaju na temelju različitosti. Sa organizacijom “Dečje srce” sarađujemo već dve godine, koristeći naše kompanijske kapacitete i naš poslovni ugled i uticaj kako bismo proširili priču o značaju misije “Dečjeg srca” i podstakli i druge uticajne članove zajednice da to isto učine. Prošle godine smo sa “Dečjim srcem” napravili naš korporativni kalenadar – oslikan i obogaćen ličnim porukama upravo ovih mladih ljudi koji u radu sa “Dečjim srcem” pronalaze smisao, izjavila je Ivana Đurišić, korporativni PR menadžer kompanije Wiener Städtische osiguranje. Kompanija Wiener Städtische osiguranje prepoznata je kao kompanija koja u svom svakodnevnom poslovanju veliku pažnju posvećuje dobrobiti društva i pružanju podrške lokalnoj zajednici i ranjivim grupama. „Humanitarna organizacija „Dečje srce“ posluje već 20 godina. Ovo je druga godina kako uspešno sarađujemo sa kompanijom Wiener Städtische osiguranje, a ujedno i druga godina rada naše kafeterije. Od samog početka, cilj nam je da da mladi sa smetnjama u razvoju razbiju predrasude sami o sebi i dokažu da su spretni i sposobni da samostalo obavljaju različite poslove”, izjavio je direktor humanitarne organizacije „Dečje srce“, Goran Rojević. Ovom prilikom, kompanija Wiener Städtische osiguranje omogućila je pripadnicima medija da kroz prijatno prednovogodišnje druženje u kafeteriji „Dečje srce“, upoznaju korisnike ove humanitarne organizacije, saznaju više o njihovim aktivnostima, ali i tome zašto je kompanija Wiener Städtische osiguranje podržava ovu humanitarnu organizaciju.

Srbija

U kom delu Beograda je najviše skočila cena kvadrata?

Cene nekretnina u Beogradu porasle su 10,25 odsto u proteklih godinu dana, cena kvadrata sada iznosi 1.947 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.766 evra, podaci su izveštaja portala mojanekretnina.rs.U Beogradu su porasle i cene izdavanja stanova, za 19,39 odsto, pokazuje izveštaj. Kada se radi o prodaji, najviše su porasle cene stanova na Savskom vencu i u Zemunu. U Obrenovcu je cena izdavanja stanova porasla za 31,92 odsto. Cena prodaje stanova u Beogradu u proteklih godinu dana porasla je za 9,84 odsto, pa cena po kvadratu sada iznosi 2.004,75 evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 1.825,12 evra. Kada je u pitanju prodaja kuća u glavnom gradu, u proteklih godinu dana je došlo do porasta cena, te cena po kvadratu sada iznosi 918,29 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 848,23 evra što predstavlja promenu od 8,26 odsto.U izveštaju su prikazani aktuelni podaci cena nekretnina u 2021. godini u odnosu na cene krajem 2020. godine.Izveštaj analzira cene nekretnina u celoj Srbiji i sastavljen na osnovu više od 1.400.000 oglasa za nekretnine objavljenih na različitim portalima u 2021. godini.Kada a se radi o prodaji, lokacije na kojima su najviše porasle cene stanova su: - Savski venac (+14,67%),- Zemun (+ 12,34 %),- Oberenovcac (+12,03 %),- Voždovcu (+11,09%),- Lazarevac (+10,95%)- Zvezdara (+10,88%)- Rakovica (+10,10%)- Čukarica(+9,39%)- Vračar (+8,37%)- Palilula (+8,24%)- Novom Beogradu(+7,83%),- Barajevu (+6,66%),- Starom gradu (+5,44%),- Grockoj (+3,08%).Cene su najviše porasle u Sarajevskoj ulici (+13,90%), na Sajmu (+13,42%), Beogradu na vodi (+8,98%), Dedinju (+10,64%), Humskoj (+3,54%), Slaviji (+2,61%), Senjaku (+1,92%).PORASLE I CENE IZDAVANJA Do porasta cena došlo je i kada je u pitanju izdavanje stanova u Beogradu. Cena izdavanja po kvadratu sada iznosi 8,89 evra dok je u istom periodu prošle godine iznosila 7,44 evra što predstavlja promenu od 19,39 odsto. Lokacije na kojima su najviše porasle cene izdavanja:- Obrenovac (+31,92 odsto),- Rakovica (+22,25%),- Vračar (+21,33%),- Zemun (+21,15%),- Savski venac (+20,93%),- Surčin (+20,27),- Ruzveltova (+15,61 odsto),- Grocka (+14,09%),- Zvezdara (+12,44%),- Stari grad (+12,43%). 

E-biznis

eFiskal – sve što je potrebno za vaš biznis

 Prateći potrebe poslovnih korisnika, A1 Srbija je pokrenuo eFiskal uslugu, u skladu sa novom regulativom o e-fiskalizaciji. eFiskal je kompletno rešenje koje će poslovnim korisnicima omogućiti efikasnije poslovanje, optimizaciju troškova kao i ubrzanje poslovnih procesa. U želji da prelazak na novi, digitalni sistem fiskalizacije učini što jednostavnijim i lakšim, A1 Srbija je svoje rešenje u potpunosti prilagodila potrebama korisnika. To znači da, osim kompretnog fiskalnog rešenja, poslovni korisnici imati stalnu korisničku podršku tokom procesa prijave i kasnije pri instalaciji i održavanju. U želji da odgovori na specifične potrebe korisnika, kompanija je ponudila nekoliko rešenja namenjena različitim uslužnim delatnostima.   Tako osnovni A1 eFiskal paket, pored elektronskog uređaja za fiskalizaciju, obuhvata jedinstvenu sertifikovanu A1 aplikaciju za pouzdan i bezbedan prenos podataka Poreskoj upravi, kao i 20 GB interneta. Shodno potrebama, korisnici mogu izabrati jedan od dva uređaja sa ekranom osetljivim na dodir, integrisanim štampačem fiskalnih računa, skenerom bar-kodova i nizom drugih funkcija. Jedan je pogodan za frizerske salone, dostavne servise i trgovinske radnje, a drugi je desktop model sa dva ekrana i zadovoljiće sve potrebe HORECA i maloprodajnog sektora, kao i ostale objekte sa visokom frekvencijom kupaca i velikim brojem proizvoda.Apoteke, dostavni servisi i trgovine mogu se opredeliti za A1 eFiskal plus paket, koji sadrži uređaj koji je pored izdavanja računa može da obrađuje plaćanja svim platnim karticama, eliminišući potrebu za nabavkom dodatnih uređaja i aplikacija za kartična plaćanja. Paketi su i cenom konkurentni, sadrže sve zakonom propisane karakteristike.Zahvaljujući svojoj posvećenosti da pruži najbolje korisničko iskustvo A1 korisnicima uz vrhunska bezbednosna rešenja pruža stabilnu i brzu internet konekciju, da bi svoje poslovanje mogli da neguju i razvijaju. Kvalitet A1 mreže potvrdila su i nezavisna merenja, najpre kompanija Ookla koja je ovu mrežu proglasila najbržom mobilnom mrežom u Srbiji u 2021, a potom i RATEL (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije), na čijem nacinalnom benchmarkingu je rangirana kao druga po kvalitetu.  

Gasovod

Svet

Cene gasa u Evropi nastavile da padaju

Reverzibilno snabdevanje gasom gasovodom Jamal iz Nemačke u Poljsku nastavljeno je treći dan zaredom jer Gasprom ni u sredu nije rezervisao kapacitete za jučerašnje direktno pumpanje gasa tim cevovodom ka Nemačkoj, prema informacijama koje je dao operater za transport gasa Gascade.Gaspromova rezervacija tranzita gasa preko Jamala počela je da opada prošlog petka, a od ovog ponedeljka kompanija nije rezervisala kapacitete za pumpanje gasa ovim gasovodom. Kao rezultat toga, fizički tok gasa kroz gasovod od Nemačke do Poljske preokrenuo se 21. decembra.Pravac pumpanja gasa zavisi od zahteva koje operater transporta gasa dobija od klijenata. Smer protoka gasa može da se promeni u zavisnosti od viših nominalnih zahteva za pumpanje u bilo kom smeru. Ukoliko klijenti žele da promene svoje nominacije formiraju se takozvane renominacije o snabdevanju gasom gasovodom, prenosi Tass."Gasprom nije proknjižio ovaj saobraćaj jer njegovi kupci, pre svega nemačke i francuske kompanije, koje kupuju gas ovom rutom, nisu iznele zahteve za kupovinu", rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin u četvrtak.Putin je izjavio da Nemačka preprodaje ruski gas Poljskoj i Ukrajini umesto da rasterećuje pregrejano tržište, i dodao je da Moskva nije kriva za krizu cena gasa u Evropi, prenosi Rojters.Evropske promptne cene gasa dostigle su još jedan maksimum ove nedelje nakon što je gasovod Jamal, koji inače dovodi ruski prirodni gas u Nemačku promenio smer.Nemačka dobija ruski gas preko nekoliko ruta, uključujući Jamal i podmorski gasovod Severni tok 1, a dva velika nemačka kupca izjavila su ove nedelje da ruski snabdevač Gasprom ispunjava svoje ugovorne obaveze. Nemačko ministarstvo ekonomije nije imalo nikakav komentar.Rusija je dosledno branila svoje dugoročne ugovore, kada je rekla da oni garantuju stabilne količine i cene. Kao što je dozvoljeno evropskim pravilima, Gasprom rezerviše dodatne izvozne kapacitete na aukcijama za isporuku koju sprovodi preko gasovoda Jamal i Ukrajine."Ovu (Jamal) rutu su okrenuli u rikverc od Nemačke do Poljske... Zašto? Zato što mi gas u Nemačku isporučujemo po dugoročnim ugovorima i cena je tri do četiri, (čak) šest do sedam puta jeftinija nego na licu mesta. Samo preprodajući milijardu kubnih metara može se zaraditi milijardu dolara", rekao je Putin.Nemačka je od Gasproma kupila 5,6 milijardi kubnih metara gasa više nego prošle godine – količine za koje je Putin rekao da je Nemačka preprodala Poljskoj i od kojih oko 3 miliona kubnih metara dnevno završava u Ukrajini.Preokret na Jamalu se poklopio sa trenurkom kada je Gaspromom napunio novozavršeni gasovod Severni tok 2 ispod Baltičkog mora, koji ne prolazi kroz Ukrajinu, u pripremi da počne da isporučuje gas Evropi tokom sledeće godine.Neke zemlje su rekle da su aktivnosti povezane, ali Rusija je u više navrata negirala bilo kakvu vezu između tokova Jamala i pokretanja Severnog toka 2.Cena gasa u Evropi spustila se danas ispod 1.300 dolara za 1.000 kubnih metara, prema podacima sa londonske ICE berze, a januarski fjučersi gasa, na holandskom TTF tržištu, ugovarani su jutros po ceni od 1.253 dolara za 1.000 kubika, odnosno za 107 evra po megavat-satu.Cena gasa na evropskom tržištu je u četvrtak pala za više od 19 odsto.Trgovci su istakli da su vesti o nekoliko isporuka tečnog prirodnog gasa koje su krenule iz Sjedinjenih Američkih Država u Evropu pružile određeno olakšanje iako su cene porasle za više od 600 odsto od početka 2021. godine.Evropska potrošnja tečnog prirodnog gasa iz SAD uskoro će se značajno povećati jer je flota transportera gasom na putu ka Evropi koja nema dovoljno goriva.Rekordni rast evropskog prirodnog gasa je doneo ogromnu premiju na čvorištu Holandske virtuelne tačke za trgovinu prirodnim gasom. Ranije je primećeno da trgovci tečnim prirodnim gasom iz američkog atlantskog basena koji su se uputili ka Aziji menjaju rute za snabdevanje Evrope kako bi iskoristili velike mogućnosti arbitraže.Od 76 američkih tovara tečnog prirodnog gasa u tranzitu, deset tankera koji prevoze kombinovano 1,6 miliona kubnih metara goriva za toplane i elektrane proglasili su odredišta u Evropi, pokazuju podaci o otpremi koje je prikupio Blumberg, a još 20 tankera koji prevoze oko 3,3 miliona kubnih metara prelaze Atlantski okean su na putu ka kontinentuAmerički terminali za izvoz tečnog prirodnog gasa iznad kapaciteta nakon što su u nedelju dostigli rekordne protoke. Azija je tipično glavna destinacija za američku isporuku gasa, ali to se promenilo ove zime sa značajnom premijom za gas u Evropi. Analitičarka robe Goldman Saksa, Samanta Dart je potvrdila u napomeni klijentima da su američke isporuke tečnog prirodnog gasa u Evropu ubrzale u odnosu na Aziju.Tako da sada imamo sliku američkog tečnog prirodnog gasa koji ide u Evropu da prikupi ogromnu isplatu jer je Evropa pogođena energetskom krizom i možda više neće morati da bude u milosti Rusije ili majke prirode.